Борба, 30. 10. 1952., стр. 4

Страна 4

ииц а в ЈУ

„ [У. сателитекој Ђугарској

ЈЕДАН ПРОТИВНАРОДНИ ЗАЈАМ

Уписници пе добијају ка_ Мате, а зајам ће бити исеплаћен 1974 године!

Седмог октобра оове Червенковљева влада расписа-

ла је нови, такозвани развитка народне привреде

године | чланова радничких савета

ПРИМЕРОМ БОРСКИХ РУДАРА

Ријечки колективи откривају унутрашње резерве

Ријека, 29 октобра

Пре неколико дана одржано је саветовање свих привредних руководилаца у Ријеци коме је присуствовао и велики број из

свих радника колектива. На

„зајам | саветовању је дата детаљна аУ | нализа извршења – друштвеног

9 „ 90 1952 години" у износу од | 400 | плана за протеклих девет ме-

милиона лева. То је само неколико – месеци новчане реформе у Бугарској. којом је одузела преко 300 милијарди лева бугарским трудбеницима. Овога су пута бугарски властодршци, уз сарадњу москов-

урадила | сеци, а нарочито су темељито после | размотрене мере за ублажава-

ње последица суше.

Узевши у целини привредна предузећа у Ријеци успешно су извршавала друштвени – план (бруто продукат је остварен са 66о, а народни ( доходак – са

ских специјалиста, надмашили | 71%). Међутим, показало се да

себе у фарисејству и безобзир- | у појединим предузећима ности. Тако, на пример, њихов | још недостатака,

нови државни зајам не доноси никакву камату, само неке добитке. Разуме се, ови мали добици могу да задесе само понеког срећника, а остали _ ће морати читавих двадесет година да пију хладну воду док се држава реши да им врати позајмљени новац. А и богзна колико ће се пута дотле замењивати новац, тако да нико гарантује уписницима зајма да ће уопште ишта добити ватраг.

Још је свежа успомена бугар-

ског народа на новчану реформу, спроведену у мају ове годи-

не | добијени

има неправилног схватања самосталности и не-

довољног вођења рачуна о општим ~ интересима _ заједнице. Није редак случај неоправданог повећања платног – фонда. То повећање само у индустрији за протеклих девет месеци износи 36 плаћених на име вишка фонда плата, иако – су ти вишкови често – фиктивни, обичним – књиговодственим ~ манипулацијама. – У предузећу Журково и поред релативно високих. плата предвиђених тарифним правилником (просечно 8.919 динара) сва

не, којом су сви државни 3ај- | ког месеца просечно је из ви-

мови окопнели као снег на пролећњем сунцу. јер за сваку о0бвезницу у висини од 100 лева доносилац је добио нову само од четири лева. Ово показује да нови државни зајам бугарске владе, чије ће исплаћива-

ње почети априла 1959 — године није ништа друго до пљачка под фирмом | „зајма развитка

народне привреде".

Противнародни карактер овог зајма најбоље се види из начина његовог уписивања и исплате: „Радници'и службеници — ка же се у закону о зајму — државних, задружних, друштвених или привредних предузећа, установа и организација, као и чланови о свих радно-произвођачких задруга учествутју У зајму по списку. Новац се уплаћује по списку уз потпис улагача и примаоца".

Кратко и јасно! Уписан си у списак по коме мораш да уче ствујеш у зајму. А то значи: потпиши или напоље из службе. Исплата зајма почиње 1959 го дине и до краја 1973 године исплатиће се само осам милиона лева, а осталих 392 милиона лева тек 1974 године. Ови услови исплате показују да бугарски трудбеници морају још сада да се помире с тим да никада неће добити натраг новац који – су дали червенковцима.

Али зашто су они расписали нови државни зајам уз такве услове. Зар нису маја – месеца пробили уши пелом свету причом да је замена новца ј0ш1 више ојачала бугарску привреду“ Зар нису отворено рекли да ће се заменом новца тобож повући из промета „сувишан новац'" који стоји неискоришћен у рукама народа“

Међутим, изгледа да и сада, тшест месеци после новчане реформе, има ' гкого „сувишног" новца у рукама народа. те _ је било потребно да се он покупи новим зајмом.

А тшта претставља _ уствари „сувишни“" новац који се нала-

шка фонда плата давано 2,.498 динара. Истина, има доста предузећа која су правилно оценила ситуацију и 'нису делила никакве вишкове водећи рачуна о тржишту и о уравнотеже-

НЕЋЕ СЕ ПОВЕЋАВАТИ ЦЕНЕ МАСТИ, ШЕЋЂЕРУ И БРАШНУ

Београд, 29 октобра (Танјуг)

У последње време у Београду и неким другим градовима прошириле су се вести да се очекује повећање цена масти, шећеру и брашну. Због тога је у неким крајевима настала прекомерна потражња ових артикала, што је негде доводило до тренутне несташице ове робе и реметило нормално тржиште.

Како се сазнаје из Привредног савета не претстоји повећање цена ни масти, ни шећеру, ни брашну.

Гасипање новца и материјала

на градилишту

Од другова Вукосава Миленко“ вића и Христивоја Николића, са радилишта у Светозареву, добили смо чланак у коме третирају неке проблеме овог радилишта. Због велике дужине из чланка – дајемо само изводе.

Градилиште фабрике каблова у Светозареву има прилич“ но велики службенички апарат, али се рад у управи не одвија оним темпом каквим би могао. Службенички апарат је и сувише гломазан, а управа гра-. дилишта, ипак и даље прима нове чиновнике на посао. Упра“ ва градилишта је наплатила своје радове од инвеститора закључно са јулом. За месец август и септембар ситуације У вредности од 300 милиона дДинара нису још ни до данас на“ плаћене,“ захваљујући – слабом

зи у рукама народа“ Бугарски | раду техничко-планског одељеуправљачи узимају произволе | ња

и рад од народа плаћајући их новчанипама. Али пошто, због

У самој управи постоји лоша појава

градилишта да неки

својих обавеза према господари ] ' реме ђ службеници дају наређења на

ма из Москве, нису у стању да дају на тржиште добре и јевтине индустриске произволе

која немају право. На пример, Мићо Максимовић. службеник“

у техничар. је себе именовао 34–

продају и тако врате поново У меником Шефа гралили по

државну благајну новап који 45 пуштен у промет, оп остаје У рукама народа као „сувишан" новац. Тада се тојављују – са својим противнародним зајмови ма и одузимају га путем прину-

техничкој линији. По њетовом наређењу побијани су бетонски шипови за темеље машина У ваљаоници. · После извршеног посла стручњаци су закључили да су шипови погрешно по-

с а. : у : А де од народа. Затим поново КУ- | бијени и да се морају одбацити.

ПУЈУ тим истим новцем произво-

Сваког месеца наше гради-

де и рад и опет покупе новац лиште исплаћује приличну су-

пуштен у промет било _ путем “ зајма било путем замене новпа.

,Овај пљачкашки систем, ко- |

ји практикују већ лесетинама тодина московски бирократи У СССР-у, прихваћен од бугаоске владе, није ништа друго до најгрубља експлоатација 'широких народних маса. у

Чак и капитализам, у својој

|велики број сељачких

му за прековремени рад.

Нови Сад, 29 октобра Сушна година је утрок _ да радних задруга и сељака морају да 3У пују сточну храну. У недостат-

првобитној фази развитка, ни- | у кукуруза ове године је ве-

је знао за такве методе експлоа лика

потражња за резанцима

т к п ације каквим се служи данас |од. шећерне репе, уљаном репи-

софиска влада. ф лада. Ти методи воде | ом, уљаним погачицама.

ме-

сталном оси = ромашивању и из“ | кињама итд. Ове производе на

тладњавању народа. “ Иван ПИПЕРОВ

територији – Војводине – продају искључиво три шећеране, _ две

ИЗГРАЛЊА.

ФЛОТАЦИЈЕ

У ШУПЉОЈ СТИЈЕНИ

Пљевља, 29 октобра

Група – монтера — из · рудника Трепне већ два месеца ради на монтажи флотације у _ Грацу. Пред Шести конгрес КИПЈ знатно је појачан рад на градњи флотације. Седам маштина је већ намештено, а упоредо се поди“ же и зграда У којој ће бити машине, Управа градилишта сматра да д таже флотације већ Флотација у Грацу. тридесет километара ља, е сиравине из олово-

готово. удаљена

је 70% радова око моч“,

од Пљева посебна лабораторија – ко

цинкног – рудника у Шупљој Стијени. Жичара од рудника до флотације је већ давно подитнута, тако да ће Ффлотација моћи одмах да еади. Она ће за 24 часа прерађивати око 25 вагона руде. Цинк, олово и пи“ рит, на које се за сада рачуна, машина ће одвајати посебно. За флотацију је недав | завршен и посебан цевовод са оближње реке дуг око 80 метара За – флотацију је изграђена и ће

испитивати руду. Ђ

Ш АИН ИА А а П т е нарадии поееиу“питизст

Скупљи отпаци него производ

њу робно-новчаних односа _ па су повећавала стопу акумулације и фондове у корист заједнице. Показало се да готово у свим предузећима у Ријеци (а има их преко 90) постоје – велике материјалне резерве: могућности штедње материјала и новца, смањења · трошкова производње, побољшања _ квалитета производа, повећања _ продуктивности рада итд. Градски народни одбор у заједници – са Градским комитетом Партије и Месним – синдикалним већем формирао је стручне екипе, које ће у свим предузећима заједно са радничким саветима и радним колективима проналазити | резерве и могућности штедње материјалних и новчаних средстава, повећања производње као и могућности повећања стопа о акумулације и фондова.

Сада се свакодневно одржа“вају састанци синдикалних 'и партиских организација и радних колектива на – којима се расправља о овим – питањима. Месно синдикално веће одржало је саветовање и упутило позив свим радним колективима да у току предизборне активности повећају производњу и предузму све потребне мере у циљу штедње.

Многи колективи упутили су поздравне телеграме _ борским рударима, поздрављајући „ њихову иницијативу.

За комуналне – радове, чија ће се вредност до краја године попети на преко 134 милиона динара добар део средстава дала су привредна предузећа у граду из фонда за слободно располагање и вишкова платних фондова.

ЈНЕ ВУКОБРАТОВИЋ

РИИИИ АА а ЦИИ ивењкећ о о СИ а Ј ШИИ РИ _

јесења сешва у Банашу

Дубоко јесење орање на једном У многим срезовима – Бана-| та сетвени ~ радови – приводе

се крају. У Тамишком срезу, на пример, посејано је више од 90 процената предвиђених | површина, а у Бегејском сетва није завршена једино још у два до три села. Задругари У Банатском Двору завршили – су сетву још пре 15 дана. Радне

у Светозареву

На традилишту има појава да се крши тарифни – правилник. Тако је, на пример, место шефа набавне службе предвиђено са тарифном ставком – од 10.500 динара месечно. Ову зараду је имао први ше% д када је дошао друти, њему је додељена зарада од 12.000 динара. Или. зараде млађих грађевинских техничара се на нашем градилишту крећу од 7 до 8 хиљада динара. А руководилац другог сектора, о инж. Балдач, је превео неке Техничаре у зва“ ње пословођа, чије су плате знатно више. Он то објашњава тиме да ће се онда посао на његовом сектору сбављати много боље.

Честе су и појаве расипања материјала и алата. Када би се само израчунало колико је аросуто цемента, разбијено разноврсне опеке, (често се ради и о таквој опеци која је врло скупа), добила би се замаштна цифра. А да се води упорнија „0т7 ба свакако би се смањило расипање материјала и снизили трошкови градње. Код нас меЂутим, многи мисле да је основно само да се подигне фабрика, а не и кодико ће она коштати. Основна партиска опганизапија је више пута постагила питање привредног криминала на својим састанџима и тражила да се неки службечици удаље са градилишта, јер су ухваћени У крађама. Али се ти захтеви нису спровели у живот.

Б. М. и Х. Н.

фабрике уља, а мекиње само „Житопромет“ зато су – цепе свих тих производа једнаке и високе. „Житопромет“ – продаје мекиње по 16 динара, а шећеране, међутим, траже за један килограм репних резанаца 18 динара док Ссе јелан килограм уљаних погачица продаје по 20 динара ~

Овако високе цене нису у сразмери – са _ ценама – главних производа од којих Се ови артикли добијају као споредни продукти, Тако, на пример, фабрике шећера купују шећерцу репу по 3.40 динара један килотрам, а у већини војвођанских места пшепица се може добити по 18 динара.

Све ово има лоших последица. Понуде · белих _ житарица „Житопромету" су све ређе, ' јео сељаци хране стоку пшеницом Велики број сељака чак купује беле житарице за исхрану стоке и говори да се боље исплати платити гпшениџу по 18, динара, него „Житопромету" – за _ један килогсам мекиња 16 динара. А и произвођачи – шећерне репе који је још нису продали сада

еће да је продају.

пољопривредном добру у Банату задруге у Хетину, Војводи Степи, Клеку, Лазареву, Топаловцу и у многим другим банатским селима такође су завршиле сетвене радове.

Упоредо са сетвом, сељачке радне задруге и државна пољопривредна добра ' убрзале су и дубоко орање. У · Тамишком срезу на задружним – имањима досад је дубоко узорано око 50 процената укупних – површина предвиђених за пролећну сетву. Дубоком орању придаје се скоро исти значај као и сетви, јер је то једна од најефикаснијих агротехничких мера у борби против суше.

Ј. ПЕШИЋ

скгововообававуннсњокиг

ЛТУРНА

сообеаоферионаоаревеирнеароторддоновраче не

ПЕСНИК. ПРОЛЕТАРИЈАТА

„Култура“ завршила издавање дела – Максима Гор

Посао којег се „Култура“ 1945 године прихватила — њен _ подухнат да :угословенским читаоцима пружи у најбољем преводу сабрана дела Максима Горког — завршио се сада издавањем двадесетселме. последње књиге овог великог уметника речи.

Од огромног је значаја имати на сноме језику његова литерарна о стварења, То су књиге које не само да делују суб.ективном снагом израза, већ и својим за књижевност новим, оригиналним — сагледавањем света. Јер док су књижевници пре Горког, више-мање услед реалних друштвених околности, могли у својим делима да само анализирају постојећа друштвена стања, да ламентирају над социјалном бедом не налазећи излаза из ситуације, дотле је Максиму Горком историја дала – могућност — а он ју је као уметник од великог дара и искористио — да види и перспективу, светлу и хуманију, дивну будућност намењену човоку, Он је песник, пролетаријата, песник оне класе која се у њетово време све очигледније јављала као победник, као сила која ће уништити несреће створене капитализмом, створене уопште векопвном експлоатацијом. – Као | такав, Горки је са своџим делима сурово дочекиван у многим земљама света. Тако и код нас, у бившој Јутославији, властодршци никако нису могли да трпе његове текстове у којима су људи, ванредно уметнички транспоновани, схватали друштвене противречности, тражили бољи живот и борили се за њега. Но ма да је цензура забрањивала читаве књиге, избацивала из неких тревода многе странице и пасусе, ипак је дело Максима Горког, иако недовољноФ заступжље= но и овако окрњено, било познато код нас и пре рата. Он је постао најомиљенији писац свих – оних који су систематски _ остваривали услове за револуцију у својој земљи, Разумљиво је да се тек после ргта, У слободној домовини, могло приступити превођењу дела Максима Горког у целости. То се поставило као неодложан захтен, као неопходна потреба, Тиме је уједно „у нашем народу и на тај назчин била обележена – десетогодишњица смрти генијалног песника, највећег мајстора савремене, новореалистичке уметности" (како се то каже у Напомени издавача — „Културе" — 1946 тодине).

Белики је број људи који су на том замашном послу учествовали, Да споменемо само нека имена. Дела Максима Горког су преводили: Милован ЗЂилас, Родољуб Чолаковић, Густав Крклец, Десанка Максимовић, Милан Ђоковић, Живојин Бошков, Мира Чехова; редиго-

ког

Максам Горки

вали: Иво Андрић, др Александар Белић, Милан Богдановић, Мариџан Јурковић, Божа Ковачевић., Преводи су рађени по руском издању сабраних дела Максима Горког (укупно % књига), које је започето по његовом повратку “ У Русију (1928), а завршено 1934 године, Четврта књига „Клима Самгина" и драме „Јегор Буличов“, „Достигајев" и „Васа Железнова" (Дру га варијанта) — дела су која – :е Горрки сматрао незавршеним, те их стога није ни објављивао. Та дела су тек накнадно, после његове смрти, унесена У најновије руско издање сабраних – дела Максима Горког (1941-1947), одакле су и узета и код нас преведена (у нашем издању ХХУ1 и кХхУП књитга),

Тако смо после седам година рада добили целокупну белетристику мМаксима Горког на нашем зезику.

издавање сабраних дела Максима Горког има код нас двоструки значај. То је, у првом реду, културни догађај: једно | неоспорно велико литерарно остварење 20 века постало је приступачно најширим круговима читалаца. с друге стране, постало је приступачно у земљи у којој су и Хуманистички идеали Максима Горког доследно оживотворени. . Б.

Х РРОНИ

•••··••••••••-••••••••••••·-•··••••••

Четвртак, 30 октобар 1952

'ИЗДАЊЕ ЈУГОСЛОРЕНСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗНАНОСТИ У ЧАСТ МУ1 КОНГРЕСА КПЈ

Балтазар Крчелић;

_ КИМОДЕ ПЈ ЈЗТОАЈА =

1748 – 1767“

Загреб, 29 октобра

У част Шестог конгреса наше ПЏартије Југословенска академија знаности и уметности – у Загребу приредила је луксузно издање дела Балта·;&ара__Крче. лића: „Аппиае 11 Ћјебогјја 1748 —11767", ј

Крчелићева „Хисторија 1748 --1767" издана је у – великом формату, има 630 страница и богато је опремљена. Штампање овога дела извршено је у веома кратком времену захваљујући залатању графичких радника издавачког завода Југосло венске академије, Тако да ће , известан број примерака _ бити завршен већ до почетка – рада јПестог конгреса

„Тридеоеот дана књиге“ у Београду

Синоћ је у сали Трговинске коморе у Београду одржан састанак претставника – Удружења – издавачких предузећа и књижарске секције Београдске трговинске · коморе. Састанку су присуствовали и прете ставници Савета за просвету, науку и културу Србије, Народног одбора Београда и претставник Удружења књижевника Србије.

Састанак је отворио и поднео кратак реферат директор _ издавачког предузећа „Просвета“ м. · Стаматовић, Поред осталих проблема пласирања књиге, на састанку је дискутовано и о организовању кампџање ,„Тридесет дана књиге". _ Ова кампања у којој ће се сва издања продавати са 10% попуста отпочеће 1 новембра и трајаће читав месец.

Изложба графика Божидара Јакца у Целовцу

Иизложба графика словеначког сли кара Божидара Јакца, која је недавно отворена У просторијама Град секог музеја у Целовцу, наишла је на велико интересовање становништва. Ова изложба, на којој је уметник изложио око 90 својих радова, биће отворена до краја новембра. „

ни

НОВЕ КЊИГЕ

Љубо Караман: „Преглед у мјетности

у – Далмацији"

(издање Моатице Хрватске, Загреб 1952)

Караман је један од оних наших историчара који је много пахжње посветио изучавању наше уметности (архитектуре, скулптуре. сликарства и уметничког заната) у средњовековној Далмацији. Још про рата Матица Хрватска му је издала две књиге које су обухватале ову исту проблематику: „,из колијевке Хрватске плошлости“, и „Умјетност у Далмацији У ХУ и ЖУЈ вијеку". Прва од тих књига је у низу чланака расправљала о томе где су били културни центри у стаџој Хрватској, гле су били дворци хрватских краљева, какве су и каквог порекла биле мале дал-

13827

ПОоОСЛЕЛ

У СПЕЦИЈАЛНОМ ПОЛИТИЧКОМ НОМИТЕТУ ВО-

ДИЛА СЕ' ДИСНУСИЈА

Њујорк, 29 октобра (Јунајтед-прес)

Претставник Израела у Спе-

цијалном политичком комите-

ту Артур Лури . одговорио је

„данас противоптужбама на из-

јаву ирачког претставника Фадила ал ШЏамалија. Ирачки претставник је резолуцију УН о подели – Палестине – назвзо „пренагљеном и безобзирном“ и „изразом слабости ОУН", а затим оптужио Израел за непоштовање – друге резолуције о репатријацији арапских избеглица. Џамали је напао владу ~ тврдећи – да _ поступа с арапским · избеглицама — на сличан начин као што је нацистички режим поступао према Јеврејима. Одговарајући на ове оптужбе, – израелски | делегат Лури је изјавио да се положај арапских изјеглица ни у ком случају не може упоредити с катастрофом коју су доживели Јевреји о под нацистичким – режимом. Дискусија о питању Палестине наставиће се сутра пре подне. На седници Старатељског иемитета разматрано је питање колонија

Њујорк, 29 октобра

/ (Радио ОУН, На данашњој седници Старатељског комитета – разматрана су питања. колонија и осталих песамоуправних територија, Многи делегати. међу којима и југословенски – делегат – Јосип Ђерђа, критиковали су стање у несамоуправним територијама и тражили да се предузму мере за спречавање 'расне дискримина-

израелску

Непажњом службенина станице Предејане теретни воз исхочио из шина

" предејане, 29 октобра

Данас, % октобра у 1410 часова, на “ улазној скретници железтичке останице Цредејане искочио је из шина теретни воз бр. 36 који је долазио од Ниша према Скопљу,

До саобраћајне несреће дошло . је непажњом службенвика железкичке станице Предејане. На лиде места изашла је комисија да утврди како је дошшло до истакања и висину материјалне штете

Прекинут је саобраћај на прузи Ниш — Скопље. Људских жртава није било, али је материјална штета велика,

0 ПИТАЊУ ПАЛЕСТИНЕ

ције и за побољшање животних услова домородачког становништва. Старатељском комитету су упућени захтеви – становништва територија Того и Сомалије У Африци, у којима се тражи да претставници ових народа буду саслушани у Уједињеним нацијама пошто желе да изнесу сво је жалбе против сила под чијом се адмикистрашијом налазе.

Узимајући реч, ирански претставник је изјавио да у данаш“њем свету нема више места колонијализму, Он је рекао да је буђење зависких народа процес који се више ничим не може за уставити.

У Политичком комитету Вишински изнео совјетски предлог ПВЗ·'П·ЛУЦИБВ о Нопеји

Њујорк, 29 октобра

Политички комитет Генералне скупштине наставио је данас поподке – дебату о Кореји. На данашњој седници говорио је совјетски министар иностраних послова Андреј Вишински. Оп. је поднео предлог резолуције која предвиђа – стварање једне комисије састављене – од непосредно ,заинтересованих зе маља и дру“гих земаља које нису ангажоване у рату у Кореји. Ова комисија имала би задатак да помогпе Корејцима да сами изврше уједињење земље. ' „

Вишински је тиме – подржао предлоте пољске. резолуције, у којој се поред гооњег предлога тражи и пеодложно – обустављање непријатељствва, · репатријација севих ратних заробљепнпика и свакуација свих страних трупа из Кореје у роху од два до три месеца,

Со_вјетски делегат је рекао да недавни гозор америчког министра. Ачесона о Кореји _ претставља грубо извртање чињенида и да није садржавао ни најмању алузију на будућност Кореје. У вези са преговорима о примирју, Вишински је одби> | као нелегалне предлоге Уједињене команде о добровољној ре патријацији заробљеника. Ви-

,добровољну – репатријацију у! ствари има за циљ „да принудцо задржи кипеско-северноко-

рејске заробљенике у – рукама |

америчких трупа',

њ : ВвЕсСсСтИ

шински је рекао да предлог за |

јлана

Републичко веће Савеза синдината Хрватсне упутило поздрав Шестом конгресу РЛПЈ

Загреб, 29 октобра (Танјуг) Републичко веће Савеза синдиката Хрватске упутило је у име радничке класе Републике поздрав Пестом конгресу КПЈ, који 2 новембра почиње рад. „И овог пута истичемо силну љубав коју радничка класа гаји према својој херојској Партији и њеном Централном комитету, на челу с другом Титом. Радничка класа има неограничено – поверење у своју Партију и њено руководство. Партија је учврстила јединство својих редова. Она је кроз доследну борбу за револуционарни преображај наше земље створила и учврстила – јединство радничке класе и осталих радних људи. Под њеним руководством створено је неразрушиво братство и јединство наших народа" — каже се измеЂу осталог у поздраву.

„Радничка класа Хрватске каже се на крају поздрава УПу_ћујући поздрав ~ Конгресу своје херојске“ ШПартије, своје авангарде, изражава кроз њега своју силну љубав и приврженост према творцу њеног јединства, као и јединства раднич-“' ке класе и читавог радног народа, великом сину наше земље — другу Титу“.

( Постигнут споразум о одлагању избова у Судану Каиро, 29 октобра (АФТ)

Ттипатски претседник – владе Нагиб и шеф суданске делегације Фронта пезависности Абдел Рахман ел Махди потписа« лИ су вечерас споразум о суданском питању.

„Главна тачка тога споразума је да се општи избори у СудаЧу одлажу до јануара 1954 године. До тога рока развој. Суконтролисаће комитет саатпвљен од два Судапца, једног Шгипћана, једног Британца и ге чералдног гу%зер·не·ра Судана као претседрска комитета,

( Египатска влада предложиће оританској влади да пристане

на овај споразум који је закљу-

|чен у Каиру.

матинске црквице и такозвана плетерна скулптура из предроманског периода, затим о архитектури и скулптури романског стила какав се' на нашем тлу јавља у другој миленији.

књига „Умјетност 'у Далмацији У ХУ и ХУ1 вијеку'"' обухвазала је у

метност независпог Дубронвника, а затим и осталог дела нашег Цри· морја који је доста времена био

под млетачком влашћу. То је уметност готике и ренесансе, са доста очуваних споменика.

Сада је сав материјал из тих двеју књига још једном проверен резултатима – најновијих – истражи“ вања, нешто скраћен и сведен на битно — издан у овој врло заним“ љивој и лепо опремљеној књизи као „Преглед умјетности у Далмацији од досељења – Хрвата до џада Млетака", 1. од УЈШ до ХУШ века.

Стара је то истина да сваки на“ род мора да има своје властите историчаре ако жели _ да његова историја буде позната свету. О дал. матинској уметности су писали И Немци и Аустријанци и италијани, али све некако у оквиру својих националних историја или са често сумњивим намерама. Од наших научних радника и историчара о Дал. мацији и њеним уметничким спо“ меницима писали су 'Ћирил Иве“ ковић (он је издао око 1920 год. неку врсту албума-сликовница, са крат“ ким попратним чекстом), Н. Васић и у новије време ЈЉубо Караман, цвито Фисковић и Коупо Прија“ тељ. Искуство и дела задње троји• це могли би да послуже каџ Соли“ дна основа за једну опширну) добро документовану и систематизовану историју (а не само преглед) далматинске уметности.

Две књиге Круна Пријатеља о Медулићу и о Бенковићу

Две књиго о двојици наших зем љака и супародника, знатних рене“ сансних сликара, Андрији Медулићу и Федерику Бенковићу знача“ јан су и добродошао допринос,

Како су год лако и – спремно присвојили Медулићево (родно ме“ сто Задар, тако су Италијани при“ својили и овог значашног релпесан“ сног сликара. Међутим, о њему је писао чак и познати најстарији #“ сторичар италијанске уметности, сам сликар, Ђорђе Вазари у делу ТЦе уе издатом 1568, пет-шест година после Медулићеве – смрт Писали су о шљњему и други позна ти Ихалијани, у доба кад питање њетове народности није било # ти је могло бити тако актуелно па су га без предомишљања назива 4 „Зећјауопе"“ (Далматинац). – Писали су и наручивали слике. Па изЕЕ тај наш сликар кога је у погледу колорита чак и велињи 'Тинторет) сматрао својим учитељем, није 9 бележен досад у нашим историја“ ма опако као што су забележени књижевници и пееници – ренесан“ сне Далмације и Дубровника, ( жда зато што таква историја Бије досад такорећи ни писана). 4 тово дело треба да нам је !!

озна“

то' баш као и Држићев _„ ДуНд) Мароје" или Гундулићев ,Осман' Други наш! сликар који је (т3 ст:ром и донедавно утврђеном о,·[ сичају) морао тражишм срећу пласирати“ свој талент у туђини Спо је Федерико Бенџковић. Ж““а је на прелазу из ХУП у' Ч1, век, у јеку барока чији је "с:„

претставник био. Он је као и наши уметници „Зећјаџолу“! су се сами, на италијанском ] ку, називали“ многи наши ве уметници Далматинци који сУ вели у иностранству и тим вом видпо давали на знање порекло) расуо своја дела по ровима и мугејима Италије, стрије, Немачке, јер није У : ромашеној Далмацији и дудровиид ку налазио онако богатих м•зцд'*е који би му могли омогућити дА је сав преда сликарству. Такза ( Сала судбина многих наших љуг сведо Тесле. и

_У кратком приказу Круно Пр·;_ јатељ осветљана зимвот и дела ве двојице сликара. Поред на нашем језику дате су У књижицама и преводи текста француски и енглески језиЋ, и доста репродукција у ЦР том.

Књижице је издала Југо сС:;Е.ид академија змансстт и У

# кад 006 словен“

мђетно“ ж. Р

јии