Борба, 16. 11. 1952., стр. 3
Недеља, 16 новембар 1952
РАД ГЕНЕРАЛН
Југословенски т Делегат : лио начин кањкц похва
програм техничк
АЦО је изнео искуства, Југославиј несравњено повољније услов
Њујорк, 15 новембра (Танјуг)
На седници – Економског комитета Генералне скупштине јутословенски делегат Лео Матес одао је признање испуњавању програма техничке помоћи уопште и у Југославији – посебно. Он је изјавио да је наименовање посебног делегата техничке помоћи за Југославију допринело бољој координацији и плоднијем раду на спровођењу техничке помоћи у ФНРЈ. Лео Матес је такође захвалио г, Овену, претседнику Одбора за техничку помоћ УН на ванредном за– латању и успесима које је постигао у кратком времену,
Југословенски делегат је затим подржао резолуцију у којој се за следећу годину предвиђа кредит од 25 милиона долара за проширење – програма техничке помоћи. Све делегације, осим делегација совјетског блока, подржале су овај предлог, који је на крају и изгласан са 46 гласова. и пет уздржаних од тласања.
Пошто су совјетска, чехословачка и пољска делегација у својим . говорима хвалиле „братску помоћ“ Совјетског Савеза сателитским земљама, а претставник СССР нарочито,заступао принцип билатералне ,помоћи, Матес је изложио искуства Југославије у вези са. совјетском помоћи. Он је цитирао текст Ссавјетског предлога одговора о билатералној помоћи и упоредио услове програма техничке помоћи с условима под којима је СССР 1948 године нудио „помоћ“ Јутославији. Према совјетској понуди, коју је у сво је време Југославија одбацила, тре бало је да Југославија пла-
_ти пут совјетским стручњацима
и њихово издржавање. Даљи услов био је да Југославија набави потребну о опрему за рад стручњака и да у доларима или влату плати све трошкове у' веви с њиховим радом, Сличне услове поставио је Совјетски Савез и у вези с југословенским стипендистима, за чији је пут и издржавање Југославија требало да плати у доларима или злату, Насупрот оваквим условима — рекао је Матес — Јутославија данас добија техничку помоћ од Уједињених нација највећим делом бесплатно, Путни трошкови стручњака и њихово издржавање у Јутгославији плаћа се из фонда техничке помоћи. Исто тако, заједно са стручњацима, шаље се у Југославију и потребна о опрема. Исти је случај и с јууословенским стипендистима који одлазе у иностранство. Пошто ничим није могао да побије Матесове аргументе, дословно – цитиране из званичног совјетског документа, совјетски претставник – Аркадјејев прибетао је употреби бруталног и увредљивог речника у свом осврту на говор југословенског де“ легата. Он чак није ни покушао Да говори о предмету који је био на дневном реду, већ је у свом бесомучном нападу на Југославију сасуо низ већ познаТих и овешталих лажи и клевета о тобожњем прелазу Југославије у империјалистички табор „доказујући" то посетом – америчких, британских и других политичких и војних личности Југославији и војном помоћи ко“ ју Југославија прима од САД.
После говора совјетског делетата, југословенски 'делегат поново је узео реч. Он је рекао да не жели да одгтовара Совјетском делегату на клеветничке испаде, већ да на примеру иступања совјетског претставника укаже и осталим – делегатима на сву штетност таквих испада, лажи и дезинформација, које делегат СССР настоји да протури у свет, Као и на недемократске методе
Еоје СССР из праксе са својим
;;с?г[:п згг :#:рсе и дискусију мејам, ј АИ а у' Узед·ињеним Матес је рекао да' је ЈугослаВИју посетио не само низ страНих дипломата и војних лично“ Сти, него и низ , претставника друштвених и политичких арганизација у свету, низ синдикалних фшцишнера и функциовера социјалистичких партија и покрета из Европе и Азије. Он је поново, нагласио да су, врата Југославије отворена свакоме ко жели да сазна истину о овој земљи. Он је истовремено поставио питање совјетском делегату зашто рССР затвара врата прел СђеТОМ и не дозвољава да се сазна истина о стању у СССР. Што се тиче војне помоћи и југословенских инвестиција на наоружање и војску, југословен ски делетат је нагласио да је управо СССР био тај који је натерао Југославију да се наоружава и да улаже крајње напоре за своју одбрану, јер су слоа и независност Југославије угрожени управо с те стране. Он је затим поново истакао да се Југославија налази у фронту земаља које се боре против
ш Е СКУПШТИНЕ 0 У. Н
се спроводи ешОомоћи У.Н.
е са совјетском „помоћи“ и е техничке помоћи УН ==–
агресије и да прима војну и дру“ ГУ помоћ ради своје одбране, и То. само онда ако она није ничим условљена.
Вељко Влаховић изразио саучешће удовици Абрахама Фелера
__ Њујорк, 15 новембра (Танјут) _ Шеф југословенске делегације на Седмом заседању Генералне скупштине УН Вељко ВлаХОВИЋ упутио је следећи телеграм удовици Абрахама Фелера, правног · саветника генералног секретара ОУН. који је пре два Дана извршио самоубиство: „Дубжо дирнута вешћу о трагич“ Ној смрти вашет супруга г. Абрахама Фелера, југословенска делегација изјављује вам своје дубоко' саучешће у тешкој несрећи — која вас је погодила. Г. Фелер је оставио незабора“ ван утисак код свих аних који Су имали задовољство “ да с њим сарађују, укључујући и југословенске правнике који ће се увек с топлим осећањима сећати свота госта г,. Фелера".
Абрахам Фелер био је у ЈугоСлавији 1951 — године за време посете досадашњег | генералног секретара Тригве Лија.
Међу делегатима У. Н. расте уверење да заинтересо: ване силе не желе мир у Кореји
Њујорк, 15 новембра
КОД све већег броја делегација у УН расте уверење да неспоразум око репатријације ратних заробљеника није стварни разлог који спречава закључење примирја у Кореји. „Ми смо убеђени да СССР није искрен кад тврди да питање ратних ' заробљеника чпретставља једину препреку за мир у Кореји“, рекао је делегат Кубе Портуондо. Он је додао да је „ствар у томе да СССР жели да се настави корејски рат и да совјетска влада настоји да дубоко увуче САД и остале западне силе у један азиски рат“. И многи други делегати који су учествовали у дебати о корејском питању нагласили су да код одговорних фактора не постоји стварна жеља за смирење у том делу света.
Америчка делегација је крајње неповољно реаговала на сугестије пакистанског министра иностраних. послова да се без обзира на 'нерешено питање заробљеника одмах прекине ватра у Кореји. „По нашем мишљењу — рекао је пакистански делегат Зафрулах Кан не сме се применити принуда приликом репатријације заробљеника. Међутим, ако се око овог питања не може постићи споразум, онда желим да поставим питање: колико људских живота ће још бити уништено док се не постигне споразум“ Колико ће још људи пасти У
АМЕРИЧКИ НРЕДИТ ЗА ИНДОКИНУ
Вашингтон, 15 новембра (Јунајтед прес) Управа за ~ узајамну – безбедност саошптила је јуче да је одобрила кредите за набавке материјала за француску Индокину у вредности од 11 и по милиона долара. Главне одобрене набавке укључују полљупрерађевине и прерађевине гвожђа и челика, гвоздене легуре, авионске делове и прибор, уређаје за постројења на аеродромима и разне електричне апарате и транспортне и трађевинске машине.
Ц
Оштре борбе код Нгиалоа
Хонгконг, 15 новембра (Рајтер)
'Радио Пекинг наводи данас извештај Вијетнамске новинске агенције у коме се тврди да су Хо Ши Минове снаге данас избациле из строја или заробиле у борбама код Нгиалоа 1.500 француских и Бао Дајевих војника. У извештају се додаје да је међу заробљеницима и погинулима било више официра.
КРШЕЊЕ УГОВОРА О МИРУ ОД СОВЈЕТСКИХ САТЕЛИТА ОРУЖАНЕ СНАГЕ СОВЈЕТСКИХ САТЕЛИТА, НАШИХ СУСЕДА, ПРЕМАШУЈУ МИЛИОН ЉУДИ
Југопрес сазнаје да тројно стање оружаних снага коминформовских суседа Југославије, према : последњим – подацимау Знатно премашује укупан број од милион људи, и претставља 25 до 40% мобилизациске могућности ових земаља. У овај рој урачунато је само људство Које се налази на отслужењу редовног кадровског рока, као и активни подофицирски и официрски кадар Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније Рачуна се да Мађарска располаже · контингентом од преко 260.000 . војника · (према – 70.000 колико јој је одобрено Уговором 0 миру), Румунија око 480.000 (према 138.000 дозвољеНиХ Уговором о миру), Бугарска преко 220.000 (према 65.000) и Албанија око 50.000.
Када се узме у обзир да је У овим земљама последњих месеци - вршено позивање великог броја резервиста, онда је број људства под оружјем. још далеко већи.
Према истим подацима, оружане снаге поменуте четири зеМмље већ данас имају формираних 40 до 60% од максималног броја основних јединица (диви-
зија) које би уопште могле да формирају у случају рата. —
Запажено је да су оне војне јединице ових земаља које су стациониране према Југославији попуњене до праве ратне формације. Скоро све пешадиске дивизије које се налазе у пограничном појасу према Југославији имају у свом саставу и тенковске батаљоне. Једини изузетак у том погледу прет ставља Албанија.
С. А. Д. УПОЗОРАВАЈУ. · СССР ДА ЗАПАДНИ
БЕРЛИН НЕЋЕ ПРЕПУ- |
СТИТИ БЕЗ БОРБЕ
Вашингтон, 15 новембра Америчко Министарство иностраних послова објавило је ју-
[че декларацију у којој поново
упозорава Совјетски Савез _да
САД неће никада предати За- |
падни Берлин без борбе. Ова декларација не претставља никакву промену америчке спољне политике, већ служи само као доказ решености САД да Западни Берлин не оставе без одбране. (Јунајтед-прес)
заробљеништвог Колико ће још бити ових разарања док се не постигне споразум о репатријаЦији7 Зар не би било правилније да се корејски рат заврши одмах, не чекајући на решење – питања – репатријације ратних заробљеника“.
После · говора – пакистанског делегата, америчка делегација је одмах сазвала конференцију за штампу на којој је напала пакистанску – сугестију. Претставник америчке делегације је изјавио да САД неће пристати на прекид ватре у Кореји догод се питање ратних заробљеника не реши на бази слободне репатријације.
Претставник Израела Ебан указао је у свом говору на неодговорну политику јужнокорејске владе, која се и даље заноси мишљу о насилном проширењу своје контроле 'на читаву Кореју. Он је нагласио да УН треба да се супротставе таквој. тенденцији насилног уједињења Кореје.
ТРЧКО-ЈУГОСЛОВЕНСКА САРАДЊА
НАША ПРИВРЕДНА ДЕЛЕГАЦИЈА
ПУТУЈЕ УСКОРО У ГРЧКУ
Она ће водити' преговоре о проширењу привредних односа између две земље
Сазнаје се да ће у најскорије време отпутовати у Атину југословенска економска делегација са замеником претседника Савета за промет робом Владе ФНРЈ Љубом Бабићем на челу Југословенска делегација водиће у Грчкој преговоре о проширењу економских и трговинских односа између Грчке и Југосла-
'вије. У југословенским привред
Ф г
ним и политичким круговима поклања се пажња овим преговорима који сведоче о обостраној жељи двеју влада за продубљивањем свестране пријатељске сарадње двеју суседних земаља. (Танјуг)
ИТАЛИЈАНСНА ВЛАДА НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ ОГРАДИ ОД. АНТИЈУГОСЛОВЕНСНИХ ИСПАДА У ИТАЛИЈИ
Београд, 15 новембра (Танјуг)
Према обавештењима италијанске полузваничне – агенције АНСА, италијанска влада неће одговорити на последњу југтословенску ноту у којој се протестује због тога што је италијанска влада дозволила, поводом 4 новембра, о објављивање плаката у којима се истичу италијанске аспирације на делове југословенске територије „У ноти се такође – протестовало због ма и Тока прославе 4 новембра у Средипољу и на самој италијанско-југословенској граници који су били уперени на потстицање – ревандикација за југословенским територијама. У круговима блиских југословенском Министарству иностраних послова о сматра се да овакав став италијанске владе не би никога нарочито изненадио. Италијанска влада у свом одговору очигледно не жели подвлачи се у овим круговима — да се огради од аутора провокаторских антијугословенских плаката што само показује ко подржава – шовинистичку кампању против Југославије – која има за циљ да све више заоштри односе између две суседне земље.
ДОПИС ИЗ О.У.
Њујорк, новембра
Један скроман прилог стварању међународног споразума који би требало да допринесе ширењу истине и сузбијању дезинформација у свету донет је ових дана у Комитету за социјална и хуманитарна питања. Одлучено је да се Конвенција о праву на исправку отвори на потпис државама чланицама УН.
До тога је дошло после дугогодишњих дискусија о слободи 'информација за које су многи сматрали да су дошле у ћор-
сокак, тако да је, на пример, француски целегат израчунао да је на разним форумима УН на расправљању тог проблема утрошено преко 500 часонва, а да се целг то питање није кренуло с мотве тачке.
„Опасност за одзжжање пријатељских односа између .п рода и за очугање свет“к ог мира појављује се и од сбјављивања нетачних извештаја о поједи;ним земљама“ — каже се у преамбули ове конвенције, за коју су Француска, Либан, Уругвај и Југославија предложили да се коначно отвори на потпис. За овај предлог глагало је 25 држава, док су се међу онима који су били против њеног доношења заједнички нашле САД, СССР, Велика Британија, Индија и Јужна Африк „Кад би у другим комитетима и органима УН велике силе биле тако јединствене и кад би се тако добро међусобно разумевале као по овом питању, рад УН био би много лакши и брже би се одвијао“. Тако је претставник: Авганистана окарактерисао ово заједничко супротстављање великих сила доношењу – једног ~ међународног инструмента који би требало да помогне борби за истину, а против лажи и дезинформација које се данас несметано шире светом.
ПШредности економски јачих
Баш зато што је на овоме дошло до тако јединственог става великих држава и што се њихова сагласност у низу питања о слободе о информација појављује већ више пута од 1949 године па на овамо, вредно је мало поближе задржати се на тој сагласности. Ово тим више што Конвенција о праву на исправку њпретставља тек део целокупног проблема слободе информација и што она не намеће државама обавезу да исправе дезинформацију, већ препушта доброј вољи листова и агенција да то учине, а као једину санкцију предвиђа да се, у случају необјављивања, исправка може објавити преко УН, тј. преко генералног се-
ДАНАШЊИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У ГРЧКОЈ
Ко Ће бити сто шездесет трећи преткседник грачке владе
(Од сталног дописника „Борбе“) 7 Атина, 15 новембра (телефоном) Сутра ће око 2,200.000 бирача на 3.940 бирачких места изабрати од 992 кандидата 300 посланика за нову грчку скупштину која ће се састати у прво заседање 15 “децембра ове године. Пошто' је изборна кампања у целој Грчкој завршена великим збоу Атини и Папагосовим збором
ровима уније ЕПЕК—либерали у Пиреју, данас и сутра је по традицији војска у приправном стању ради спречавања евентуалних изгреда које нико не претпзставља.
Све до пре недељу дана није се у Атини и у целој Грчкој могло закључити по спољним знацима да се ова земља налази пред тако судбоносним догађајем како се карактеришу сутрашњи избори. Последња пред изборна недеља морала је бити живахнија јер су се сви кандидати трудили да ·што више буду у додиру с бирачима. Ипак у грчкој престоници преовлађује мишљење да је предизборна кампања била незапамћено мирна. Једни то тумаче политичком зрелошћу бирача и већ заузетим ставом, други њиховом отупелошћу, а трећи жељом бирача да се не замере будућем, посланику који се због неизвесности не 'може лако предвидети. –
У Атини су последњих седам дана билг врло активна два главна противника — Пластирас и ПЏапагос, иако један од њих не може постати посланик с обзиром на већински изборни систем. Сама чињеница да обадва шефа настоје на избору у Атини недвосмислено сведочи о одлучујућем значају изборних (резултата у грчкој престоници. Они неће дати само нову, од стварања савремене грчке државе шездесет осму личност за претседника владе. За поражену странку истовремено ће се поставити много значајније питање од губитка избора: шта да ради без шефа у скупштини, а пошто у овој земљи постоје само странке истакнутих личности ,нико не може предвидети даље лоследице.
Ово ће бити први послератни избори који се одржа.вају по већинском систему. Војска неће имати гласачко. право јер, према · Џластирасовим „речима, она досад није никада могла
ЧЕРЧИЛ ЋЕ ТРАЖИТИ САСТАНАН С АЈЗЕНХАУЕРОМ Лондон, 15 новембра (Рајтер) Политички посматрачи изражавају данас уверење да ће претседник британске владе Винстон Черчил затражити састанак с новоизабраним претседником САД Двајтом Ајзенхауером. .
—— ______________________________________·-__ ______-___-_- _—___-
Никола Пластирас
слободно да изрази своје расположење. Исти је случај и са женама, зато што је у спискове уписано само 900.000 од укупно више од два милиона жена преко 21 године. Овим изборним системом враћена је у живот занимљива подела примењена. још 1923 и 1933 године: на 28 бирачких изборних јединица у северним такозваним новим грчким крајевима и 71 мањој изборној јединици у јужним, такозваним старогрчким областима. У прошлости установљена да раздвоји концентрацију: антивенизелистичких гласача, ова подела треба да послужи истом циљу у односу на Папагоса данас. Тако ће се број посланика у изборним јединицама кретати од 1 до 25 а број становника на једног посланика од 9—35 хиљада. Али поред тога још две необичне последице проузрокује садашњи изборни закон:“ неочекивану изборну сарадњу у оквиру обба табора и прилично значајну ~ улогу ~ левичарских гласова. Иако је доскора говорио да се углавном бори за ново, против владавине старих странака, Џапагос је био принуђен, желећи. изборну победу, да прими као кандидате 50 бивших политичара из пет ранијих ~ странака. — Коалиција ЕПЕК-либерали била је принуђена из истих разлога да сарађује са шефом популиста Цалдарисом и шефом Национали-
стичке странке 'Турковасили-
сом, који се не слажу с њеним програмом. С обзиром на општу оцену уједначености снага у унутрашњости земље и на одлучујућу улогу изборних резултата у ~ Атини, њпобедничка странка у сваком случају зависна је од држања прошлогодишњих гласача прокоминформистичке Уједињене демократске левице. Ако они гласају за сопствене кандидате онда те Папагос однети изборну њпобеду. Само половина тих гласова, око 16.000 датих ЕПЕК-у, обезбеђују његов успех. Међутим, неизвесност у овом питању је непотпуна. Шефови ЕДЕ (Уједињена демократска левица) траже од бирача да опет гласају за њене кандидате. Ово тачно одговара жељи Покрета грчког окупљања што он и не крије. У ЕПЕК-овим круговима се тврди да добар део прошлогодишњих бирача Уједињене демократске левице неће послушати неумесну и штетну директиву воћства и да ће гласати за странке центра.
Унија ЕПЕК-либерали ослања се на либерално-прогресивно оријентисане, а Папагос на конзервативне бираче. Први дају мање-више позитиван одговор на поједина унутрашња питања: ликвидацију последица грађанског рата и пуштање затвореника и прогнаника, наглашујући да је њихова влада дала већ извесне резултате У том правцу. Други дају неодређена обећања у том погледу. Док удружене странке јасније гледају на решење економских проблема, које би се састојало у продужењу предузетих мерз према економски јачима, – Покрет грчког' окупљања обећава рад за све, посебну _ бригу према сељаштву и сличне недовољно – одређене — формулације. Тако би изгледала слика по ономе што су обе странке званично објавиле. Грчки бирачи сутра одлучују коме ће поверити управљање државним пословима за идуће четири године. Они такође дају суд о једногодишњој влади коалиционих странака. Да ли ће је осудити и поклонити – поверење другим странкама које обећа-
вају енергичније и ауторитативније вођење државних п0слова, или ће тим странкама поново поверити судбину земље, то ће показати изборни резултати који ће дати одговор и на питање ко ће бити претседник сто шездесет и треће грчке владе.
Миодраг АВРАМОВИЋ
кретара који је дужан да је као документ циркулира међу делегацијама и објави преко публикација и радија УН. А то у ствари значи најминималнијим средствима — супротставити – се неистини отштампаној у милионима примерака и одаслатој у етер на стотине разних таласних дужина.
Управо овде се и улази у кључни проблем целог тог питања: чињеница је да нема равноправне и узајамне њ измене информација у свету тако дуго дДок постоје садашње разлике у материјалним средствима за давање информација. Зато су, на пример, САД — земља с најмоћнијим средствима информација — за уклањање свих запрека у примању и одашиљању | вести, .за – изједначавање
Прилог борби против дезиндформатшија
(Од специјаљног дописника „Борбе")
њу већ о потпуном преузимању домаћих средстава информација у руке пропагандног апарата СССР. То иде чак тако далеко“
да се од стране СССР више и ·
'не верује новинарима сателитских земаља, већ се у ту штампу напросто шаљу чланци написани у СССР и то у таквим размерама да је та ш'тампа напросто постала привесак совјетског пропагандног апарата.
Док је, на пример, марта 1946 „Руде право“ објавило 27 спољ– нополитичких · коментара, оод којих су 22 написали чехословачки новинари а три совјетски, марта месеца 1951 од 82 објављена коментара совјетски новинари написали су Њ тачна половину тј. 41, а остало је било остављено чешким,
Тој штампи не само да су наметнути чланци и вести искључиво из извора СССР већ су ти листови, као на пример „Руде право", које већ постоји преко 30 година, морали да промене свој лик тако да и по свом вањском изгледу имити-' рају руску штампу.
Такви и слични примери би-
страних дописника, агенција и | ли су изнесени од стране Југо-
4 _еИИ
— Протестујем против права на исправку! Кад би се наши
листови пунили исправкама, не би шемо ...
штампарских предузећа“' са домаћим, једном речју за политику отворених врата, што уствари значи слободу за економски јачег.
Шта значи бити економски слабији говори на пример и слу чај с овим дописом написаним по изгласавању Конвенције, а одаслатим авионском – поштом (7 до 10 дана путовања, ако се не изгуби на путу), :док - дописници неких економски јачих земаља своје написе по правилу шаљу телефоном или телеграмима. Конвенција о примању и преношењу вести, коју су САД предложиле још пре четири године у Женеви, носи опасност коју је тада чак и за себе осетила Енглеска, ма да она има високо развијена средства информација. Требало је да она озакони у међународним размерама право јачег да продре у неразвијене земље и да угрози разви'ак њихових домаћих пре дузећа информација. А да се то већ десило у земљама суседним САД говори и то да на пример Јужна и Средња Америка немају ни једне националне или регионалне телеграфске агенције за примање или одашиљање вести. Агенције САД шаљу у те земље и примају из њих вести које оне хоће, а ту се ради о 19 држава које би ипак требало да имају право и могућности да бар о својим домаћим проблемима кажу своју реч.
ВБелике силе на истим позилшијача
Кад се свему томе дода да средства информација у рукама великих компанија и монопола претстављају изворе значајних добити, тада постаје јасно да се ту ради такође и о економској експлоатацији слабијих, неразвијених земаља.
У свему томе лежи и узрок ове јединствености и пуног разумевања које по том питању долази до изражаја између великих сила. САД и Енглеска у својим хемисферама, а СССР у својој источној, не желе да буду ометани у намерама потчињавања тих земаља својим средствима информација и пропаганде. У источно-европским земљама под контролом СССР тај про цес је заузео размере незапамћене у досадашњем међународном развитку. Тамо се више и не може говорити о угрожава-
Остало места за оно што ми пи“ (Карикатура Д. Савића)
славије као одговор на тврдњу совјетског претставника „како у СССР не њпостоји никаква група која је заинтересована да поробљава туђе народе ида утиче на њихова њ средства за информације“. А на све те примере који су за већину делегата били запањујући, претставник ЧСР је рекао о отприлике ово: Херојска – совјетска
гармија · ослободила је ЧСР, ми '
јој дугујемо безграничну о оданост и нико нема права ометати манифестације наше захвалности СССР-у.
Совјетска фарса
Ово је тек део примера који говоре о томе како стоји са слободом информација у свету који се налази под контролом СССР-а.
Велике силе нашле су се у заједничком табору борбе против доношења Конвенције о основним принципима на којима би требало да се заснива слобода информација. Мале неразвијене земље постају све свесније да не може бити говора о слободној и равноправној измени информација тако дуго док постоји велика разлика у материјалним средствима – информација између појединих о држава, Зато те државе траже дасе што пре приступи, практичним мерама на унапређењу развоја националних предузећа информација, · побољшању – њихове технике, кадрова итд.
Досад највећи успех у целом раду на слободи информација постигнут је преко заједничке акције малих држава које су изгласавањем – Конвенције о праву на исправку показале своју решеност да се боре за истину о себи и другим у светској штампи и осталим о средствима информација, служећи тако најбоље и ствари светског мира,
Супротстављајући – се доношењу те Конвенције велике силе су заједнички иступиле у одбрану дезинформација, које се управо данас све више шире преко њихових моћних пропагандних машина, служећи у првом реду не ствари мира већ ратних припрема, Отуд и делује као фарса кад се после гласања против Конвенције ореспектовању истине у циљу чувања светског мира појављује СССР с тражењем да се донесе резолуција о сузбијању ратне пропаганде.
3. ПЕЧАР
СМЕЊЕН РУМУНСНИ ПРЕТСЕДНИК ЂЕРДАПСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ7
Одлука је донета на захтен Совјетског Савеза
Према непотврђеним вестима из Румуније, претседник Привременог комитета за управљање пословима Ђердапске администрације · Мирча – Павелеску смењен је са свог положаја. Сматра се да су румунске власти смениле Павелескуа на за-
ДЕЛЕГАЦИЈА ЈУГОСЛОВЕНСНИХ НОВИНАРА СТИГЛА У ДАМАСН
Дамаск, 15 новембра (Танјуг) Делегација од седам југословенских новинара стигла је данас авионом“ у Дамаск. На либанско-сириској граници деле« гацију су дочекали и поздравили – претставници – сириског Министарства иностраних по-
хтев Руса, јер није успео да спроведе у дело њихову намеру да у Сипском Каналу инсталирају тегљач „Вашкапу“" и на тај начин заобиђу вучу бродова помоћу локомотиве.
'(Танјуг)
ције сириске! владе и југословенски посланик Михајло Јаворски. јем
По доласку у Дамаск, југословенским новинарима пожелео је добродошлицу министар јавних традова сириске владе,
А.Њ&:Е!Е!„а„_. 1И .'....'._„_. Ћ
слова и Дирекције за информа-“'