Борба, 16. 11. 1952., стр. 6

Страна 6

наставља дебата 0

Њујорк, 15 новембра (АФТ) | Специјалном политичком комитету генералне скупштине: ОУН настављена је данас де· бата о оптужби азиско-арапских земаља против јужноаф_ ричке владе | због – политике . расне сегрегације. У име САД говорио је Чарле , Спрег који се – изјаснио како против _ става Јужноафричке Уније која оспорава право Уједињеним нацијама да разматрају ово питање, тако и против оштрог става групе азискоарапских земаља,

Спрег је рекао да. Уједињене „ нације иако не могу да се не интересују за један – проблем који задире у основна права човека, оне ипак не могу да крше Повељу тиме што би се директно умешале у – питање које спада у унутрашњу надлежност једне земље. Затим. је подвукао да читаво питање треба врло опрезно разматрати и поставити, јер Уједињене нације нису у стању да наметну било какво решење.

Предлог менсичког делегата за решење корејског питања

Њујорк, 15 новембра (АФП) Политички жкомитет Генералне скупштине ОУН наставио је данас дебату о питању – Кореје. Мексички делегат Пади“ ља Нерво био је први говорник на јутрошњој седници. ПЏрема његовом предлогу, сви – ратни заробљеници који желе да буду репатрирани били би одмах враћени кућама, док би они који не желе репатријацију били примљени као политичке избеглице у друге земље, али би им била гарантована могућност да се врате кућама после закључења политичког споразума о Кореји.

Падиља Нерво је изјавио да је мексички предлогтако формулисан да не крши принципе 'ни једне ни друге зараћене стране у Кореји.

– ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ·

У Специјалном политичном комитету и даље се

расној сегрегацији

После изјаве мексичког делегата седница :Политичког комитета одложена је за понедељак. “ :

У неким крајевима земље

__ пао снег“ Прекинуте линије ЉЂеограда са западним деловима државе Како: су нас ноћас обавестили из Синоптичког центра, у северном делу Славоније почео је јуче око 13 часова да пада јак снег нарочито у пределима Славонског Брода и Осијека. У 16 часава непогоде су се прошириле на целу Славонију

и Босну (Бања ДЛука),

: Цео систем облачности која је донела снег и кишу кретао се према истоку и око 19 часова стигао је до Београда. На Приморју је падала киша уз температуру 10 степени. У Црној Гори било је грмљавине око 1·9 часова. Ветрова није било јаких а прекид телефонских линија Београда са западним деловима земље _ вероватно је условљен влагом услед мокрог снега.

Синоћ је у Љубљани отворена изложба Француске техничке књиге

Љубљана, 15 новембра (Танјуг) Вечерас је у Народној библиотеци у Љубљани отворена изложба француске техничке књиге, коју

је организовала француска Њ амбасада. Свечаном — отварању – присуство-

вали су, између осталих, потпретседници Президијума Народне скуп штине, Словеније Иван Регент и Франце Бевк, претседник Народне скупштине Словеније Фердо – Козак, министри Владе Словеније др Јоже Потрч, Борис Зихерл и др Хели Модиц, ректор Универзитета др Фран Свитер и ректор Високе техничке школе др Алојзије Хорват, затим француски _ конзул У Загребу Жозеф Ернест Овине и директор Француског института У Загребу Габриел Бејс.

К Р 0) З

_БОРБА –

РЖ ОИЖ 6 Ј

г

ПУШЕДОЦ У ААИ Ш

оаоововоооозодовионононинима позаонанинаннииооавивовина к

САСТАНАК У ГРАДСКОМ ОДБОРУ ФРОНТА

Разматрана политичка активност пред изборе

На данашњем састанку секретара општинских одбора и чланова Градског одбора Народног фронта Београда – разматрана је политичка активност. Фронта пред изборе за општинске одборе – и Градско веће и Веће произвођача.

Било је предвиђено да се у Београду одржи седам већих митинга на којима би народни посланици Савезне и Републичке скупштине 'и – одборнички кандидати говорили о значају избора за локалне органе власти.. Поводом избора за „веће произвођача Месно синдикално веће предвиђало је општи Град

ски митинг, који би се одржао 30 новембра. Међутим, због забринутости о озбиљном стању здравља друга Бориса Кидрича, одлучено је да се сви митинзи одложе до даљег. – Одборнички кандидати тговориће својим бирачима по изборним јединицама.

За прославу Дана Републике општински – одбори – Народног фронта припремају предавања, конференције, приредбе, другарске вечери и сличне манифестације. Уочи 29 новембра' одржаће се у Београду свечана академија.

· ПОМОЋ ВОЈНИКА ЈНА У АКЦИЈИ , ПОШУМЉАВАЊА

У акцији потумљавања непосред“

не околине града | велику – помоћ пружају јединице ЈНА Београд“ ског гарнизона. Јуче | је око – хи-

љаду војника“ радило на копању Они

ископалн

јама за саднице у Макишу. су за осам сати – рада близу 200.000 јама

На слици: за време јучерашње акције у Макишу

ДАНАС У БЕОГРАД У

ТЕМПЕРАТУРА БЕЗ ВЕЋИХ ПРОМЕНА

уУмерено облачно. Ветар југоисточни, умерен. Температура без знатних промена.

ПОЗОРИШТА ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО 7 (1,30) „Шутник без пртљага“ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ — (3) „,Дон жЖуан“; — (8) „Бал под маскама“ БЕОГРАДСКО ДРАМСКО „Сламни шешир“ ' ХУМОРИСТИЧКО ПОЗОРИШТЕ (8) „Дорћолска посла“

дЕЧЈЕ ПОЗОРИЗЏТЕ „БОШКО БУХА“ — (3) „Велики лов' (дворана Коларчевог универзитета)

СЦЕНА ЛУТАКА — (10) „Сан мале Звездане“ (балет)

МАРИОНЕТСКО | ПОЗОРИШТЕ (Топличин Венац 23) (4) „Крофница“ (7.30)

БИОСКОПИ

МУЗЕЈ КИНОТЕКЕ — (3, 5, 7, 9) „Последњи човек“ (режија Мур/нау, у гл, ул. Емил Јанингс)

ЂЕОГРАД — (1, 1, 3, 5) „Књига о џунгли“ (енглески)

ПАРТИЗАН — (10, 3, 5, 17, 9) „Рђаво вољена“ (мексикански) додатак ·„Минаретп и портали“ (домаћи)

БРАЋА СТАМЕНКОВИЋ - (4, 5, 8) „Дама у хермелину“ (амерички у боји)

ЈАДРАН — (10, 3, 5.30, 8) „Кога ботови воле“ (аустриски)

%# 50)

КОЗАРА (10' 8.30, 8, „Ењига о

"иИ џунгли" (енглески т боји) е 20 ОКТОБАР 1 — (10, 3, _ 5.45, 8.30) : Кантинфлас мускетар“ (мекси-

;':*' кански)

1 2 ОКТОБАР П (%, 445, 1.30) „Кантинфлас о мускетар" (мексикански) ЗВЕЗДА — (10, 3, 5, Т, 9) „Рђаво вољена“ (мексикански) СЛАВИЈА ((о 2, %, 6, 8

Милану" (италијански) КОСМАЈ — (10, ,2, 4, 6, 8) „Мала балерина“ (енглески) додатак ,,.3е: лено злато'“ (ОУН) 'АВАЛА — (2, 4, 6, 8) „Саветник Гај| гер“ (аустриски) БАЛКАН — (3, 5.30, 8) „Три муске“ тира“ (амерички) ДУШАНОВАЦ ~ Услед реновирања биоскоп не ради ДРИНА — (4, 6 и 8) „Абот и Костело срећу фФранкештајна“ (амерички) СЕЊАК — (3, 5, 7 „Место под сунцем“ (амерички) | ЗВЕЗДАРА ' — (3, 57 – (француски) ТРУДБЕНИК — (3, 5) „Човек с маг – чем“ (амерички) — Сланачки пут – 19 — Роспи Ћуприја МЕЦКо | У ЗЕМУНУ СЛОБОДА —; 00, 3, 5, 7) „Фросина“ Пдомењи) : :

„Чупо у

9 – „Идол“

14

:вр.тво — (3, 5, 7) „Мала балерина“ (енглески)

динство — (3, 5, 7) „Снежана и

седам патуљака“ (амерички цр-

је А тани). А :

_ СУТЈЕСКА — (5, 7) „Ирена Форсајт“

_ (амерички) > ј

.ВЕПЕРТОАР ЈУГОСЛОБЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

„од 18 до 23 новембра Уторак, 18: „Краљ! Лир“", почетак

у 19,30 15

: Среда, – 19: „Жвалисави | војник", } “ -19,30 : к / ;;етвртакК, 20 (19,30): „Драга Рут', | Е ТПетак, 21: „Хвалисави | војник“, 9,30; : :

1 : ЕЗутбота, 22: „Јегор Буличов'·, 19,30;

а, 23: „Волло·не"„ 19,30. С Б 4690 1—1 ОБАВЕ штЕЊ А

,Браћа

С икални доМ култу%е Зопе 4 ат:/'х};;:гглв·ић" врши угша И И

Ор групу курса кројењ ЈИ утор“

тих·!вс'ави ће се О%Е;·%Ззаод дча

: тком и СУ ј. е

Ње чте;?гф 30-207. Ђ 4692

1 ј

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

од 17 до 25 новембра,

Понедељак, 17 (20): „Лабудово језеро“; уторак, 18 (20): „Горски вијенац“;

Среда, 19 (15): „Зона Замфирова“ (откупљено);

Среда, 19 (20): „Ромео и Јулија“;

Четвртак, 20 (19): „Сњегурочка“; Петак, 21 (20): „Коштана“ (драма);

Субота, 22 (15): „Боеми“;

Субота, 23 (20): „Господа Глембајеви“; Недеља, 24 (10): Трећи чин „Лабудовог језера“ и ,Лицитарско срце“;

Недеља, 24 (15): „Зона Замфирова“;

Недеља, 24 (20): „Тоска“; Понедељак, 25 (20): „Лабудово језеро'; уУторак, 26 (20): „Горски вијенац“.

Ђ 4686 1—1

РЕПЕРТОАР БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

од 17 до 23 новембра

Понедељак, 17 (19,30): „Драга Рут“ (Синдикална претстава);

Уторак, 18 (19,30): „Смрт трговачког путника“';

Среда, 19 (19,30): „Насловна страна“ (Претстава у Дому Ваздухопловства у Земуну);

Четвртак, 20 (19,30) „Драга Рут'“;

Петак, 21 (19,30): „Сламни шешир“;

Субота, 22 (19,30): „Легенда о Љиљану“; Недеља, 23 (19,30): „Смрт трговачког путника“. Ђ 4688 1—1

РЕПЕРТОАР ХУМОРИСТИЧКОГ ПОЗОРИШТА

од 17 до 23 новембра Џонедељак, 11: „Општинско дете“ (т _ пут); , 18: „Општинско дете“ ( пут); . Среда, 19: „Дорћолска“ посла“ (27 пут);

Четвртак, 20: „Харун ал Рашид“

(44 пут);

Петак, 2: „Општинско дете“ о пут):

Субота, 22: „Бесни Теофило“ (69 пут); | Ј Недеља, 23: „Вашар девојака (33

пуг·тг). · 8 часова етставе почињу ва. : : Ђ 4693 1—1

|

РЕПЕРТОАР БЕОГРАДСКОГ ДЕЧЈЕГ ПОЗОРИШТА „БоШКО БУХА“

Сала Коларчевог 'унивгрзитета

Уторак, 18 (15): „Велики 'лсш" = (откупљено); :

Четвртак, 20 (15): „Велики лов'“;

Недеља, 23 (10): „Пепељуга“ (У Дому Армије);

Недеља, 23 (16,30): „Поп Ћира и поп Спира“ и _ „Школски надзорник“ — (премијера).

СЦЕНА ЛУТАКА

' “ (Седми јули 71) ЗЧјетвртак, 20 (9,30): „Шиља и Ћира“

— (откупљено),; т Субота, 22 (10): „Шиља и Ћира“ (откупљено); ј Субота, 22 (15): „Шиља и Ћира“ (откупљено); : Недеља, 23 (10): „Сан мале Звездане“ (у Земуну); | ' Недеља, 23 (16): „Сан мале Звезда'не“ (у Земуну). Ђ 4687 1—1

ИЗЛ(?ЖБА нових МА'ГЕРИ· : ЈАЛА

У сали ј женске гимназије, УЛ. ГТеорги Димитрова бр.. 24, отворена је УНЕСКО-ва изложба „Нових материјала“ (развој науке и индустрије у области пластичних маса и нових метала) коју су организовали Југословенска национална комисија за УНЕСКО и Савез друштава инжењера и техничара Југославије.

Изложба ће бити отворена до 30 новембра сваког дана од 9 до 19 часова. 3 У 4691 11

ЂЕТОВЕНОВО ВЕЧЕ СЕСТАРА МИХАИЛОВИЋ

У организацији Концертне послов нице Србије одржаће у уторак 18 новембра у сали Коларчевог универзитета Бетовеново вече Олга Михаиловић, клавир и Марија Михаиловић, виолина.

На програму: Соната оп. 30.у Гедуру, соната оп. 96 и соната оп. 47.

Улазнице се моту добити на благајни Коларчевог универзитета.

Ђ 4680

3—5

ИЗ ГРАДСКОГ ВОДОВОДА

Градско предузеће Водовод опомиње овим све власнике, настојнике и остала задужена и одговорна лица, да је обзиром на могућност скоре појаве мразева, неопходно обезбеђење водомера од мраза и 10:

Затварање свих отвора у подруму где се налази водомер, постављање дуплог поклопца на водомерним окнима и изоловање водомера сламом, шушкама и другим.

Како Водовод не располаже резервним, водомерима, то ће бити принуђен да на сваком споју где дође до оштећења водомера од мраза, обустави снабдевање претплатника водом за све време док траје оправка водомера. Исто тако на ' рет претплатника падају и трошкови око отклањања кварова на водомеру. Свим претплатницима, код којих су ранијих година водрмери оштеЋе од мраза, а склоништа још нису доведена у _исправно стање те постоји могућност оштећења водоме ра, Дирекција Водовода ће бити при нуђена да нареди скидање незашти ћених водомера. а самим тим обуставити снабдевање _ претплатника водом. Ђ 4689 1—2

КРОЗ СТАТИСТИЧКЕ БИЛТЕНЕ

„Индекс — месечни преглед привредне статистике ФНРЈ" у нЈвембарском броју објавио је упоредни преглећ индустриске производње у ФНРЈ у току првих девет месеци ове. године. Овде ћемо анализирати неке најинтересантније бројке – из овог прегледа. ·

"У производњи рафинираног

олова шест пута изнад 1939

године, а у производњи ба-

кра за једну петину испод 1939

У 1989 години код нас је произведено 41.643 тоне блистер бакра. Највећа послератна производња била је 1950 ' године 40.080 — тона. Прошле – године, због наглог смањења процента бакра у борској руди производња је пала на 32.011 тона. Истовремено је У 'тој години ископано 1,173.199 а 1939 године 983.903 тоне руде бакра.. У овој години у току првих девет месеци просечна месечна прбизводња износи 2.760 према 2.534 тоне у прошлој години.

Код ~ производње р·афинираног олова ситуација је сасвим друга. Године 1939 произведено је 10.615 тона, а У овој години за толику производњу требало је непуна два месеца.

“

Припрема се измена · Уредбе о дечјем додатку

Како смо обавештени припремљен' је нацрт Уредбе о измени и допуни Уредбе о дечијим додацима. :

Према предлогу, домаћинства која плаћају годишњи порез преко 400 динара не би добијала дечији додатак. Код пореза од 300 до 400 динара дечији додатак би износио 1.000 динара; код пореза од 200 до 300 динара 2.000 динара. Домаћинства која плаћају порез испод 200 динара добијала би пун дечији додатак од 3.000 динара.

То значи да би максимални

дечији додатак остао и даље 3.000 динара за она домаћинства која немају других прихода осим плата и зарада.

Постоје и предлози да се дечији додатак даје према узрасту. Он има доста присталица. Али ће се о њему расправљати у склопу дискусија које се воде како да се нађе најбољи начин за што правилније додељивање дечијег додатка као одређене друштвене обавезе.

Према предлогу допуне Уредбе предвиђа се и увођење старатељства. У одређеним случајевима дечији додатак ће моћи да се одузме родитељима и додели другом лицу које би издржавало децу. Љ. Р,

ннтт т

ИЗ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ УПРАВЕ Варали лаковерне грађане

Органи Криминалистичке управе ухватили су пре неки дан преватанте Димитрија Филиповског званог „Митар“", беспосличара, и мМилорада Јефтића, приватног јорганџију, из Београда,

Димитрије Филиповски, без занимања, из Гостивара, живео је У Београду радећи ситне Њ послове: преносио дрва, угаљ и чинио друте услуте грађанима. У том послу дошао је на идеју да на лак начин дође до новца. Почео је да обилази дрваре и да'се претставља као послован човек. Грађани су долазили да купују дрва на „К“ карте, « са им је прилазио и причао да не морају да чекају на ред, да њему предају карте за огрев, па да ће он то све да сврши, дрва да набави и да им донесе до куће. Било је наивних грађана који су му веровали и давали му „,кК'“ карте. фФилиповски је после тога продавао карте а да завара траг често је мењао дрваре. Али једног дана наишао је на неповерљивог грађавина који га'је пријавио органима

Савета за унутрашње послове.

Други преварант је приватни јортанџија Милорад Јефтић из Беотрада. Он је користио свој посао да би варао људе. Од муштерија је узимао материјал за израду душека и јоргана који је касније продавао а новац трошио у ноћнвим локалима опигајући се. Муштерије су узалуд чекале да им Јефтић изврши прруџ·би·х–ху.

Обојица 'ће ускоро пред суд.

Ухваћени у крађи

Јуче су органи Куиминалистичке управе ухватили крадљивце Миливоја Стојакова и Лудвига Лајса, оба из Земуна. Они су истог дана 'из грађевинског предузећа „,27 јули“ на Новом Београду украли 50 килограма шел-лака. Ухваћени су у моменту кад су крађени материјал хтели да продају.

Постођи вероватноћа да су Стојаков и Лајс извршили и неке друге кра-

е. истрага је у току.

Слашк Предузеће фебруара до 31

визија и дневница

а пара „Јосип Краш" исплатило је од 1

августа 2,892.258 динара на име проједном – страном – заступнику,

који за то време није продао ни килограм „Крашових" производа,

периоду јануар септембар прошле године произведено је 42.613 тона, а· у о овој години 49572 тоне рафинираног олова. Да се не би добила погрешна: слика, треба нагласити да је у 1939 години већи део оловног концентрата извезен. У тој години ископаноје 774.772 а У 1951 1,188.590 тона руде. У овој години производња оловно-цинкане руде нешто је пала: о месечни просек : За првих девет месеци прошле године. износи ,100.873 према 97.765 тона У овој години.

У 1939 години произведено је 1.000,000.000 киловатчасова _ електроенергије, док је у првих довет месеци 1751 године произведено 1.826,883.000 киловат часова, а у истом периоду ове године .1.919,221.000 киловат часова. Ако производњу првих девет месеци ове тгодине означимо са 100, онда је индеке за исти период прошле године 97.

1939: 235.000 тона челика, а 1952 године толико за 6' месеци

"у 1933 години – производња

сировог гвожђа и_зносил: : ;: 101.000 тона. Прошле годин ј 5 248.000. У.

бројка се попела на овој је години остварено даљње повећање. У првих,девет месеци прошле године произведено је 197.082 а у овој години у и“ стом периоду за око 8% више,

Челика је 1939 године произведено 235.000 тона, а прошле

У | године 434.000. У бОвој години

]

о >

— Да ли хоћете да се засладите једним бонбопомг | »

— Ако су „Крашови“, врло радо...

остварено је незнатно повећање ; не просечно месечно у току пру односу на 1951 годину. Ме- | вих девет месеци 404.000, а ове сзчни просек производње у то- | године 420.000 комада.

ку првих девет месеци прошле овој години 36.436 тона.

У 1939 месечна производња угља 581.000, а у овој години 1,027.000 тона

Укупна производња угља У 1939 години била је 6.973.000 тона. У овој години, пак, за толику производњу требало је непуних седам месеци. У периоду јануар — септембар прошле године произведено је свих вр“ ста угља 9.036.000 тона, а у овој години · 9.216.000, ' односно. ако производњу 1951 године означимо са 100 онда је индекс за ову годину. 102.

Производња електроинду/ стрије за 28% већа од прошлогодишње

У 1939 години код нас је произведено 4300 киловата ротационих машина, 1950 | 106.093, прошле године 118.179 киловата, а у првих девет месеци ове године 218.249 киловата. Док 1939 године код нас нису произвођени трансформатори, – у _ 1950 години произведено их је 114.457 'киловолампера, · Месечни про| сек' производње · трансформатора у првих девет месеци прошле године био је 21.119, а у 1952 години 33.515 киловолтампера. ] Сијалица је 1939 године произведено 1,195.000, прошле годи-

године износио ј- 36.057, а У| Производња текстила за

Недеља, 16 новембар 1952

ЧЕТВРТО ИЗВЛАЧЕЊЕ

ОБВЕЗНИЦА ДРУГОГ НАРОДНОГ ЗАЈМА |

Обављено 15. новембра 1952 године

Амортизовано Дин. 261,700.000.— Згодици Дин 70,495.000. —

| АМОРТИЗОВАНЕ ОБВЕЗНИЦЕ

Амортизоване су оне обвезнице које носе бројеве у свим серијама:, ·

ниже наведене

Број Број Број – Број ! Број Број | Број _ Број Број – Брод

обвез. обвез. обвез, обвез. обвез, обвез. обвез. обвез. обвез. 'обвез, 25 133 213 307 378 556 627 752 838 911 39 145 224 319 378. — 568 662 761 847 . 934 103 175 256 330 480 578 677 768 886 951 1171 176 261 349 503 60% 685 804 895 971. 17 206 „ 285 359 518 607 7117 821 910. ' 975

|| ИЗВУЧЕНИ ЗГОДИЦИ Згодитак од Дин. 100.000.— добила је обвезница број серије

1090 број обвезнице 685. 2 згодитка од Дин. 50.000.— добиле су обвезнице са бројем

145 следећих серија: 266 и 3566.

487 згодитака од Дин. 10.000.— добиле су – обвезнице — са бројем 568 следећих серија: Број Број Број Број Број Број Број Број _Број _Број серија серија серија серија серија серија серија серија серија серија 24 674 1543 — 2245 2828 3346 3965 4576 – 5178 — 5805 31 688 1545 · 2258 2839 3350 3970 — 4578 5180 — 5816 52 722 1547 2288 — 2869 3359 3990 — 4588 5184 — 5830 14 747 1550 — 2311 2873 · 3379 3992 — 4603 _ 5195 — 5833 90 768 1552 2330 — 2883 3399 4010 — 4607 5202 — 5840 124 173 1573 2362 — 2890 3402 4021' 4611 5205 — 5845 125 799 1591 2365 2903 3415 – 4037 – 4618 5275 — 5872 129 805 1595 ~ 2372 — 2905 3450 4042 — 4623 5307 — 5895 132 840 1643 2380 2915 3456 — 4059 4653 5308 — 5907 137 850 1645 2383 — 2935 3458 — 4081 4654 – 5316 — 5945: 154 858 1649 — 2393 2936 — 3461 4028 — 4659 5332 — 5963 161 880 1675 ~ 2394 2939 3471 ' 4098 · 4665 5341 5975 176 899 1707 — 2397 2975 3476 4112 4666 — 5346 — 6144 181 901 1715 2398 2980 — 3480 — 4113 4668 5359 — 6150 192 908 1719 2457 2991 3481 4144 — 4679 5361 6180 204 , 952 . 1738 2461 3009 3486 – 4154 4689 5364 — 6130 206 956 1762 2472 3015 3495 — 4164 4701 5411 6202 207 991 1763 — 2479 3026 — 3518 — 4166 4706 5431 — 6205 219 — 1005 1771 о481. 3032 3572 0 4174 — 4721 5438 — 6213 252 1008 1786. 2495 ~ 3050 — 3590 4175 4747 5444 — 6219 253 — 1014 1790 2500 — 3051 3592 — 4177 4748 5477 — 6248 289 1015 1943 2508 3055 ~ 3596 — 4185 4763 — 5488 — 6250 305 — 1031 1846 2509 3062 3615 · 4188 4770 5497 – 6260 309 1057 1858 2526. 3067 3618 — 4219 4775 — 5528 _ 6261 316 1060 1864 2534 3085 — 3626 4244 4777 5534 — 6268 322 1064 1870 2552 — 3101 3661 4280 4797 5543 — 6281 ' 325 1085 1912 — 2555 3110'Р 3669 4284 4799 5544 — 6288 349 1090 — 1916 2560 ~ 3129 — 3674 4286 — 4819 5546 — 6296 351 1095 1923 — 2600 — 3130 з3б97 4205 4835 — 5547 – 6318 355 1178 1932 2602 3134 · 3750 — 4299 4875 5557 — 6339 359 1201 1937 2630 — 3145 3770 — 4335 — 4880 5560 — 6340 368 · 1204 1943 — 2634 _ 3153 3774 4372 — 4890 5565 6360 371 1218 1999 2648 — 3155 3780 – 4377 — 4891 5573 — 6381 409 1227 2009 2671 3160 3798 — 4428 — 4895 5627 — 6386 423 1243 — 2040 2673 — 3178 3805 – 4430 — 4955 ' 5638 — 6393 424 1324 2042 2686 _ 3215 23806 — 4438 — 4959 5642 — 6397 – 457 1326 2064 2714 – 3229 3808 – 4454 4965 — 5658 — 6405 483 1327 2078 2727 3234 3815 — 4456 _— 4967 5659 — 6413 495 1339 2083 2730 3236 3819 4470 – 5010 ~ 5666 — 6432 496 1361 2095 2749 — 3238 3830 – 4483 – 5030 – 5678 — 6459 515 1378 — 2108 2750 ~ 3246 | 3860 ~ 4485 ~ 5032 — 5705 6465 246 1386 2128 2761 3258 3870 – 4522 5054 — 5721 6483 553 1434 2134 2766 — 3277 3883 — 4536 5141 5729 — 6486 587 1446 2149 2767 3281 3890 — 4540 5151 5737 — 6487 609 1468 — 2150 2771 3305 – 3803 — 4544 5154 — 5758 · 6514 610 1472 2189 2798 _ 3318 3900 — 4545 5157 ~ 5773 _6520 612 1484 — 2203 2802 _3319 3905 — 4549 5161 5781 “ 6566 670 1519 2207 — 2821 3323 — 3928 4551 574 5791 — 6652 7 673 1530 2233 2827 3335 — 3960 — 4561

2617 згодитака по Дин, 5.000.— добиле су обвезвице са бројем 373 ' у свим ПАРНИМ серијама.

26.170 згодитања од Дин. 2,000.— добиле су обвезнице свих серија, а које носе један од следећих бројева: 111, 117, 556, 761, 910.

Ш НАЧИН ИСПЛАТЕ

А) Обвезнице које су амортизоване исплаћују се према насловној вредности заједно са припадајућом каматом,

Амортизованим обвезницама припада насловна вредност и 5% годишње камате за време од 1. јануара 1951 год. до 31. децембра 1952 године.

Б) У износу извученог згодитка садржана је и насловна вредност обвезнице, те исплатом згодитка ова обвезница је пот“ пуно исплаћена.

Извученим обвезницама са насловном вредношћу од 1.000динара припада цели износ згодитка, обвезницама од 500.— динара половина згодитка, обвезницама од 200.— динара петина зго дитка, а обвезницама од 100.— динара десетина згодитка, |

Обвезницама извученим са згодитком припада такође 59 тодишња камата од 1. јануара 1951 тод. до 31. децембра 1952 год.

В) Амортизоване обвезнице и извучени Ззгодици исплаћују се петнаестог дана по обављеном вучењу, т..ј, почев од ]. де“ цембра 1952 тодине,

Г) Исплату извучених обвезница врше благајне свих по“

к

словних јединица Народне банке ФНРЈ уз подношење саме Х

обвезнице, Д) Извучене обвезнице застаревају за наплату за три године од дана доспелости за наплату, ' НАРОДНА БАНКА ФНРЈ

ИНДУСТРИСНА ПРОИЗВОДЊА ОД ЈАНУАРА ДО СЕПТЕМБРА

ња од прошлогодишње. Месечни просек производње ( памуч“, них тканина у првих девет ме“ сеци износи 8,845.000 — квадрат“ них метара према 10,493.000 У

13% мања од прошлого- |ПРОШлој години, а вунених дишЈ!:–кве Р р 1660.000 — квадратних · метара према 1,938.000 у прошлој го7

Због тешке ситуације у на- | дини, (

Х

шем спољном трговинском билансу, друштвеним планом за 1952 тодину било је предвиђено смањено коришћење капацитета наших текстилних фабрика. ђ(ао што је познато, њихов рад је претежно везан за, увоз одговарајућих сировина и полупрерађевина (памук, вуна),

На примеру наше текстилне индустрије о може се најбоље сагледати шта | значи – борба за што брже изравнавање нашег спољнотрговинског биланса, што се може постићи само завршетком кључне капиталне изградње. На пример, фабрика вискозе са својих 20.000 тона вештачких влакана дала би више сировина за нашу текстилну индустрију него што данас цобијемо вуне од свих наших оваца иако смо по њиховом 6р0ју при врху европске лествице.

Недостају подаци о производњи текстилне индустрије У 1939 години. У 1950 години произведено је 144,356.000 квадратних метара памучне њтканине, а 24.434.000 .вунене. У прошлој години произведено је 122,810.000 памучне, а 23,330.000 квадратних метара вунене тканине. У овој години производња је ма-

Ради рационалнијег кори“ шћења наших шума даље' је смањена производња резане грађе У 1947 години произведено је резане грађе 1,869.000 кубика, затим следеће године 3,106.000, а у 1949 години чак 3,219.000. Затим је наступило смањивање у 1950 2,960.000 а у 199 2,262.000 кубика. Док је у првих девет месеци – прошле _ године просечно месечно“ произвођено 191.000, у овој години просек истом периоду износи

кубика.

ж ж +

Интересантни би били пода“ ци и о металној индустрији која као и текстилна не ради са пуним капацитетом, 'из сли“ чних разлога, п

Очигледно је, да онај део #27. ше индустрије који зависиод увоза сировина не може НИ ком случају засад бел пораст док се не реши проблем нашег спољнотрговинског _ 077 – ланса. Сасвим је друкчија СИ · туација у оним – индустријач“ код којих не зависимо од странства, Б.