Борба

бе зођача није усвојило Предлог одлуке о посланичким

= ка! Рт

| су се

Хтев поставили су Ж!ијан, Зумбиловић, Шесторојувић, Ђукић, и још неки друти.

| претставник Извршног већа. После кратког одмора настав-

| па Извршног већа На| родне Републике Србије“ Воја | Леко истака у

| ција доста озбиљна и да је заиста немогуће за овако“ време детаљно одговорити и'образложити тотребним доку-

Избор сталних одбора

Део је усвојен пословник, зе је изабрало своје сталне! одборе: Одбор за привреду, Одбор за привредне организације,. _ Одбор за питања рада и соци__јалног осигурања, Одбор за бу"џет, У с "одбор, Ман- | датско-имунитетски Одбор за претставке

о [а Ку

одбор и

: принадлежностима = одних посланика. | ародни посланици Душан __ Шијан, Душан Пуђа, Стеван Јаношевић, Мирко Милојко-. __вић, Радован Лазаревић, Оимо _ Јаковић и други стављали су озбиљне примедбе на предлог Одлуке о посланичким при-

надлежностима. Већина њих сложила се с тим да (би требало ову одлуку скину-

АИ

ти са дневног 'реда, доста-' вити текст одлуке овим по-' сланицима и ставити одлуку на дневни ред идуће седнице како би посланици могли дати одређеније примедбе и предлоре. Народни посланик Недељко || Караичић предложио је да се | одлука ипак усвоји с тим да јој се да привремени жарак_тер. Веће је овај предлог одбило. |

Народнип послатте Душан Пуђа

Б ментима свако питање из ове области. Међутим, на наредној седници која ће се 'одожати крајем јануара (Извршно веће: 'ће одговођити на сва питања посланика оба дома о проблему снабдевања електричном енергијом. .

Тиме је закључена седница Већа произвођача.

;

= ЈРУШТРИ

__ Питања Извршном већу

На дневном реду јучерашње _ седнице Већа произвођача на_ лазила су се такође и питања _ посланика упућена Извршном већу о несташици електричне | енергије. Народни посланик _ Душан Шуђа у име посланика

Заједнич га седнипа

Јуче је такође одржана з3заједничка седница Републичког већа и Већа произвођача Народне скупштине, Србије, којој је претседавао_ потпретседник, Душан Петровић. На заједни-

_ Већа произвбђача из Београда, ___ рекао је да је то проблем чи-

таве Србије, да велики број ин_ дустриских предузећа због не-

! ши ај ЧКОЈ седници Скупштина ја. | Ева ал МИЊ. 495 је а „усвојила предлог привременог уст рад итд. пословника.

| податке из којих се-види да ти

На дневном реду заједничке седнице налавили су се избор сталних "одбора 'и комисија Скупштине: Одбора ва изборе, Административног одбора, Ко„мисије 'за тумачење закона и Комисије за народне одборе.

Народна скупштина је при„хватила предлоге народних пдб-, сланика за избор ових одбора и комисија. |

Тиме је био исцбпњен дневни! "ред. Шретседавајући је затим обавестио (Скупштину и пред| ложио закључак да се овласти. | административни 'одбор д одреди износ аконтације на име; принадлежности народних по-

_ око две "милијарде. Народни по» сланици тражили су од Извр"шног већа да изнесе разлоге: _ овакве ситуације пошто досада= _ шње изјаве надлежних углав-, ном нису вадовољиле. Посла-, "ник Пуђа је такође истакао да би требало испитати каква је перспектива у 1954 години и у;

м годинама, ита се ми-,

и предузети и чита је досад

ожио да се тражи од Изг већа да извештај о ста-, у електричне енергије поднеследећој седници, како · могла припремити сва поУНИЈА. одлуку о принадлежностима. "Седница оба дома је закључена. Савезне народне ск

Као што је већ јављено, «о-' |мисије 'за пословник Савезног а | већа и Већа преизвођача по-' чеће рад 4 јануара,

пословника 'Савезне кл ја, у

народни посланици нисложили с тим предлором | истичући да је ствар хитна и да не трпи одлагање. Тај запосланици | Закључено је да се после кратког одмора на седницу позопе.

| љена је седница на којој је пол

»врхушке",

тешке, и документовати оно што је из-' | конела „побуњена" трупа инже-| ји се налази у Београду, и при-'! тера. На захтев радничког са- | ма месечно 18:500 динара, 'Ин-) „| вета, 'образована је Комисија|)жењери сматрају да је за овај Традскот комитета и Народногј посао потребно „стручно „лице да, одбора, која је прикупила ве-| се не би догодило као са дегалики 'број изјава и направила) золинажом.

солидну · документацију којом је потврђено меого шта од оно=|етовремено и секретар "основне" та што су инжењери изнели 0 организације „Савеза ком раду директора Ђурђевића, Гој-| Ђорђе „Атанацковић про жа Љубичића, Ђорђа Атанацко-|је у управи предузећа за етручвића и осталих руководиоца из ове групе.

Ат. = ПО В 'жолектив на конференцији од

Израђен је нацрт пословн

УПШТИНСКЕ КОМИСИЈЕ ПОЧЕЋЋ 4 ЈАНУАРА ПРЕТРЕС ОВОГ НАЦРТА

народне скупштине. родна. скугиштина, заседаваће стално за трајања једног 'сазива и радиће У || посебним седницама својих већа, У

Ер

Ју аое

_РАД

РАДНИЧКИ САВЕТ

'чи на ерупцију. А ерупције с

|кењера; Било је ерупција, ка што "је, тапример, она од ш

поцена постројења,. Радни ко

кратко улектив предузећа „Нафта-гас" у мају ове године доживео је и. јерупцију која је узбудила и 9У Јерменовцима. је тада, после че| творогодишњег упорног трагаизбио снажан млаз ове. драгоцене црне теч-

"брадовала _ читаву земљу.

ња за нафтом,

ности.

Пре неколико (дана; управо у

ноћи између 26 и 27 децембра

кик Управмог 'осбдра ·

танацковић.

ђена табора.

„Побуна“ групе ипжењера

'Отворени сукоб избио је кра= јем октобра оне године. На седдирек- ници._ Радеичког савета тор 'Вурђевић, шеф бушења Љубичић, секретар Ђорђе 'Ата-

нацкогић и још неки руково-| купи свадбени Диоци, који еу са овом тројицом „| претстављала

иуврхушку" у предузећу, покушали су да из колектива искључе шефа експлоатације кафте и плина инжењера Животија Ђорђевића, управника погона у Бечеју инжењера Божидара Којичића и управника погона у Великој Греди Властимира Недељковића. 'Ова тројица и још неколико других инжењера тада су оштро критиковали рад директора "И, твепове групе, истичући

|-да је у предувбћу угушена де-

мократија и да влада самовоља која ужива и посебне привилегије.

Оптужбе су (биле 'озбилне 'и Требало је испитати

Претседник Синдиката руда-

ра Србије Сретен Пауновић такође је обишао многе погоне сланика 'за јануар 1954, ноштој предузећа „Нафта-тас", а . . љ лесивие = паини 24: че шао је до закључка да

Веће "произвођача није донело среди тежак

демократије од стране неколи-: ко 'руковогилаца предузећа

пример 'тушења

Најзад је рекаф своју реч и

Ник упштине

према Нанџрту, све време

НИЦИ УПРАВЉАЈУ

»Ерупција« у колективу предузећа »Нафта -гас«

Онб тито се пре неколико дана догодило у предузећу „Нафта-гас" у Зрењанину заиста ли=

'овде у последње време честој "ња —"онемоћ јузбуђивате срца радника и ине

пре, унеколико година на плинском 'извобу ту Великој ·'Греди, или јнедавне оне две на мафтоносним бушотинама у Бечеју и "Јерменовцима, које доводе у 0о да је битуо-|пасност људске животе и ску-

избила је јотт једна снажна ерупција у 'овом предузећу. Раднички савет донео је одлуку да се «из "предузећа избаце дипђектор Милан Њурђевић, претсед= Гојко Љубичић 'и секретар Ђорђе 'А-

То је био епилог једне прилично дуте и оштре борбе између две групе људи, које су|мнжењери овај догађај повезу= успеле да овај колектив од преко .500 људи поделе у два зава-

бројана мена неколико радни-

ПРЕДЛОЖИО ДА СЕ ИСКЉУ ЧЕ ИЗ ПРЕДУЗЕЋА

ДИРЕКТОР, ПРЕТСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА И СЕКРЕТАР ПРЕДУЗЕЋА Зрењанин, 30 децембра 26 децембра, која је почела У ет сати после подне, а завр-| напаствовао своју службеницу,,

'Свемоћни Гојко Љубичић је

шила се у један после поноћи. | слао је радницима у Бечеј длеУместо фадничког управљаиврхушке“ „Директор Ђурђевић у читавој овој „ствари није највећи кривац — закључује један члан комисије. “Фе је поштен "човек, стари борац и несумњиво најбељџ познавалац прилика у 0вом предузену. Али је претефано самоуверен и Тврдоглав“".

У извештају који је колективу поднела комисија констату“ | је се да ] прект запостав- дуван н аљо н с ла а а на а наро-| Гоњење оних који су крити'чито оне који су се-супротстав- ковали руководиоце љаљи његовим самовољним ·од-; И (ве је то Гојко ЉУБИЧИЋ лукама, а постављао је-на 'од- - дз

радио на 'очиглед директора, котоворна. места нестручне људе, | ; З тначе, поштен "човек, зна своје једноуушљенике и сарад- | Ји је у ПОН Ма мике у гушењу демократије и отитлед секретара (Основне оррадничког самбуправљања. ганизације Савеза "комуниста,

Ево примеда, ! на очиглед целог колектива, За'

Шофер предузећа Фрања Кан отворену тпрнмиту ево (баћовратолић, идко без стручне спре-| те недостајало је "смелости, Меме, постављен је за руководид-| У руководиоцима се није наца једног погона у Јерменовци-| шао нико да покрене ово пита"ма. Жњему'је лата у руке јепна | ње. Уместо тога. основна оргаод најмодернисих бутшаних гар-| низација је оријентисана на бор витура. Пре извесног времена!бу против свакога који је'у бина Кантолићевом погону 'изби- | ло каквој форми испољавао нела је снажна ерупнија Земног“ тодовање против неправилних таса и пожар је захватио не-| поступака директора и осталих. давно увезена постројења. Неки На конференцији тизнесено је да је Оеновна организвција (Савеза комуниста ка"знила Душата енецкова 3607

| је су биле потребне, због чега је долазило до знатног застоја у | бушењу. А кад је у октобру ове

о | децо до 5 пи · бушења дошао је на радилиште!

| радници, био на некој свадби “у

„држао се кратко време, изгр-. | дивити, но обичају, 'ммоте рад= нике. ћ

ју са тношћу. „Али Кавтољлић је врло инти- ! ман пријатељ и ослонац „врхуттке" у Јерменовцима, „изнесено| |је на састанку колектива, Кад!. ср рата свој чеп из олвену тематска Бли 2 ; '| колектива Видрић је такође предузећа. А секретар предузе-._ + . 'Ћа Атанцаковић предлагао је На С а пета да му се синдикалним новцем =! »кленетања“ руководства. | поклон“, | Директор Ђурђевић је витне Ђока Димитријевић је "тако-| пута рекао: „Или да 'иде тинтие-. ђе, по мишљењу побуњених" 9р Жеинотије ворђевић 'из треинжењера, без стручног знања | дузећа, или ћу Ја 'отићи!“ А ини праксе. Али јеми он, кво'бли- | жетер Ђорђевић је, узгред 'резак човек директору, постав-| чено, један од 'највведнијих звуљен за руководиоца на изград-| ди У предузећу. Кад је 'он, зањи. компресорске станице. ЉЊе-| Једно са 'осталим 'инжетерима, му је била поверена и градња отворено иступио против 'самодетазолинаже. Из иностранстна | воље ти тушења демократије у су увезена постројења за одва- | предузећу, директор

јање газолина из земног таса, | 4 која стају преко седам уилиона |-гумената, _трогласили су стаза

Жантолићевом „неструч=

ким диђекторовим поступцима.

због сличних „грешака“ искљу-

динара. После се установило дај „батлита“ „нетријатења гебцијадегазолинажа уоште „вије пој лизма“, и потегли су сне тветове!

требна. М сада се радници пи- | „грехе“ из“ тају да ли неко треба „га одго- | Па ипак, вара за ове непотребне стиције, |

Ђока Димитријевић врши са-' да дужност руководиоца погона за практичну примену гаса, ко-

доба окупације ли пре, жаректеристично је да) инве- | је инжењер Ђорђевић, који је, као младић, изнесно време "при-. падао покрету Драже Михајло-' вића, био упорнији и борбенији против самовоље "бирократа ко-| ји су у предузећу „Нафта-гас“. 'били приграбили сву власт, не-, го многи комунисти у овом пре-, дузећу, од којих су једни били, у Носиоци ових – несоцијалистич-, ких појава, други су се држали »златне _ средине“, а трећи су. фразирали о радничком самоуниста | управљању и „борили“ се за читлаштен | стоту лика комуниста ти за 20цијалистичке односе.

Овакав јавашлук у предузећу || „Нафта-гас“ није остао без по|следица ни у материјалном пословању. Многи примери који су изнесени у извештају комисије и у дискусији на састанку У предузећу „Нафта=тес“ (били | радног колектива наводе на запритрабили скоро сву влает, и=|| кључак да су средства, која гсу стицао се као најтипичнији 'би- || иначе, црпљена из буџета, тро-. рократа, несумевиво, еф буте- | иена прилично тнироко, а у по-. би пене 2 па 5" јединим случајевима сасвим не-

О њему је на недавној жонфе-! 'ОДРОВ пекао -- стој 5 адиције ш ренцији колектива било најви- | је Оваквим Ра сипнички М таздо-, 'ше речи. | вањем заједница оштећена за 0-.

Колико је Љубичић доприно- ко 150 милиона динара: у сио развитку демократије и '20-) Једна специјална стручна жо='

цијалистичких односа у преду-, МА бе је м зећу, пнајречитије говори читве-' суја епор. 4 Утврд Ол ница да су на конференцији на- | лико су ове претпостанке тачне.

Ј. ПЕШИЋ '

"Секретар предузећа који је и-'

њака за преузимање материјала из увоза. А стручњак није.

о претседнику управног одбора било је највише речи У групи руководилаца који су

! |

ка које је Љубичић тукао! У вилу коју је предузеће (из буџетских средстава) подитло у

Атибунару. И кад је дошао, 'за=.

тога што се тије 'слатао са не-

Техничнр Иван Милинковић пе

"| та ширих димензија од оних ко-.

| тодине на радилишту у Бечеју | «ерупције, 'бн, као шеф |

тек сутрадан, јер је, како кажу |

Друже уредниче, пре некошико дана објавили сте на овом месту писмо Марка Џерића под насловом „Зашто „парламент", Ј 3 ; зазу ] ић сматра да » сени окугштиву не пи требало називати парламентом, а доследно томе ни писати о паре ДНО скивоту итд. „Као т ла (разлог овоме, он истиче да је парламент са парламента»ним животом настао, се и данас постоји као једна лише Или мање демократена зрдр"1 "једну више „или мање биРака државну управу. Партламенту са парламентарним 'животом, подвлачи он — својствена је подела законодавне и извршне власти".

Ово би, по 'мома мишљењу, било сасвим на месту, тако (би цео проблем посматрали у светлу моменталне ситуације у свету. л друг Перић, очигледно, мисли па парламенте какви данас постоје на Западу као и оне на Истоку, тде је "еирократија заиста овсмећна сила па троачи сопственог 'марода и "тих парламената. | Али, парламент као појам, као исторти“ска "појава вије То је нешто "много · ј ; ју почетку, сасвим | разумљиво, тразликовало _ од 'овот „данашње“, парламенти разних "прста датирају из веома ставих кремена, 'НноПО РНако "само 'неколико примера. У нтлеској, у Хип веку парламентом _је назинан "феуделни сабор. УУ срранцуској до револуције (од 1789 тодине, то је тнајви(шта "суд. 'Посте 'ренолуције — 'ајеше народно претотавништво итд. ЈУ западпим земљама данас парламенти су 'утлавном претстав ништва која, "међутим, "често личе 'на трибипе бесконанних 'деба "та 'и “ораторских двобоја, со исто тако несто, непшта кошрет-

колектива |

но и корисно не доносе. 'У Савјет ском "(Савезу 'и источноевропским земљама парламенти су форма на, рекао бих чак мртва "тела, 'која 'се једном или два пут тодиишве (састају _ да дизањем руку блатослове оно што влада неза'висно од њих чини.

„Парламенти“. 2 И „парламентарни МенВОГ |

развијао |

Четвртак, 31 децембар 1958

постоје и какви су раније постојали. То је неоспорно и у томе се, мислим, сви слажемо. Можемо чак рећи да није искључено да 'се у догледној будућности не појави и у другој „некој земљи претставничко, тело _ слично нашој Народној скупштини.

Наша нова Народна скупштина 'има 'своје званично. име, а то је _ Савезна народна скупштина. Исто тако,'и скупштине народних република: У Хрватској је то Сабор, у Македонији Собрање итд. (а и претставничка тела У иностранетву). 'М ова се имгна, углавном, у штампи и употребља вају. Реч парламент и парламентарни живот може се такође врло згодно употребити у једној реченици, реченичком склопу или пасусу кад се говори о раду Народна скупштине да би се избегло 'понављање. истог ммема. Посматргно филолошки, сама реч парламемат значи "народно тпрелставништво, које произлази из тизбора, а парламентаризам __је

; систем хУ. којем је парламент носилац цолокупне државне власти. То, као што се РеДИ, утимало 4 противуечи (суштини наше нов Народне скупштине. у нема празтлота да реч парламент и пар ламентарни живот 'бришемо из «аших скушатинских јр пса. сматрам да се употребом | 'овиХ речи оставља утисак да је нова Неродна скудршштина само. нека копија "парламента 'какни 'посто= је на Западу“ жако истиче друг 'ерић. Убр, већ сада, кад адодна скупитттња почиње свој Рад већина наших "грађана 'зна да је то Скупштина. са новим домом, Већем произвођача, да ће то бити радно тело у (сталном заседању,

„ Које ће пред лицем наше јавности доносити 'одлуке 'о најважни“ јим "питањима, наше унутрашње и спољне политике. А није у питању само Народна | скупштина, Ради се о једном потпуно (новом систему демократије 02. самоутрављањем жоко у (фабрикама, предузекима, 'задрутама, социјалним, здравственим и културним установама, тако'и у оквиру ко•муна, као основних 'единица наппет друштненот урвђења. И зато

Наша нова Наролна скупштина мислим да наши _ скупштински претставља, несумњиво, нешто репортери и политички дописниново у развоју _ претставничких ци неће читаоце обманути 'ако тела ји у јачању "њихове улоге, понеки пут употребе и назив Како у погледу своје структуре, »пзрламент им „парламентарни тако 'и по улози коју ће играти жинот".

у животу маше 'друштвене зајеп еопрад, 25 пемењ;

нице, она се Ситно разликује од анрену «кпемора.

свих парламената какви данас К 7 Јован МИРИЋ. Жожожа

Нису сви лекари „Пантелићи“

Друже уредниче,

поводом 'смрти радника Стијића 'и пресуде коју је због ње изрекао – 'беотрадски

суд лекару Нантелићу, дотило је до пеких појава _ које сматрам да треба

критиковати па зато и пишем 9 њима.

Натме, има људи, и не мало, који тотреште, азвкавост по песпзесност лекара Наптелића (пе умавим у то колико је опа објективно или субјектинио условљена) тенеђалишу _— па кажу да су такви сви лекари. „Сви су 'опи Паптелтћи",

Има пдједтнаца, нарочито сада око божића ин Нове године, који упорно долазе реонскни лекарима, измишљају болести н мољакају за неколико дана боловања. Ако та не добију онда галаме да су усви лекари Пантелићи“; „њима треба показати као Пантелићу", јер „пије тима 'А0 здравља радпика" итд,

У „аутобусу 'се тако гједан тутник распричао _ како му лекар није одобрио боловање, а он је „тешко болестан" па осуо ватру на „лекара. Остали око њега три-

хваћају, додајући опет да су у»сви „лекари Паптелићи... — Сви 'су они _ једнаки... Само знају 'зтртати паре и .ботатити св.~. Неће да иду у унутрашњост... „Брита њих за 'пас“ итд,

Такво тенвралибање није та

сном 'месту. Тачно је да велику (број 'лекара "зарађује много 'новпа. ја мислим да те нпак већи (број оних лекара 'чије су принад лежпости, "упркос томе штр су тр 'висококвалификовани „кадрови, толике да тек састављају крај с крајем, Не треба "ваборавити да 'вешики _ 'број лекара не врши трпватпу праксу.

Тачно јен то да шекпрп, 'углавном, теће да иду у унутра“ шивост. Али је тачно и то ла у (унутрашњости нма доста лекара, који често 'у врло тешким окол-

ностима постижу задовољавајуће резултате. Слажем се да треба немилосрдно | протонити сваки немар, неодговорност ин аљка“ вост, било 'тде па и жод лекар. Алп мислим да "сваки тоједин, у макар колико био љут на аза или оног „лекара, мора да буј јразборит и правичан. _У бо против утаптелићетитине" трде“ ба 'аптажовати лекаре п тњижове ортапилатије; А" ишта не посте“ жемо с тим 'ако кажемо да 6у сви онп „Паптелићи',

Мислим да је оваквим појава-

ма мало и штампа крива. До. ше, писало се доста о п„случа

Нантелић" а то је добро. Премало се писало о'систему'п орта“ низацији нате здравствене слуфе жбе, "која, чинн ми се, н по најбоље воље н од добрих -љ може направнти мање или Пантелиће. Мажо се, нанме у 'штампи давало предлота за реођтанизацију н побољшање ове толико важне службе. Пишући о '»случају _ Пантелић“ н иначе о здравственој служби, штампа ма“ ло'пите о оним добрим лекарши= ма, поготову онима за које с лу|ини поносом можемо рећи да Фу | лекари соппјалистичке Јутоскавије. Жотоди се, 'нажалосла) да 'вбог несавесности _ појединог _ шекара страда понеки живољ – Треба о томе свестрано писатн и тражи“ ти узроке н кривце. Или 36ббр тога не треба ћутати онда када је стотине и хиљаде живота бпасено и то можда ничим другви нето данопоћним, стрпљивим и 'несебичним радом лекара.

Београд, 25 депембра

Илија Узелаџ новинар

__ Срезови са

|| заједничким седницама оба дома м | свом дворишту уселио се, по- |

ж ; пословника "Савезне народне скупштине 'знатно се разли-

У седницама "одбора и Комисија појединих већа и Скупштине; У друтом одељку говори се о прави-'

одељку предвиђене су одредбе о, раду заједничких седница домова, о њиховбм делокругу и начину рада; 'о претресу вката који се до-' | носе на заједничкој седници домо-. јрва и 0о' одржавању реда. У четвр-' том одељку Нацрта предвиђене су'

одредбе 9 избору извршних орта'|“на Савезне ипародне скупштине и, | Савезног врховног суда, то јест

и Већа произвођача. | те су одредбе о заседању Савезне.

“ | милицији

ћен, У оквиру је егализир пла| ве боје, који се утврђује У оквиру. На егализиру ромба сфицири носе жуте петокраке | звездице. Број звездица се од-. ређује према чину и то за потпоручника 1 звездица, за п0ручника 2 звездице, за капетана 3 звездице и за капетана 1 класе 4 звездице. ,

Ознаке чинова за. више официре исто тако су травилног, ромба само је позлаћени оквир. хешто шири, израђен у виду веза и углови ромба су попу-. њени златним везом. На ега ба носе се жуте зве-,

избору Шретседника Републике, Са-| везног извршног већа и судија Са-. "везног врховног суда.

одредбе о претресу извештаја Савезног Ма већа и давању одговора на посланичка питања на заједничкој. ви Би Не одељку предвиђени су одбори и комисије Скупштине. Према Нацрту, „пословника, предвиђени су следе-. ћи стални одровн и, АНИЈЕ ад: боре, МЕ ничије Е: Пан зако-

ара 1954 тодине укида ' се досадашње ознаке чинова одној милицији (еполете). Народне милиНЕ мина 4 елу ава у облику миљу утла Ра су краци од Беј Ви 5а м им водник 2 ширита и ста-

медтери пиралолно

одосфицијр

"тентичних "текстова закона и друтих аката Скупштине. У седмом и осмом одељку предгиђене су одредбе о записницима, стенографтеким белешкама, објављивању 38кона и чувању њихогих оригинала.

У нацрту пословника, у деветом

„ста, али то му није сметало да,. ј како изјављује "радник "Јосип. ће Србије, каже се да 'су народ9] Бабић, тера раднике предузећа | ни одбори с да му носе кофере на станицу, | 4 јода му у ом одељку предвиђене су ду за купање, те две о пр | врше разне друге послове.

аутомобил предуз ио товао у Словенију. навбино 78:

Матери

на, Жомисија за утврђивање ау-'| послове прилично некретнине, и неза: нито је ма А кад се касније то о

предузеће је за њега врати. Заводу за социјално оситурање

четком ове године, Гојко Љуби-. чић. Он би се можда уселио и. раније, али је захтевао да му се. кућа „прописно“ уреди, разуме се, о трошку предузећа. Вила је. преуређена. Утрошено је за то. преко 220 хиљада динара. Љубичић живи отмено. Он је, до-. душе, био члан Савеза комуни-,

уређују стан, спремају во-,

" Гојко Љубичић недавно је сео, зећа и отпу-

набавке неког материјала., ал није ЕН али је з у Кутину |

примао дечји „додатак,

вратило

инструмената за 1954 годину, коју је донело синоћној седни

развијеном привредом дужни. да плаћају допринос за помоћ хране свиње и да | привредно неразвијеним обла| стима у Републици. На плаћање овог доп народни "одбори 'оних срезова и "традова чији укупни "прихоци (са којима они располажу пре"лазе износ од 4.000 динара тодипшње по становнику. Градови,

1 жупан им жоји ће плаћати дови са развијеном при изно х

у Срби

развијеном привредом ји плаћаће допринос за помоћ

привредно неразвијеним

У одлуци о примени планских.

на својој прекци Извршно ве-.

резова и градова са,

риноса обавезни су

| износ доприноса! срезови и гра- || вијеном привредом , како се предвиђа, но.

дине да из овог увенствено подмири

својих срезова, а да пак уплати у џет. Уколико буде наплаћен допринос од неко 'ско-метохиској но је да напла

дирекције југос У лезница, и поред

зи узаног колосек Охрид. На

доприноса прдефиците 5 само вирепублички бу-

г среза у Косовобласти, одређе. ћени износ у це

лини оста Области,

рез на добит, к

од добити, расподељиваће се по стопи од 10%

ћепуб,

У корист аутономних је

је Извршном одбору

У 1954 години републички 110оји износи 20%

у корист Народне лике, а по стопи од 10% диница.

Железнички саобраћај ољгржава се | нормално

_ Према обавештењуца Главне

ловенских же| Великог сне-, саобраћај :

чева, на пруа Гостивар — |

Југословенског а због невремена 4 — Загреб.

везе са оном, Ц паром, Венецијом и Зрибур.

еро-транспорта „мису данас саУмијама Бео

отрад — ! и ме-

лице, и то: мајор 1 звездицу, : Даља а 0 4а јава | 66 живада динара. Љубичић Ф- | теритовији 45: ије бко 8зп| снаље. ~ ~ | ОВО) прузи висина

зли и то де 2 Заеедице а Ну-одењке грњеомена Меди сав ли чије пениеннио: ле Не БЕо 13 снежног наноса износи преко 60.

Танјут).