Борба

Четвртак, 31 децембар 1953

Нласна 60

От криће класне борбе значило је епоху

а. Не само што је негт рода тиме постала писана постала про-

зирнијом ј јом, и почела је да се љушти мистика

којом ј ај оне догађаји и личности, а и његова судбина, обавијани на МОГУ десетак хиљада година. арксово откриће било је

и ратова, почињућ

цијом, која је као на длану постројила ра-

ђусобну борбу, а свривва њи ој то ким и себесвјесним биткама модера пе ријата Е ПН пи измислио класну борбу смета Па Је У прошлој и живој , је само открио Пи друштвеној стварности.

непобитну чињеницу. 15 влада без обзира на то да а а сни, како га својом роб и а цијом изражавају. и ЕУ и организа-

Значај сваког на У а учног открића јесте у

< то људи преко њега постају кадри да тзв. слијепе силе, стихију, ко +: свој свакодневни живот) А значај а “~ ка ВО борбе јесте, сем осталог, у о А и те се боре олакшава сналажење. 5 даје универзални кључ ни за и а камоли сваку ситуацију. Јер будуда се друштвена стварност стално креће. и мијења, ствара нове услове и убацуј 5 снаге, потребно ј 1 + ст ) потребно је у свакој новој ситуацији Ре ни бити битке, изнова остварити Нона орбе и ба ан р цити нове позиве моби-

Сви социјалисти и напредни људи послије Маркса, а неки чак и независно од њега, на овај или онај начин постали су свјесни да историја савременог друштва у својој основи није ништа него историја борбе између рада и капитала. Разлике између социјалиста нијесу се толико појављивале у томе, него на питању — како сеи којим средствима најуспјешније борити. Нико уствари није оспоравао саму класну борбу и класне разлике, него овај или онај начин како да се ове уклоне. А ко је у праву — теорија, како то иначе бива, није могла да ријеши, него, каткада и донекле, само пракса. Тако су у Русији, а и у Југославији, у пракси пропале све теорије које су одрицале да се тај конфликт савременог друштва може једино ријешити силом, револуцијом. Али су се те теорије, у разним видовима, ипак одржале у животу на Западу. Али класна борба није престала ни иза тога — ни у Русији и Југославији послије револуције, а ни на Западу без револуције. Измијенили су се, и стално се мијењају, услови и облици те борбе, а с тим у вези и теоретски погледи и политички програми.

Из тога јасно излази зашто смо ми југословенски комунисти били прије рата на становишту заоштравања класне борбе. Револуција је надолазила као бура, покрећући до коријена свијести и савјести људске. Но иако смо стално говорили о: заоштравању класне борбе, ову уствари нијесмо могли и заоштрити мимо њених стварних услова (свијести маса, могућности организовања, средстава борбе). Али су се тиме свакако могли како ваља искористити стварни услови, подићи свијест о неминовности борбе и изградити себе као будуће вође револуције. Тако или онако, и теорија и пракса заоштравања класне борбе биле су истините и оправдане све док се требало борити за власт, јер су одговарале стварном току и могућностима борбе. Очевидно, то је било оправдано чак и иза рата, док је требало економски сјећи буржоазију и учвршћивати власт радног народа. :

Али како сада, у промијењеним условима, стоји с класном борбом А посебно, како стоји с теоријом и праксом заоштравања

класне борбег

рба

Свакако, постојање класне борбе ни данас много не зависи од саме теорије, јер нешто у стварности јесте или није. Али од теорије ипак зависи у ком облику и с каквим успјехом ће се водити класна борба.

Прије свега, промијенила се класна структура друштва, а теорија је остала мање-више иста. Буржоазија је у сваком погледу остатак негдашње класе, а у правим градовима углавном нема ни ситне

буржоазије.) Борба против буржоазије (ре-

акције), искључиво на основу теорије и „линије, а не закона, не може данас а да се не изокреће у бирократизам, у сукобљавање са обичним људима због њихових оваквих или онаквих схватања, због махом оправданог гунђања или опирања вјештачким и наметнутим облицима рада.) А што је још важније, није непријатељ социјализма и демократије само буржоазија, него и бирократизам, који стално крши законе и хоће да успостави идејно и политичко господство над људима, како би могао самовољно да троши њихова средства, па често пута и измишља непријатеља, како би могао оправдати своје постојање и испољити вјерност — самом себи и сопственој догми.

Приче о заоштравању класне борбе мимо и упркос закона, неминовно поткопавају законитост, а тиме и демократију. Ништа не треба унапријед, према смишљеном идејном шаблону, ни заоштравати ни ублажавати. Треба пратити стварност, прописати законе и њих се држати. И борити се, тамо гдје има класног непријатеља, средствима које закон не забрањује.

Дужност државних органа (а прије свега: судова, УДБ-е и милиције) никако не може бити заоштравање класне борбе, него чување и извршавање закона. Ови органи, по мом мишљењу, морају се ослободити нарочито у срезовима, гдје се то уствари једино и догађа — сваког уплитања партије у њихов рад, иначе не могу избјећи да се — упркос најбољој намјери — не претварају у недемократске, тј. — силом прилика морају да дејствују на основу смишљених

"идејних и политичких калупа и субјектив-

них и локалних критеријума. Они до краја морају постати органи државе и закона, тј. народа, а не субјективног интереса и концепције ове или оне политичке организације. То су неизбјежне консеквенце борбе за законитост и демократију, даљи корак у тој борби. Јер ако и ови органи буду и даље на мимозаконском становишту заоштравања класне борбе, онда неминовно морају и да друкчије — привилегисано — третирају оне које су истих схватања, или им изгледају „поузданији“ и симпатичнији а то их стално вуче да према тим субјективним мјерилима пропјењују и врлине грађана и дијеле. ове на нижу — некомунистичку — и вишу комунистичку — врсту. Класна борба се таквом „теоријом“ и праксом додуше заоштрава. Али — привидно између социјализма и капитализма, а стварно — бирократизма против народа.

Код нас је једино демократија, у сталном развоју, кадра да размрсује класне сукобе и смањује класне разлике.

Милован - ЂИЛАС

1 Сазнавши сакосне електрицитета, људи су изградили централе и далеководе, и нове свјетлости су засијале. Али природне законе људи не могу ни да измисле ни да промијене, па не могу ни смањити ни повећати електричну или коју било другу енергију, него је у најбољем случају користе онолико колико је из природе узимају.

2) Има је и те колико у схватањима, али не и као бројног и значајног друштвеног слоја. Приватних трговаца, намјештеника и сл. скоро им нема, или су у социјалистичкој мрежи. а занатлије су малобројне. 5 Ту скоро су писале новине о суђењу једном раднику што је слушао радио-Лондон и није радо хтио да иде на радне акције. Суд га је ипак ослободио, истина уз бесмислено образложење да је с њим требало више политички радити. (Зар суд и људску свијест мјери на ваги7 И докле ће се доносити идеолошке пресуде умјесто правнихт И судити на основу схема дијалектичког и историског материјализма, а не законат) Али какви су органи који су тог човјека, данас усред Београда, за такво што на суд извелит

АДРУШТВЕНА ХРОНИКА

Тачно је шо, али није згодно да се пише

ГРАЧАНИЧКИ, ДЕРВВЕН ТСКИ И ТУЗЛАНСКИ ДЕТАЉИ

Тувла, крајем децембра

по пропшсима, он се, корис

— Па то није ништа, вама треба шест милиона.

тећи а-

Наш друштвено-економски и политчки живот, поред успеха, скоро свакодневно избацује на површину и низ негативних појава које се манифестују у развим видовима. Оне се испољавају п код поједина“ па и код друштвених организапија. Али, против њих се не боре подједнако сви друштвени фактори, оне се често јавно не критику“ ју него о њима расправља ужи

круг људи.

Ко гради куће у Грачаници7 Мало је места у нашој земљи где је подигнуто толико кућа као У Грачаници, Старији људи причају да је овде ва последње две године савидано више станова него за два десет година У старој Југославији. Куће подижу углавном радници = службеници. Свакоме ко је хтео да гради кућу Срески народни одбор је доделио бесплатно плап, а фи лијала Народне банке обезбедила је довољно дугорочних кредита. о је свакако похвална, иницијатива народне власти У решавању стан“ бенот проблема.

Али, међу онима који су летос почели да граде куће била су “ два члана Срескот комитета Савеза комуниста — један је директор џаеглане и препане, а други претседник Среског задружног савеза.

(Овај последњи је имао неко имање етровом Селу које

у Босанском је требало да се експроприше ва рудник авбеста, Међутим, уместо

да му шредувеће плети ту земљу

уторинтет члана Комитета, договорио са директором рудника да му се за то имање направи кућа на спрат, Директор је с њим склопио уговор без дозволе радничког савета. Истина, Комитет је био обавештен о томе.

Није прошло дуго времена а у граду је почело да се прича како „комитетлије“ праве куће, ако имају добре станове, а има породица које са девет чланова станују У једној соби.

Комитет је формирао комисију која је испитала цео случај. Уста“ новљено је да рудник азбеста подиже кућу члану Комитета на потпуно незаконитој основи, Вредност куће је три пута већа него имања. Овог члана Комитета казнили су укором и искључењем из Секретаријата. Многи комунисти сматрају да је то блата казна. Међутим, он је имао и олакшавајуће околности, јер се одрекао куће,

Када смо о овом случају разговарали са секретаром и неким чла“ новима Комитета чули смо и 90850: „Јесте, тачно је то, али о томе не би било згодно да се пише .

Ничија земља (Овај разговор се водио између Комитета у Грачаници једног службеника општинског бора у Бријеснипи. Секретар Ко митета је питао како иде са убирањем новџа за електрификапију.

„— (Добро. До сада смо сакупили птрено 200.000 динара.

секретара

— Имамо ми више пара, досетио се службеник,

— А откуда вам!

— Продали смо вакуфску земљу

—_ Како ћете продаватв туђу земљуг — Па то је ничија земља, од“ говорио је службеник, У нашој оп штини има око 200 дунума земље која није грунтовно преведена на Вакуф. а користе је хоџе. То је махом она земља коју су богаташи пред смрт поклањали џамији а те“ стамент није састављен. Када се повела акција ва електрификацију села, људи су на конференцијама одлучили да се та земља прода и новац уложи у електрификацију, Земљу купује сељачка радна ва“ друга и они који имају готов но: вац.

Електрификаџија села је, ствар. Али, туђа вемља се смела продавати.

Деспотски однос према ; : жени

Једном у _ разговору _ секретар Среског комитета У Дервенти Мустафа Шабић је изнео да је код њих један од најтежих друштвених проблема деспотски однос неких мужева према женама, 0 положају жене се недавно дискутовало и У дебатном клубу. Например, Ато Ха џиагић, претседвик упр бо“

угоститељског предузећа, исту“ као је своју жену ланцем Едо Ша

лепа није

« «

БОРБА _

Хидроцентрала Вузеница пуштена у погон

Љубљана, 30 децембра

Ноћас је пуштен у погон први агрегат нове хидроцентрале Вузеница на Драви. Њом је обезбеђен електроенергетском си стему нов извор енергије, што је у овом моменту од великог значаја због ниског нивоа река у Словенији. Овај агрегат, за који је израдила турбину творница „Литострој' а генератор „Раде Кончар", био јеу пробном погону више од месец дана.

У Вузеници је већ почело монтирање другог агрегата који ће се пустити у погон у пролеће идуће године. Оба агрегата хидроцентрале Вузенице даваће годишње око 220 милиона киловат-часова електричне енергије. (Танјуг)

Уредбе о организацији предвојничке обуке и о оснивању центара за ванармиско војно васпитање

према Уредби о организацији службе предвојничке обуке, коју је донело Савезно извршно веће, о организацији и спровођењу предвојничке обуке старају се народни одбори општина, срезова и градова, а на територији републике републички савети за просвету и културу. У Уредби су прецизирана права и дужности народних одбосрезова и градова У спровођењу службе предвојничке обуке. Између осталог, народни одбор среза или града стара се о укључивању с свих обвезника У предвојничку _ обуку, _ обезбеђује материјална средства и стара се о правилном распореду кадрова. Народни одбор општине непосредно организује ову службу, врши надзор над радом наставних центара и евид све обвезнике на својој територији, У савету за просвету и културу народног одбора образоваће се одбор за питање предвојничке обуке, а у народним одборима општина комисије.

Другом Уредбом о оснивању центара за ванармиско војно васпитање народа омогућава се очигледно и практично извођење ове наставе. На подручју среза и града основаће се центри за ванармиско. војно васпитање, којим ће РУководити стручни одбор чије чланове именује народни одбор среза или града. Центар за ванармиско војно васпитање народа _располагаће стручном библиотеком, наоружањем, убојним ' материјалом И другим средствима потребним за извођење наставе. (Танјуг)

"ПА

Бродовима по мору

СВЕ ВЕЋЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ НАШИХ ЉУДИ ЗА ПУТОВАЊА БРОДОМ У ТУРСКУ, НА БЛИСКИ ИСТОК И у ЗЕМЉЕ ЕВРОПЕ

· Мали је број Југословена који су за последњих неколико година имали прилике да упознају друге земље. До недавно У иностранство су ишли само људи чија је природа посла захтевала и њихово путовање, а од прошле године неке т“ристичке организације почеле су да припремају први пут колективна путовања и изван граница. Повод за то пружали су многобројни сајмови и изложбе а од скоро и спортске приредбе међународног карактера на којима је, поред домаћих гостиј“, било и југословенских посетилаца.

Кад је септембра 1953 године „Путник" дао прву информацију о кружним путовањима за Турску, Северну Европу и Северну Африку, Бироу за излетнички туризам у Београду стигло је више стотина писама. Једни су изражавали радост што им се пружа прилика да виде остатке Акропоља и тржницу Смирне, други су се распитивали за услове путовања, а трећи су већ слали новац. Међу онима који су своје жеље остварили у току прс'але

_________________________РЕАЛИЗАЦИЈА ОВОГОДИШЊЕ ТЕХНИЧКЕ

НОМОЋИ ЈУГ

ОСЛАВИЈИ

Преко 800 наших стручњака

боравило је у

иностранству

на пракси

Београд, 30 децембра

Програм овогодишње техничке помоћи нашој земљи је реализован, сем мањих изузета- | ка у управи за економску и | техничку помоћ. Најуспешније | је остварено упућивање наших стипендиста у друге земље и пријем страних у нашој земљи, док је ФАО (Међународна организација за пољопривреду и исхрану) слабо реализовала свој део из програма техничке помоћи.

У току ове године 802 стипендиста из Југославије — инжењери, техничари, предрадници, радници и студенти 6оравила су у страним земљама на разним курсевима, пракси и обилажењу предузећа и установа. За то време у Југославији је 26 иностраних експерата

шиваровић, посластичар из Дервен те такође туче своју жену. Или. «

Скоро сви џентрални и републич ки листови ин радио станице ималу своје дописнике у Тузланском басену. Већином су то млади људи, без довољно искуства и новинар ске рутине. Због тога се понекад деси да погреше у својим дописима. Али, нису увек они криви. У многоме на то утиче и неправи“ лан однос према новинарима.

Многи људи су осетљиви на кри тику „Ако неки дописник критику“ је једно предузеће због бирократских тенденција, одмах се сазове седница управног одбора о раднич кот савета да се тај новинар осуди што се није консултовао са дирек“ тором и да му је за то напис нетачан, тенденциозан, непријатељски, Често се иде толико далеко да се тражи и биографија дописпика, да се види из које породице поти че, шта су му родитељи, да ли је учествовао у НОБ-у итд. Пошто се добро продискутује о _ новинару, онда се изабере комисија која пише исправку и шаље протесте редакџијама, Често се _ новинарима прети и јавном тужиоштвом, комитетом итд. Ово најбоље илуструје последњи случај ливнице и Кок саре.

Због овквог става појединих руководилаџа, већина новинара у Тузланском басену нема смелости да критикује грешке Народног одбора, синдикалних организација и

предумћа о аздо ХУСАРИЋ

===

давало стручну помоћ у разним гранама индустрије, у пољопривреди, · цивилној авијацији и неким јавним службама. оквиру овог дела техничке помоћи индустрија је. послала 498 стипендиста и примила 47 експерата, док је пољопривреда послала 125 стипендиста, а примила 30 експерата.

Из програма техничке помоћи наша земља је добила ове године стручне литературе У вредности — од 8.979 долара и 401721 француских франака. Вредност примљене лабораториске опреме износи око 95.000 долара. Осим тога, примљено је преко 370 стручних и такозваних стрип-филмова, и на употребу 24 биоскопа и стрип-пројектора. Такође су добијени уређаји за школе енглеског језика. Ове године и наша земља се појављује као давалац техничке помоћи. Два југословенска експерта боравила су У Индонезији и један у Бурми, а 200 страних стипендиста је провело праксу у нашим предузећима. Што се тиче квалитета и ефекта техничке помоћи ове године је у том погледу постигнут знатан напредак. Наши стипендисти су углавном врло у“ спешно обавили своју праксу у страним земљама, з, искуство које су стекли нису поименили само у својим него м у сродним предузећима. Њиховом _ помоћу побољшан је квалитет израде производа и повећана про дуктивног“ рада у појединим предузећима.

У управи за економску им техничку помоћ изјављују да техничка помоћ постаје све ефикаснија форма међународне сарадње, и то више на билатералној основи. Раније смо добијали помоћ искључиво од ОУН и њених специјализованих агенција. Сада се као даваоци техничке помоћи све више појављују државе, приватне ортанизације и предузећа. То ће вероватно карактерисати техничку помоћ за идућу годину Како сазнајемо, наша земља је већ поднела предлог програма помоћи за 1954 годину. Тај програм је већи него овогодишњи, изузев оног дела који се односи на ОУН и њене специјализоване агенције, чији допринос је већ ове године смањен, а идуће године ће се битно смвњити. С друге стране још ће се повећати допринос појединих држава, приватних организација и предузећа у пружању техничке помоћи Југославији. Како се сазнаје, САД су већ понудиле нашој земљи значајан допринос ове помоћи за идућу

годину. “из '

године било је највише нови- |тографисала у парку. У

Страна 8

ЛАЖНИ МОРАЛ

Како смо обавештени из републичке инспекције рада, једно предузеће у Титовом Ужицу казнило је своју радницу отпуштањем с посла, јер је као девојка остала у другом стању а другу радницу истом ка“ зном, јер се „мепристојно“ фо-

на ра, а затим лекара, инжење- | зложењу ове казне каже се да

ра и уметника.

Боља сарадња са „Југолинијом“ Идеја о коришћењу преко-

океанских теретних бродова за| орган

превоз туриста није нова. По међународним конвенцијама

тачно се зна колико путника во

може бити на једном теретном броду, поред посаде, Места на нашим бродовима увек су била заузета, јер су страни путници радо путовали из Хала, например, у Ротердам, Авр, Бордо, Казабланку, Напуљ и Венецију. Предузеће „Путник" сада настоји да „Југолинија" обез-

су ове две девојке својим поступцима рушиле углед преду“ зећа,

На страну то што је оваква казна противзаконита, јер, на крају, откуд право појединим има у предузећима да бу-= ду арбитри морала појединцима у њиховом приватном житу. Али се овде ради и о на-

казном схватању морала у гла- |

вама појединих наших људи.

На састанку једне организације Савеза комуниста читаво време посветило се расправљању случаја једне другарице која је код своје куће сакупила на рођендан друштво које се

беди резервације места на на- | еселило и која је тиме, наводшим бродовима искључиво зај"% учинила „тежак прекршај“

наше грађане. Та сарадња још није у потпуности остварена, али постоје изгледи да ће она уродити плодом,

Ево, у неколико потеза, како изгледају кружна путовања на нај им линијама:

За Грчку и Турску иду бродови „Ужице" и „Топуско" обично око 10 и 20 у месецу. На

Прекоокеански брод „Романија"

пловидби они проведу тридесетак дана и обавезно посећују Истамбул и Смирну у којима се задржавају најмање 12 дана. Ако има терета за укрцавање и искрцавање бродови остају по један дан и у Атини, Солуну, Трсту и Венецији.

За Северну Европу и Северну Африку плове најмодернији теретно-путнички бродови „Романија", „Пула", „Учка", „Задар", „Динара", „Ријека" и „Авала". Ови бродови напуштају наше луке сваких 10—15 дана, а на путу се задржавају 60 (брза пруга) или 45 дана (експресна пруга). Путници који се 0пределе за ову линију могу да виде Месину, Палермо, Алжир, Тангер, Казабланку, Авр, Лондон, Хил, Хамбург, Ротердам, Антверпен, _ поново _ Лондон, Бордо, Палермо, Напуљ и Венецију. Пут на Блиски Исток траје месец дана, а бродови се садржавају у Сплиту, Латакији, Бејруту, Порт Саиду, Алексан- | дрији, Хераклиону и Венецији.

До САД — два месеца на броду

Ове године „Југолинија" ће такође с обезбедити и превоз путника до САД — у Њујорк и Филаделфију. На тај начим | многи наши људи који желе да обиђу непознате земље могу по“ средством „Путника“ да остваре овај далек пут. Међу онима који су упутили писма Бироу за излетнички туризам има ђака и професора, али и радника, библиотекара, студената, појединаца и брачних парова. Већина би желела да време проведено на путу искористи као годишњи одмор. У том смислу) они постављају питања да ли ће, као чланови синдиката, у- | живати неки попуст за превоз | или не.

пратив социјалистичког мора“

се као пред попом исповеда 0 најситнијим детаљима просла-

вљеног јубилеја и да доказује да је ту био м њем муж. И тако се састанак ових комуниста претворио у право малограђанско оговарање, налик на скуп доконих баба, джучно 3а већину присутних,

Нису баш ретки ти састанци са дневним редом „морални лик

тава дискусија о тој итекако важној теми своди на то како се, чапример, нека другарица облачи м томе слично.

Друга је ствар ако је у питању разврат, банчење, оргијање и разни други облици некултурног и човеку недостојног изживљавања. Тако нешто осуђује м осудиће сваки нормалањ човек м није онда потребно, кад је у питању интиман живот људи, издвајати некакав посебан комунистички морал, изнад м изван оног обичног, људског. Схватање које се ту м тамо уврежило да комунисти треба м да живе м да воле и да све остале животне манифестације врше на некакав свој, посебан начим, не може бити друго до уображење бирократе који своје обичне људске особине жели да

прикрије велом некахве надчовечанске – безосећајности им чедности,

Разуме се, већина наших људи има здраве појмове о мора-

за зао

ла, Она је била приморана да 7

га

(

22 „га тд

# ~. :

| | комунисте", на којима се чи-

Мач

Јн ~

Д ~

лу и у себи џуотште ке при“ Ји

жвата оваква изнахксжавања. Али многи од њих пред јавношћу радије ћуте о свему томе да се не би изложили било осуди заостале средине, било тортури од стране појединаца који својим лажним жморалом желе да воде прву реч. Отуд пароле тих „моралиста“ оста“ ју већином без одјека, што је уствари најбољи доказ колико је већ наше друштво м у овој области одмакло од примитмане м некултурне прошлости у којој је наш човек некад хорао да живим,

Не желимо овде да се упуштамо у теорстисање о етици у социјализму, Али, не ложемо се ни мирити с тим да се норме морала које су се појавиле ко зна када у историји човечанства м које су у појединим _ културнијим _ земљама већ изумрле, сада одједном проглашавају као етички принципи социјализма. Довољно је овде да укажемо ма оно нечобечно | жигосање ванбрачних мајки од стране конзервативнит људи које многе од њих мили тера на противзаконит побачај, а тиме често м у сарт, млин их излаже руглу заостале средине,

Све то доказује да напредније социјалистичке снаге треба да буду на челу друштва м у погледу тпротресивних етичких начела. А ту се не ради сано о оним новим, замста со цијалистичким начелима која су често још у повоју, већ мо општечовечанским позитивних

на за превоз и папсион на бро- штују. Њих треба сало д

довима. Прошле године путовања су стајала од 30.000 до 60.000 динара по особи. Да ли ће ове године бити јевтиније — не зна се. Ако ова акција има за циљ да људима стварно омогући путовање по мору н упознавање земаља у суседству, и даље још, Европе, те цене би морале да

буду далеко приступачније. н. Ђ.

одборима у Београду образоваће се станбене

инспекције

Комисија стручњака

на сеперу|ј“и

Народ- да се рашчисте

развијати, Али о њима се међу комунистима недовољно #080ри, Када се, например, расправља о лику комунисте, мало је совора о његовој искрености, личком поштењу, поштовању човека, доследности, хуманизграђанској смелости итдља мисто тако м о дволичности, поатронству, хипокризији, кукавичлуку бмирократској бездушности, каријеризку, лакташењу и томе слично. А не слемо се заваравати да света тога нема.

Не желимо нити можемо да дајемо рецепте о томе шта је и какав треба да буде соција-= листички морал. Лли желимо

и.

Путник" још није дао ника- ма ЈЕ „.|утринципима који се одавно у "и ква обавештења у погледу це људској историји незују м “|

м разбистре

ног одбора Београда која ради појмови о томе шта је негати- ,

на припреми уредбе о управљању. 3 за становање у-

ван заостатак прошлости, шта је производ примитивизма пре-

градама својила је, на јучерашњем са- |живеле патријархалности, прастанку, неколико предлога о|бославља м језумтизма, а шта -

којима ће донети коначну од-|су прогресивне тековине човелуку градски Савет за кому-|чанства у стици, А не да све“ -

налне послове.

Комисија сма-|оно мазадно м бесмислено што тра да народни одбори општи- |се још задржало у нашим глад“ на треба да активизирају кућне | вама м што још оптерећује насавете и да при свом одбору|шу свест — проглашавамо као формирају станбене инспекци- |кеку тобоже тековину соција=

је. Такође је закључено да сејлмзма.

ажурира рад општинских управа станбених зграда

Ст. В. М,. Б.

“

Стин