Борба

_ Богдан ЦРНОБРЊА

НАША ПРИВРЕДАМН СВЕТСКО ТРЖИШТЕ

Спољна трговина је. данас више него икада раније, постала подручје економске делатности које условљава развитак произ·_водних снага појединих нацио___ валних економија. Та тенден___ција је стална и нужна, без об___вира на повремене плиме и осе___кеу обиму спољне трговине како појединих националних еко-' ___номија тако и света у целини. со 8 у спољно трговинским дносима долази до пада обима трговине то никако не значи да постоји и привредна потреба за смањење обима размене, Сви |___ти падови су резултат привре___мене нужде и зато сви они по __ правилу имају негативне по___ следице и на националну економију и на светску економију као целину. Зато је потпуно разумљива тежња свих земаља (изузев оних код којих делају ванекономски разлози) да | повећају обим _ размене. "ај проблем пред којим се денас налази светска економија, по свом обиму и последицама је постао проблем од судбомосног значаја, Он је судбоносан баш ради тога што од њетовот решења зависи с даљи. развитак производних сната.

Друго је питање да ли светски економски и политички ф| дноси, овакви какви су данас, | омогућавају константно и структурално правилно повећање међународне трговине (без обзира на моментане успее), Ако 906 на спољну трговину гледа не као на неку меркантилистичку категорију (то она никад у крајњој консекзенци ниб > ни била) него као настално | услов за пораст про«зводних снага, онда, овај проБлем добија свој пуни значај.

Њеда се ради о економији у којој се остварују — социјалистички друштвени односи, а у питању су економски односи са спољним

путем индустрија

: је завршен и пред нама стоји! кредита, читав низ мера које треба увести да бисмо изградили економику са што мање административних стега; Разумљиво је да такав развитак није мотао остати без утицаја нити на наш режим спољне трговине, нити на читаву спољну трговину као такву. Међутим; све мере у спољно - трговинском режиму морале су бити пбсматране под неколико основних аспеката;

ај Кроз тротекли перидд (а и. данас) постојао је дефицит у спољнотрговинским плаћањима.

6) Постојао је, а и данас још увек постоји релативнб низак. ниво спољне трговине, што је и највећим делом последица нискот развитка производних снага. Једним мањим делом низак ниво, нарочито у извозу, биб је последица централизма у систвму и монополизма неколико ве= ликих извозничких и увозниче Ких предузећа, дбк је сва остала привреда била практично изолована од светског тржишта.

ц) Било је потребно кроз систем и одговарајуће економскополитичке мере владе дбезбедити завршетак кључних индустриских објеката. „економском животу не да ничим

д) Морало се водити рачуна и | заменити, ·

0 томе да и код држава наших | _ Последица тога јесте; да му

5 | данас имамо преко 400 трговансистеми и спољнотртовински ре- | ких, индустриских, услужних и жими с повољним и неповољ- | других предузећа која се баве

у њима вероватно: по неких споне трговине итд),

Сви ови фактори, нарочито б- || су се затрчала тражећи дозволу | организовати мрежу тртовинвај први, деловали су у правцу | 38 регистрацију. Али није по- хаовн“ фбушсрие мећу пати. оних а а јој. –- = нијим мерама требало би: да. бу= де' обезбеђење ситурности за калкулативне слементе преду= зећа (што већа сталност коефиг цијента' и курсева на. обрачун„| ском' месту). Овб је истина У три вом реду ствар: природних унутајревизе су деформисали ства- | итд. Нарочито не: би било умесрање природних односа на о- | нН0 потцењивати улогу режима у брачунском месту, Из тих рвз- | спољној трговини. лога имају пуно оправдање мере које су сада у припреми. Те мере би требало да доведу до нормалног и природног стања на обрачунском месту, Спровођењем У живот принцита да се спољном трговином. може бавити свака социјалистичка! привредна организација. која за спољну трговину има еКономског интереса, намерава ло се отклонити: изолованост на= ше привреде од светског тржишта и пружити могућност раз= | витка широке иницијативе, Др= жање привреде изолованоке од светског тржишта не може се-0правдати. никаквим економским разлозима. Даље слободна соци“ јалистичка економика; чијем се стварању тежи, не може са до“ вести у склад се крутим систе= мом забрана у спољнотрповин= ском пословатњу; Зато свакб пре дузеће које се осећа смбовобне за! товинске операције и налази у њима интереса има право да: се њима и бави. У тае квим условима може се рећи да: су створени најшири оквири за развитак иницијативе која се 7

Спољна трговина мора бити адекватан одраз друштвених односа 1953: година је: била: година вр- |: ло богатог искуства, богатија: него: и: једна ранија; Онанам је! пружила: прилику да: видимо где су та' слаба места која треба:

заваравати да: тих слабости није било и раније. Било их е само их нисмо могли у павћен систему тако резвефно' сатледа= ти.

Улазећи у нбву годину тред нама стоји читав низ тићања која треба решавати ради повећања обима нетне спољне трговине:;: ђ нашу општи напори треба да-буду усмерени. у даљем повебању нашега извоза (пе' треба: заборавити де напт извоз 1007 није доститао предратни).

2) Биће потребно извршити: адаптацију у спогенотрговине ском режиму, попунити мањкаве прописе) донети неке нове (прописи о стандардима; амбалажи; о' организацији контроле ин о набивкаме и тродајама кроз систем лицитације, о: образовању фондова за''уна= пређење

Натг дописних Јаша Алмулт у разтовору с претседником Сан Паола - љ Жанна Квардроса

Сан: Паоло; крајем: децембра Паолу највиши у ЗЕМЉУ у вел

Избори зе новог префекта, који су марта месеца протвиеле године одржани у Сан' Паолу; "највећем индустриском и: при вредном центру Јужне Америке; донели су Бразилији велико изненађење и обележили једну етапу њеног политичког живота. На тим изборима, је= дан. скроман, тридесетседмогодишњи професор португалског језика, који је тек 1946 године ушас у политички живот као већник; уз подршку само мале Хришћанеко-демократске и мале. Социјалистичке странке; без финансиских средстава. и пропаганде штампе и радија, поразио је коалицибног кандидата седам великих и' малих; владиних и опозиционих грађанских – странака. Резулта

блакодерима: и. квартовимт ви„ла које називају

"насеља непоплочаних улица, "без воде «' канализације. Про~

развитка земље: пбсле „изборним урнама марта месеца више» говори Ф могућности др-

„разниж група. владајућих сло.

| |

„Рода на изборима.

| Помоћ неразвијеним земтама ! Наше следеће питање односило се на'питање помоћи коју неразвијене земље: и Бразилија очекују од међународне заједвице и развијених земаља; Префект Сан' Паола одговорио

земље као „изванредни фено- је да верује у међународну. са-

мен Сан Пабла",

= градњу на' томе' пољу и да позтржиштем, онда ту| ле онб позитивне или негативе тина притом се скоро занемару= · ретулатора: у економи- удравља. програм ОУН нема разлике у односу на дру- Ју позитивне стране; Није вупе | ПИ, НЕГО ствар „мера“. Осаместаљење, побољшање жи- „„Ништа. праведније — додао је

вота народа; демокритија

Жаниа Квадробса; од марта месеца новог пр а Сан Пабла, затекли смо У његовом Уукусном, али скромном' каби= заокупљеног пословима;

. » има слабо= | сти. Ради се о томе да ли ново | име своје економско и друштве но оправдање (имајући у виду развитак. којим. се крећемо), да ли су принципи на којима се гради зграда правипни, Ако је~

не).

Укидање увозних и извозних || дозвола несумњиво је довело до Релативно слободнијег, а тиме економичнијет куповања и продаје робе и у извесном смислу поједноставило је администра“ тивни поступак. Истина, увозни

ге националне економије када је у питању потреба за спољ« ошртовинском разменом и дру гим видовима равноправне еко | номсже сарадње. Ономе би се могло додати да социјалистич< ка економија, баш у интересу свог сопственог развитка, тре-

део својих средстава одвоје: за подизање неразвијених. области: 'и то преко једног међународног органа, а никако путем већ' стауриж и преживелих колонијалних метода",

сад немамб, а гдв за то постоје „Услови и проширити је.

4) Нашој прошзводњи пружиТИ У у "и помагат је у јаш већој мери да се суочи са

је

међу хрпом мапа и нацрта, зли

„ни, уокинте% — Значај Бразилије у свету расте, Као. највећа латинска на=

Џорџ Селдес

То је најбољи пут да наша производња види које су њене сбпствене слабости — слаб квалитет, високи трошкови производње — неконкурентност.

Све: у свему треба: наставити даље путем којим смо пошти изграђујући такву спогвнотрговинску организацију која: ће'би= ти адекватан одраз' нашег друштвеног стања.

Састровмиђођо: демантовао вести о хастичном стању у Индонезији

Џакарта, 30 децембра.

Претседник-индонежанске вла де Али Састроамиђођо изјавио је. да-су нетачне тврдње које су се појавиле у страној штампи, да се Индонезија налази у. хаотичном стању. Он је додао да постоји. низ потешкоћа, али да је општа „ситуација далеко од тога да буде хаотинна.

На крају је Састроамиђођо рекао да су осећања индонежанског народа у последње време мање срдачна према САД управо због нетачних вести 06. јављених у америчкој штампи. Побогвшање' је мбгуће == рекао је он — али' само на: бази уза- ||

Несумњам ни: једнога часа да је за нашу привреду корисније да има преко 400 извозника, па макар међу њима био понеки сувишан и недовољно способан, него: 15—20' како је то било пре две-три године, Уосталом ми смо данас на таквом степену развитка економских и политич“ ких слобода да нико нема тра= ва да забрани спољнотрговин= ски рад било којој привредној организацији, ако је тај рад е гледишта предузећа и економичан и целисходан и ако је пре= дузеће способно да га врши,

Највећи део свих нових из“ возника болује од оних истих болести од којих су некада 60ловала централна извозна и увозна предузећа. Но ипак остаје нешто као непобитна чињени“ ца,. да. се данас у натпем извозу појављује читав низ нових производа. о којима до пре кратког времена нисмо ни мислили кад о извозним артиклима, то је најбоља потврда позитивних страна. новога у нашем спољнотртовинском систему.

Истина било би. погрешно све те успехе приписати само спољнотрговинеком систему као таквом. Пресудна је ту целокупна економска политика; резултати

је доста често мењање ковфицијента било позитивно:

Додељивање једног процента девиза на слободно располагање је несумњиво утидало сти| мулативно у правцу повећања извоза и боље снабдевености | тржишта дефицитарним робама. Образовањем слободног обрачунског места девиза, намерава ' ло се постићи то да се цена појединих девиза формира: слобод. ним односом понуде и потраж= ње, тј. да слободна потражња и понуда буду онај регулатор који ће показати колику цену за једну извесну страну валуту је | натта привреда спремна да пла· ти. Образовање таквог једног места може да буде добар економеки регулатор који би могао да коритира мноте одлуке, па чак и трговинске споразуме, ко| је је администрација створила са својих административних позиција. у правцу -лакшет уласка у економске незе са страним тржиштем, нето капиталистичке и државно-капиталистичке еко-

. Према томе и тежња ка

економски нужна. Либерализа ција није, међутим, ствар до-

воље, или оваквог или однаквот схватања проблема. То је, пре света, ствар економског склада и њу је могуће остварићи у највећој међи тек онда

је нациснална економија „избалансирана" у односу на светско тржиште,

Преимућство социјати-

_ стичке економије ||_____Теориски посматрано, два су ___освовна чиниоца који оправда| __вају поставку да социјалистич| __ка економија може бити, гово| и у принципу, способнија _ да лакше и без већих пореме-

Ћаја улази у спољне економ- : 3 к= МЕ ТЕ друштвени ка-| Међутим, промет обављен на __рактер средстава за производ- | обрачунском месту услед низа, _ њу (укључујући ту и услуте)| разлога не даје одговарајућу и начин управљања њима и, | слику економског стања. Курседруто, на таквој друштвеној | ви фбрмирани на обрачунском о месту нису само одраз економ-

основи заједница је способна Њене да врши друштвено ускла- |ских фактора. Миноти админи

Р Е упншнекно-аена – Е 4. тор који има задатак ретулаци= у „ него га треба кри~ || је то најекономичније, То-је + | (а аи морање“. мршавог, ас | Шта мислите: о' улози коју | | дим бисток И не само то, њен | је несразмера у ценама (дома-| тиковати и помагати да би се! дан од пресудних, рекао борски“ занетог 'и: лежерно“ оде- |“, Ри еру МЕ

Прво питање које смо му поставили било је који су, по његовом мишљењу, главни проблеми · садашњег економског, социјалног и: политичког развоја Бразилије, Радо се. одазивајући позиву да за „Борбу“ одговори на ова и друга пита. ња; он је изјавио:

„Бразилија има три проблема: који су кључни за њен е»: кономски, социјални и поли. тички развој, који се могу сажети у следећем: привредно осамостаљење земље путем ин= | дустријализације, поправљање животних услова њеног становништва и осигурање њеног демократског развитка".

Тај префектов одговор био је кратак, али' је сажео све' главне проблеме земџве који се одра жавају и у свакодневном жи. воту Сан Паола, града за чију је управу одговоран. Јер; ево слике која тај сажети одговор. објашњава, Проблем: привредног осамостаљења: милионски град Сан Паоло пати, например, од акутне и тешке несташице стру је, јер америчко-канадске ком- || паније „Лајт енд пауер", задовољне својим профитима, није на време проширила своја постројења. Једат проблем жи=)

“

|||

«а у

књита познатог америчког новинара. н публицисте Џорџ Селдеса „Те ће. Ттшћ ата Бате (Гово Ри истину и устрај) у којој. је о» пнсана њетова борба: за: слободу. штампе; ,

: у последњем делу књигеу: којт је чоснећен догађајнма последњих (година, говори се много. и о Југославији. Доносимо кратак извод из Селдесове књиге:

+ _ра

„Тито је као Линколе чове из народа и'за'нарож Он је први и једини шеф државе, које сам ја досад срео, са којим сам у разговору заиста имао осећај личнот пријатељства. Ја ове ни.

| ; то вотниж услова становништва: сам био у стању дт дбјасним;. п- | ве економског рака. 6 с јаим | тик тисие изградње, успеси – производње | јамног разумевања. (УП) мада је стандард радника у Сан! ако сам то снажно соса и | а два чиниоца ликви ~ | досадашња т и књ У ју профит који је пресу- СПОЉНО-ПОЛИТИЧКА БИБЉИОЕРАФИЈА

дан фактор за развитак капиталистички профит уздрмани, одифицирани, негде више овољни негде мање. Такво ање објективно _ доводи до кочења _ капиталистичке економске активности у овој или форми. Ту се налази један део одговора зашто социјалистичка економија треба да има у себи пственост да ефикасније и абилније улази у међународне економске везе; Ако социјајстичка економија не би имаот преимућства, историски

„Годитињак Уједињених изција за 1952“

деце, расне дискриминашаје. у Јужно-афричкој Унији, аустриског мировног уговфра, слободних из бора у Немачкој, бактерполошког рата; пријема нових. члансва у У“ једињене нације и тако даље, Многа од. ових питања осталу су ш даље отворена; спремна да за" узму свеја места и. у годишњаку за 1958. Остаје; међутим. нада данас прилично ојачана. развитком спољнополитечких прилска у све-

|вавдухопловство, Међународне бан“ |ке за обнову и развитак; Међупа~ | родног монетдрног фопда, Светске. |здравствене организације, Светске |поштанске уније, Међународне у: |Није за телекомунитаије, Светоке „метеоролошке ортанизишије; Међу владине понорске' консултатилуе: ортанихације и Међупарохне ортае „визацие зе тртовиту Нихене рад || ји деловање су у већину“ случијена | били. веома. позитивни, У 1950

У трећем делу годишњака су изнесена економска! и" сопијилна питања са' дневног реда Уједињених наџија у 1952 години. Међу. њима су многа од изванредног значаја“ проблем развитка неловољно раз„вијених земаља прата Човека. полежаја жена у свету, пуне запу“ слености. слободе информапије и тако даље.

С обашрђом на велику заинтере“ сованост нашв земље не дамо зи

години састав Секретаријата УН. итд. 8 Друго поглавље обухвата сва 9на крупна политичка питања, која су. # 1952: години стајала отворен» пред Уједињеним надијама и пре“ тила миру и безбедности у свету.

Ту је, пре евега, корејска проблем у свом исечку за 1952 са свим тешкоћама; сметњама и вапорима, који су те године улагани за коначно решење овот несумњи·

Објављен је и шести годишњак Уједињених нација, годишњак 3: 1952 годину. И овај, каб и дни ра“ нији, испрпан је приказ делатно“ сти ове међународне организатије тдком читаве једне године.

— Надајмо св да ће овај годи пшњак моћи корисно да послужи свима опима који сб баве и занимају међународним проблемема, пише“ у предговору генерални се~

лат

кретар Уједињених нација Даг ЕН ве веома Тешкот питања. Следе ту — да ће се крајем 1954, када се међународно политичке проблеме |младе, ове су ортанизације,, с ко маршелд, истичући | богата доку индиско-пакистански _ спор _ око | објави годишњак претходне. годи- онбго) и за РЕШЕЊЕ овако често т | јима наша. земља — као и века ментарни карактер ове публикаци“ Кашмира, палестинско: питање, про- ! не; нека: од: тих последњи пут по- | пресудних, питања; од: интереби' је чланица Уједињених. нација. — о"| је од близу хиљаду страна вели- блем · Еритреје, у Е ;| јавити на страницама ове публи- (1 читаве у Југославији! ди про | држава, сталан. п Чега. зла Према томе; | кот формата. затим питање репатријације грчке | кације као нерешена | чите и' проучи не самб ивиеевну | донпосан контакт,

' доживеле. касније.

постајући. значање међу земљама Исцрпна грађа. овог

Годтињак је тако припремљен, писан и опремљен, да је, еасвим сштурно, мнотострано корисна веби- || га; х

У уводном делу је, кво п редов_но досад, приказ историјата Уједињених нација са текстовима. По- | вбжв од 26 јуна 1945 и Статута Међународног буда правде; |

Трке женнвље је фвевекено оре | танизацибним шитатима, На преже стотину стџанира и у шест ожема | годишњак претледно ивнбби отрук“ | туру организације, њено чланство |

ера и односно правним | аду: 5" = пе у питањима _ (антло-ирански _— опбр, ве у свем; инат · ем дефингшија агресије; кодификаџ 1- | њених раја за та а ја међународних дипломатских од- књита, богато снедочанотћо међу: || | #9058, међународна криминална ју народног живота, повитивних на-

Неј У | | у | |риодиција итд). стојања И“ шзура: # и негативна

__не може се ни говорити, ака-

_ Моли спроводити, о било как=

50] форми аутархичне полио; "буран раввитак, |јан фактор. сарад:

Аутархија је у суштини неекономична катеворија. Она се скбро по правилу, рађала са= 16 у главама бирократа и осва. јача, њима нотребна 34 пбли= тичке и друте невкономске рез До: + акционарне ниљеве, ма атз "У

а За бном три :: 1. . : стега. . УРУ УВ А њи зар ава || ' зоне »“ 7тругом, поглављу тенденција а: аката, | Р ие, основна пртања из њи | – о Про кар ае Па а 5 ономски развитак од шапа оловни редота. оздотеке јр Је регабд рада. слеџијалало || у наше земии којој. се до || радничког самбуправ- | пзоблвив и, кво додате нека пб. | да: Меру аародне зри 5: | Уједињених нација и третирање | _па до данас кретао 66! себни абапннвњена. међу нојима : % и о рана. Јата а траје ра- || међународних — опорпих. титањи | · У пранцу што је мбту.| шерезнадна = детаљна – бннсак 24 73 % оираврел. боси 5) и то: њиховим оквирима: ведиг много

тотавника земаља ч _пум " привреду, Органгзације за: прд- || држи, о. интересовање

М се прати. и

и аа

зеврнејинн а увели родне организације ва цивилно перу није ма Е то |

узети скудшттица Ује дапгнитне арта» заседању

ПУ

~ У ја ХО) Мик)

МалнЕ | Привредно осамостаљење |

– главни проблем Бразилије

СПЕЦИЈАЛНИ ИНТЕРВЈУ ЖАМИА КВАДРОСА, ПРЕФЕКТА САН ПАОЛА, | | С ДОПИСНИКОМ „БОРБЕ | и ееећ

„му. упоредо са импозантним' о-'| | „квартови=“ "баште", постоје многа. радничка.

блем · осигурања демократског „беле „револуције“ радним слојста не 'у бразилијанској штампи-све се, жавних удара и „противудара“

јева, којим. би. се спречила сва=-)' "ко даље изражавање воље на

он — него да разнијене' земље)

у Југославију била 5 _ је оправдана

Ових. дана изатла је у Њујорку ||

чретвртану 31 децембајР 1958"

лизације _

"ција у свету, у привредном усопену; амештена на важном де~ улу америчког континента: који + |претставља. мост према; Африци и Европи, Бразилија. иде ка томе да заузме место које јој · припада у заједници народа. О- = 'не' иде ка томе и због порасте 4 |еветог становништва (оно већ = броји 58» милиона) и твене' приш 5 вреде и као последица демокра-~ = тизације' међунаролних односа "која собом доноси признање. једнакости нација. 515

"Слобода норода = услов мира: | у Е

, На питање да ли оптимистиче“ ки гледа на развој међународ|них догађаја и који су, по ње|| гбвом: мишшвесву, услови 38 о= |учување мира префект Квадров | изразио" је: веру у то да: ће ми: „Ррољубиве. тежње "народа прео-'5 „владати ' : ПН „Мир је искрена жеља свих“ |вуди"— рекао" је "он. Оптимиста = 'бам у погледу побољшања. меље Ђђународне ситуације, пошта вв= грујем“ да:људи' не желе соп» џствено. уништење; Верујем да „је услов побољшања ситуације. "осигурање, слободе. народа „Коб. ју у томе случају, могу да ОД лучују 0 сопственој судбини",

И Бразилија и Лугославија те“ | же. напретку

| “5

На крају је префеки“ савет

Паола: изјавид“ да га' много; инегљ |тересује: како Југославија ре=ч „шава, кључне проблеме: инду- =

"% 5

"етријализације, електрифика= ције и транспорта и да се нада да ће: приликом: одласка у Е:, 'врошу;. крајем идуће. године |моћи: да' посети и Југославију. Он је подвукао. да. су односи. између Бразилије и Југослави„је, земаља које су ратовале на. заједничкој страни у последња два рата, увек били срдачни; па' је додао: „Верујем да ништа не стаји: на путу продубљавања овог пријатељства. Све говори у при а улог потребе развијања дипломатских, трговинских и кул-о „турних односа између Бразили= “ ја и Југославије, Убсталом; наз име две земље: имају мнбге зао уједничке проблеме: и исте: тел · (ње ка: напретку. Оне: потичу из. виталности. и. вредноће њихових + набода жоји "ву "подједнакв“биге ли жртве разних околности мез« ђународне“ природе". 6 ; 1 Јаша АЛМУЛИ >>

: Моја вера.

Џорп Селдес

то је објаснио касније. за, мене вођу једног европској, радничког. синдиката... 1 | иза Он ме је питао ди ли сам ика- 3) да. срео једног претседника ила. премијера или једног другог лидера који би. сав свој живот 0стао" скроман радни човек, човек .. из народа радник, Било их' је | много» који“ су дошли: из: народа „: алтер су они: постали адвокати“, или ;: а: трговци јоп' пре него: што. су дошли до високих положађа док" је маршал Тито" једини: који ~, Ј9' дошао директно“ив' редова рад; ничке класе на руководство“ јед“ Њ не нације; ј Свиг Југословени које сам' срео били оу' више. нето функпионери једног новог режима; они су сви били људи пв жене с великим ентузијазмом) који су се посветили општем“ благостању југо: словенског народа. Зато ме име њихове“ партије није интеребо~ · вило. Али ме интересовае једе 5 на друга ствиру и' то је била 5 вмачајна ствар јер" јб претстав + вљала бар' део одтбабра“' на: пиг + тање које сим поставжао мојим 5 " прогбоиневичким америчким" но > винтрскиј“ _ колегама у Москви -: 1923 године Рио и ·Југослове“ на намеривају да изграде оддих јализам“ без“ насиља; без терориу.бев мбсковској“ мака јаве гама -> 664 политике да пи отранаваи средство; · Југословени су 1948 · године раскинули. е тоталитар“ · им Коменформове и" У тој' тоди- | ни' када су“ Југостовени“ говорни 9 демократија пе лучниц“ слобба дами и о ЈА, ја сам веровао њи чима. И 1951 Године, кади" сам а биб у Београду, ја сам рувр> да је моји вери у р | 1. народ Југослави“ али.

равима жуди и нацие

ховим' рбе_