Борба, 22. 05. 1954., стр. 4

“

Е РЈ

+ +

а 1

БОРБА :

на решавање друштвених питања

Трећег дана рада конгреса Савеза комуниста Словеније по што су прочитани закључци ко мисија узео је реч друг Едвард Кардељ, чији говор доносимо у скраћеном облику.

· Уверен сам, рекао је друг "Кардељ, да сви ми на овом конгресу имамо утисак да је Трећи конгрес СКС потврдио ону констатацију коју је изнео друг "Тито на Трећем конгресу Савеза комуниста Србије, — да су жомунисти у Југославији већ

' пребродили појаве дезоријента~—_ пије, које су настале као после-

дица великих промена. у нашем друштвеном, економском и по литичком животу, нарочито после Шестог конгреса Савеза комуниста Југославије, који је поново поставио питање о месту комуниста у друштвеном животу, о методима и задацима њихова рада.

Карактеристично је да је и конгрес Савеза комуниста Србије деловао на исти начин као што делује сада ваш конгрес, тако да нам оба ова конгреса, поред Другог, Трећег и Четвртот пленума Савеза комуниста Југославије, доказују да су се комунисти већ снашли у новим условима и да су почели успешно да дејствују на нов начин.

Победили смо системом радничких савета, остварењем 10вих друштвених односа, системом друштвеног самоуправљања у привреди. Данас преносимо те облике друштвеног управљања и на подручје здравства, просвете, културе и тако даље. Ре-

ултати и последице тих наших тобеда свима су вам познати, За активно друштвено ствара-

"покренули смо огромне радне масе, које су раније такорећи биле потиснуте у страну. перо вуцра привредни живот је троцвао“ подигла се продуктивност рада, ојачао је темпо развоја свих продуктивних снага У нашој земљи. Налазимо се на почетку широког културног процвата, брзих успеха у решавању низа друштвених питања која су досад била. запостављена. У главама наших радних људи дубоко се укоренила свест да су они сами господари те земље, и својих производних снага и својих привредних материјалних средстава. Милиони људи данас господаре у својој земи, а не само шака неких људи који би хтели да имају монопол. Разни непријатељи социјализма прорицали су да ће децентрализација односно демократизација ослабити утицај и улогу комуниста као свесних бораца за социјализам на радне масе. Пракса је показала баш обрнуто. Утицај комуниста и свесних социјалистичких снага није ослабио. Напротив, он из дана у дан расте. Не само Савез комуниста Југославије, не само стотине хиљада југословенских комуниста, већ милиони свесних радних људи са јасном социјалистичком оријентацијом, организовани у Социјалистичком савезу радног народа, ору данас ледину наше социјалистичке изградње. То је резултат те наше нове политике. Још више, мислим да су баш први резултати такве политике убедили комунисте и све свесне социјалистичке борце да је то стварно једини могући пут доследне социјалистичке изград-

„ ње. Сада смо не само у теорији

већ и у пракси убеђени да је доследан социјалистички развој могућ само на тај начин ако се комунисти боре не као носиоци државног и управног апарата већ као борци усред масе, као учитељи тих маса и као најактивнији ствараоци на челу тих маса. Када смо говорили о тим проблемима на Шестом конгре_ су, све је то изгледало више као теорија, као нешто удаљено у будућности. Дискусија на срп"ском и на вашем конгресу показала је — иако није било на то нарочито усмерено, — да то "нису више теорије и некакви удаљени циљеви већ да су комунисти почели на такав начин већ и да раде. Ти успеси су утолико значајнији јер ми | градимо социјалистичке одноеес на такав начин за који немамо никаквих рецепата. Зато југословенски комунисти данас могу више него икада раније са убеђењем да кажу да се налазе на правом путу.

· Карактеристично је да баш сада неки инострани посматрачи наше стварности, посматра"чи наравно са предрасудама "или са конкретним антисоцијалистичким циљевима пишу да смо ми у нашим напорима кра-

__хирали, да нисмо успели у поГе литици радничких савета, да су

„нам раднички савети такорећи пропали, да нас одвлаче у ха_ ос. Пишу да смо са политиком комуне зашли у партикуларизам који нам разбија привреду _у државном огвиру. Неки кажу да је једини излаз из таквог хаоса буржоасаа демократија, а други нам препоручују да се вратимо на бирократске позиције, а на тај начин, наравно, и на коминформистичке концепције. Неко је очигледно доживео крах, То показује на-

ша стварност и наша пракса, наравно с том разликом да то нисмо ми и наша политика, већ они други који тврдоглаво и упорно остају при својим илузијама и који су непоправљиви у својим очекивањима у погледу развоја у нашој земљи. Крах су доживеле пре свега све могуће коминформистичке комбинације и илузије које су гајили разни коминформисти у иностран ству да би нам разне економске и друге тешкоће разбиле јединство социјалистичких снага и да би нас ослабиле до такве мере да би у таквим условима хоминформизам почео да добија тле под ногама међу нашим радним масама. Наш систем друштвеног самоуправљање, по чев од радничких савета па до комуне и до нове улоге наших народних скупштина, распршио је као ветар све те илузије тако да од свега тога није остало ништа. Данас можемо рећи да је наша земља и да су наши радни људи баш због демократског система у коме живе постали имуни за коминформистичке утицаје, са изузетком можда каквог појединца који наравно ради као страни агент а не као носилац ових или оних друштвених тенденција у нашој земљи Доживели су крах и сви они који су тумачили да је де-

Едвард Кардељ

мократски развој у нашој земљи и да су облици социјалистичке демократије, какви су се почели развијати у нашој земљи, некакав почетак враћања ка бужоаској демократији.

Наша демократија — непосредна демонратија

По тим теоријама наша демокраји би била уствари некаква неразвијена буржоаска демократија, а Југославија је на добром путу да постане демократска земља у западном смислу. Наша пракса је, међутим, демантовала и те теорије. Демократски облици који се код нас развијају су заиста почетак, али не почетак враћања на буржоаску демократију, већ почетак нечет новог у друштвеном животу што органски расте из наших темеља, из наше сопствене економске и политичке стварности. Ми смо на почетку демократског развоја, али на почетку демократског развоја који не води ка успостављању форми буржоаске посредне демократије, где су људи заступљени, уколико су заступљени, само преко политичких странака, уствари преко монополистичких врхова тих странака. Наша демократија значи уствари почетак директне демократије, оне у којој сваки радни човек. сам одлучно утиче на решавање текућих друштвених питања. Овај ваш Конгрес је доказ више да таквим развојем брже сазревају материјални услови, пре свега зри и расте човек који ће бити способан да носи тај систем и да му да социјалистичку садржину и оситура социјалистички развоћ.

Говорећи о неким конкретним питањима о којима је било речи у дискусији по комисија-

ма, друг Кардељ је рекао:

Пре свега чини ми се постоји тенденција тумачити васпитну улогу Савеза комуниста као некакву акцију чији је карактер образовање _и објашњавање путем предавања, литературе, просветном активношћу, разобличавањем непријатељских елемената у дискусијама и тако даље. Та тенденција је, по мом мишљењу, врло неправилна и штетна. Сви ти облици рада су, наравно, потребни и далеко сам од тога да би их потцењивао. Али, битна улетга комуниста и наше борбе у масама мора бити привлачење маса, за социјалистичку изградњу. У томе је смисао борбе за масе и уздизање маса на социјалистичке позиције. Зато ми се чини да је у за"кључцима дискусије правилно подвучено да се комуни-= сти морају пре свега оријентисати на социјалистички, организаторски и васпитни рад у радничким саветима, задругама, комунама, народним одборима, друштвеним ортанизацијама итд. Додао бих још само то да треба људе учинити одговорним за одлуке у евим тим органима. '

Зато је битно да се привуче у органе друштвеног самоуправљања што више поштених рад них људи, без обзира на евентуалне остатке старих политичких мишљења или њихових религиозних _ предрасуда.

Комуна је организам ноји треба изграђивати

Друго питање које бих хтео подвући, то је питање изградње наше комуне. Код нас постоје извесне тенденције тледања на комуне такорећи као на готову чињеницу коју треба са-

мо прихватити. У последње

време се много дискутује о томе шта је комуна, да ли је то територијално срез или општина. Комуна је организам којим треба изграфђивати и тек у току изградње тог организма појавиће се јасне територијалне границе тог организма. То питање се не може решити преко ноћи прописима, законом или једноставном одлуксм: није комуна срез, већ је то општина. Ако би ствари тако постављали, изазвали бисмо врло опасне последице. Прво, многе наше општине, какве су данас, још су много заостале како политички тако и привредно. То значи да би таквим поступком велики део општина директно бацили у руке разним реакционарним елементима. Осим тота, иза пароле да комуна није срез већ општина, у садашњим усло вима; често крије се и обична етоистичка одбрана партикуларистичких интереса појединих градова, што је, по мом мишљењу, исто тако штетно,

Комуна треба да се још више приближи радним масама У том смислу сигурно ће се развијати најпре општине, наравно повећане општине у систему повећаних срезова коги ће уместо садашњих административних срезова све више и више бити заједница таквих кбмуна. То је линијл будућег развоја наших комуна, полазна тачка и восиоци тог развоја су наши кадрови, комунисти и сви свесни социјалистички борци у нашим срезовима, а наравно и у градовима. Њих треба оспособити за то да корак по корак припремају општине за будуће задатке. И

Истовремено треба општинама дати и потребну материјал“ ну базу. Тек онда ће бити могуће говорити о промени параграфа у нашим законима. И по ред тога то није само песма бу-

скоро приступило

дућности, већ напротив, тако се бар мени чини, да су услови понегде већ зрели да би се урешавању тих проблема. Али предухитрити ствари не би ваљало. Промене треба вршити постепено, корак по корак, како у прописима тако и у територијалном одређивању.

Неколико речи о проблемима културног подизања и васпитања наших радних маса нарочито радничке класе, Често се чује мишљење да је културно подизање народних маса пре свега, ако не и искључиво, ствар добрих централних културних "установа, позоришта, музичких установа и тако даље. Далеко сам од тога да бих потцењивао утицај таквих уста нова или да бих сматрао да те установе не могу допринети културном подизању широких радних маса. Али, по мом мишљењу, култура није одело које се може скројити код сваког кројача а онда га само једноставно обући. Културни развој човека, то је његово сопствено "унутрашње културно сазревање. Није први корак у култури ако човек на концерту слуша симфонију или у позоришту гледа добру претставу. По мом мишљењу, човек начини први корак ка култури када сам било шта допринесе кул турном стваралаштву. Првом песмом хоју запева у хору, првим јавним говорима које изговори на јавном састанку, првом афирмацијом коју као човек постигне у систему друштвеног

| управљања и тако даље.

У. вези с тим, рекао бих још неколико речи о проблему књи ге. На конгресу је било говора и о томе да је тобоже наша књига сувише скупа и како је, тобоже, у нашим издавачким предузећима преогтадао комер цијални моменат. Чини ми се, другови м другарице, да су оба прекора једнострана и проблематична и уствари само релативно истинита. Ако упоредимо цене наше књиге с њеним пред ратним ценама, видећемо да наша књига није скупа већ чак

и јевтинија шего што је била

пре рата и јевтинија него у већини других земаља. По мом мишљењу, проблем се не састоји у цени књиге. Зато га нећемо решити ако његово решење будемо тражили само или углавном у цени књиге, Проблем се састоји у томе што се променила сструктура нашег становништва, што се свакако одразило и на тржишту књиге.

Чињеница је да део интелигенције који је пре рата куповао књиге данас материјално стоји слабије нето пре рата. То никада нисмо порицали, То није последица нашег система, то је наша прелазна слабост, коју Ћемо морати постепено поправљати и која је делимично већ поправљена колико нам то дозвољавају материјалне могућности. Део интелигенције. која је некада куповала књиге данас, дакле, теже купује књигу.

Говорећи даље о питањима издвачке делатности друг Кардељ је, између осталог, рекао;

Чини ми се да је ту потребна друштвена интервенција. Поставља се и питање како и на који начин да друштво интервенише, Да ли помоћу субвенционисања књиге, да ли путем снижења ценат Ова интервенција би била, по мом мишљењу, врло мало ефикасна. Она долази у обзир само за одређени број и врсту књиге, а и то је још питање да ли је на свом месту. Мислим да треба наћи какав други начин, Пре свега у нашем систему би мрежа јавних библиотека одиграла несразмерно већу улогу него што је игра данас.

Чини ми се да су се у диску. сији ту и тамо показале и тенденције претеривања у третирању религиозних појава односно верског убеђења у масама. чини ми се да је важно да лаши активисти не побркају два питања када се говори о том проблему. Једно је реакционарна антисопијалистичка политичка активност реакционарног клера, а друга су ствар верска убеђења наших радних људи. Било би не само политички штетно већ и потпуно неправилно ако би комунисти стали на становиште да је релитизно убеђење неког човека само по себи препрека да би такав човек могао поштено и савезно радити и равноправно сарађивати и стварати у систему с0цијалистичког суправљања, у социјалистичкој изградњи.

Узгред бих Хтео да кажем нешто и о томе о чему је већ товорио друг Кавчич. Пред нама се сада налази актуелан проблем _ друштвеног живота изван привреде. Чини ми се да комунисти приликом дискусије о тим питањима нису лашли своје право место. Комунисти који делују на тим подручима често су и сами утицајем разних, могло би се рећи, цеховских тенденција и ·ускогруде одбране појединих интереса" у установама просвете, здравства и тако даље. Бране, рекао бих, своје личне иктересе заједно с осталим људима у тим установама, уместо да помажу радним људима у тим установама да мало шире сагледају тај проблем. Чини ми се да треба најпре начелно рашчистити ово питање. Какво би требало бити друштвено управљање. кКаказ би требало да буде механизам друштвенорт управљања на тим подручјима. Дужност комузиста је, пре свега, да кажу своју реч, да помогну у рашчишћавању тих питања на самом терену и да помогну и органима власти, скупштини, извршним већима и тако даље, да би се то питање што брже и што правилније решило.

Завршавајући свој говор друг Кардељ је рекао:

Најзад бих проговорио неколико речи о раду наших комитета, среских и општинских. Чини ми се да је то питање било у дискусији мало потиснуто у страчу. Некад су извесни другови из комитета баш тако говорили о улози комитета као да се ту не ради о улози комитета као таквих већ да су У питању комунисти који сами пливају у простору и ваздуху. Зато није чудо што се пре свега дискутовало о раду појединих комуниста, а не о раду комитета. Уствари, неопходно је потребно баш осећање пуне одговорности комитета за рад појединих организација, ' као -и жива веза међу комитетима и појединим комузистима. Не веза преко директива, инструктора и тако даље, какву познајемо из ')нашет ранијег система, већ веза која се ослања на заједничком проучавању и решавању проблема, који тиште поједине комунисте. Мислим да је потребно да комитети познају не само поједине организације Савеза комузиста које су под њиховим руководством већ пре свега и проблеме са којима се те организације боре ка терену. Заједничко проучавање проблема и тражење пута у борби за њихово решавање, а то је по мом мишљењу веза која би морала снажније доћи до изражаја. | ПиГа 3

СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ

0 промету непокретности

ГОМ о

ТОВОР ДРУГА ЕДВАРДА КАРШЕЈЉА НА Ш КОНГРЕСУ САВЕЗА КОМУНИСТА СЛОВЕНИЈЕ

Социјалистичка демократија омогућава сваком човеку да утиче

Субота, 22 мај 199. | ~

"Усвојен у начелу Предлог закона.

ЕКСПОЗЕ МИЈАЛКА ТОДОРОВИЋА ПРЕД ОДБОРИМА ЗА ПРИВРЕДУ САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

(Наставак са прве стране)

Развитком индустрије и одласком пољопривредних произвођача из села у градове, из пољопривреде у индустрију, повећаће се уствари просечна величина индивидуалног поседа. На тај начин подизаће се продуктивност рада, повећаваће се величина земљишта на једно газдинство, односно на једног активног пољопривредног произвођача. Ми можемо да кажемо да ће у овим оквирима од 10 хектара, који онемогућавају капиталистички "развитак, да се створи једно такво индиви-

ча, који нису експлоататори, који сами раде на свом индивидуалном поседу, који сами производе и који се путем тржишта укључују у друштвени-процес производње и размене. Индивидуално газдинство ће да се подиже и расте и да достигне онај ниво који захтевају "савремена расположива оруђа производње. Према томе поправиће се и садашња структура у позитивном правцу, у правцу јачања продуктивности рада у пољопривреди.

Промет између пољопривредних организација и приватних лица

Друг Мијалко Тодоровић је затим говорио о оним одредбама законског предлога које се односе на промет некретнина између пољопривредних организација и приватних лица, истичући да у том делу Нацрт предвиђа оштрију друштвену контролу и да је промет овде сведен на оне некретнине које могу бити у приватној својини. Купопродаја земљишта између социјалистичких пољопривредних организација и приватних лица сведена је уствари на замењивање земљишта, како би се омогућило пољопривредним организацијама да замењивање појединих парцела не врше једино административним путем.

Многе пољопривредне организације имају разбацане пар-

земљишта. Закон је предвидео да се новац стечен: продајом појединих парцела земљишта У пољопривредној организацији има обавезно утрошити на куповину других парцела. Исто тако може да се ради о другим потребама за прибављање и замену земљишта у циљу унапреЂења производње. У сваком слу чају код оваквог промета поставља се потреба за јачом друштвеном контролом.

Да не би било оштећивања, да се спрече злоупотребе и да не би било смањивања некретнина у друштвеној својини Закон је и предвидео извесна средства контроле, али, истакао је друг Тодоровић, нема сумње да има места једној темељној дискусији и тражењу најцелисходнијет решења у овим питањима. Уопште код третирања ових питања, наставио је друг Тодоровић, могли би се, и можда ће после доношења – овог Закона да се појаве поједини, тако да кажем, теоретичари земљишне ренте у појединим доктринарским и сличним дискусијама које ће поставити питање да ли је у социјалистичком систему теоретски уопште исправно да се допусти промет земљишта какав је предвиђен у овом Нацрту. Наравно, нити имам намеру, нити је овде место да се о томе унапред води некаква дискусија, али, рекао бих, да смо ми, без потребе за неким апстрактним доктринарским разматрањима ових пита“ ња, настојали да нађемо оне форме за решење питања промета некретнина које су најадекватније у нашим савременим односима, а и потребама нашег развитка и наших производних снага, потребама развитка с0цијалистичких односа производње и друштвених социјалистичких односа, у оном духу и оном правцу у коме, тај развитак код нас већ иде,

Савезно извршно веће је већ раније, с обзиром да су прописи који су важили за промет некретнина били у супротности са духом и одредбама свих ових наших односа који регулишу наш нови економски систем, дало упутства среским народним одборима да буду што либералнији у погледу издавања дозвола код промета некретнинама, нарочито | промета земљишта међу приватним лицима, тако да је то стање и у пракси умнотоме олакшано.

Повећање кредита за пољопривреду

У наставку свог експозеа друг Мијалко Тодоровић је рекао да је Савезно извршно веће на основу ранијих закључака нашеег руководства и сугестија из. Народне скупштине већ приступило једној темељнијој разради читавог програма рада на

дуално газдинство радних сељака, индивидуалних произвођа-

целе а могу их груписати не само путем размене и трампе, него и продајом или куповином

ње средстава за развитак про-

жем развитку пољопривредне производње. Већина тих питања доћи ће и пред Народну. скупштину. Он је рекао. да садашња достигнућа наше привреде пружају све веће материјалне могућности за повећа-

изводних снага у пољопривреди. Међутим, да би се та средства могла и да усмере у том јединственом правцу потребан 36 огроман организаторски И

законодавни рад. „»

Економска сарадња и повезивање пољопривреде и индустрије

— Ових дана, рекао је друг Тодоровић, Савезно извршно веће је, према директивама дру га Тита, расправљало, и ја сматрам да ће ускоро донети и одлуке, пре свега 0 повећању средстава за пољопривреду. Ради се о томе да се, пре свега, повећају кредитна средства за пољопривредне произвођаче, кредитна _ средства за алат, за оруђа, за машине и то не само за пољопривредне организације, него и за индивидуалне пољопривредне произвођаче. Ради се о томе да се обезбеде и робни кредити, не само за средства за производњу, за, индивидуалне произвођаче у привреди, него и потрошачки кредити, слични онима који су обезбеђени трудбеницима у градовима.

Мијалко Тодоровић је додао да се припрема низ мера и прописа за развијање система веза и економске сарадње између индустрије и пољопривреде. Ту се пре свега ради о систему контрахирања. Одбор за привреду Савезног извршног већа разматра низ питања за контрахирање готово свих најважнијих пољопривредних производа, што ће умногоме да повеже нашу индустрију са пољопривредом и да помогне самим ситним пољопривредним произвођачима да брже унапређују производњу.

Он је посебно истакао проблем једне трајније стабилизације цена у регулисању односа цена између појединих пољопривредних култура, односно појединих пољопривредних про извода, истичући да се захваљујући предузетим мерама У пољопривреди развија велик елан и расте расположење произвођача и на индивидуалним газдинствима да _ развијају и разне облике организација, удружења итд. у циљу подизања пољопривредне производње. Међутим, показује се такође и потреба да се обезбеде стабилније цене пољопривредних производа „и један трајнији и одређенији правилнији однос између цена. појединих пољопривредних производа, као би сви пољопривредни произвођачи, и крупни, а нарочито ситнији, могли да се на дужи рок оријентишу у погледу опредељивања за једну или другу групу, једву или другу културу.

Предвиђа се увођење етажне својине

На крају овог излагања, друг Мијалко Тодоровић је нагласио да Предлог новог закона предвиђа и приватну својину над становима, према томе и етажну својину, истичући да ће и тај пропис, заједно са прописима који следе, умногоме допринети да се створе услови 34

брже решавање веома тешког. станбеног питања, пре свега на тај начин што ће много више да мобилише и приватна инди видуална средства, Он је на крају рекао да Савезно изврш-

но веће очекује да ће одбори

за привреду Савезне народне скупштине својим радом и на овом закону као и радом на досадашњем плодном законодавном пољу допринети да се и питања из области промета непокретности реше и расправе на начин који ће највише одговарати читавом нашем друштвеном и привредном систему и развоју социјалистичких односа. Одбори за привреду Савезног већа и Већа произвођача Савезне народне скупштине наставили су поподне на одвоје~

ним седницама претрес Пред-.

лога закона о промету непокретности. После извесних примедби које су чинили народни посланици и питања која су била упућена ради разјашњења појединих проблема из ове области, оба одбора су усвојила законски предлог у начелу и почели претрес у појединостима. У

После живе дискусије која је у оба одбора вођена око члана 6 усвојен је овај члан, којим

се дозвољава промет појединих“

станова и пословних просторија између приватних лица. У току претреса у оба одбора резервисан је други став другог члана Предлога закона којим се регулише промет између друштвених организација и удру“ жења и приватних лица. Данас пре подне оба одбора настављају претрес Предлога закона у појединостима.

Одбор за привредне организације наставио рад

Одбор за привредне организације Већа произвођача Саве-.

зне народне скупштине наставио је рад. На дневном реду од-

борских седница налази се пре

трес Статута Савеза пољопри“ вредних комора ФНРЈ, Статута Савеза угоститељских комора Југославије и претрес правила 16 удружења предузећа појединих привредних грана. Поред осталих, Одбор ће размотрити правила Удружења индустрије уља, Удружења предузећа ко« жарско-прерађивачке индустри је, Савеза југословенске електропривреде, Удружења грађевинских предузећа, Удружења југословезских железара, Удру жења Филмских произвођача Југославије, Удружења преду“ зећа за прераду меса итд.

О овим статутима и правилима расправљао је пододбор Одбора за привредне организације на својим седницама од 12 И 18 маја, Извештај пододбора под“ нео је народни посланик Јосип Боснар. После усвајања изве-

штаја Одбор је прешао на пре“ |

трес Статута и правила при“. вредних организација.

Конгрес Међународне феде- | рације за спортску медицину завршио рад

ИНОСТРАНИ ДЕЛЕГАТИ ИСТИЧУ ДА ЈЕ КОНГРЕС ПОСТИ“

ГАО ВАНРЕДНЕ РЕЗУЛТАТЕ

Десети конгрес међународне | хигијенског начина

федерације за спортску медицину, који се одржава у Београду, завршио је јуче рад. Делегати Француске, 'Чехословачке, Аустрије, Грчке, СССР, Италије и Југославије изнели су јуче резултате рада својих земаља на пољу спортске медицине и изложили теме о болестима спортиста, проблеме у вези са нервно-психичким факторима и утицај физичке и спортске активности на физички и изтелектуални развој школске деце. Већина делегата приказала је и пројекције 0 практичим успесима својих операција. 'Тезе изнете на конгресу у вези два главна реферата „Телесно васпитање и старење“ и „Спорт и рехабилитација“, које су поднели југословенски делегат др Војин Смодлака и енглески делегат др Вилијам Тегнер образложиле су поред осталог и то да се радни и продуктивни период човековог живота може продужити једино ако се благодремено, од ране младости,

почне водити рачуна о примени

"југословенске технике и

водње медицинских

живота. о сто тако, тераписке вежбе 5у веома успело могу применити

облику групних вежби болесне. ка. Зато што мировање У 104 вету изазива највише компл Е кација код болести, усвојено ; | гледиште да 2 НаЈољА мет оздрављења болесника Ина кретања, активности која убрзава оздрављење Фра низма и позитивно утиче 2558 Ба на тело тако и на психу 4 сника .. |

На крају рада рили Ку делегат Француске, 10 Шаје-Бер, који је претсед об јучерашњем раду хонгтреса, тим југословенски делег тад Војислав Стојановић и пре 55 ник ФИМС-а др Албер Јаре | Они су се захвалили На ен редном пријему у нашој + и нагласили да је конгр о стигао ванредне резултате. и је организација била врл

; е ЈЕ или конгреса данас у посетити фабрику медици ко би инструмената у Земуну, ТЕ има се упознали са дости произ“

производе |

0" конгреса „тОВ