Борба, 22. 05. 1954., стр. 5
Субота, 22 мај 1954
"СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА СПОЉНОТРГОВИНСКЕ КОМОРЕ.
Критикован рад неких извозних предузећа
Управни одбор Савезне споље | |
нотртовинске коморе одржао је своју пету седницу на којој је расправљао о актуелним проблемима извоза. о предузећима за извоз и програму рада коморе У овој години. Седници одбора присуствовали су и претседници свих секција комора који су изнели досадашње резултате у решавању текућих питања из свог сектора,
Према речима генералнот секретара Савезне спољнотртовинске коморе Барбалића, основни и први задатак коморе је унапређење спољне тртовине уопште и извршење плана извоза У овој“ Тодини посебно. Крупну улогу у томе имају стручне секције чији је задатак да побољшају „квалитет рада спољнотрговинских _ предузећа,
+ 4
пре свега у погледу проштирења броја артикала у извозу, побољшања квалитета, проширењем тржишта и побољшањем услова трговања, -
На седници управног одбора указано је и на кедисциплину пик њихово недолажење 1 анке секција и разлих одбора. Поједина – предузећа, тражећи интервенцију коморе У циљу измене појединих прописа, готово се редовно оглу: шавају о анкете које комора спроводи а које су јој потребне да би она документовано. указала на недостатке појединих прописа. Исто тако примећено је да поједина извозна предузећа'крше мноте привредке, а нарочито девизне прописе. С друге стране, чест је случај да се прописи који нису још ни сту-
Три и по
милијарде ·
за изградњу млекара
СА САВЕТОВАЊА О УНАПРЕЂЕЊУ МЛЕКАРСТВА
Преко четири стотине 2 УЗИЕ
да литара млека прерађиваће се дневно у НР Србији, када до краја идуће године буду завршене започете млекаре и изграђене онв које се предвиђају. Уочено је, међутим, да се у појединим местима (Сјеници, Пећи, Краљеву) не води довољно рачуна о рентабилности ' како изградње тако и капацитета нових млекара. Стога је Савезни институт за млекарство, уз помоћ Пољопривредне коморе Србије, организовао саветовање у Београду, коме је присуствовао већи број произвођача и прерађивача млека, затим професори Пољопривредног факул-
тета, претставници индустрије млекарске опреме и други стручњаци.
У реферату директора Института инж. Душана Џавлића истакнуто је да је у послератњити и трошкови превоза, који у већини износе преко пет ди-
за изградњу великих „млекара. Осим тога, међунарона организација УНИЦЕФ дала је опреме и других средстава у вредности око милион и по долара. Међутим, још увек наши највећи потрошачки центри оскудевају у пастеризованом млеку.
Београду се троши један литар млека просечно на седам становника.
Наша индустрија може да изради опрему за млењаре до 12 хиљада литара дневног капацитета, па треба спречавати увоз ове опреме. Сматра се да „треба засада подизати мање али модерне млекаре, ради брже прераде млека.
"време „узима све више маха, од»
пили на снату фронтално нападају. у
Да би се учврстила дисциплина чланства и побољшао њихов рад у секцијама, управни одбор ће предложити да се у извесним случајевима примене и санкције. У изузетним случајевима _ управни — одбор предложиће да се бришу из регистра спољнотрговинских предузећа они чланови коморе који се не придржавају њеких закључака. С тим у вези указано је и на потребу ефикаснијег рада Суда части, нарочито кад је у питању кршење послов ног морала (наведен је као карактеристичан случај предузећа „Склад" из Загреба). Само за последњих неколико дана, Суд части коморе добио је да расправља четири оваква предмета. ћ
Што се тиче нелојалне коккуренције, која у последње
лучено је да се сви спорови озбиљније размотре и тамо где се добију докази одмах предузму „одговарајуће мере,
· Поред · овога, дискутовало се и о проблему побољшања услова трговања. Један од разлота, што је ту и Тамо слаба прођа на изностраном тржишту и у томе је што има превелик број предузећа која се баве извозом. То нарочито важи за пољопривредни и прехрамбени сектор. И у дрвној секпији утврђено је да пет предузећа обавља 90 отсто укупнот извоза дрвета, док а осталих 60 отпада само 10 отсто,
На крају управни одбор Спољ нотрговинске коморе расправљао је и о нацртима неколико, нових привредних прописа који ће ускоро бити изнети пред Савезно извршно веће.
нови РЕП ВОЖЊЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦАМА
Скратиће се
путовање на
неким главним пругама
нара по литру. Осим тога, по: |
требно је, ради бољет сабирања тржног вишка млека на селу, организовати млекарске задруге или да се промет млека организује преко земљорадничких задруга. у
ним Тодинама инвестирано преко три и по милијарде динара
—
Новим редом вожње на југословенским железницама, који ступа на снагу 23 маја, предвиђено је знатно побољшање путничког саобраћаја у земљи и с иностранством. Југословенске железнице први пут ове године
увешће у унутрашњем саобра- |
ћају два експресна и већи број
· Предлаже се снижење цена основних нафтиних деривата
ПРЕМА МИШЉЕЊУ СТРУЧЊ
АКА ЦЕНЕ СИРОВЕ НАФТЕ
И ЈОШ НЕКИХ ПРОИЗВОДА ТРЕБАЛО БИ ПОВЕЋАТИ
На саветовању произвођача индустрије нафте, једном из циклуса сличних саветовања која се ових дана одржавају у Индустриској комори, — зу први план је истакнуто питање при мене нових планских инструмената. Нарочито жива дискусија вођена је о ценама сирове нафте и нафтиних деривата. Опште је мишљење да је садашњи однос цена између појединих нафтиних производа нереалан, да не стимулира произвођача, да производи најпотребније артикле. Например, цене петролеја за осветлење су још увек тако високе да се рафинеријама више исплати да га производе него петрблеј за погон мотора. Уз то, овако одређене цене омогућавају и шпекулацију. Наиме, често се петролеј за моторе, чија је цена 110 динара по килограму, продаје као петролеј за го' риво, чија је цена 63 динара килограм. На тај начин не само да се неоправдано долази до добити, него се смањује количина моторног петролеја у привреди.
Зато је на саветовању предложено да се измени однос ИзЗмеђу цена, не повећавајући ни
плинско уље, док би цене
снижавајући општи просек, како би, како је истакнуто, мођле да се снизе цене основним нафтиним дериватима као што су: моторни бензин, петролеј за мо-
сирове нафте, специјалних бензина и још неких деривата нешто порасле. Цене моторног уља, битумена и петролеја за осветлење остале би непромењене. Овакав однос не само да је економски оправданији него би онемогућио шшекулације и поремећаје на тржишту.
У дискусији је указано и на несклад између цена увозне и домаће нафте. Наиме, увозна нафта још увек се може купити по 13.000 динара тона, а домаћа по 14.000. Оволике цене не само да су неоправдане него, што је најглавније не заштићују домаћу производњу. По мишљењу већине присутних, овај несклад би требало што пре коригирати. На саветовању је, поред осталог, дискутовано и о инвестицијама, стварању фонда за истраживање нафте, затим о неким проблемима транспорта, могућности набавке вагона-цистерни, изградње складишта за нафту итд. 3 (
Недељковићева осигурала
прво
Херцегнови, 21 маја
У деветом колу постигнути су следећи резултати: Недељковићдр Катингер реми, нађ—тТренмер 10, Рајшер—Брјус 01 1: :
Прекинуте партије деветог кола: Силане предала Риндеровој без игре, а Лазаревићева изгубила _против Санаксове. Овим победама Риндер и Санакс ће вероватно заузети друго и треће место.
У десетом колу Недељковићева је брзо ремизирала са Родзантовом и тиме постигла осам поена, чиме је осигурала прво место
Остали резултати десетог последњет) кола:
Тренмер — Рајшер 1:0, Санакс Нађ 1:0, Брјус — Ринпдер прекинуто, др Катингер — лазаревићева прекинуто.
Стање' после претпоследњет кола: Недељковић #,5, Санаке 6,5, Силав 5,5, Риндер 5 (1), Лазаревић 4,5 (1) Нађ 3, Брјус и др Катингер 35 (> Тренмер 8,5, Родзант 3 и Рајшер :!.
(прет-
Матановић победник меча
Пета партија меча трајала је свега нешто више од једног часа, Ма-
место
Милић је одбрану. 5 е
тановић је био бели и изабрао сицилијанску раној фази игре Матановић предложио реми, што је Милић при хватио. Тиме је резултат меча 4 и по:пола у корист Матановића. Матановићу је потребан само још један поен да обезбеди коначну победу у' мечу. 1
У шестој партији меча Милић је као бели применио двоструки фијанкето. У средишњици Милић је превидео губитак пешака и Матановић је постигао пету победу У
мечу. Тимо је поставио резултат на 5 и по: пола у своју корист.
С обзиром да је тиме резултат предвиђелог меча од десет партија већ одлучек, даље партије се неће играти. Интернационални мајстор Александар Матановић биће шести члан наше олимписке екипе, која иде у Буенос Аирес.
По завршетку меча Матановић је изјавио да је овако висока победа и за њега била неочекивана, али да је у џелини задовољан квалитетом своје игре.
убрзаних возова који ће саобраћати на дужим релацијама. Експресни возови, бржи и од међународних, саобраћаће преко целе године на релацијама Београд — Загреб — Љубљана и Београд — Сарајево.
Ове летње сезоне увешће се у саобраћај и специјални брзи воз на линији Београд—Сплит и обратно, намењен искључиво за превоз путника из Београда. За овај, и друге „специјалне брзе возове који ће саобраћати и из других градова до Сплита и других летовалишта на Јадрану, вршиће се резервисање места. Резервисање места предвиђено је и у експресним возовима. У Словенији, између Марибора и Љубљане, а вероватно и до Постојне, од ове туристичке сезоне почеће да саобраћа неколико нових моторних кола која су набављена у Италији. Сезонски саобраћај биће знатно побољшан и на линијама Београд — Врњачка Бања и Скопље — Битољ.
Знатно побољшање предвиђено је и у међународном путничком саобрађају.
Новим редом вожње предвиђено је и побољшање железничких веза између Марибора, Беча и Граца као и продужење директних кола Беч — Београд до Солуна. (Танјуг)
г
Од данас ће се вршити
ограничење потрошње електричне енергије
. Јуче је у Градском народном од“ бору одражн састанак претставника Савета за привреду, Савета за комуналне послове, Градског електрич ног предузећа и претставника скоро свих индустриских предузећа у Београду. Расправљано је о потреби потрошње електричне енергије.
До ограничења је дошло због ремонта у електрани Костолац. Радови у Костолцу ће трајати отприлике до половине септембра, докле ће бити вршено и ограничење. Да би се омогућило што редовније снабдевање индустрије, на састашку је направљен план по коме ће се вршити расподела електричне енергије индустрији и широкој потрошњи. Одлучено је да индустрија оријентише свој рад на смене одбдо ли 22 до 6 часова. Већина претставника индустрије сложила се да колективи група иду у одређено време на колективан одмор. Сем тога, решено је да недеља не буде општи дан одмора, већ да се он равномерно ра+ спореди у току недеље. Све то има за циљ олакшавање настале ситуације са електричном енергијом. =
За широку потрошњу направљена су два рејона који сваког другог да ма неће имати струје од 6 до 14 часова, Такође, од 19 до 21 час, када је највеће оптерећење, биће укидана струја грађанству по утврђеном ра= спореду. За вечерње ограчичење Београд је подељен на шест рејона, тако да ће сва домаћинства једном недељно у вечерњим часовима оста јати два сата без осветљења, То ће бити у одређене дане, а недељом неће бити ограничења. Од 19, до 21 час забрањено је ма какво коришће ње струје у термичке сврхе, а тако ђе и за рад у радионицама. Ова огра ничења се неће односити на болнице прехринбена предузећа, штампа рије листова, радио-станице и још неке службе од нарочитог значаја, које ће бити непрекидно снабдевене
електричном енергијом. %
БОРБА _КУЛТ
„Није наша ствар:
У готово свим сомборским шкомама учињен је први корак ка дру штвеном управљању тиме што су изабрани школски одбори. Међутим, у већини случајева на томе се и стало, Изузев једну или две школе, где је друштвено управљање ухватило дубљи корен па с за кратко време постигнути добри резултати, ти школски одбори постоје на папиру јер се није макло даље од избора,
Навешћу један пример како неки комунисти у овом месту схватају улогу друштва у управљању просветним установама и место комуниста при томе. Можда у оваквим примерима пре евега треба тражити узрок спором одмицању у развијању друштвеног управљања.
на састанку Петнаесте осиовне ор ганизације с Савеза комуниста У Сомбору појавило се питање у, ве-
зи с радом једног наставника члана ове организације, Радило се о његовом односу према ђацима и његовом наставничком раду. То питање је избило из дискусије на недавном заједничком састанку наставника и ученика пољопривредне школе, где су, приликом расправ љања о насталом спору око спровођења програма практичне наставе, многи ученици отворено критиковали неправилне и непедагошке поступке наставника Ђорђа пилишера. Међутим, предлог да. се испита оправданост ове критике ученика као и однос, поступци и лик овог наставника 680 комунисте и педагога на састанку основне организације није прихваћен. Секретар основне организације, без много размишљања, једноставно је рекао: „Није то наша ствар и нека је решавају у самој школи...“ Ова кав став подржало је и неколико других чланова који сматрају да њихове организације не треба тиме да се бави. Против предлога побунили су се неки наставници, такоБе чланови ове организације, јер по њиховом мишљењу организација Савеза комуниста нема право да се „меша“ на тај начин у рад једног просветног радника, па ма био он и комуниста,
На срећу, Савет за просвету град ске општине који је и сам расправ љао о насталом спору између ученика и наставника пољопривредне школе, схватајући критику ученика много озбиљније него организапија Савеза комуниста којој припада наставник Пилишер, основао је комисију која ће испитати читаву ствар.
" Међутим, став који је поменута организација заузела заиста је чуднават. И пре и после четвртог пленума СКЈ у њој се дискутује о садржини _ идеолошко-васпитног и политичког рала. траже се форме и облици тог рада. Дискутује се, понајчешне апстрактно. а кад чла-
новима сама пракса наметне анализу и решавање једног оваквог проблема онда се преко тога прелази са изговором — „није то наша ствар“. А чија ће бити ако не комуниста и Социјалистичког савеза7
Јован ИЛИЋ
Недеља југословенске музике у Бечу
Беч, 21 маја Већ прва два концерта, која су југословенски уметници приредили У Бечу у оквиру Недеље југословенске музике, наишла су на топао пријем публике и веома повољну критику У неким аусриским листовима, У чланку под насловом „Музика која везује народе“ „Дас клајне
БЕЛЕШКА — 7
„Дундо Мароје“ прикази· ваће се у Швајцарској
УРН
КУЛТУРНЕ ВЕЗЕ-С ИНОСТРАНСТВОМ
Организатори _ међународног фестивала позоришне уметности у Ци риху понудили су Комисији за културне везе са иностранством У Београду учешће Југославије са комедијом „Дучдо Мароје“ од Марина Држића. На швајцарском фестивалу наступио би колектив Југословенског драмског поз се већ увелико припрема за учешће на Међународном позоришном фестивалу у Паризу. Начелна сатласност је постигнута и уколико услови буду исти као и они За гостовање на париском фестивалу, предлог ће се дефинитивно · прихватити, По плану циришког фе-' стивала, „Дундо Мароје“ би се извео почетком јула ове "године. |
Ово класично дело наше позоришне литературе приступачно је иностраној публици јер је преведено на француски и немачки језик.. ж
ПРВИ „водич кроз ЈУГОСЛАВИЈУ“ НА ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ
У издању париске издавачке куће „Гид Нашел“ изашао је ових даНа први „Водич кроз Југославију“, на француском језику. За ову публикацију, штампану на око 400 страна у 10.000 примерака, предговор је написао Жил Мок. Поред општег туристичког, као и историског и географског дела у »Водичу“ је приказан и културни и привредни живот наше земље.
ж АНДРИЋЕВИ „ОЛУЈАЦИ“ НА НОРВЕШКОМЈ ЈЕЗИКУ
Норвешка публицисткиња Едит Мон, која већ дуже времена борави у нашој земљи, недавно је превела са српског на норвешки приповетку Ива Андрића „Олујаци“, у сарадњи са Миленком Миловићем. Превод је објављен у норвешком часопису „Магавинет фор але“ 18 маја ове године. Едит Мон је позна та нашој публици по томе што је са српског на норвешки превела и роман „Нечиста крв“ од Боре Станковића. Ж НИКОЛА МАРТИНОСКИ ИЗЛАЖЕ У ПАРИЗУ У Југословенској галерији у Паризу отвориће се 1 јуна изложба радова македонског сликара Нико-
Са дочека франпуске драмске групе Жана Дарканта из Париза на железничкој станици у Загребу
фолксблат“ данас пише: „Дела која смо чули у великој сали Музикферајн приказала су нам модерну југословенску музику у којој се у исто време осећа снажна повезаност са народом као и нарочита наклоност према живахним и звучним ефектима и наглашеним ритмичким и Младалачким елементима. Такође се осећа да та дела нису
Акција за проширење
школског
Смедерево, маја Мрежа осмогодишњих школа у Подунавском срезу постављена је тако да ће у идућој тиколској години моћи да обухвати обавезним похађањем виших разреда ученикв из 25 од укупно 80 села. У току лета обавиће се припреме за отва+ рање још две шестогодишње школе у Пударцима и Коларима. Обезбеђење _ школског простора, међутим, претставља сада најтежи проблем у школству. Школе су У већини старинске, тесне и дотрајале, тако да су нека одељења силом прилика смештена у! било какве просторије ган школе. Ове године учиниће се крупни напори да се несташица простора колико тод је могуће ублажи. Срески народни одбор је од укупно 8,200.000 динара, предвиђених буџетом за инвести-
Вечерас премијера „Сањалице“
у Народном позоришту у Београду
Народно позориште у Београду приказаће вечерас премијеру комада „Сањалица" од савременог америчког писца Елмера Рајса. Дело режира др Жуто Клајн, сценограф је Миомир Денић, сликар костима Милица Бабић-Јовановић.
Улоте тумаче: Нада Шкри-
њаер и Мирослава Бобић (Џор- |
џина Алертон), Милан Пузић (Џим Лукас), Павле Богатинчевић (Џорџ Хенд), Владета Драгутиновић (др Персивал, Џорџ Алертон, акушер, судија, управ ник позоришта и мировни сулија), Марица Поповић (Луси Алертон и болничарка), Дивна Ђоковић (Клер Блекли и Порција), Северин Бијелић и Миодраг Лазаревић (Кларк Редфилд и Мексиканац) и други.
простора
ције у овој тодини, 6 милиона уступио за изградњу нових школа у Бадљевици и Луњевцу. На зборо вима бирача у овим селима одлучено је да сељаци учествују у изтрадњи шхола с материјалом, нестручном радном снагом и већом сумом новца из самодоприноса. На недавно одржаном заједничком састанку управе земљорадничке задруге и Општинског народног одбора у Друтовцу постинута је сагласност да са средствима из самодоприноса уреди шест просторија У Задружном дому за учионице, з У Водњу ће се подићи спрат на Задружном дому који ће бити претворен у школске учионице. Отштински одбор у Осипаоници ће а 1 својим средствима проширити шкод лу са две нове учионице,
Овим ће се несумњиво знатно 0лакшати извођење наставе у идућој школској години. Међутим, да, би се абезбедиле најнужније потребе недостаје још 16 учионица и то под условом да школе раде У две смене, јер се број ученика у идућој години повећава за око 400. Нарочито велики недостатак простора постоји у осмогодишњим што лама у Липама, Умчарима, Михајловцу и Друговцу. Све ове школе примају ученике из неколико околних села. Ако би се села чији ђаци иду у једну школу здружила ми заједничким снагама допринела да се прошири школски простор по+ сао би брзо напредовао, уз мале издатке свакога од њих. Било би корисно да школски одбори у том смислу покрену акцију.
Д. ЈОВАНОВИЋ
Изложба у част рођендана претседника
Тита
У Градској галерији у Узун Мирковој улици — новим ИзЗложбеним просторијама, које је Народни одбор града Београда ставио на расположење Удружењу ликовних уметника Србије — отвориће се сутра пре подне изложба слика и скулптура, коју чланови УЛУС-а приређују у част рођендана претседника Тита.
!
А ХРОНИКА
ишта, који |.
Гостшовање француских у метника
ле Мартиноскот. Изложба ће обухватити 62 цртежа и пет пастела, углавном најновијих остварења 90 вог нашег познатог уметника, у ж РАДОВИ НАШИХ ЂАКА НА ИЗложБи У ДОРТМУНДУ На Међународној изложби радова ученика виших разреда гимназије, која ће се ускоро приредити : У Дортмунду, учествоваће и ђаци: Треће београдске гимназије, За ову: изложбу, на којој учествују све е+: вропске земље, београдски ђаци су: одабрали и послали 21 цртеж и две скулптуре. ж
ИСПИТУЈУ СЕ МОГУЋНОСТИ РА-: ЗМЕНЕ СТУДЕНАТА СА ИРАНОМ :
вевнвнввнвонававазоавсочнвосооовововезовнаењоц
Културни аташе иранског послан. ства У Београду др Али Асхари А зис посетио је ових дана Милку Минић, чланћ, Извршног већа С бије и Марка Ристића, претседи ка Комисије за културне везе с: иностранством, интересујући се за: могућности школовања иранских студената у нашој земљи. Ирански аташе је истовремено изјавио да је ! Иран спреман да додели известан: број _ стипендија _ Југословенским : студентима. 3
ж
пеннњнве
НАШИ АМАТЕРИ НА ИЗЛОЖБИ У:
И ФРАНЦУСКОЈ
Ове године одржана је велика; међународна изложба фотографске уметности у Бордоу, шеста по ре ду, за коју је владало велико ин тересовање. На изложби су уче ствовали фотоуметници из 48 др жаве.
Југославију су успешно заступа ли фотоуметници из Загреба, Бео града и Скопља. Фотоклуб Загреб проглашен је као један од три нај "боља колектива, па је добио ка награду „Бокал града Бордоа", Милош Павловић, члан фотоклуб „Београд“, добио је-као појединац „Бронзану плакету“.
а а
ђ : : :
2
извештачена и конструисана, него да извиру из истинских уметничких осећања. Све композиције које су изведене под темпераментним : дириговањем Крешимира Барано- ! вића потврђују то схватање,
„дутор чланка веома повољно-оцењује класичну увертиру Славка Остерца, Другу симфонију Матије Бравничара, Христићеву „Охридску легенду“, „Коштану“ Петра Коњовића, и циклус „Три мојих брегов“ Крешимира Барановића.
па винер тагесцајтунг“ такође
е о Симфониском концерту ју-
гословенских уметника, а посебно се укратко осврће на композиторе чија су дела извођена и пише: „То су били углавном људи средње и: старије генерације, који су нам ов- : де зрело приказали стање музике ; у својој земљи;
ббенневевонњениннневенннивононинненнне
музику слободну : од експериментисања, израслу из« народа. Она је наишла код публике на дужан одзив.“ :
Један критичар посебно истиче · гласовне квалитете баритона Владимира Ружђака првака Загребачке опере, који је на првом концерту отпевао три песме Крешимира ВБа-
рановића „Три мојих брегов", ' (Танјуг)
/ ЗА Радио Беотрад
Б.00 Почетак програма Ж 5.02 Јутарњи музички програм Ж 8.065 Композиције Жоакина. Турине ж 840 Забавна музика Ж. 910 На одне песме и итре % 10.05 Божидар Кунц: Концерт за виолину и оркестар ж 10.30
Лака оркестарска музика %# 11.00 Наш књижевни прилог Ж 11.20 срантазија на _ мотиве Џорџ Гершвина Ж 1.50 Јосиф Маринковић: Задовољна река Ж 12.088 Мали оперетски хконцерт ж 1230 Народне песме и итре Жж 1320 Из дела југословенских композитора Ж 1320 Весела хармоника Ж 14,30 Прикази и белешке ж 1440 Песме Фредерика Шопена ж 1515 Српске и шиптарске песме са Космета Ж 1545 Ревија забавне музике Ж 17.05 Догађаји о којима се говори ж 1715 Одломци из опера Жж 1800 Лаха музика #Ж 18.550 С песмом и итром кроз Србију Ж 20.000 Вечерњи популарни концерт ж 21,00 Музичка ревија Ж 2140 Концерт виолинисткиње Маргарете Нури Андрић Ж 2220 Музика за разоноду Ж 22.50 Десет минута лирике народних песника Ж 23,45 Валцери Антоњина Дворжака Ж 0.05 Музика за игру и разоноду. .
У
47,
2 4 И |
ЊЕ Ж - ПН Џ
Ко је био трвт третседнил Српске академије пау ка7
Како се најбоље можемо очувати % излечити од грипа
Кад је почело снимање фил“ | мова у урскојт 5
Одакле је пореклом Кри“ стоф Колумбо
Како Тибетамци зову Монт Еверестг |
Одговори:
рпска академија наука основана је још у прошлом веку, 1886 године, а њен први претседник би, је познати пру а и ботаничар др Јосиф анчић (1814—1888), професор лицеја и
Велике школе у Београду. он се у својим проучавањима нарочито бавио флором Срби-
је и открио је у сливу дрине, на околним планинама, а марочито на Тари, је врсту четинарског дрвета које расте само у нашој земљи, познато под називом оморика. Због њетових великих заслуга за унапређење пауке и просвете, подигнут му је у парку на Универзитетском тргу У Бео•“ граду споменик, а његове по смртне остатко су 1951 године планинари пренели и сахрани“ ли ва врху планине Копаоник.
то»
И поред изванредних успеха на пољу сузбијања разних болести, медицина још није успела да пронађе пајефикаслија сред ства против грипа, олести
коју сваки човек по неколико
пута у животу преболи. Аме“ риканци су чак израчунали ла
Америку грип стаје годишње
око 420 милиона долара — због
изгубљених _ радних _ часова,
Најповољније време за грип
је пролеће и јесен, Медицина
је доказала да грич најлакше добију људи чији је ортанизам неотпоран због преморепости и неисхрањености. Најефикаснији лек против грипа је онај који народ одавно У“ пражњава: топао доњи веш, капа на глави, ципеле које не пропуштају влагу и шал. поред тога, сваког јутра м вечери ваља дезинфиковати У> ста, а упутрашњогт носа пре мазати вазелином. Препоруч-
љива је добра им јака храна и
што мање цигарета (највише
19 комада дневно), С времена
на време ваља попити чашицу
јачет алкохолног пића, ради дезинфекције грла и једњака.
Ако и поред свега тога оби-
јете грип, онда преостаје једи-
но добро презнојавање у кре-“ вету, које се појачава врелим пићима _ (чај, кувано вино, грог. кувани рум итд.) и аспи"рином, вевесвовеноовавтаововое
кож»
Турска је у развоју кинемато“ графије постигла изванредан успех. Она тодишње производи око 509 уметничких филмова. Толико филмова произлоди годишње, например, Велика Британија. Први филмови У Турској спимљени су пре 45 година, али су то били тек мокушаји. Може се рећи да со кипематографија у Турској развија тек од 1943 године, кад су слимљена свега два уметничка Филма. Данас се У Турској уметнички Филмови свимају у шест филмских сту дија, у којима ради око 25 режисера, 150 глумала и више од хиљаду техничара,
ж»
Колумбе, проналазач
: : :
Кристоф 2
Америке, је У свом тестаменту : навео да је пореклом из Ђе- : нове, На његовом исказу се : темеље и подаци многих исто- : ричара. Међутим, изгледа да : је сам Колумбо био У заблуди 2: У погледу свог места рођења. : У месту Казале Монферати У : близини Торина, пронађени су : неки историски документи ко- : ји непобитно доказују да је : Кристоф Колумбо трећи син : Доменика Колумба, племина : из Казале Монферати, који је : служио на двору Вилхелма Ш : Палеолога Тако је доказано : да Колумбо није рођен у Ђе- : нови, како се то вековима Ми- : слило, већ у Казале Монфе- : рати крај Торина, године 1. :
:
;
:
ж
Највиши врх света Монт Еверест назван је овим именом 1857 године по Енглезу сер Џорџу ЕКвересту, који га је пр“ ви тачно измерио (1840 године). Но, Тибетанци им данас Монт Кперест пне зову овим именом, већ како су га одувек звали: Џомо — Лунгма (Долина Богова), пннннннининевевевеноне зичудиввосвевовевововнола) нон
УКРШТЕНЕ
ВОДОРАВНО: 1. Врста масноће; 2. Француски књижевник и филозоф из ХУШ века; 3. Одређена ко личина — пркос; 4. Светлосни круг око нечег — показна заменица; 5. Прост број — област; 6, Део главе — позорница; 7. Усна (народни израз); 8. Врста падавине,
УСПРАВНО: 1, Ћуприја; 2. Опера од Маснеа; 3, Во-
РЕШЕЊЕ дена маса; страно БР. 316 мушко имер4. Изјелица — одећа: 8. Наливлеро — по-
ново, још једанпут, 6. Званична титула јапанског цара женско име; 7. Град 7 Италији; 8. Мера за тежину.
певсневнвовавоввовивнововенначечновинне А ава а Мт те
вевевевоовсссввввеввсссововеооочовосаовавол тзевегттововосвоввовевовввовововововвовевовововвовеввовововоововвововооовононо
" и
а Ке