Борба, 24. 07. 1954., стр. 4
Страна 4
ПРОСЛАВА ДАНА УСТАНКА У СЛОВЕНИЈИ
· Кад данас понушава да се споразуме са Италијом
У
, диката,
__ на бази поделе Ф11, нова Југославија се не одриче ~
ни својих права ни својих начела
РЕКАО ЈЕ БОРИС КРАЈГ ЕР НА ВЕЛИКОМ НАРОДНОМ ЗБОРУ
,
; |.
Љубљана, 23 јула Прослава Дана народног устанка Словеније и десетогодишњице оснивања разних организација и установа, које су за време рата почеле да раде на ослобођеној територији, заврштена је свечаном седницом Народне скупштине Словеније у Чрномељу и великим народним митингом на Жлебу коме је при суствовало око 60.000 људи из свих крајева Словеније и неких предела Хрватске.
Тлавна свечаност ове велике прославе. одржана је у четвртак. Најпре је одржана заједничка седница Народне скупштине Словеније и преживелих чланова Словеначког народноослободилачкот веЋа (СНОС-а) Ова свечана седница одржана је на истом месту где је пре десет година одржано прво заседање словеначког „парламента, у Украшеној дворани пространог дома. На ову свечаност окупили су се чланови СНОС-а, стари борци у политички радници и данашњу народни посланици оба већа Народне скупштине Словеније. Седници су присуствовали и сви чланови Извршног већа Словеније, претстовници ЈНА на челу са генералпуковником Костом Нађом, прет ставници народних скупштина других република, многи културни и јавни радниции други гости, |
Седницу је отворио претседник Народне скупштине Словеније Миха Маринко. Пошто је одата почаст погинулим и умрлим члановима СНОС-а и другу Борису Кидричу, потпрет седник Извршног већа Словеније др Маријан Брецељ одржао је говор у коме је истакао значај великог догађаја и одлука донесених за време рата. У свом излагању др Брецељ евоцирао је успомене на збивања после Кочевског збора и првог заседања СНОС-а, којим је утрвен пут ка данашњем државном
и друштвеном уређењу земље.
После свечане седнице Народне скупштине на Жлебу, кргј Чрномеља, одржан је велики народни збор коме је присуствовало око 60.000 људи из свих крајева Словеније и северозападних делова Хрватске. Присутне госте је поздравио и збор отворио претседник среског народног одбора Мартин Жуњић. Затим је товорио претседник Извршног већа Словеније Борис Крајгер.
Говор Бориса Крајгера
У почетку свог говора претседник Крајгер је, говорећи о националном празнику Словеније, истакао да је готово У свим крајевима Југославије бор ба против окупатора почела 1941 године у месецу јулу, што показује заједничку судбину и историску повезаност и јединство интереса свих југословенсвих народа, Борис Рајтер је затим одао признање народу
КОД ЧРНОМЕЉА
Беле Крајине који је у току рата дао неоцењив удео стварању, учвршћењу и развијању првих органа нове револуционарне народне, власти као и стварању словеначке народноослободилачке војске,
Друг Крајгер је затим говорио о начелу независности и суверености југословенских народа и нагласио да је словеначки народ у току десет година осетио сву тежину борбе за очување ових принципа, пре свега у питању Трста. Говорећи о овом проблему, Борис Крајгер је рекао:
„Ако данас Југославија настоји да се споразуме са Италијом, на бази поделе СТТ, ома се тиме не одриче ни својих права на ове територије, ни свог начела доследне борбе 3 самосталност и независност и немешање у „унутрашња питања туђих земаља. Ово је моментано једини реални пут који може на овом подручју створити услове несметаног развитка напредних демократских мирољубивих снага, који може народним мањинама на том подручју омотућити борбу за афирмацију своје снаге. Али, ако би компромисно решење било текво да би се давала храна иредентистичким, шовинистичким и империјалистичким тенденцијама италијанске реакције, а да се не даје довољно гаранције за демократски развитак, за слободну делатност народних маса на том подручју и за слободни и привредни живот словеначког народа, такав компромис — нагласио је Борис Крајгер — био би без користи и за
југословенске народе неприхват љив, То уствари не би био компромис него диктат према слободној земљи, диктат који не би био у сагласности са начелима политике југословенских народа,
Спремни смо на највеће жртве — наставио је претседник Извршног већа Словеније Крајгер — спремни да делимо тери+торије које су по свим правима у целини наше, спремни смо да то учинимо у интересу мира и уклањања жаришта ратне опасности, у интересу стварања услова за. развитак напредних демократских и социјалистичких снага у Европи. Наши народи су одговорили увек одлучно. а тако би они одговорили и сада против свих покушаја и мера које би газиле начело равноправности и вређале југословенске народе, |
Борис Крајгер је даље рекао да је компромис користан и за становништво зоне „А“; пошто отвара нове перспективе народних социјалистичких снага у том делу Европе и да стално задржавање садашњег стања кочи развитак напредних снага. Данашња немогућа ситуација у зани „А“ СТТ. рекао је друг Крајгер, дозвољава Видалију и осталим тршћанским коминформистичким фирерима
РЕЗОЛУЦИЈА ТРЕЋЕГ ПЛЕПУМА ПК НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ХРВАТСКЕ
Школовању ученика у привреди треба поклонити више пажње
м
Ријека, 23 јула |
У наставку рада Трећег пле- | нума Централног комитета Народне омладине Хрватске синоћ је говорио Марко Белинић, члан Извршног комитета ЦК СКХ. Он је истакао да се омладинске организације у борби за решавање проблема радличке омладине пре свега мора ју прилагодити нашем привредном систему. Говорећи о учешћу омладине у радничком самоуправљању, друг Белинић је рекао да се омладина у многим предузећима још налази по страни. Ово је озбиљан проблем. Омладина се јод мало интересује за организацију рада, за друштвени план преду-
· већа, расподелу разних фондо-
ва итд.
Затим је друг Белинић говорио 0 стручном оспособљавању радничке омладине, о заједничком раду омладине и сино узроцима опадања ученика у привреди. У вези с предлогом да се у градовима приђе отварању домова ученика у привреди друг Велинић је истакао да је то у принципу правилно, . али _ првенствено ствар комуне и радничких савета. Ако су осигурана средства, домове треба отварати.
У дискусији на пленуму учествовали су многи претставниници среских и градских 'ко| митета народне омладине као и чланови Централног комитета, Веома озбиљно и оштро је постављено питање рада и жи"вота ученика у привреди. По-
стојећи прописи о ученицима у
многим се случајевима не по-
штују. Материјални живот уче-
ника такође је прилично не-
је било
мноро речи о раду саме органи' сређен. У дискусији
зације радничке омладине, која је, нарочито у школама ученик» у привреди, прилично слаба. Такође је наглашена потреба ширег учешћа радничке омладине у раду Социјалистичког савеза и друштвеним организацијама. Главни је задатак организадије народне омладине и њеног чланства, истиче се у закључцима пленума, борба за даље развијање и учвршћивање облика радничког самоуправљања. Претседништву Централног комитета Народне омладине Хрватске стављено је поред осталога у задатак да са одговарајућим органима размо+ три могућност формирања једног Пе ричњер тела „које би израђивало оријентационе планове укључења ученика у поједине гране привреде и уопште бринуо се око. система. њиховог школовања. ;
У вези са политичко-идејним уздизањем радничке омладине, истиче се у закључцима пленума, потребно је што већи број омладине укључити у рад радничких _ универзитета, разне курсезе и семинаре, Такође треба смелије прићи стварању марксистичких кружока за
младе раднике. Посебну бригу Народна омладина мора водити за масовно телесно васпи"тање младих радника. Пленум
је такође предложио да се раз-.
мотри могућност .увођења индустриске гимнастике, _
На крају пленума усвојен је предлог да и у следећој години Народна омладина Хрватске узме активног учешћа на довршењу хидроцентрале Визодол. Пленум је завршио рад,
Зи.
~
да заваде тршћански пролетаријат у несоцијалистичку, шовинистичку борбу и да га ставе у службу најбезобразнијих претставника италијанског фашизма и империјализма.
После говора Бориса Крајгера друг Марко Велинић, члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Хрватске, честитао је народу Словеније дан устанка у име бораца и народа из Хрватске.
Са великог народног збора упућен је поздравни телеграм Претседнику Републике.
• „Приморски дневник" поводом 22 јула
Трст, 28 јула (Танјуг)
У име тршћанских Словенаца „Приморски дневник“ шаље честитке словеначком народу поводом 13-годишњице његовог оружаног устанка против фашистичких и нацистичких оку-
патора. „Ове честитке и поздраве пише лист — прате наше же-
ље да и убудуће још успешније и плодније наставиће путем којим је пре тринаест година кренуо словеначки народ и који га је кроз борбе, крв и жртве довео до слободног остваривања новог друштва и новог живота. .
Данашњи празник — наставља лист — и наш је празник зато што смо се заједно са осталим словеначким народима и свим југословенским народима борили за исте циљеве а такође и зато што смо свесни да смо део свог народа и да смо са њим тесно повезани упркос неправедних граница“.
У истом чланку лист истиче захтеве тршћанских Словенаца да му свако евентуално решење тршћанског проблема обезбеди несметан национални развој. Међу захтевима у овом смислу истиче се неопходно исплаћивање етштете за сву непроцењену штету коју је италијански окупатор учинио тршћанским Словенцима пре и за
време фашизма, гарантовање права човека и . националне равноправности, озакоњивање
и развитак школства, укидање фашистичког законодавства, прекидање сваке дискриминације и омогућавање заиста аутономног развоја Трста и његовог пристаништа, :
Девет спомен-плоча
откриће се до дама
устанка у Бјеповару Бјеловар, 23 јула
'' Јуче је на гимназији у Бје-
ловару откривена спомен-плоча народном хероју Славици Вајнер-„Чичи“, Откривањем те спомен-плоче отпочела је у Бјеловару свечаност одавања почасти палим херојима У НОБ. Укупно ће бити откривено девет спомен-плоча у граду: '
Данас је на згради ложионице откривена спомен-плоча бра варском раднику, борцу Михајлу Буњевцу, а сутра ће спомен-плоча бити откривена на болници лекарки др Емилији Холик. У четвртак на Тргу републике биће откривена спомен-плоча Томи Винковићу, а у петак члану ОК КПЈ Бјеловар Милану Бакићу-„Баји“ и његовој браћи. У суботу на згради занатског дома откриће се спомен-плоча др Франку Винтеру, а у недељу пре подне Јулију Екеру у Шеноиној улици, 4
Смрт мајора _ Николе Ђаковића
Краљево, 23 јула
Дванаест дана после несрећног случаја у Матарушкој Бањи преминуо је у Београдској војној болници Никола Ђаковићђ-Џони, мајор тенковских јединица Југословенске народце армије и првоборац Четвртор краљевачког партизанског батаљона. ;
Друг Никола Ђаковић-Џони, како су га његови другови звали у партизанима, припадао је предратној генерацији радничког покрета. Његов живот био је живот младића сиромашних родитеља са мучним детињством. ' пе
Међу првима је приступио Четвртом краљевачком партизанском батаљону 1941 године, У борби се истакао јунаштвом и личним примером У најтежим окршајима; Жиљаду девет стотина четрдесет треће тоди+ не одлази са групом бораца у тенковску школу у Египат, Тако је постао један од писнира наших првих тенковских јединица. По завршетку курса У“ честзује у саставу наших .= диница у комачном ослобођењу наше земље као и ослобођењу "Ррста, Смрћу Николе Ђаковића „убимо једног узорног официра и члана Савеза комуниста
ПОЛИТИЧКИ · ЖИВОТ
У ЗЕМЉИ
Седница Одбора за
привреду Собрања Македоније
Скопље, 23 јула Одбор за привреду Ба чког већа Народног собрања Ма пе на јучерашњој седници имао је на дневном реду анализу о режиму вода коју је припремио специјални пододбор овог Одбора. Дискусија о овом проблему у Одбору није вођена, јер је истакнуто да је пододбор успео само делимично да прикаже сложено питање режима вода. На предлог народ ног посланика Видоја Смилевског пододбор треба, да проучава овај проблем и даље да би се извршила свестрана анализа са којом треба изаћи пред Народно собрање. и. 3
Дискусија о комунама у организгцијама Соци„Јалистичнот савеза
Македоније Скопље, 23 јула У неким организацијама
ССРН Македоније ових дана 0држане су прве конференције на којима је дискутовано о про цесу развитка и стварања комуналних заједница. У Охрид ском срезу овакве конферефци ЈЕ одржане су у више општин-
их центара. У Скопском срезу организације Социјалистичког савеза организоваће прве дискусије о комунама у току идуће недеље. Ово је данас закључено у Скопљу не заједнич ком састанку одбора ССРН Ско пља и Скопског среза. На овом састанку којим је руководио Страхил Гигов било је говора о томе како да се организују дискусије о заједницама комуна и комунама. Истакнуто је да треба што пре прећи на диску= сију, јер се већ у организација ма ССРН на селу воде разговори о проблемима комуна.
ж
Састанак чланова комисија из Македоније с које проучавају проблем комуна
Скопље, 23 јула
Јуче је у Скопљу одржан састанак чланова комисија „народ них одбора из свих срезова Ма кедоније које проучавају проблем комуна и заједница комуна. Овај састанак организовао је пододбор Одбора за организацију народне власти Републи чког већа Собрања Македоније и комисија Извршног већа Македоније која проучава ово питање. ,
Састанком је руководио Никола Минчев, потпретседник На родног собрања Македоније, Он је у своме излагању кратко дао нека објашњења о основним принципима комуна и правцу развитка самих општина и заједница комуна. Говорећи о задацима комисија које проучава ју проблем развитка комуна он је нагласио да је основно да оне приђу студиозно проучавању 9вог питања.
У организацијама Социјалистичког савеза дискусије о комунама треба тако усмеравати да се схвати суштина питања зашто се иде ка стварању комуна. На састанку је такође истакнуто да се повремено одржавају контакти са комисијама Извршног већа да би се нека нејасна питања боље и на време објаснила и измењала и“ скуства око израде статута ко муна.
и. 3
Саветовање о снабдсвању стансвишштрва Косова и Метохије огревом
Приштина, 23 јула На иницијативу Извршног ве ћа Народног одбора Косова и Метохије у Приштини је данас одржано саветовање претседни ка среских народних одбора Ко 'совско-метохиске _ области 0 снабдевању становништва отре вом и о току извршења плана инвестиција на појединим објек тима. | Према извесним подацима многа предузећа се не придр“. жавају недавно усвојеног Зако на о заштити шума, јер се готово у свим: местима предвиђа већа потрошња дрвета него У протеклој години. Према дру“ шттвеном плану Косова и Метохије предвиђено је да се потрошта дрвета смањи за девет отстб и да се у већој мери кори“ сти угаљ кога у овом крају има у довољној количини. Осим тога, истакнута је потреба да, се предузећа, и установе као и гра ђанство снабдеју огревом још у току летњих дана с обзиром на тешкоће у транспорту које настају за време зимских месеци, Саветовању је присуство“ вао Џавид Нимани, потпретседник Извршног већа Народ“ нбог одбора Косова и Метохије, Пе Маи Је
ман
252
Е Јабланица, 23 јула Завршавају се последње припреме за затварање отвора на брани Јабланице. За неколико дана одјекнуће сигнал да се у корито Неретве спусте две 0огромне челичне плоче које ће затворити брану. Годинама грађе на, ова тонска брана, укопана у гранитно Неретвино корито, укротиће ову дивљу реку. Ахо не буде неких изненађења, ових дана ће се извршити пробно затварање бране,.
У овом тренутку на брани пред челичним затварачима монтирају се решетке које ће штитити затвараче од наноса балвана и другог. Завршавају се и врше испитивања конструк ције помоћу којих ће се спуштати и подизати затварачи.
Када се затвори брана, ова, сада бујна плаворзелена река усахнуће за пар часова. Претпоставља се да ће од бране до Јабланице вода спасти скоро до дна корита. >
Јужно од Јабланице корито ђе пунити мање речице, — притоке Неретве, Рачуна се да ће те притоке давати седам до. осам кубних метара воде у секунди, На скорашњој конференцији стручњака закључено је да треба кроз отворе на брани пропуштати 15 кубних метара воде у секунди, Та количина са овом из притока биће довољна За потребе канализације и индустрије Мостара и околине, за санира
'
ХИДРОЦЕНТРАЛА ЈА
Брана у Јабланици
(Снимио М, Бибић)
ње земљишта на ушћу Неретве, као и да се спречи продирање мора у корито када опадне ре-
"ка; Да не би рибе угинуле услед
недостатка воде ортанизоваће се њихово преношење са подручја од око 6 до 7 километара од бране до Јабланице. Рачуна се да у том делу Неретве има око 1.500 килограма пастрмке и других мекоусних риба.
Предузеће се оштре мере против оних који буду покушавали да лове рибу за то време.
жо о» «
И поред разумљиве заузетости свакор човека у ове дане на Јабланици, ипак смо успели да коразговарамо са директором хидроцентрале на Неретви Чедомилом М!.лићевићем.
„Значајно је да је ова велика хидроцентрала дело руку наших људи — рекао је директор Милићевић. Градитељи су па“ ралелно вршили студирања и пројектовања, свесии слабости и напора таквог рада. Јер, за 0овакву централу и у технички напредним земљама сама студирања трају низ година. Али, тада нисмо могли друкчије. Није се могло чекати толико година. Наша млада индустрија морала је добити електричну енер гију И сада, када је објекат скоро готов, види се да се добро поступило. Али, треба истаћи да би Јабланица била пуштена у погон најмање неколико година раније да радове нису уназадиле информбировске земље.
о —т————
Јонивање |угословенсно-
бразилисне трговинске коморе
(.
У савезној спољнотрговинској комори одржаће се данас оснивачка скупштина југословенско-бразилиске трговинске коморе на којој ће учествовати претставници/ око 50 југословенских увозно-извозних предузећа. Према обавештењима
Хидроцентрала Јајце По већ даје струју _
; Сарајево, 21 јул Иако је званично пуштање У погон хидроцентрале Јајце 2 одређено за.25 јул, два агрегата ове хидроцентрале у јачини од 20 хиљада киловатчасова већ неколико дана производе електричну енергију за многа инду-“ стриска предузећа у Босни и Херцзговини као и за приватне потрошаче, с | Идуће године на хидроцентрали ће бити пуштен у погон и трећи агрегат, те ће тако њена пна снага износити 30 хиљада киловатчасова,
у 5
спољно-трговинске коморе, у“ скоро ће у Сао Паолу бразилиски привредници и претставници тамошњих извозних пре“ дузећа такође основати бразили ско ~ југословенску трговинску комору,
У Савезној спољнотрговинској комори истичу да ће се ове коморе (бавити реализацијом трговинског _ уговора између Бразилије и Југославије који је недавно закључен приликом боравка југословенске привредне делегације у Бразилији, 38тим повезивањем југословен“ ских и бразилиских извозноувозних предузећа, признањем међусобне помоћи приликом организовања међународних сајмова и изложби и другим спрље
·но-трговинским пословима, Џре
ма уговору о трговинској размени између Бразилије и Јуто, слагије, годишња вредност извоза у оба правца износиће 36 милиона америчких долара. Југословенска предузећа испоручиваће бразилиским купцима углавном производе металне, хемиске и електроиндустрије, а куповаће у РБразилији разне
(Танјуг _ ! сировине за домаћу индустрију. | у
| лом реком с јесени и пролећа,
Субота, 24 јуд 199
; БЛАНИЦА УСКОРО КРЕЋЕ У погон Ових дана се затварају бране на Неретви
ПОСЛЕДЊЕ ПРИПРЕМЕ ПРЕД ПУЊЕЊЕ ЈАБЛАНИЧКОГ ЈЕЗЕРА
Градитељи су радили према ду мензијама машина које је а бало да буду испоручене из Че. хословачке, а 1948 године све морало испочетка, Радове је тре, бало прилагођавати машинаму израђеним у нашим фабрика Изградњу централе успорава. фта је и стална борба са побесне,
Али баш зато што су наши љу. ди градили централу сопстве, ним снагама, Јабланица је наша: почевши од студија, лабр раториских испитивања, грађе винских и електромашин пројеката, пројектовања и из градње главних делова опреџе (турбина, генератора, трансфор матора, хидромеханичке. опреме и монтаже), она показује наша огромна достигнућа на пољу технике. Пре рата не бисмо могли сопственим снагама-и уре ђајима подићи овакву · центра. ' лу. А сада са овим кадровима могу се градити и највеће централе, Многе наше фабрике, натеране потребама Јабланице, почеле су да дају нове производе, Она је допринела оспособљава» њу хиљада стручних радника у разним гранама индустрије, а огромно знање и 'искуство сте, кла је нарочито наша техничка интелигенција, коју су прилике натерале да самостално пројек тује и гради централу која ста да у највећа електричне централе у Европи. Њених шет агрегата, када ступи у погов, производиће годишње 720,000,000 киловатчасова. Јабланица ће снабдевати електричном енерги јом средњебосански индустриски „асен, Црну Гору и Далмацију“, завршио је своје излагање директор хидроцентрале на Нере. ', Чедомил Милићевић,
С. КОРАЋ
Умро академик Фран Гућан
У Загребу је умро академик и професор универзитета др Фран Тућан, У току свог плодцог живота др Тућан је доо велики допринос нашој науци, нарочито па подручју минералогије, По томе је био познат и у иностранству, Академик Феран Тућан родио се 1878 годике у | Дивушћи. После студија 1904 године ступио је на место кустоса Мине- | ралошко-петротрафског музеја у за гребу. Касније је постао професор на загребачком Филозофском факултету. Е
Највећи део научног рада академика Франа Тућана састојао се У испитивању минералошких и петрографских прилика наше земље, на том послу покојник је неуморно ра“ дио, такорећи до задњег часа слог живота, Др Тућан је написао више различитих умбеника међу којима треба посебно истакнути „Наше Ру" дно благо“, затим велики уџбеник опште и специјалне мипералогије У две књиге, од којих је прва изашла и у другом издању, док је рукопис друге књиге управо довршио за штампу.
Једна од најважнијих делатност покојног професора Тућана била | у популаризацији природних наук“ У том смислу сам'је написао неко“ лико популарних књига и бројне чланке који ту још недавно изла“ зили у „природи“ — популарном часепису Хрватског природословиог друштва у Загребу.
Покојни професор Тућан врло је заслужан и као културни и као 00 литички радник, Као потпретседни« Социјалистичког савеза радног на“ рода за град Загреб он 06 залагао на свим 'задацима подизања култу“ ре и социјалистичке свести У ни
роду. ' |
!
..
У државни одбор за сахрану 5 демика Франа Тућана ушли Су ное гови Иво Сарајчић, члан У вђа Сабора Хрватксе седник одбора. затим Јурица до шник, потпретседник Народн . бора града Загреба. Иван Лека 4 кретар Савета за просвету. сатав и културу, професор Алекс и Угреновић, професор Божидар ви жак, декан Природословно Ју матичког факултета и чланови 3 славенске академије знаности му мјетности професори Фраа К Милан Буторац. Џ
Сахрама ће се обавити У лоза љак У 16 часова на Мирогоју.
та
Сплитена радио стани прорадиће 26 Јул
. сплит, пи Према обавештењима која бодст
били од привременог рука пао сплитеке радио станице, ов аеће 6 најновија радио станица По пре емисијама у среду 28 јула: сеже време, док се Сплит не ГП пасу | Загребом _ултракратким ће све ова _ радио станица радићецм У четири часа дневно, а Прбаст бити испуњен углавном в емисијама. , |
ата ен“ Делегација јутосло ар. ских синдиката хем“ |.
одлази У Шведску а
ф . . Првог августа ску делегација хемиских радника предводи претседник | бора Миле Кајфнић, ој осам а ска делегапија, која бр идике нова, враћа _ посету • . шведских хемичара УМ дустрије хартије, Зиме 6 ници априла ове го Југославији.