Борба, 29. 05. 1956., стр. 8
ја
БОРБА УУ И
__
пекад биле тознате под именом „томорске кириџије“2
Када је у Србији основана трва војна школаг
Које су наше најпознатије златоносне рекег
Чије су лађе
Одговори:
У хуП веку Холандија је би- : моћи
ла на врхунцу своје како политичке тако м економске, Њене лађе, које су
биле у то доба познате поц именом „поморске кирици“ је“, биле су у трговачкој служби нето и жава.
не само Халанђана, других европских дрЗахваљујући тим ла-
ђама, Холанђани су могли да се хвале да је Норвешка њи
хова шума, обале Рајне и Гароне њихови випородни крајеви, Немачка, Шпанија и Ирска — њихове бачије за овце, Пруска и Пољска њихова житница, ипдија и Арабија — њихови воћња-
ци. А на амстердамској берзи могла се купити рога ко ја је стизала из најудаљенијих крајева света. .
Многи мисле да је прва војна школа у Србији била тав. „Артилериска школа“,
која је основана у Београду : међу
6 марта 1850 године. тим, покушај отварања војне школе за обуку старешине у Србији пада далеко раније. Наиме, после оснинпа“ ња стајаће војске 1830 године осетило се да војсци недостаје школовли старешински клдар. Зато је 1837 године, наредбом ша, основана У „Војена школа“. У прву класу „Војене школе“ ступила су 32 питомца, који су поред практичног знања изучавали математику, наоружање и тактику. Ипак, на захтев турске владе и под притиском страних сила, ова је школа затворена још: исте 1837 године, кад је основана. . . У нашој земљи се злато испира из речног наноса од најстаријих времена. Златоносни напоси Пека, Тимока, многих босанских река и скоро свих река у Македонији познати су од давнина и многи су од њих испирани још у преримско доба! Наноси Шашке, Прњајке и Поречке Реке у Источној Ср“ бији истраживани су пре Балклиског рата. Укупна количина злата у њима износи око 13481 торњем току Пека, гојепог Камена до белог Луга, У налази најмање 1.322 грама злата. Међу тије спадају велики наноси У подножју Старе Планине. Према неким подацима, У наносима реке Лашве и њених притока у Босни налази се преко 8.000 килограма злата. У Коњској Реци, западно од Ђевђелије, злато је испирано већ за време Ллексанлра Македонског. КРУ пна зрна злата нађена су и У наносима Џрне Реке. Наноси у доњем току Варлара, низводно од Струмице. такође су златоносни. Злата има још у Кривој Реци и Брегалници. У Драви, ол Марибора до Барча и Муре, од Подтурна до Леграда, нанпо-“ си местимично имају велики садржај злата. Из Драве се раније добијало по 100 кг. злата голишње. Рачуна седа У 5 вагона песка Лраве има
око 200 грама злата и длу песку Шошке има чак 3.500 кг. злата.
| пат
5) Џо г У
КРИВИЦА
— Одлазим одавде, рече он.
— Сјајно.
без новца који ти дајем.
Ја имам пријатеља. — Надам се да ће они жавају.
Стајао је два корака удаљен од мене. Стезао је шаке, на лицу му се видео напор да се уздржи да ми не довикне нешто увредљиво. Затим као вихор излете из собе, залупивши вратима.
Остадох за тренутак не
ха праицдррин 55
оеанининининнвонценннне
:жину 209 килограма, обим
кнеза Мило: Пожаревцу
килограм. У: од Бла- : изнад де- : наносима се: кило“ : најбога- :
РИК КРЕНТИН
Идем одмах и никад се више нећу вратити. Како хоћеш. Сигуран сам да ћеш се снаћи и
— Новца који ми дајеш! Оних бедних педесет долара недељно! Мислиш да ми је стало до тога7
(1) Џиновц
Винкелмајер био је виши од њега
Аустријанац
за пуних 9 сантиметара (273 см). Алзашанин Жан Крав био је висок 275 сантиметара, а престигао га је Сибирац Казањов, који је у својој 3% години имао : висину 283 сантиметра, те-
:груди 142 сантиметра, а фобим главе 63,5. Његов не: нормалан стас објашњавао фје | огромну _ потребу за сном: 12 до 15 часова сна :било је једва довољно за њега. Стално се осећао у"морним и исцрпљеним, Фи . нац Каданус имао је исту висину, Кинез Чанг Ју Лин био је висок 280 сантиметара и тежак 180 килограма! А циркуски артист Махнов, који је почетком _ овог века наступао у свима варигјетеима и циркусима света, имао је 287 сантимета;ра висине. Једног дана у : Паризу ухапшен је због не ког изгреда, али је полици ја била принуђена да га одмах пусти јер није по: стојала ниједна ћелија до : вољно велика за њега. Умро је у 40 години од ту· беркулозе костију.
Али џин над џиновима био је Персијанац Сија Кад, који је са својих 327 сантиметара свакако највеће људско биће о коме смо икада чули. Имао је нешто више од 200 кило» грама, што није нарочито много за његову висину. Сија Кад се нормално развијао до своје девете године. Затим је почео натло да расте, Његова глава била је толико велика и тешка да никад није могао право да је носи него му је брада увек била наслоњена на груди. Због своје велике тежине није могао ни да корача, нити да се држи право.
Пигмеји и други патуљии
Врло дуго се у Европи није веровало у постојање народа патуљака. Али 1870 тодине Георт Швајнфурт је пронашао народ Пигмеја У подручју које одваја басен Нила од басена Конга. Све научне теорије које су сматрале да су извештаји старог грчког историчара Херодота о народима патуљцима обичне бајке биле су демантоване,
Просечни стас афричких Питмеја износи 90 сантиметара. Они се налазе на ванредно ниском _ ступњу културе. Супротно црнцима из Конга, који се баве пољопривредом и одгајањем
|
ЈЕ МОЈА
бити очарани да те издр-
помичан, а онда седох на
И
ситне стоке, Питмеји живе само од лова и убирања плодова, Стално се селе, мада се свако племе задржава у једном одређеном подручју. Културна богатства су изванредно скромна. Као склониште Пигмеји често имају само заклон од грана и лишћа. Главно оружје им је лук. Малобројно њихово оруђе направљено је искључиво од дрвета, шкољки, пужевих кућица и кости, Пигмеји никад не користе камен. Други народи-патуљци, као например народ Ака из Централне Африке, релативно су већи од Пигмеја. Поред патуљастих народа, има и у другим народима људи чији мали стас није наследан, него је резултат већином _ спољних
+ ха
Патуљак шпанског краља липа, ГУ, портрет од Велас (1599—1660)
узрока. Болесна жеља за сензацијама доводи често до тога да такви кепеци, називани лилипутанцима (по Свитовим Лилипутанцима, кепечком народу из „Гуливерових путовања"), наступају у циркусима и варијетеима. Недовољна унутрашња лучења и недовољан рад жлезда често су узрочетци њиховот заустав љеног рашћења. Исто тако узрок могу да буду болести костију и друге.
Као што данас постоји жалосни обичај да патуљци наступају у циркусима и варијетеима, тако су некадашњи великаши на својим дворовима држали патуљке да их забављају. Овај обичај био је нарозито распрострањен у доба Ренесансе. Године 1556, на јелном банкету надбискупа Виталија, била су окупљена 34 патуљка! Римски императори, шпански краљеви, владаоци Мексика и Кине, чак и египатски фараони имали су своје патуљке. Ентлески краљ Чарлс 1 (1600—1649) имао је патуљ ка Џеферија Жадсона, високог свега 45 сантиметара, који је био познат са своје изванрелне храбрости и поштења, Кад га је неки | Крофте, човек нормалног стаса, увредио једног дана, | Хадсон га је изазвао на дво бој и убио,
Колико је познато, није никада живео ниједан човек мањи од 38 сантиметара. То је стас најмањег људ ског бића забележенот у
|научној литератури, Етип-
42 КРИВИЦА
ћанина Жиланија – Агибеа, када је имао 60 година,
У својој књизи „Свет чуда" Немац Густав Бихер наводи још један чудан слу чај из овог подручја: У Мадриду је живео један брачни пар патуљака. Муж је био висок 79, а жена 76 сантиметара. А најчудније је то да су оно имали сина који је 1946 године, када му је било 15 година, био висок 200 сантиметара!
Најзад, поменимо једном _ изванредног века, који сада живи у Паризу, а то је патуљак Пијерал. Пијерал је отелотворење изванредне воље, Успео је да постане човек ванредно образован и позната личност у париском животу, Написао је своје успомене: „Ја, патуљак“, Поред тога је филмски глумац, Реализовао је једну одлич ну улогу у филму Жана Коктоа „Вечни по-
још чо-
Дуговечност
У Библији наилазимо на једну очигледну нетачност. Рекли смо раније да просечни жи вот човека износи 70, а којипут 80 година. Међутим, У Библији се помињу људи који су живели 300, 700 и чак 1.000 година, а не говори се о њима као о ретким или изузетним личностима. Објашњење овако дугог живота појединих личности
Фикеза из најстаријег јеврејског предања лежи у томе што су потомци носи-
ли име свог првог познатог претка и на тај начин их је легенда _слила у Једно једино биће,
Разумљиво је да је скоро немогућно контролисати истинитост података о годинама живота људи који су живели у давним временима! Али, врло је тешко кон тролисати и године старости људи из Средњет века или још ближих доба. Стога се, например, сумња у тачност података да је неки Енглез Томас Керн живео од 1588 до 1795 године, дакле 207 година, мада тако кажу црквене књиге.
Мађар Петер Зорсај и Енглез Мунго, оснивач па-
рохије у Глазгоу, живели су — ако бисмо смели веровати хроникама — свега
22 године мање од Керна, тојест 185 година,
Године 1838 умрла је У Француској Мари Пију, ста ра 158 година. Родила се, дакле, 1680 године џи проназвела је најславније и најбурније дане историје француског народа. Рођена је под Лујем ХТУ и живела под Лујем ХМ и Лујем ХМ]. Кад је имала 109 тодина доживела је Француску револуцију, видела је Луја ХМТ како се пење на гиљотину, доживела Наполеонов успон и пад, преживела Рестаурацију и најзад осам година пре своје смрти, доживела и Јулску револуцију. Кад је Мари Пију имала три године, Тур ци су се налазили пред ка-
Ми Нана на лани па ши
пе Зи Или ЈЕ МОЈА
одговори. То није било претварање, било је ису-
више тужно да би било
претварање. Нисам више
био бесан, већ резигниран. — Бил је отишао залупивши вратима. Клео се
да ће вас поново видети.
Јецала је па сам мислио да ме није чула, али
она најзад рече:
— Не мари... Ја га више нећу видети. Ох, госпо дине Дулуте, како се то десило, како2 Ја то нисам
хтела... Удала сам се за
Ронија. Тата, Филис, сви
су ми рекли да је то дивно, и ја сам се била решила
да тако заиста и буде. Ја...
ох, господине Дулуте, |
ја нисам чудовиште, је л те да нисамг Чиме сам се могао бранити против овога — Лезите, Џоан, и покушајте да заспите.
канабе, држећи још увек чашу у руци. Та девојчура! помислих. Та мала енглеска девојчура! То није била кћи Норе, него кћи Базила Лејтона, генија" који има сва права!
Био сам бесан и окренух број Ронијевог теле-
фона. Одговори ми она. — ПЏПоанз7 рекох. — Бил прошапта она. — Не, ово није Бил в да вас видим... Одмах,
— Не! Ох, не, молим вас! рече она таквим гласом као да плаче, или бар као да се претвара да
плаче. Немојте долазити! Она.. — Нема потребе2
Нема потребе да дођете,
ећ његов отац. Доћи ћу
Енџи ће се пробудити
.— Не, не узнемиравајте се. Ја га више нећу
видети. Ја не знам како с саме себе. — Заистаг Како је то
— Ох, ја не могу да вам замерим што мислите оно што мислите, Али верујте ми, господине Дулуте,
да нећу дозволити да се. то
— Зашто бих вам ја то вероваог Она поче да јеца. Није била у стању да ми
Издаје п штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“, уредништво, ад
42
е то десило и стидим се ·
лепо!»
понови. Ох, неђу.
— Ја га више нећу зар нет
видети. Ви ми верујете,
— Да, разуме се да вам верујем. — И нећете ништа рећи ни тати ни мамиг То
би их убило. Ви...
ЊЕГОВО ТЕЛО
жује наш: живот,
~ ____|
УКРШТЕНЕ. _МРЈЕТЧУИАА_
МАЛЕ ЗАНИМЉИ
Масно јело шкоди С
Управник Института за. физичку , зитету у Минесоти, испитивао је уз
знатно више педесетогодишњака бо поремећаја него ли у другим земља а кључка да томе није узрок физичка пр Је до јело којим се Американци хране виц Морен | Ово његово тврђење прихватио је енју од срчане болести проф др. Арнот, који је КИ с „Разумљиво је лешие неком одржати“ о умро од напорног рада и несебичног рања и телесне тромости која је код
носну коронарну тромбозу.“ о Њ
жххж
а „Хиљаду и једна ноћ» модернизована. — Поводом 21 рођендана ирачког краља феисала, прорадила је ових дана у Багдаду прва телевизиска станица коју су подигли енглески техничари: Хиљаде грађана седели су у кафанама и стајали пред продавницама посматрајући пренос првог телевизиског програма на Оријенту. 1 Опасни чланови странке,
пијама Беча. А када је храњена можда јој је му-' зика с" свирала „Посмртвои марш" од Шопена.
Хирург Политман из Лорене прославио је врло весело свој 140 рођендан. Не-
ВОДОРАВНО: 1 Један хемиски спој; 2 Провалија — вр-
колико дана пре ИРТИ ИЗ- Ста глине; 3 град У Јужној || _ Организациони комитет ливршио је над својом женом Шпанији — 5 ПА а бералнодемократске _ владине 4 Врста сточне боле нар странке у Јапану донео је од
сто на Јадрану; 5 Мелодија —
луку да се из странке искљудео течности; 6 Лопов (хрв.) УКУ Д
че све проститутке и власниши јавних кућа да би им се онемогућило да унутар странка агитују против предлога закона о укидању проституције који се налази пред парламентом, а Светлосни штрајк. — Ста новници иранског града Шираз ступили су У светлосни штрајк. Дванаест хиљада локала и станова овог града одбили су да троше електричну струју за осветлење зато што је централа повисила цену за три реала по киловату. Потрошња свећа и петролеја нагло је порасла.
врло деликатну операцију | а | борилиште; 7 Француски Швеђанин Гирген Даглас, књижевник (Виктор) — а о 3 'у Србији где се одиграла доживео је свој 120 рођен- икка. ; 8 У врста позоришног ђ меракана. жи- | комада. пон ЛЕ УСПРАВНО; 1 Разбојник У вео је 115, а Немац Каупер велеграду — планира «|! [ века; 2 Место у ојвод 112 година. У скоро свакој _ француски физичар, пронаљи 1 5 ] лазач ротационог магнетизма, 5е певач оило Јешуа '3 Лична заменица — укроћен, који су живели преко 100 тодина, У Оклахоми, у Сједињевим Америчким Државама,
линга зато шу у
ЈЕ зове А 5 пород“ | ио царици рекла, |"
ног царињења “ па па
~ А Аиђажаца · – У ли
Еле а вештин ријуму за | На У Јо ена. је машина У јина: 5
Ру сећи, Уобличањај рати индустриски и. Проналазач Кустерс, који. ај у
, да и необу може за чет 3 деља научити да
кротак; 4 Драма од Ибзена зачетак живота код животиња; 5 држава у Азији — град У Румунији; 6 Херој — страно мушко име; 7 Паразитна биљка — предметак за ства-
ј рање суперлатива; 8 Врста ноумрла је 1946 тодине нека жа — вода у плинском ста- ЊЕ порех јести мајка. 5 машином. Досла БИ Лиси Деверс, која је себе њу. ТлОнер ер У лове која је ли са Ае
ј ј | ИГЕ: 1937 године у једној саобраћај- уком. Ла називала најотпорнијом же РЕШЕЊЕ БРОЈ 951 _ | ној несрећи остала без ногу ручви Бод паучио. | 1 Пласт — 90" | џи десне руке, родила је ових у
= 4 ВОДОРАВНО: неколу ном света. Доживела је 115 |не; 2 Ри — уторак; 8 Ост — | и ле Ву ле нв 'олико
годину. Једанпут је била|јона — ер; 4 Анона — Ика; 5 |је удата за једног трговца др“ о6 Бар — Колон; 6 Ет — срж — | ветом. Благодарећи својој ја“ претажена од аутомооила, | оса. т лавина — ом; 8 Аве — | кој вољи оспособила се да се доказао пре неки а : + днут од наука. са протезама сама креће, да филмском Х | ја а СМ “ Ми УСПРАВНО: 1 Про — бела; || вози бицикл и да јаше коња. минута беот. 4 бесног пса, шест пута је), лиснат _ ав; 3 Ау — тор И еал је питу под. пао ма тешком рибом ; А |Е : н _ крин; 5 То- || вом: „Са летећим за ма лином — 7 Ц ујела змија, а девет пута ! све. 4 сова ВИ = ву: храбрости" којом је многим балама тихо оба Ј
| на— окна; се удавала. Године 1950, У 7 на — ЕКОСОК; 8 Екран —
104 години, умрла је Агнес | -“= Линклетер, која целог свог живота није видела ни аутомобил, ни железницу, нити је била у биоскопу
тешким инвалидима улила животну храброст.
ЕН Друга страна медаље.: Ових дана предата је британска сребрна медаља за храброст | 57-гтодишњем _"раднику Хансу Билману из Дортмунда, Он је 17 августа прошле године спасао животе двогодиш-
је део ЖХемингв »Старац и море" снима. У филму старо р
ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 623
52 Изборни леци
Г. лацел зултат јахаћер „» ||њег Франка и шестогодишњег Е У или позоришту, (Пн. „Италиа Скакистика | Билија, деци енглеских војни Пред 25.000 лица пу 1952) ка стационираних у Дуртмун- публике Гронкија ду, која су се итрала на пру= за Ву Повећавање Мат у два потеза, зи' у часу када је туда проју- ових дана јахаћи
коме
су француске.
друму морао је напустити. Он сада повремено хонорарно ради у једној енглеској касарни. цила јахача, Н подовање публ екипа прогг
љани сматрали су човека од 40 година старцем, а за Тацита, који је живео 75
- т
Ка
са
- рио брзи воз При покушају Му трајања живота 8 да са пруге спасе и треће де- били и ни | у Е 7 те, Хансу је прегазила локо- њи француске јажач Примери које смо навели мотива руку, преломивши је де Рокст већ 6 на три места, док је гледају- а Ули помињу се као изузеци, као 5 ћи размрскану лобању трећег Н је, | про- детета добио нервни шок. Из аномалије. Међутим, болнице је отпуштен као 300/, сечни живот човека стално 4 мнвалид. Своје радно место 2 5 се продужава. Стари Рим- 3 Као трађевински радник на тела у, (едну Ме 2 1
година, говорили су да је е # в ћ „изванредно стар човек". Решење проблема број 622 Још у ХЛХ веку Лесинг | (Петра Иванића): 1. Тда — д5
(привидни Гетхард) ж Историјат једне партије
Партија Аљехин — Ботвиник са турнира у Нотингему 1936
је без претеривања могао да каже: „Кад наиђе опасна 40 година, човек је готов!" Зар Балзак није свој.
роман „Жена тридесетих спада у бисере шаховске у· метности иако је завршена са
година" посветио тузи ста- реми. За сусрет са Ботвинирења2 |ком Аљехин се месецима при : премао у врућој жељи да га Једна ствар је сигурна: победи. Проучавајући Ботвиникове партије, Аљехин се за
просечни живот човеков држао на једној варијанти си
дилијанке коју је совјетски велемајстор својевремено при менио против Левенфиша. Да је нешто изнашао, видело се по томе што је намерно ушао у тај систем сицилијанке. По Аљехиновом изразу лица Ботвиник је закључио да овај припрема неко изненађење, Своју новост Аљехин је показао кад је повукао 13. д5 дб, што је претстављало неочекивану и врло духовиту жртву пешака. Ботвиник прича: „Требало ми је 20 минута да изнађем потез који ме спа | сава од пораза. За све то вре|ме Аљехин је као јастреб кру жио око стола. Гонио је све | шахисте од стола само да би „Одржао јак морални притисак, ' Сву своју вољу је мобилисао
стално се продужава, Ми живимо десетак година више нето наши преци који су живели пре 100 или 150 година. Упркос великом броју смрти од удеса, статистике показују сталан по раст трајања живота. Пре овог рата средња граница живота била је између 70 и 80 година, Данас има десет пута више људи који достижу ово доба старости. Модерној · медицини, асепсији, хитијени исхране,
не би ли ме победио. Мени је заиста тешко било да нађем излаза из разноврсних замки
борби против туберкулозе, 'које је он поставио жртвом Трудовово ЖРЕ # - ' пешака. Били су ми то најте- | совјета Азербејџана предат орден » а колу" рака и епидемија, имамо да | МЕЈ ЦЕ у Мо: ка- || мени" 148-годишњем колхознику Махмуду Ејваз ране захвали олу- “, Ботвиник је кри- , ма ВР“ || Мо што се проду |тичној позицији а а „Кемсомол". На слици претседник ппрезиАнИ аи '
вјета Азербејџана М. Ибрагимов предаје ха |
нијално решење: жртвовао је ! колхознику.
две фигуре и изнудио је ре-
(Шаставиће се) ми вечним шахом.
КРИВИЦА ЈЕ МОЈА
КРИВИЦА ЈЕ МОЈ ___--
; "рајер 8 Сада је априг и на СИ. је била идеалне То је Зил аеница џпо 2 вала је на По
било бродова
целарије раније него обично да би све припремила, Око пет сати одох кући, пресвукох се и сиђох у га-
СЕ да узмем свој аутомобил. Али га тамо није ило,
Спајк, механичар, рече ми зачуђено:
проведе дан-два. мора да је готово пуст. ција за двоје заљубљених, а Бил позајмио моја кола укази отишли на неко друго место,
— Господине Дулуте, па ваш син је дошао по Сем у сезони, по подне није па детије “ кола око три сата... Зар му нисте дали одобрење превоз на острво, али је Бил од Пао је могао Ба 201 познавао бродске капетане и О 15 та презу
—О, разуме се... нађе бар једнога који ће пристати рееное- МА | му позајмио кола. на острво. Нисам имао апсолузну ман за ЗЛО
они налазе тамо, али ми је моја • е потр
Поново се попех у свој стан и јавих се телефо- еба да 6 ном Ронијевој кући. По сувом „да2“ знао сам да је слушалицу подигла леди Филис Брент.
— Је ли ту Џоант
веома вероватна. Значи, тр их што пре нађем. Телефони јој се извинуо што не могу да Д
о сам М ђем на = Она је сигурно пора
— Ко... То је господин Дулутг
— Да.
— Зар Џоан није с вама7 Она је отишла око
а увек 57 х пр“
непредвиђеног посла. реч о Билу — као ш имао какву неприлику — . извињење и, једноставно, рече:
то је погађал јер одма
три сата рекавши да треба некуд да иде с вашим
— Не, нећу им ништа рећи. Лаку ноћ, Спустих слушалицу и поново узех своју чашу. „Било би одвратно и помислити да би Џоан
икад пристала да..." још сам чуо раздражени глас.
свог сина, видео његов увређени израз лица. Уздахнух и пођох на спавање. Са комоде ме је посматрала Фелицијина фотографија. Ја је положих пљоштимице на комоду, са сликом надоле.
ГЛАВА ШЕСТА
Три дана затим ишао сам у канцеларију, враЋао се кући, јео и спавао као да се ништа није променило. Али је туга била у мени и сигурно се читала на мом лицу јер ме четвртог дана Маги, моја секретарица, позва на вечеру. Она и њен муж становали су далеко на периферији, тако да готово никада нису никога позивали кући. Био сам дирнут тим гестом и прихватих позив, Маги изађе из кан-
у
сином и с вама.
— Неки посао ме је за
нисам свраћао кући. у стану. Хвала.
Спустих слушалицу и
Она
да попијем чашу вискија.
поверовао! Дозволио сам
држао у канцеларији, па и Бил мора да ме чекају
наједном осетих потребу „Та Џоан! А био сам јој ја јој да ме обмане својим
| рекох. Заборавио сам да сам ||
јецајима, својим: „Верујте МИ, молим вас... никад
та више нећу видети!“
Није ми било тешко отићи. Фелиција је имал ленду!). Док је она била свакога лета. Откако је
да замислим где су могли а малу вилу у Фајер Ајжива, тамо смо сви ишли Умрла, ја ту вилу нисам.
никоме издавао. Бил је волео ту кућу и ја сам му је ,
више-мање дао.
т) Фајер Ајленд сата од Њујорка.
министрација а штампарија „Борба“ Бео град. Лечапска 81. телефон тек, рач, код Народне банке ФНРЈ бр. 102-„Т“-76, Почтавс
ки фаз бр, 629, ,
Он је тамо каткада одлазио да
— њујоршко излетиште удаљено два
24-001; претплата за јед
ги, Џеј — Немојте се претерано бринт па зе" Затим телефонирах свом брату ~ %
да ми позајми свој аутомобил: — Бил је узео моја кола, 8
се нађем с једним писцем који
· ___— Зар вечерас не Па ПН ју 7 ј и .
жену запита мој брат с тон свој # ;
Кад сам стигао У Пачову, у ети: х ке паркиран близу пристаништа и п па : Рилија у једном оближњем бару ви
— Здраво, капетане! Јесте л
луте. прев ге неком мал Ји се преко. с Ма
| — Јесам, господине ДУ острво пре неколико сати, цом, одговори он смешећи“ чаше, Рекао ми је да ћете = — Да, да, разуме се. Да 77 да превезете7 – ече он | Наравно, А а старина се)