Борба, 22. 09. 1958., стр. 2
Страна 2
а )
анае код нае' ЗИМНИЦА
Као по неписаном правилу,
сваког _ септембра зимница претставља главну тему раз» говора у привредним органи запијама које се баве проме» том воћа. и поврћа, а тако истон у трговинским комора ма и. среским народним одборима. Пре неки дан те диску сије су достигле ин републичке размере — у свим главним градовима одржани су састан дв у секретармјатима з> робни промет са претставницима среских народних одбора на којима су свестрано размотре ни стање и изгледи за снабдевање ЗимницОМ за дужи пе риод,
У Хрватској, например, сви органи и форуми потли су у акцију за боље снабдевање зимницом,
У Словенији _ произвођачи кромпира и _ јабука апелују на снабдеваче из осталих гра дова да што више пољопривредних вишкова извезу из ове републике,
У Србији. према подацима које смо добили пре два да» на, такође се предузимају од говарајуће мере п сви су из гледи да ће снабдевеност гра дова и _ већих потрошачких пентара бити решена задовољавајуће. То утолико пре што су бригу око обезбеђења зим нипе преузели, углавном, пародни одбори.
Последице суше у поједи= ним крајевима и још непотпу но спроведена _ организација трговинске _ мреже, _ односно нензвршено саображавање но вим прописима, оставили су траг и на појединими пијадама. Шене неких пољопри вредних производа су без раз лога више него у истом пери оду прошле и претпрошле годвне тако да је ту и тамо по стојала оправдана бојазан за скок пена и зимнири.
рговина — од које се с пуним правом очекивало мно го више — ни до данас још није успела да нађе најпогод није изворе и форме снабле» вања, нити је рационалнијим пословањем обезбедила потро шачима квалитет и избор ро= бе.
У Титовом Ужицу, напри» мер трговинска предузећа су дозволила да град остане не колико дама без иједног кихограма парадајза. У Крутев Пу сељачка пијапа вадоппља“ ва 90 отсто потреба. А У Београлу. према речима пот»= претседника Јаролног олбора
појелиие пплустриске кланине.. напримео — ..7 јули“. „Соем“ а друге. уместо Да СУ
јефтиније продају месо скупе ље за 30 ло 40 липап, его што је _ пена у постојећим прелупећима спаблевање.
На састанку који је пре не ке дан одржан у Секретарија ту за робни промет Србије констатовано је да бп пене многим пољоприврелним производима, па према томе и зимници, могле да буду виже Када би сви народни од“ бори одређивали, односно 0добравали калкулативне пене трговинским _ предузећима, с једне _ стране, а максималну разлику у пени кој“ могу да задрже ва себе земљораднич Ке задруге н пословни саве» ви, с друге стране, У недостатку такве праксе толериту се врло високе разлике између откупинх и продајних пена које иду или у Џеп тр говине или у касу — задру“ та и пословних савеза.
за
ставник Народног одбора Бео града навео је на овом са» станку случај с јабукама.
Као што је познато, слове“ начки произвођачи, „аларми• рали“ су свим крајевима зем ље, где год нема довољно ја“ бука, да се могу врло јефтино снабдети у Словенији, не“ посредно од произвођача, за“ друга или пословних савеза по. џени од 9 до 20 динара за килограм, већ према квали тету јабука. Међутим, иста као је претставник Београда, од тих апела нема успеха, јер уствари 9 односно 15 динара за килограм јабука до бијају само произвођачи, док пословни савези Мли други посредници узимају разлику, тако да се јабука у Словенији продаје ангро по цени од 25 динара и више, што зна чи да се јабуке у Београду, или неком још удаљенијем месту, не могу продавати ис“ под 30 динара. А у томе грму — у тој мрежи посредника, ка жу претставници Београда лежи зец.
Свакако да треба веровати калкулацијама и подацима ко је наводе поједини претставници градова и већих потрошачких центара, илуструјући тешкоће на које нанлазе при обезбеђењу земнице. И код произвођача није све глатко, као што није нн код трговине, пошто комуне још немају довољно увида у оно шта раде поједина снабдевачка пре дузећа.
А да ли се може нешто у" чинити да дође крај тим међусобним „оптуживањима“ из међу трговине н задруга и хоће ли се једном већ утврднти колика сме ин може да буде разлика између цене про. извођача и џене која треба да важи за потрошача, граанина на пијаци»
Сада су припреме за зимницу у пуном јеку. Магацини и складишта — ионако оскуд ни по простору — пуне се ро бом. Да би бар са своје стра не олакшала успех ове септем барске акције за снабдевање зимницом, Народна банка из дала је недавно упутство 0 давању специјалних кредита за зимвицу, трговинским пре дузећима, задругама н угоститељству, чији је основни задатак снабдевање грађана. Кредити ће се одобравати до првог депембра, а рок за вра ћање зајма је 1 мај идуће го дине — и то оним темпом и на начин како предузећа бу“" ду пласирала зимницу. а“ кле, једна врло корисна и не опходна мера.
Кад се све то има у виду, може се рачунати да ће многи градови, који из ових или оних разлога нису напунили складишта неопходпим пољо“ привоелпим аотиклима за ви“ му, то учинити што пре, јер се закашњење може озбиљно светити:
Н. ЂУРИЋ
НАГРАЂЕН 1.100.000-ТИ ПОСЕТИЛАЦ ЗАГРЕБАЧКОГ ВЕЛЕСАЈМА
Загреб, 21 септембра
Данас око 10 часова у Загребачки велесајам ушао је 1,100.000 ти посетилац, Срећни добитник златног сата. био је омладинац Бора _ Силоресковић из Кучева. Он је јутрос, заједно са својим друговима из У1Т Пожаревачке омладинске радне бригаде, која ради на аутопуту Љубљана =
Илуструјући неке примере Загреб дошао да разглела ово-
из сваколнепне праксе, прет-
Домаћи уређаји за предионице
годишњи _ Загребачки велесајам.
Према информацијама из
авезне народне скупштине, Савезно веће и Веће произвођача састаће се у октобру да би размотрили кретање привреде у овој години. У дискусији о томе Скупштина ће се посебно _осврнути на питања извршења петогодишњег плана, платног биланса, спољно“ трговинске размене, последица суше и неким другим. То ће, како се истиче послужити домовима као увод у. разматрање Савезног друштвеног плана за 1959 годину и Савезног буџета које ће почети у новембру. Поред тога, Савезнбј народној скупштини претстоји до краја ове године обиман законодавни рад. Према ономе што припрема (Савезно извршно веђе, на дневни ред овогодишњих седница домова тре ба да буду стављени законски предлози о изменама и допунама Кривичног законика, о уставним већима, о искоришћа вању земљишта, о социјалном осигурању _ пољопривредника, о минималним личним дохоцима и закона о Народној банџи. На дневном реду су и закони из станбене области
Из области социјалне поли тике, Скупштина треба у том времену да разматра законске предлоге о инвалидском осигурању и о организацији и финансирању социјалног осигурања, као и Предлог закона о помоћи породицама чији су храниоци позвани на отслуже ње војног рока. Предвиђа се, такође, да ће Савезно веће до
БОРБА
САВЕЗНА НАРОДНА СКУПШТИНА РАЗМОТРИЋЕ ОВЕ ЈЕСЕНИ ВИШЕ ЗНАЧАЈНИХ ЗАКОНСКИХ ПРЕДЛОГА
Поред законодађне акшићности, оба ђећа проучиће низ актуелних аштања из политичког, прибредног и куатурног живота земље
краја ове године донети и закон о заштити споменика кул гуре.
До краја ове. ни почетком идуће године Скупштина треба да претреса и низ других закона који се сада, припрема ју. То су, пре свега, законски предлози из области стан бене политике, међу којим основни закон о управљању станбеним зградама, закон о станбеним заједницама, о стан беним задругама, о својини на појединим деловима зграда, о управљању пословним
Улаз у зграду Савезне“ народне скупштине
ПОВОЉНО СЕ ОСТВАРУЈЕ ПЛАН ИЗГРАДЊЕ БАРСКЕ ЛУКЕ
Бар, 21 септембра
Петогодишњи план изградње велике поморске луке у Бару, којим се, у првој фази предвиђа промет од шест сто тина хиљада тона робе годишње, повољно се остварује, како су изјавили сараднику Танјуга инвеститор и извођач радова. Незапамћена бура, која је пролетос беснела у барској луци и бацила у море
великих бетонских блокова од по 60 хиљада килограма поређаних на дугом луко-
брану ради набијања терена, |
успорила је радове за месеџ
и по дана, али се, ипак, очекује извршење годишњег задатка.
Мало пристаниште уз Во: дујицу, које су подигли Итамијани пре 48 година, данас је огромно градилиште од три и по километра. Овде се гради наша најјужнија и за добар део земље најближа лука светском тржишту. Он» ће у прво време служити за потребе извоза и увоза Црне Горе и, евентуално, Космета, а у перспективи то ће бити једна од наших највећих лука са годишњим прометом од трн милиона тона. Два лукобрана у укупној дужини од 1900 метара, чије контуре од ог-
ромног камења већ вире из мора, затвараће простор од три и по квадратна километра морске површине, која ће увек бити сигурно склониште за 22' прекбокеанска брода, ко лико ће моћи одједном _ да прими барска лука кад буде коначно · изграђена; Бродови“ ће овде имати најдубљи газ на нашој обали, од 12 метара, зградама и пословним просто ријама. Као што је познато,
већина од ових законских пред
лога прошла је кроз јавну ди скусију. ма изгледа да пред Скуп
штину до краја ове године или пак, почетком идуће године дођу и законски предлози о путевима и прекршајима, као и неки други законски предлози чије су припреме у току.
Међутим, претстојећи _ рад Савезне народне · скупштине неће бити ограничен само на законодавни рад већи на разматрање низа актуелних пи тања политичког, привредног и културног живота земље. о идућег скупштинског летњег одмора, домови ће на својим седницама, како се предвиђа, водити дискусије о трговини, туризму и угоститељству, 0 чему је већ било речи на неким седницама одбора за ка вреду (Савезног већа и Већа произвођача које су одржане пред _ почетак — овогодишњег скупштинског одмора.
Предвиђају се, такође, н ди скусије о искуствима у изград њи комуналног система и о текућој комуналној политици. Оне ће, према општем уверењу, бити од посебног значаја за даљи развој комуналног
система који је у овом месе-
ду. навршио свог постојања.
трогодишњицу
Разматрање здравствене и социјалне политике
Сличне дискусије Савезна народна скупштина водиће у наредном периоду и о политици школовања висококвали фикованог кадра, а посебно кадра за привреду, о управља њу општенародном имовином, и о организацији и раду управе, Предвиђа се и дискусија о пољопривреди која поред осталог, треба да укаже на резултате и проблеме у спровођењу Резолуција – Савезне народне скупштине о унапређењу пољопривреде и социјалистичком преображају села.
Као посебне области _ чије проблеме би Скупштина такође разматрала у овом времену помињу се социјална и здравствена. политика, затим поштанска, телеграфска н телефонска служба и јЈугословенске државне железнице. На седницама Скупштине биће ре чи и о раду стручних служби и комора.
о ________ ПЛЕНУМ САВЕЗА ЗАНАТСКИХ ЗАДРУГА " СРБИЈЕ
УСВОЈЕН ЈЕ НАЦРТ НОВИХ ПРАВИЛА ЗАНАТОНИХ НАБАВНО-ПРОДАЈНИХ ЗАДРУГА
Управни одбор (Савеза ванатских задруга Србије усво• јио је нацрт нових правила занатских набавно-продајних задруга којим ће се регулисати њихова организација и пословање, На пленуму Савеза, који је одржан јуче, закључено је да се надлежНим органима предложи да упуте препоруку народним од“ борима да усвоје нова правила занатских задруга и пре доношења одговарајућих законских прописа.
производе се у ваљевској фабрици „Крушик“
Ваљево, септембра
Пословни _ људи фабрику „Крушик“" памте по солидним производима намењеним широкој потрошњи, а новина. ри по томе што спада међу ретке проинвођаче које купџи не грде и о чијим квалитетима имају добро мишљење. ад смо се недавно враћали са Лесковачког сајма, били смо и не желећи, свелоци јед" ног таквог разгопора. Група Словенаца из _ Мариборских текстилних фабрика је разговарала о машинама које су изложене на Сајму Технички директор једне фабрике при“ чао је како је упоређивао ма шине из „Крушика“ в био пријатно изненађен кад је,ви' део да су извесни детаљи мно-
го боље технички решени не го на страним (чешким).
А како Словенци важе као добри привредници и људи без комплекса робовања уређајима са страном етикетом, нисмо имали разлога Да не верујемо оно што смо од њих чули. ИМнтересовало нас је да ли и ови купују машине у „Крушику" или у иностран“ ству. Кад смо недавно посетили „Крушик", рекли су нам да су њихови досадашњи купци управо словеначке фабрике. За фабрику П. Т.М. израдили су око 30 отсто делова за реконструкџију; Свој први аутомат за премотавање предива такође су продали у Сло венији, фабрици МТТ за коју ове године израђују и прве
ХИЉАДУ ХЕНТАРА
НОВИХ ВОЋЊАНА
И ВИНОГРАДА У ПРИЗРЕНСНОМ СРЕЗУ
Призрен, 2! септембра
У Срескем кемитету Савеза ке. муниста у Призрену јуче је едржан састанак наредних песленика Савезне н Републичке народве скупштиве са теритерије Призрен ског среза, Саставку су присуствевали секретар Обласлег кемитета Душан Мугоша, претставинци Народнег едбера среза и пе Ких епштинва као и већи бреј активиста, .
На састанку су разматране даље мере за естварење акциоснег програма и -перспективнег плана унапређења привреде у евем срезу, Посебна. пажња посвећена 19 даљем раду на педизању плантажних вивеграда и воћњака, ке ја су де сада расађени на еке
1000 хектара, а до 1961 гелине би“ ће их на певршиви од 7000 хек-
тара, У центру пажње данашњег,
састанка налазило се и писање јесење сетве у кејеј ће бити засејане 1100 хектара висекоквалптетним сертама пшенице, ед кејих на имањима индивидуалних
преизвеђача у кеоперапији са за. другама 720 хектара. Песланици су се такеђе пнтересовали каке теку радеви на педизању фабрике свиле кеја ће преизвелити два милиена и 800 хиљада квадрат“
тих метара свиле ед синтетич-
ких злакана. Б. М.
кружне предилице, чија је пронзводња недавно почета По лиценци немачке фирме »20пвег«.
Управо те кружне предилиџе, или, како их зову у фа“ брикама, флајер-машине, пред. предилице, затим машине за развлачење _– (штрека) претстављају нове производе намењене текстилним — предно“ ницама које „Крушик“ производи у кооперацији са Немџцима. За разлику од осталих наших фабрика које такође производе текстилне уређаје углавном за ткачнице)' ове су намењене — преднониџама. а домаћу текстилну инду“ стрију, која стоји пред обимним послом сопствене реконструкције и изградњом но“ вих предиониџа, ово је итекако важно, јер јој ставља У изглед сасвим одређене могућности да се снабде потреб“ ним производима код домаћих произвођача.
Важно је да „Крушик" поред ових машина које су се досад углавном увозиле, почиње и производњу вретена, што ће опет омогућити да се проведе унификаџија вретена у свим текстилним фабрика“ ма у земљи. „Крушику". лектив ће њу делова за тридесет отсто, док ће 1959 тај постотак порасти на 60 отсто. а 1960 на 100 отето. Нема сумње, да су ти рокови повољни.
ли, кад је реч о новим
ове године ко-
ако тврде у | вање с
предионицама које су предвиђене у Перспективном друштвеном плану, примећено је да су очи неких од њих пре упрте у Европу него на до маћу индустрију. Овог пута, разуме се, то није могло да буде под изговором разлике у квалитету, него у цени! Против тога да се инве ститори брину о ценама, наравно нико нема ништа против, али ипак претставници произвођача указују и на мо" гућност раврачунавања страИХ фирми на нашем тржиштуји на наш рачун, (Нело: јална конкуренција између две стране фирме, од којих је јед на продала Југославији лицен-, Цу а друга није, и слично). Без обзира на ове ситне сенке забринутости, на мала „неразумевања" – између про. извођача и купаца, ипак је јасно да се ради о једном значајном успеху домаће ин“ дустрије, која је добро оценила потребе ове привредне гране. Пред колективом који је напор око освајања овако компликованих машина и у. ређаја понео на својим плећима, још. стоји доста посло“ ва, првом реду организоериске производње, ва-
| ТИМ рокови испоруке што. је оосвојити" производ за купце исто тако важно као
и квалитет машина.
Према ономе што смо чули у фабрици, то неће претставЉати никакву сметњу.
Ј. БРКИЋ
По новим правилима, чланством занатских набавно-продајних задруга обухватиће се и занатска предузећа, задруге, приватне радње и друге организације које се баве занатском или домаћом радино: шћу. ЏМоред тога, предвиђено је и оснивање задружних савета као органа управљања у које треба да уђу претставНици приватних радњи, социјалистичких „привредних организација и радних колектива.
Пленум је препоручио ванатско набавно-продајним задругама да се, поред снабде-
"| вања, баве и другим делатно-
стима које ће допринети унапређењу _ занатства. Између осталог, оне треба да оснивају сервисе за пружање услуга занатским привредним организацијама и да путем кооперације организују производњу ни услугнивање. Пе ред тога, оне треба да осни
вају н занатске погоне, ради онице и радње и помогну ситније занатлије преко штеднокредитног пословања.
(Танјуг)
из ПРАКСЕ НАШИХ СУДОБА Доказивање очинства упоређивањем сличности детета и оца
У једној парници по тужби за утврђивање вавбрачнег ечинства, мајка малолетнег тужиеца дене• ла је дете (тужиоца) на распра. ву, да би се и суд непосредно ме. гав уверити колико дете личи на туженог, који је међутим, уперно порицао да је он еотац тега детета, Поред других доказа, судско веће извршиле је и ове упеређење сличности и у записмику констатовало Ка сличнест између тужиоца и'туженег деиста постоји, Пресудем је тужени утврђев каз отац малолетног тужнеца. а у ебразлежењу пресуде суд је истакав да (је и ово упоређење сличнести _ песлужиле _ стицању уверење да је тужени деиста етац тужиочев.
Другостепени суд петврдне је ту пресуду у целини, а одбие је као неосноване туженикове жалбене наведе да је ово упоређење сличнести _ извршено — нестручне, непотпуно п неправилне,
Решавајући пе ревизији тужевег, Савезни врховни суд укинуо је пресуду нижих судова, а у еднесу баш на еве упеређење слачнести истакаве следеће;
У међувремену и скупштин ски одбори ће интензивније учествовати у претресању и ре шавању низа текућих привред них, политичких и других питања. Изменама и допуна“ ма скупштинских пословника, које су домови извршили У јуну ове године, одбори су до били шире могућности за так ву активност. (ни су о томе
„већ дискутовали на својим про
шлим седницама и Претседништву Скупштине предложи“ ли програм свог будућег рада. Између осталог, одбори ће отсада шире и свестраније ди скутовати о томе како се спро воде савезни закони, Савезни друштвени план и други акти Скупштине. Они ће то радити на основу писмених извештаја и података које им буду упутили савезни органи, уста нове и организације. акве дискусије одбори ће убудуће водити и на основу усмених излагања претставника тих органа којим ће бити омогућено да дођу на одборске сед нице када се за то укаже потреба. Одбори ће се такође бавити и разматрањем актуел них проблема на основу анкета које буду спроводили. Њи ма ће, како се сматра, такав
начин рада омогућити | да ус- | економског значаја не са-
поставе непосреднији контакт
у
Понедељак, 22 септемба . ШЕБА _______________-----рав чела етен би
НА ДАН ПРВЕ ПОБЕДЕ НАД НЕПРИЈАТЕЈ, У КОЊИЧКОМ КРАЈУ.
Свечаност поводом почетка изградње пруге Брадина-Коњиц
НА МИТИНГУ У КОЊИЦУ ГОВОРИО ЧЕД КАПОР, ЧЛАН ИЗВРШНОГ ВЕЋА БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ
Коњиц, 21 септембра Данас је Коњиц изгледао веома свечано. Неколико хиљада Ууерелика Коњица. Јабланице и Пр зора окупило се на традиционалном народном 360ру. Славље је одржано по водом 17-годишњице прве победе над непријатељем у коњичком крају, коју је из војевао Мостарско-коњички партизански одред у сеп тембру 1941 године. ' Осим тога, данашњом свечаношћу обележен је почетак изградње железничке пруге од Брадине до Коњица. На великом народном збо ру, који је отворио секретар Општинског комитета Савеза комуниста у Коњицу Момир Куљанин, товорио је Чедо Капор, члан Из вршног већа Босне и Херцеговине. Он је, између осталог, рекао да ће се за изградњу овог дела желез ничке пруте утрошити ове године 1,4 милијарде дина„ра и да ће изградња тог де ла пруге бити од великог
сно асфалтирање пута , Сарајева до Мостара, на + му се већ ради, што ће такође значити много како економске стране, такб за развој југословенског "ту ризма.
Шк,
Успињача Сарајево- -Требевуе биће завршена до 29 новембра
Сарајево, 21 септембра
На градилишту жичане у. спињаче која се подиже из, међу Сарајева и Требевићу, данас су постављена велику челична ужад. На развлаче њу 2.400 метара дугачког у. жета учествује 400 радникаџ омладинаца. ИМ радови на мод тирању станице су у сном јеку. "
Према плану, челична же лезница, којом ће се моћи у неколико мимута стићи из града на излетиште Равне за "Тоебевићу (преко хиљаду ме тара надморске висине), џу.
мо за коњички крај, већ и
са савезним органима, устано“ | за читаву привреду Југосла
вама и организацијама и да
"боље прате њихов рад.
с ______________--- _-____--__-_-__-_----_--__
_ (Танјуг)
вије. Он је такође истакао да се до 1960 године предвиђа модернизација, одно-
стиће се у пробни погон 20 новембра. Свечано отварање обавиће се на Дан Републи. ке, 29 новембра,
НЊМ.
НРАЈ ГОВОРА. ФРАНЦА ЛЕСНОШЕМ НА ЗБОРУ У РАШИЦАМА —
(Наставак са прве ине“
Главни узрок кампање је у нашем непотписивању Декларације дванаест земаља У Москви шовембра 1957 године и Зато што смо одбили да уђемо у такозвани сопијалистички табор. Вама је познато зашто нисмо потписали Декларацију. дванаест: земаља
и зашто нећемо да приступимо-·
ниједном такозваном блоку. Ми хоћемо да будемо сло.
бодни и хоћемо да водимо сво.
ју спољну и унутрашњу полчтеку, коју данас необуздано нападају. Ми имамо свој пут изградње сопијализма. Они су ту кампању пренели на подручје међудржавних односа, на Политичке и привредне везе. (Отказали су кредитне споразуме, не испуњавајући обавезе из текуће трговинске размене и употребљавају лру гу облике привредног притиска на нас. То су потпуно старе методе као из времена Стаљина“.
„Али, ми Југословени — наставио је доуг Лескошек, смо жилави и отпорни људи; издрожали смо Стаљиново до“ ба, издржаћемо и сада и бори ћемо се даље. Искуства последњих десет година су нам показала да смо на правилном путу. Наша друштвенополитичка и привредна изград ња се успешно оазвијају. Оне су нам дале наше јединство и чвостину о које су се ломили сви поитиспи споља. Дали су нам _ моралну и материјалну помоћ, тако да смо издржали и борили се против свих тешкоћа, донели су нам велики углед У свету.
Управо због тог угледа који Југославија ужива. у свету се и води толика кампања поо тив нас, Ми смо изабрали свој пут у изградњи соџијализма н никаква кампања неће нас зауставити, 1е0 „критике“ и кампање против нас не значе много ни у њиховим држава“ ма. кол њихових народа. Ко»
Није правилне поступне прпостепени суд када је сам вршио упеређење сличнести. Ако је то требале схватити каде доказ увиђајем, тада је биле потребно да се извеђење тега доказа прет• хедно нареди, а притом и да се странкама омогући да ставе свеје предлоге и примедбе, Када је у“
| виђај већ извршен, у записник
усмене расправе требало је унети и песебне описати знаке сличнести кеји су на тај начин утврени, Затим је у пресуди веће ило дужно да ецени резултате овог деказа, кад п свих других изведених доказа.
У овем случају првестепени суд вије таке пеступне, па се стега сама констатација да пе мишљењу претседника и чланова већа постоји сличност ликова и еблика главе између тужиоца н туженег, не би могла примити као пеузлан основ за утврђивање јелне важне чињенице, Уосталом, суд у целини в сваки члан: већа посебне износи своје мишљење приликем већања » гласања, а те мишљење ислељава се једино крез пвесуду, а никаке неким другим јав« вим манафестевањем у теку расправљања, "лико година Југоглавија посто ји исто толико година нас исти кругови „нападају разним „аргументима“. али углед Југославије у свету стално расте. Ми јЈугословени, тугословенски џадни народ, ићи ћемо и даље својим путем. развијаћемо мирољубиву политику међу народима, борићемо се зљ
мир, за коегзистенпију. против,
атом: "ког наобтжавања, за мир но решавање свих спорова мебу наџодима. Развијаћемо демократију и ојачаћемо _ доу= штвено и радничко самоуправ љање. развијаћемо га даље о= нако како одговара нашим у. словима и искуствима.“ Завршавајући свој говор Франи „Лескошек Че рекао: „Такав наш пут дао је добое оезултате и зато од њега нећемо отступати, Наши радни људи су добили права каква никада нису имали и они су постали стварни росподари своје земље, којом _ сами Упоављају. Ми знамо да је на-
ПРВА ДОМАЋА МАШИНА ЗА ПУЊЕЊЕ БОЦА ЗА МЛЕКО
Сисак. септембра
Занатска радиеница _„Механичар“ из Сиска ових дана произвела је домаћу машину за ауто матско пуњење и затварање боца млека, која показује одличве ква литете,
Машина је израђена на сугестију. предузећа „„Пољоннвест“ и има капацитет од 2.200 боца. едносно 833 у Мипузу. #73
Електрифициран Велики Шиљеговац
Крушевац септембра
На свечан начин пуштено је електрично осветљење у Великом Шиљеговцу Крушевачки ерез, То ја шездесет седмо село у Срезу које је електрифицирано после ослобођења, Сада се интензивно ради да се до краја године електрифицира још двацесет села. Највећи број палазн се у општи“ вама Стопања, Велика Дренова и Александровац, (ВР,
Ако би се пак у евој парници показало као цејисхвдно да се спреведе и деказивање упеређењем сличнвсти, суд би мбрав имати у виду непеузданост површнег посматрања сличности и несигурност утиска који се тим путем добија. ,
Међутим, у науци је познат метед такезванег _— антрополошког преглела, који се спроводи у еблику доказа вештачењем, Такво доказивање несумљиве је сигурније, јер га врше судско-медиПСИ стручњаци који при том
ажују и утврђују наследне
иолошке симптоме сличнести, и утврђују путем упоређивања да ли постоје извесни телесни знаци и особине код детета и лица за које се тврди да је отац, а те су. знаци такве приреде да је већ у науци познате да се наслеђем преносе са предака на петемке. Резултати таквог доказивања могу се узети у обзир при
доношењу пресуде. а те је неште
петпуне различите од енег ште је у еовем случају првостепени суд учинио,
ДА,
ше друштвено уређење добро и напредно и да је И интересу наших оадних људи.“
Крај говора Франца Лескошека сви присутни су топа поздравили,
Интонирањем _ Интерна» нале главна свечаност је бим завршена. После тога сви поћ сутни су кренули прем» боду Народног хероја Станета Ко“ сепа, На т том. месту 1 го“
| дине _ формирана је Радичка, чета, а касније и Пови камни“ шки батаљон, који је примио ратну заставу из РУКУ покој“ ног Бориса Кидоича. На том историском месту је до У ари“ јан Дермастија открио споме“ плочу и разгледни торањ 8
сок 16 метара.
У селу Рашице које је 1" сле оглобођења поново п04" гнуто. откривен 1е У присуству већег броја људи импозантав споменик од белог мермера у знак сећања на зверски пост!" пак окупатора који је попалио село, ф његове житеље 01809 у конџентрациони логбр 914" кле их се већи број није 808" тио.
Прослава је завршен, ким народним весељем
Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ _ 50. ДИМИТА (==
У ПРИШТИНИ ОТВОРЕНА ОСМА ИЗЛОНБА РАДОВА ФОТОАМАТЕРА СРБИЈЕ
птембра
Приштина, 21 се па Под пок ревитељетвом И Шаћирија, – претседника # нег едбора Социјалистичког па % веза Кесова и Меток три у је у Клубу јавних # КУ радника у Приштини оте Осма републичка изложба ва фотеаматера Србије. ме Од 570 приспелих радова. бране је 170 најуспелијих (а графија које су изложене три вој укусне аранжираној Е аматерске делатности. а ји сачињавају петорица На прских нутијих мајстора н мајс 2 кандидата · уметничке фије Орбије долелно прву, две друге ееоале за шест најбоље дова, Прву награду 2: 2 аган Черни за и рљлове канџе", две оу кв Граде додељене су Мирјан и жевић и Томиславу Пет ајао! за фотографије „Портрет «у и а треће награде освојили. и „Њихов приватни и „На свакодневном Раца Булатоваћа, „Варна дрије Хаџиаљевића И У малишан" Јована Микш 2 У присуству знатног бр0 них и културних радника крајећ тоаматера из РАЗНИХ о Србије изложбу је отвврн који покровитељ Исмет Шаћ а ма се у свом говору осврну а тве. чај фотоаматерске А ' нарочито код омладина о ка као да у Сре пене и матер
клубова са 12.000 од којих 13 на у омет ћ.
вели“
„
. (и слуте"
ја“
Попуст од 50 отео за јез енснурзије кроз Црну – |
дуз даје аутобуско пре. „Тара" пи
из сир"
предузеће | екре „трасе и Ст таријат за прдуши И прни Р
Београда о одлуши, | отеваћ
ћа Црне Горе Да пудтета скурзнје студена рело тај а виших школа | У ле средњих пабив.
пиљу упознавања првог ате пота, историских лит
споменика # та 108 з „ЊА одласку. ар Гере,
паји ПР"