Борба, 22. 09. 1958., стр. 3
22 септембар 1958
данас УеветУ. · ЗЕЛЕНО- | БЕЛА ЗАСТАВА
Појава оне нове зелено-бе» де заставе, која се залепрша Аа 19 овог месеца у тренутку када је Ветеран народноослободилачке _ борбе _ свога народа, Ферхат Абас, прокла могао образовање привремене владе Алжира, — донела је собом читав један свет асо дијација и симбола, сада ће се сви светски лексикони пожурити да својој збирци националних застава додају још једну, зелено-белу, ако њихови издавачи бу-
ду ноле хтели да нду укорак .
са временом, Операција коју ће они извршити биће, уства ри, потпуно нормална за епо ху у којој се налазимо, У читавом _ послератном периоду странице лексикона са заставама нација обично су заста» ревале још док су биле у штампи. Једна за другом, но» ве слободне и независне на» пије појављивале су се током читавих ових тринаест годи» на На међународном хоризон» ту. освежавајући климу света у коме живимо. Појављивање још једне, алжирске, исувите је дуго припремано да би сада икога смело да изнена» ди — од државника до скром них издавача лексикона.
А што се симболике тиче, она је у овом случају била потпуна. _ Нова зелено-бела застав; појавила се Над седи штем Алжирског фронта националног ослобођења у Ка» иру, обележавајући ослободи лачки напор једног покрета, који је за четири године ство рио своју војску, ослобођену територију и систем народне власти. А, усто, када је нова застава била истакнута, саопштење о образовању привремене алжирске владе прочи» тано је истовремено у Каиру, Тунису и. Рабату, главним градовима три независне арап ске државе, што симболише уску повезаност | алжирског ослобођења са — ослободилач“ ким покретом свих Арапа који себи неумољиво. крчи пут.
Народи Југославије при» снам су пријатељством повезани са земљама арапског пре порода и они су од самог по» четка са симпатијама пратили ослободилачку борбу алжир» ског народа. У Уједињеним нацијама њихови су претставниши, то! борби давали подрчу. садашњем тренутку они имају разумевања за најновији корак алжирског на рола и његових вођа. ~
Чин који је пре три дана из вршен у Каиру. Тунису и Рабату очигледно показује да алжирски проблем тражи хитно решење. Уствари, он сада улази у најоштрију фазу. Тиме што је наложила да Алжир на претстојећем референдуму о новоме Уставу гла» са као департман Француске, нова француска влада жели да поново _ уставним _ путем санкционише интеграцију Ал жира Француској и показује намеру да само на тој превазиђеној бази решава ал жирски _ проблем. _ Одговор Алжирског фронта надионалног ослобођења на ту меру није се морао дуго очекивати. Уочи самог проглашења Пеле Француске _ Републике. Ал жирци под оружјем, образовањем своје владе јасно су дали на знање да се неће сматрати грађанима републике која се рађа.
Како сада стоје ствари,
алжирско питање доспело је у ћорсокак и то ћбрсокак' из кога га нове француске 801не експедиције свакако пеће азвући. А ако он потраје, то ће много више коштати Франпуску него Алжирпе. Алжир ци нису жалили и сигурно
Бесумње,
ни отсад неће жалити своје главе, јер, по логици свих на» рода који се боре за слободу, сматрају да могу да изгубе само _ окове који их стежу. Што се Француске, пак, тиче — она ставља врло много на коцку везујући своју судбину ва судбину замишљеног француског Алжира. најмању руку — потенцијални положај европске силе која би могла | благотворно да делује и на уређење европских и светских прилика. Нека то буде нама допуштено да кажемо, нама који смо поједине горке часове историје провели заједно са Француском и који због тога што гајимо симпатије за ослобођење алжирског народа никако не гајимо осећања која не би била пријатељска (паписапх — како се то у Паризу каже) према Оранцуској и њеном народу.
Јер, уколико не _ потражи нову базу решења алжирског питања, Франпуска отсаднеће бити само у рату са народо једне земље, коју жели да сма тра својим департманом. Она
е се, у том случају, уствари наћи у својеврсном сукобу са читавим арапским светом. Пре свега са Тунисом н Мароком, који су признали алжирску владу а са којима је нова фран цуска влада настојала да нађе модус _вивенди, а затим са УАР, Ираком и свим другим арапским нацијама које припадају свету интегралног арап ског ослобођења. А то никоме у Француској коме је заиста стало до интереса Француске не би смело да буде свеједно. Разумевање –_Франљуске за тежње арапских народа и ње« на сарадња са њима могу јој заиста дати могућност дејство вања као утицајне нације, док је продужавање сукоба са њи» ма може да одведе путем историског опадања, чију су ду бину већ показали преломни догађаји на Блиском Истоку.
Већ самим рефеоендумом о новом Уставу, који ће се одржати кроз шест дана, Францу ска се налази на џрекретници.
Проглашење нове владе Ал.
жира дало је тој прекретници још драматичнији вид.
Ј. АЛМУЛИ
КАРАМАНЛИС ДВА ПУТА __ КОНФЕРИСАО СА
БОРБА
АМБАСАДОРОМ САД.
СМАТРА СЕ ДА С.А.Д. ПРЕПОРУЧУЈУ ГРЧКОЈ УМЕРЕНИЈЕ ДРЖАЊЕ У ПИТАЊУ КИПРА И У ОДНОСИМА ј СА ЗЕМЉАМА Н.АТ 0.
Атина, 21 септембра (Танјуг)
За последња. два дана амерички амбасадор у Атини Ридлбергер посетио је дрва пута претседника грчке владе Караманлиса и водио с њим дуге разговоре, о којима није досад издато никакво званично саопштење. Обавештени атински кругови и штампа доводе ове посете у везу с намером САД да препоруче Грчкој умерено држање, како у кипарском проблему, тако и у погледу њених односа са земљама Атлант ског пакта. Ови односи су У последње време прилично охладнели услед _ негативног става ових земаља према грч“
Селвин Лојд посетио Ајзенхауера
Њупорт, 21 септембра Претставник за — штампу Беле куће ЖХаћерти саопштио је да је бритацски министар иностраних послова Селвин Лојд данас посетио претседни ка Ајзенхауера. У току посете, која је трајала 25 минута, водио се разговор о ситуацији у Мореузу ФФормозе. Ројтер)
| Нехру стигао у хима-
лајску државу Бутан
Њу Делхи, 2! септембра (Ројтер) Претседник индиске владе Нехру стигао је данас после шестодневног путовања у Паро, престоницу хималајске државе Бутан, Ово је прва посета премијера Нехруа Бутану. Пре њега ни један претставник — неке стране земље није боравио у овој земљи, која се налази између Индије и Тибета.
ИЗЈАВА ПАШКА РОМЦА
О ЗАСЕДАЊУ
МЕЂУНАРОД-
НОГ ЗАДРУЖНОГ САВЕЗА
Претседник Главног задружног савеза Југославије Пашко Вомаџ и члан Управног одбора овог Савеза инж. Војин Поповић вратили су се данас из Брисла, где су присуствовали васедању Међународног задружног савеза. По повратку у Београд, Пашко Ромаџ је дао изјаву сараднику Тан: југа о раду ове међународне организације. -/ '
Нашко Ромац је потсетио у почетку своје изјаве да су у Међународном задружном савезу учлањене задружне организаџије из 80 земаља али да је много више претстављено потрошачко задругарство. „„Ношто Југославија нема посебну организапију потрошачких задруга", рекао је Пашко Ромац, „она мало може ла учествује у ралу Међунаролдног залружног савеза. Ово тим пре што и потрошачко залругарство треба посматрати с аспекта како се оно развило у залњих 20 до 30 година. Међутим, Међународни залдружни савез још увек полази од принципа онако оформљене задруге која би У беспослици обезбедила голи живот. Данашње задруге нигле у свету не личе више на такве организације, па се тако стари принципи навлаче на нову ствар. ност'"'.
„Према томе, мислим, да Међународни задружни савез ако буде и даље радио као досад — рекао је даље Пашко Ромап — „не може задругарству у ПОјединим земљама пружити ону помоћ која се од њега очекује. Због општости у раду Међународног задружног савеза, заседања његових форума све више се претварају у трибину за невешто пропагирање политике бло ковских сила. Ова организација је по свом карактеру“ таква да би требало, кад већ постоји, да се бави извесним проблемима ко-
јама, а не да се у њој развија блоковска нетрпељивост. Послед ње заседање је то нарочито показало. Проблеми односа између влада пренели су се на функционере. у Међународном задружном савезу. Припадници блокова нису показали довољно добре воље да се отклоне заоштравања која су на моменте прелазила и у вређање,
„Међутим, треба истаћи, рекао је на крају Пашко Ромац, „да су у очима већег броја учесника заседања претрпели крах сви они који се нису трудили ла нађу код себе снаге за конструктивну сарадњу.
ким захтевима у вези с ки парским проблемом.
Неки листови, међу којима и владин „Катимерини“, пишу да је Ридлбергер тражио објашњења поводом уздржавања Грчке приликом. гласа ња у Уједињеним нацијама о америчкој резолуцији о пријему Кине у светску организацију. (Овакав став Грчке, додају исти кругови, изненадио је западне земље, а нај-
У Учитељеној шноли у Целовцу осетно се смањује број ученина са зна њем словеначког језина |
Беч, 21 септембра (Танјуг)
Учитељска школа у Целовцу осетно смањује број учени ка са знањем словеначког језика, који после дипломског испита треба да буду запослени у двојезичним школама. Пре две године Министарство просвете у Бечу издало је наредбу којом је оспорена важност уредбе Покрајинског школског савета у ЈЦеловцу да сваке године, приликом уписа нових ученика у Учитељ ску школу, треба да буде 20 оних који знају словеначки језик, да би се на тај начим обезбедио наставни кадар за остварење уредбе о двојезичном школству од октобра 1945 године, којом је било предви ђено успостављање 107 двојезичних школа с наставом на оба језика.
Док је прве године, после ступања на снагу покрајинске уредбе, било примљено 14 ученика и ученица у Учитељску школу, дотле у последње две године веома рапидно опада број ученика са знањем словеначког језика, што је по следица наредбе министра про свете да се „морају сви ученици примати школу под истим условима". ; "Пре почетка нове школске године успешно је положило испите из свих предмета и словеначког језика 18 ученика и ученица, али је упис доз вољен само деветорици, од којих се само двоје услед при
тиска појачане антисловенач-
ке кампање, пријавило да сло веначки уче као посебан наставни предмет.
више САД, с обзиром да је
рчка досад увек гласала за америчке ставове у погледу пријема Кине. Такође се истиче да је ова промена у“ словљена грчким незадовољством према ставовима запад“ њих земаља у кипарском про“ блему.
Владин „Катимерини“ пише тим поводом да неки аспекти указују на праведност захтева за пријем Кине у Уједињене нације, док се, С друге стране, влада с орМозе слепо држи америчке тактике у једињеним наци“ јама.
Други владин лист „Акрополис“ пише да је апстиненмија Грчке у гласању о америчкој резолуцији „израз 0горчења према америчкој политици у кипарском питању и протест поводом става владе с Формозе која се увек изјашњавала против грчких ставова у кипарском питању.
Беч, 21 септембра (Танјуг)
Друга генерална конференција _ Међународне агенције за атомску енергију, којој“ће | присуствовати око делегата из 69 земаља — чланица, почеће сутра у Бечу своје двонедељно заседање. Нај-
су усвајање мовог прог активности и буџета за годину, који предвиђа укупне издатке од 6,722.000 долара.
већ стигле у Беч, међу ко“ | | јима и југословенска делегација, коју предводи важније тачке дневног реда у ађенрвећ, секретар
МАЂАРСКА НОТА САД.
У НОТИ СЕ САД ОПТУЖУЈУ ЗА МЕШАЊЕ У УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ М АЂАРСКЕ И ПРЕДЛАЋЕ ПОБОЉШАЊЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ДВЕЈУ ЗЕМАЉА
ЕНЕРГИЈУ
ма 959
Готово све делегације СУ
Слободан Са.
Будимпешта, 21 септембра|ју унутрашње послове Ма(АФП) ђарске. пружања матери- | Америчком отправнику |јалне и моралне подршке | послова у Будимпешти пре- | антимађарској пропаганди дата је јуче нота мађарске | и недозвољене активности владе у Којој се влади појединих америчких дип-. САД предлаже да предуз- | ломата у Будимпешти. Аме мере за побољшање од- | меричкој влади посебно се носа између ових двеју зе пребацује да дискриминаци
маља на бази реципроци- оним мерама спречава из- | |
тета и једнакости.
У мађарској ноти проте- | учницима,
стује се због мешања САД!
давање виза мађарским на привредницима и новинарима.
Страна 3.
ДАНАС ПОЧИЊЕ У БЕЧУ КОНФЕРЕНЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА АТОМСНУ
везне комисије за нуклеарну енергију.
досадашња активност агенције, која је основана пре го“ дину. дана у Бечу, уствари су биле само припреме за по“ моћ земљама чланицама У производњи и коришћењу нуч клеарне у у мирнодопске сврхе. До данас још ни“ је решено питање подизања сопственог центра с атомским реактором _ и _ лабораторија за научна истраживања и стручно оспособљавање ка
дрова.
Избори у Аустрији одржаће св ујесен 1959
Беч, 21 септембра (Танјуг) Руководства двеју владају“ ћих партија у Аустрији —
| Народне странке и, Соџијали=
стичке партије, објавила су сагласност да се нови парламентарни избори одрже ујесен 1959 године, односно пре уставом предвиђеног рока у 1960 години.
ЗАВРШЕН КОНГРЕС ЗАПАДНОНЕМАЧКЕ ДЕМОХРИШЋАНСКЕ УНИЈЕ
БОНСКА ВЛАДА НЕ НАМЕРАВА · ДА ПРЕГОВАРА 0 НАЈНОВИЈИМ ПРЕДЛОЗИМА ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ 2
"На контресу постављен захтев за реприватизацију национализованих предузећа
(Од сталног дописника „Борбе“)
Бон, 21 септембра
Усвајање унутрашњо-по литичког „акционог програма" као и „килског мани феста", завршен је данас осми конгрес Хришћанскодемократске уније, највеће. странке у Западној Немачкој. Овим документима, ка ко се и очекивало, конгрес је у потпуности подржао досадашњи политички курс владе канцелара Аденауера: „Килски манифест" најпре указује на чињеницу да је на последњим опште државним изборима као и на: неколико покрајинских, већина становништва у Са везној Републици одобрила Аденауерову политику. Затим се истиче да се та политика састоји у „учвршћивању досадашњих успеха у економској и социјал ној изградњи, путем настав
публике“. На основу тога, влади се поставља задатак да настави политику јача- | ња НАТО-а и западноевропске интеграције, од че га, како се каже. „зависи будућнобт целокупног немачког народа с ове.и оне стране границе подељене Немачке, као и свих европ | ских народа".
Као најважнији национални задатак „килски ма нифест" поставља _ уједињење Немачке. Међутим, нека конкретна решења от вог питања се у „манифесту' не помињу, већ се са мо каже да „док тод опште политички положај у свету не омогући уједињење, све политичке снаге треба да буду уједињене у наџорима за одржавање и јачање личних и идејних контакта са Немцима са оне стране границе". |
ште не намерава да приступи преговорима о предлозима, који су у последње
време поднети од стране |
совјетске као и источнонемачке владе и у којима се пледира за почињање разговора о стварању четвор-
| не комисије за израду нацр
та мировног уговора са Не мачком. као и за разговоре влада двеју немачких држава о уједињењу. Уосталом, западнонемачка влада је то већ званично одбила. Али, овде се то одбијање уноси и у идејно-програмски документ · владајуће странке, дакле и за времен ски дужи период.
Од тачака изнетих у „ак ционом програму" странке. посебно се истиче захтев за што скорије приступање ос тварењу плана о реприватизацији досадашњих подр жављених предузећа њихо вом продајом приватницима. Остале тачке које се од
љања успешне спољне политике владе Савезне Ре-
Из овог се закључује да | западнонемачка влада уоп '
носе на настављање досаца шње привредне, финанси-
а И ти ЈЕР ТИГ ТЕВ 1 ЈЕ, Др _ 57 _ (СЛЕВЛЕГЗУ
МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНА И ФИНАНСИРАЊЕ
У привредној и политичкој проблематици Запада, у последње време, све се више истичу два питања: како спре чити тенденцију опадања међународне трговине и како организовати међународно фи нансирање да би се обезбе дио сигурнији и сталнији економски развој. Економска страна оба проблема види се у постојању знатно неискоришћених капацитета у индустриским капиталистичким земљама, у све већим привред“ ним и финансиским тешкоћама земаља у развоју које су принуђене ·на ограничавање увоза. Они имају и своју политичку страну, која се ово“ ди на односе између Истока
ји могу бити ол интереса националним задружним организаци-
и Запада, на економске и тр“
о
»ГРУБА ШАЛА«
петао
Ово је фото—копија пре тећег писма које је ових дана при Писмо је, наводно, паписао неки амерички пи Лот ! Ипсвичу (Сафолк), у чијој се близини налази јед
џ Лондону. на пошту у пловна база. Писмо %ласи:
„Ја сам амерички пилот чији је пријатељ погинуо
мачке. Намеравам да се осветим тиме што један или : ) хола, у С афолку. Очекујте нас у петак. . И са њељовом посадом бациће Х— бомбу на Пољску" ·
јетску територију. летећемо са Милд
П. С. један мој пријатељ
ћу да бацим ] два члана Моје посаде биће
Ово је већ треће писмо сличног садржаја које је совј
примила од мепознатих ауто ла'" (не вна се, ипак, чија), сваки случај у одређено вр
ваздухопловних база у Ентлеској,
ра. (С обзиром да су ранија писма била само ово треће није изазвало нарочиту сензацију. е ме биле су пооштрене мере безбедности %око
мила совјетска амбасада и бацио за 11 септембра на америчка ваздухо“
летећи изнад Источне Неедну атомску бомбу на сов= британски авијатичари. Уз
ТовВиј
у Лондону „труба шаПа ипак, за
америчких
етска амбасада
говинске акције Истока. Са• мо се по себи разуме, код тога не треба пренебрегнути ни трећи фактор, а наиме односе међу самим индустриским капиталистичким земљама које карактерише све оштрија међусобна конкурентска бор» ба. Стога и сви планови санирања, стабилизације и равнотеже о којима се сада дискутује носе печат жестоке борбе супроткости интереса које, само се по себи разуме, не остаје без утицаја и на међународну политику уопште. Започето опадање светске има основни узрок раскорака изме-
трговине у околности ђу производње и потрошње, тј, апсорбционе снаге тржишта. Овај поремећај је нарочито потенциран односом џена индустриских производа и сировина, опадањем међународне ликвидности, појачаном неравномерном расподелом де. виза и злата у свету. У прво време, док је овај процес још био у почетној фази, док није почео да се негативно од ражава на међународну трговину, западноевропске земље су биле релативно мирне и задовољне услед побољшава“ ња својих трговинских и платних биланса, повећавања девизних резерви. У том су ниске цене сировина и осетан пад Цена поморског превоза
играли веома важну улогу. Према подацима о кретању размене у првом полугођу
ове године, код свих инду“ стриских капиталистичких земаља примећује се мање или веће опадање увоза по вред“ ности, док се извоз код ве. ћине и даље развијао по не| што вишој стопи од прошло“
| годишњег, Смањивање увоза | не вредности није значило и одговарајуће опадање увоза по количини. Мање џене си• ровина при истовременом др.
у
жању цена извозних инду“ стриских производа на досадашњем нивоу, омогућивало је овим земљама да са мањом количином извоза купу“ ју раније количине увозних производа, пре свега сирови-“ на. Али земље извознице си“ ровина, поготово метала и ру: да, није погодило само пада. ње цена, већ исто тако и ко“ личинско смањивање извоза због опадања индустриске производње и код неких си“ ровина због све веће употребе синтетичких _ материјала. Најзад, дошло је и до појачане ликвидације стокова и ограничавања куповина на за. довољавање текућих потреба. Посебну улогу у овом кретању играла је и америчка политика куповина за стратешке резерве; ревизија програма набавки и смањивања куповина у ову сврху погодила је већи 6,0] производа чија улога није безначајна У међународној трговини, поготово ако се води рачуна 9 земљама извозницама у чијој извозној структури руде и минерали играју главну У“ хогу. Неке друге капиталистичке земље које су до пре извесног времена такође водиле политику стварања стра тешких резерви, сада воле политику постепене ликвидаџије ових езерви итд.
(Ово стање учинило је цене
сировина веома акутним ПРУ блемом, а исто тако и међу народно финансирање ради стварања и ширења тржишта и светске трговине. У склопу са осталим економским и политичким разлозима, које смо горе поменули, питања међуназодног финансирања поста“ ла су доминирајућа у салашњој фази светске економске проблематике.
У последње време нема ни једне акције у свету која се не би суочавала са проблемом финансирања. извешта ју Генералне скупштине Уједињених нација, која је у то: ку, генерални секретар ЈЕ скренуо пажњу да иако ти. вимо у ери досада невиђених
остварења на пољу материјал ног благостања, већина чове.
чанства је још осуђена да живи у крајњем сиромаштву“. (Он је нарочито упозорио из околност да средства која се сваке године употребљавају за војне сврхе знатно пре машују укупне економске из воре који су у свим неразвијеним земљама света расположиви за потребе економ» ског развоја. Према томе, ради се о средствима која треба створити за развој ових земаља.
То је једно од централних питања и на економској конференцији земаља Комонвелта, која се сада одржава У Монтреалу. _ Делегати _ свих земаља подвлаче потребу за додајним средствима која не могу да буду обезбеђена из извора земље матице — Велике Британије пошто британски извоз капитала данас претставља свега око 11/2% националног дохотка, док је пре рата апсорбовао 1—8%.
Претстојећа годишња конференција _Бретонвудских установа — Међународног монетарног фонда и Међународне банке за обнову и рззвој — како по свему изгледа највише ће расправљати 0 јачању својих фондова По. стоје већ и конкретни предлози, а наиме да земље чланише повисе. своје улоге код Фонда и повећају своје обавезе према Банци да би ова, на основу тога, могла. да апсорбује већа средства на међународном тржишту капи“ тала. Постоји и предлог да се створи Нова међу. народна финансиска установа у наслону на Међународну банку, која би пословала на тај начин што би давала кредите по нижим каматама, без врсти гарантија које тражи Међународна банка и да би се ови Кредити могли да отплаћују и у наџионалним валутама дужничких земаља.
свим индустриским капиталистичким земљама, понаособ, у току је разматрање планова о проширивању могућности финансирања из воза и давања кредита 34 азвој на двостраној основи. У склопу ове проблематике
треба поменути и нов облик међународних акција поверилачких земаља, који је дошао до израза у давању кредита Франџуској, Турској, и Индији пошто се ове земље налазе у изузетно тешкој девизној ситуацији. току су дискусије и о неким нозим регионалним плановима који се односе на земље Средњег Истока, Латинске Америке, јужноевропске земље у склопу западноевропске интеграције итд.
Засада, у вези свих ових многобројних планова, треба констатовати да је ово први пут да се тежиште дискусија и акција на терену економске проблематике концентрише на питања финансирања, светске
В.М.
ПРИХОДИ ОД ТУР
Аустрија |е за протеклих преко 2,54
приходом од туризма Аустрија
трговине, који је У прво! половини ове године премашио 2,1 ми
лијарлу шилинга. (Танмг)
ПОВОЉАН ТРГОВИНСК
Холандски министар привреде обавестио је Парламент да
се у последњо| години дана зн трговинском билансу Холандиј
је имала дефицит у износу 560 милиона гуллена, а ове године има вишак ол 650 милиона, (Ројтер)
· ВЕШТАЧКИ ЗЕМЉОТРЕС У АЛПИМА
Француски сензмолози упалили су у алпском језеру Негр
20 тона експлозива и тако иза испитивања дебљине и састава
Ови опити се врше У оквиру програма Међународне геофизичке
године, (Ројтер)
АТОМСКА КОНФЕРЕ
У Лондону је завршена Комонвелта. На конференцији,
гата из свих земаља Комонвелта осим Малаје, извршена је
размена мишљења о најнови!
ришћења атомске енергије У мирнодопске
ВЕЛИКЕ ПОПЛАВЕ У МЕКСИКУ
Услед наглог пораста реке Лерма у неким северозападним
покрајинама Мексика поново ј
плава. Бујице су провалиле два нас Уништено
Санта Круз де Галена, познато да ли је било људски
~ КРАТКЕ БЕСТИ · |
милијарде шилинга прихода од страних туриста, за 15 отсто више него у истом периоду прошле године, Овим
| ске и социјалне политике | формулисане су само у вр ло уопштеном виду.
У дискусији, која се води ' ла у току јучерашњег и да нашњег дана, примећено је | учестало понављање претњи западнонемачким синдикатима да остану поли| тички неутрални. То се нз| рочито односи на питање |да ли ће западнонемачки синдикати учествовати У кампањи против атомског наоружавања Западне Немачке,о чему Савез западно | немачких синдиката ускоро треба на свом ванредном конгресу да донесе од луку. Известан број учла-
'| њених синдикалних стру-
ковних савеза, међу њима и највећи Савез металаца, са својих 1,8 милиона чла нова, већ је најавио своје учешће у „покрету против атомске смрти".
Овде се поставља питање да ли би западнонемач ка влада, у случају неких оштријих противатомских акција синдиката, нарочито у случају протлашавања политичких штрајкова, предузела и неке репресив не мере, Својевремено је са владиних места већ истак нуто да ће се у Западној Немачкој политички штрај кови третирати као „противуставни". На демохришћанском кон гресу у Килу се о оваквом аспекту проблема | „политичке неутралности“ синди ката није расправљало.
М. ВАЈЕЦ
Амбасадор Ђерђа у посети
југословенском одреду ___ на Синају
Каиро, 21 септембра (Танјуг)
Југословенски амбасадор У Каиру Јосип Ђерђа отпутовао је данас на Синајско Полуострво: У току дводневног 60 равка амбасадор Ђерђа ће по сетити логор југословенског одреда у Ел Аришу н Газу где се налази штаб снага Уједињених нација.
ИЗМА У АУСТРИЈИ
седам месеци ове године имала
ће покрити џео дефицит спољне
И БИЛАНС ХОЛАНДИЈЕ
атно поправило стање у спољно“ е. Пре голину дана Холандија
звали вештачки земљотрес ради Земљине коре у области Алпа.
НЦИЈА КОМОНВЕЛТА
конференција научника земаља којој је присуствовало 40 деле-
им достигнућима на пољу ко сврхе. (Танјуг)
е дошло до катастрофалних поипа и готово збрисале село је око 100 кућа, Није Лош
х жртава. (АФП)