Борба, 22. 09. 1958., стр. 4
Страна 4
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
АВА МААДА АНСАМБЛА
Приштинско позоришипе у нођој сезони
Народно позориште Косова и Метохије ушло је у овогодишњу сезону са четири 06новљена и петнаест нових ко“ мада. Већ ове недеље Шиптарска драма обележиће почетак сезоне извођењем „Главице лука“ од Криста Берише и „Освете“ од Јусуфа Кељмендија, а Српска драма комадом „Кад је среда — петак је“ од Плаовића и Ђоковића и комедијом „Инспектор је дошао" од Џона ПристЛија (на Малој сцени). Сви ови комади играни су прошле године, па се због великог интересовања публике обнавмају и у овој сезони.
Истовремено са увсжбавањем ових комада, оба позоришна ансамбла интензинно припремају нове драме: шиптарски — „Ханку“ Исака Самоковлије, а српски ансамбу „Чаробњака који доноси кишу“ од Ричарда Неша. Обе драме, како се очекује, биће приказане почетком октобра Иначе, овогодишњи репертоар веома је богат и разноврстан Као и прошле сезоне, доминирају дела домаћих писаџа Душка – Роксандића, Бранка Ћопића, Ивана Студена, Иве Војновића. Исака Самоковлије и других, као и дела младих шиптарских писаца Кристе Берише, Живзије Сулејманија, Јусуфа Кељмендија и других Овогодишњој сезони позориште ће први пут приказати, поред осталих, комаде „Кула вавилонска“, „Број 634“, „Бразда“, „Еквиноцно“, „Ханка“, „У џепу миш“, „Ожиљак издаје“, „На. срадин Хоџа“ (драматизација Бруна Беговића и Здравка Катића), „Душе“, „907 не Чавља се, О. К.“ од домаћих и „Мера за меру“, „Романов и Ђулијета“ и „Чаробњак кофи доноси кишу“. од страних аутора.
Колектив позоришта и његови уметнички органи и органи самоуправљања настоје да на репертоару прикажу што више шиптарских оригиналних драма из савременог живота, које пишу млади писци — Шиптари. Тако су, поред поменутих писаца, на репертоару _ шиптарског _ансамбла _ приказиване — драме Муртезе безе, Чемиљ Доле, Мухадем Чеме, Реље Владо. вића и других, а у овој се зони резервисана су места з» два нова дела, која такође пишу типтаоски писци.
Врелно је напоменути да се ласно народно позориште, приликом састављања репер. тоара, руководи жељама своје публике за коју се више
не може рећи да је малобројна. Уведена је, наиме, стал“
на пракса да се нацрт репертоара износи на јавну дискусију грађана. На посебним састанцима, које колектив по-
зоришта организује у ту свр: |
ху, радници, наставници, нозинари, занатлије, политички активисти и, нарочито сред“ њошколска омладина, расправ љају о репертоару, дају своје примелбе И сугестије. Тек после тако масовних дискусија, репертоар се усваја у коЛлективу, уметничком и позо-
ришном савету. у
— Шама је нарочито дра: го, рекао нам је у разговору Јаснић, што нам гро публике чини омладина која је најактивнија, и у позоришту, ни У дискусијама о репертоару. И-
наче, без обзира што на Ко сову и Метохији до ослобо ђења није никада постојало
позориште и што овде нема никакве позоришне традиџи-
је, па је публика још увек у формирању, са задовољством можемо рећи да смо | стекли врло зреле гледаоце
како ва српске тако и за прет ставе на шиптарском језику Да то постигнемо омогућили су нам и публика, и квалитетни ансамбли,
Иако Обласно народно позориште постоји тек 10 година (за то време дало је 2033 претставе од којих 1.021 у Приштини и 1.012 у другим местима у Области), оно данас располаже са два глумачка ансамбла, способна да се прихвате ин најкомпликонанијих уметничких задатака Нарочито треба истаћа Ш]иптарску драму, чији су чланови регрутовани из релова дилетаната, а данас су достигли такав ниво да могу успешно играти и у нашим највећим позориштима. Тако су дојучерашњи аматера Катарина Јосип, Шани Паласка, Абдурахман Шаља, Мухарем
Ћена, и други из „старије“, Леза Спаћи, Ахмет
затим
Прошетај се, алеторијо
ж ~
Гостовање _ студемтског — сати“ ричмог театра из Варшаве у дворани „Бошка Бухе“ у 660граду. Програм „Прошетај се, алегоријо“ режирао Војцех Солавбц. х “
Реч је о стандарду живота који се на пољском зове исто као и стопало: два младића стоје, ма по једној, нози; стопало лруте им је умотано У завоје и држе га У ваздуху.
— Не ропћи, — каже први, Дићи ће нам и лругу ногу.
Затим халапљиво једу крушке: — Ждери брже, поскупеће У међувремену, — каже један.
Затим се човек без свог мишљења (резигнирано понавља ла треба повећати активност и развити самоиницијативу) стрема ла исприча једну тужну и смешну причу. Не исприча је на крају, јер: публика ту при. ЧУ и сама зна сувише лобро.
И тако од једне тачке до друте, од једног шлагера и посетке по пруге, студенти Сатиричног театра из Варшаве говоре о Пољској. театарским језиком Ме ан велику популарност и а богату традицију у овој земљи.
Садржај је увек — тема дана, У размерама (личним, не/ сувише широким) у којима је види обичан човек из аспекта потсмевача: човек коме не остаје ништа друго већ да се шали на рачун својих нелаћа, човек коме није стало ло великих речи и великих симбола, већ воли ла попије и попева, како се каже У завршном куплету вечери »Прошетај се, алегориДо«, Ако му је то заиста једини пиљ, а он је прно на бело лекларисан У коначној речи програма. јасно је којој врсти љули тај човек припада, јасно је да га треба назвати малограђанином. Међутим. читав протрам говори против те програмске декларапије на крају. Форма. а и салру Ми који углавном потсећају на питиране, чине ла непретенпиозна чаршиска досетка добије тон лруштвене критике. аутентичне сатире на нарави и прилике доба у коме Пољска данас постоји, Њена очитледна, визуелна симболика, на моменте врло рафинирана, лепо смишљена, речита, говори посредно, чува се експлипитно“ сти и претеране Јелностапности, због чега бисмо комику Сту“
дентског театра из Варшаве најрадије назвали комиком неочекиваног откривања смисла симбола ипрепознавања проблема о коме је реч. а који је део гледаочевог свакопневног искуства.
У глумачком погледу, ансамбл варшавских студената претставио се као изванредно талентован колектив младих уметника, живо и озбиљно заинтересован за актуелне садржаје и позоришну форму кроз коју салржај треба изразити,
С. СЕЛЕНИЋ
Сцена из комада „Нита"
Цирези, Маљ Гами, Мелиат Ћена и Џевдет [Цена из „мла ђе“ генерације, изврсни глумџи. Неки од њих већ су постали и реномирани редитељи. Овај ансамбл, као и Срп| ска драма, стекао је у целој | Области, коју сваке године обилази, веома солидан реноме о чему сведочи све бројнија маса гледалаца његових претстава.
Т. МИЋКОВИЋ
АМЕРИЧКИ
Нова драма на скопској
сцени
„КУЗМАН КАПИДАНУ НОВО ДЕЛО МАКЕДОНСКОГ АУТОРА
Скопље, септембра
У новој позоришној сезони у Скопљу, која је већ почела, драмски ансамбл приказаће пет нових премијера, Прва премијера биће вероватно домаћа драма „Кузман Капидан“ од македонског књижевника Васила Иљовског, У којој се описује јунаштво овог легендарнот македонског борџа. Поред „Шуме“ од Островског, извешће
овај ансамбл још „Дуго путовање у ноћ“ од истакнутог америчког писца
Јуџина О'Нила и „Лисица и грожђе“ — дело савременог бразилијанског књижевника Гуљерма Фигејреда. Биће изведена и једна домаћа драма, која ће бити накнадно одабрана. Поред обнављања старог репертоара. ансамбл (Опере извешће у новој сезони и три нове опере: „Отело“ од Вердија, чије су припреме почеле још прошле сезоне, затим,
„Марта“ од Фридрика Флото- |.
ва н „Ђоконда“ од Понкијелија. ПСИХОЛОГ
МОРЕНО ДОЛАЗИ У БЕОГРАД
Познати _ амерички соцџиолог, психолог и психијатар професор др Јакоб Морено, директор Морено института у Бихону (САД) и професор | на Колумбија _ универзитету, гостоваће у нашој земљи од 25 до 27 септембра, на позив Института друштвених | наука и психолошке катедре | Филозофског фахултета у Бе ограду. За то време у Дому синдиката у _ Београду одржаће три предавања са тема ма о новом методу у социолошким _ истраживањима соџиометрији, психодрами и методама и резултатима Постигнутим У примени групне психотерапије.
Јакоб Морено рођен је 1892 го дине у Букурешту. Студирао 1]е филозофију и медицину У Бечу, а 1927 године преселио се у САД. где стално живи. Познат је У свету Као психо-лраматичар со· циометрист и спепијалист за груп нНУ психотерапију. Пенходрамом се бави ол 1929 године. Иначе, он је проналазач такозваних .жи аих новина“ и рално-филма. којима се служио као средством за психо-терапију. Вршио је мно гобројна психолошка и социолошка истраживања и организовао анкете, а позната су му испити. вања поихологије и живота за. твореника У чувеном америчком затвору Синг Синг (1931—1932 године), као и многобројни такозвани „спонтани тестови“ код деце. Покпенуо је 1939 часопис
„Сопиометрију“. у коме разрађује нове методе у сопиолошким истраживањима. Оснивач је Института 3а соцнометрију и пси. ходраму у Бикону код Њуторка, који данас носи његово име. Исто тако, 1946 године, основао је оригиналну установу „.Театер за психотерапију и психолраму“ у Вашингтону. Претседник је Америчког друштва за социометрију, које разрађује овај познати експериментални метод У сопиологији. ,
Професер Морено објавио је низ резултата и дела из области својих истраживања. Године 1937 публиковао је „Спонтани театар“, а ускоро и свој рад „О психодрами“. Најпознатије дело му је „Ко ће _ надживети)“, _ штампано 1953 године у Бикону на пре ко 700 страниџа. То је интересантан и нови поглед на
—
ЈУГОСЛОВЕНСКА
ФИЛМСКА ДЕЛЕ:
ГАЦИЈА ОТПУТОВАЛА У ПОЉСКУ
У Пољску је синоћ отпутовала југословенска филмска делегација која ће присуствовати отварању „Недеље југо словенског филма“ у Варшави. У делегацији се налазе генералну секретар Удружења филмских произвођача ЈУ гославије Јован Ружић, затим Миодраг Ђорђевић, Сне жана Михајловић и Сранце Штиглић,
У оквиру „Недеље југосло“ венског филма“, Која ће се одржати од 25 септембра до 1 октобра, у Пољској ће би-
ти приказани филмови „Вели
Миодраг Протић;
до пп зета и пи ин и
Ки и мали“ „Суботом увече“ и и „Долина мира“.
Уметници на Аутопуту Сутра ће на аутопут Параћин — Ниш отпутоватв пог знати секстет Душка Радетића, са солистима Анђелијом Милић, Велинком Гргуревић, Љубивојем Видосављевићем,
Живојином _Живковићем _ и Костом Петровићем. | Београдски уметници ће у
уторак и среду дати неколико приредби за градитеље ДАутопута.
Мандолина
ли пеш тама им оеитиитиит и пи ми пнивиимнннинмнниининитин
међусобне односе људи. Др Морено уређује едицију социометрисхих _ монографија, чија је тридесет пета књига недавно изишла.
М. Г,
БЕЛЕШКА Школа пи родишељи
Титоград, септембра Добро би било ако се бар на почетку сваке школске године потсетимо и размислимо како и којим средствима да приближимо школу ђачким родитељима. За многе је она кроз њихово сопствено школовање била баук, па је то остала и сада кад су им деЦа почела да уче, му њу не навраћају, са њом опште и „сарађују“ или преко деџе или преко комшилука, али. им је самима тешко да лично пођу и виде где им деца уче, ко су им васпитачи, под каквим условима раде, да ли онако како је некад било, или су се ствари измениле
У свакој школи ће вам рећи да није мали број родитеља који су такорећи свакодневно „на школском прагу“, који брину школску бригу не мање од наставника или школ ског одбора, који чак „досадише“ запиткивањима. Рећи ће вам, међутим, да је оних других много већи број, оних који уопште „не досађују“. Због њих се, наравно, догађају многе немиле појаве, непријатности сваке врсте, па чак и оне са Трагичним завршетком. Пре неколико дана један родитељ је дошао сам у једву титоградску школу да упише сина у следећи разред.
се извињавао пред људима у школи што не зна да ли му је дете положило претходни разред и молио је да га тек сада, на почетку нове школске године, о томе обавесте. Дакле, ствар без последица. Неки други родитељ је био „обавештен“ да је дете пало из француског језика, па је нашао наставника да дете поучава преко лета како би, га спремио за поправни испит. (Стајало га је то око 15.000 динара. Кад се ученик јавио за поправни испит испало је да од полагања нема ништа, јер он понавља разред пошто има више слабих оцена. Ни ово можда није велика штета, јер треба претпостављати да ће ученик сада бити добар из француског језика.
рећи случај је сасвим дру ге природе. Један ученик ти» тоградске осмогодишње школе „Саво Пејановић“, уместо да призна родитељима слаб успех на крају године, вероватно из страха, обмануо их је на тај начин што је рекао да има поправни испит. Он је читавог лета живео у страху од последица, а да никоме не каже истину, (Оног дана кад су родитељи мислили да је пошао на полагање поправког испита, ученик је отишао
на Мрак и утопио се. . СОКОЛОВИЋ
ИСПРАВКА
Техничком погрешком чланак – „Повећање потребе за стручњацима намеће друштвеној заједници и универзитету узајамне обавезе". . који је објављен _у јучерашњем, недељном броју „Борбе“ није потписан.
Аутор овог чланка је др Бо рислав Благојевић,
Понедељак,
УНИШТЕНА НАЈБОГАТИЈА ЗБИРНА ДИЈАПОЗИТИВА
_ АЛПСКЕ
ФЛОРЕ
СФОПСТВЕНИК ОВЕ ЗБИРКЕ БИЛА ЈЕ 86-ГОДИШЊА СТАРИЦА ФАНИ КОПЛАНА КОЈА СЕ НЕДАВНО ПОПЕЛА НА ВРХ ТРИГЛАВА Е
Љубљана, септембра
=— Сама ћу идуће године у стене 'Григлава... Ме треба ми Јоже Чоп.. И сада бих сама ишла, само да ме ова лева нога врашки не боли!“ — каже нам симпатична Фани Копланд, која овог месеЦа слави свој 86 рођендан. Седокоса старица, живахних покрета и очију, одмах се потзудила да нам то покаже и дода да је сада нога не боли. Фани Копланд, родом Иркиња, одрасла У котској, ћерка професора Ралфа Копланда, чувеног астронома и једног од оснивача космичке хемије, одлично познаје Југославију. Ту живи више од три деценије. Пре извесног времена је направила релак подвиг, успевши се уз Триглавску (Стену, на надморску висину од 2.515 метара!
Модерни „вандализам“
Фани је као девојка и зреха жена прошла свет, Воли Југославију, много је успомена везује за њу, сувише је ту лепог, како каже, и то се никада не може заборавити.
У многим публикацијома на енглеском језику, Фани Копланд је износила своје велико и искрено одушевљење нашим планинама и присношћу наших људи, Научила је српски и словеначки“ језик, боравила је сваке године на Великој Планини, била је лектор енглеског језика на Јоубљанском универзитету
Фани је била на планини Присојник, на Скопској рној Гори је смучала, упознавајући тако људе које је њен отаџ толико волео. Био је планинар и велики словенофил. (Она је неуморно снима ла планинску флору. Али, када је после Другог светског рата, који је провела по за творима убљане и "Тоскане дошла у Лоубљану, нашла је своју "збирку дијапозитива алпске планинске флоре у 6оји, потпуно уништену: икада нећу „белогардистима“ опростити тај злочин... Не разумем зашто су то учинили!» То је била најбоља збирка на свету, дело и смисао мога живота., Такав „вандализам ! — узвику“ је Фани Копланд, а у очима јој се виде сузе.
Четворотодишња „алпинисткиња“
“ Заволела је Фани планине као дете, Отац и брат чувени алпиниста, извршили су на њу велики утицај:
ац нам никада није рекао да не смемо да ризикујемо — каже Фани. Волео је и одобравао сваки ризик, када је. он.имао неког смисла. (Сећам се, наставља она, имала сам четири године када ме је отац довео до једног високог зида код наше куће и почео ме учити како се „пење“. Било ми је осам година Када сам заједно са четрнаестогодишњим _ братом задивила туристе који су уживали на шкотској обали: успели смо се уз усправну
Фани Копланд
стену на обали, уз стену које су се сви клонили. док је мајка кршила руке, а туристи уплашено гледали, отац нас је'мидно посматрао и учио, Није нас истукао...
Тешки часови
. .. Јожа Чоп је водио курс планинара _ У риглавским Вратима, када су га обавестиЛи да долази Фани Копланд:
— Познајем је већ неколико деценија каже Јожа, њену пламену љубав према планинама, жељу да се попне на 'Григлав. Зато сам напустио течај и пошао јој усу-= срет... Били су то тешки тренуци, Ишли смо скоро 14 часова, стопу по стопу. Време дивно, пуно сунца. Коначно смо успели. А
— Шије било тако тешко — каже Копландова. Истина, осећала сам Мало умор, али ме колено, које сам пре две године повредила приликом силаска са Велике Планине, журећи да Се састанем са сином, није болелој Вратила сам се сама преко Крна и прешла 12 километаја за три и по часа! Ах, идуће године
идем сама на Триглав.. Проћи ће колено... Нећу да ми Јожа помаже... сутон дана, Фани Копланд и Јоже Чоп су стигли у „Ајажев дом“ у Григлавским Вратима, преноћили и у рано јутро наставили успон. реко Прага, ка Кредарици. Старица је направила заиста редак подвиг, на који је поносна. #
ж о "ж »
Слушамо је:
—-=Очи су ми'се напуниле сузама, када сам при крају рата срела у Италији Титовог партизана... Грло се сте-
гло када сам априли 1953
дине кренула за Југославују,
а граници сам срела пој
ка.. Било је то дете теља које сам пре са знала у Крањској ори 5:
грлили_сМо се и обоје Ки кали. , војник с пушке Петници и царински оргау су нас зачуђено посматрали Југославија, је домовина, ;; су људи које волим џ коју мене воле. икада више
бих могла да напустим за
земљу. Она је на ИЗвестау начин и моја...
Душан ДИМИТРИЈЕВИу
ОДЕ ЛЕТО!
Последњи календарски Летњи дан није разочарао Београђане. Од раног јутра небо је било ведро, а током дана температура ваздуха достизала је висину и од плус 29 степени, Плаже на Сави, осим Партизановог купалишта где више нема понтонског моста оживеле су јуче као У дане највећих врућина, Температура воде око 13 часова износила је 20 степени,
По околним излетиштима запажен је већи Срој излетника. У Кошутњаку и Топчидеру, У
Којима се још увек не осећа присуство календарске јесени, провело је јуче недељно попо
| дне безброј београдских поро«
дица,
Ови малишани нису пропусти“ ли да искористе топло сунце, У кампингу на Топчидеру ону су се у друштву већег броја св» јих вршњака играли готово чи. тав дан на топлом песку,
Беотрадски униђерзитетш у прошаој години, |
ОДУСТАЈЕ СЕ ОД СВАНОГ ТРЕЋЕГ ИСЛИТА
На београдским факултети ма се сваког испитног рока понавља иста слика: велики број студената одустаје од полагања већ пријављених испита.
Прошле школске године, у три испитна рока (октобар, јануар и јун), проценат одустајања од испита био је велики — 37,25 отсто. „Значи да се од сваког трећег испита одустаје.
+
| На медицини — 54,8 отсто одусталих
ЧАзлажења _ пред испитну комисију највише се плаше студенти медицине. Код њих је проценат одустајања дале ко највећи на Београдском универзитету — 54,8 отсто. После Медицинског највише се одустаје сна Ветеринарском — 44,9 отсто, затим на Фармацеутском — 44,4 отсто и Правном факултету — 43 отсто. Најхрабрији су (тачни
је речено — _ најспремнији) студенти Грађевинског факул тета. Код њих је проценат одустајања најмањи — 13,8 отсто. (Одмах иза њих долазе студенти Пољопривредног факултета у Земуну, где је проценат одусталих — нешто већи — 14,79 отсто.
Положени — неположени 2,4:1
Занимљив је и однос изме“ ђу положених и неположених испита. На џелом Универзитету он јој 2,4:1, али је на по јединим факултетима различит. Најбољи је на ФилоЗзофском факултету у Новом Саду 4,7:1, Пољопривредном факултету у Зе“ муну — 3,6:1 и Економском 2,5:1. На Машинском факултету скоро сваки 'други студент пада на испиту о чему сведочи однос између положених и неположених испита — 1,31. Нешто боље стање
ЈЕДАН РЕДАК ЈУБИЛЕЈ
ПРОСЛАВИЛИ ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ
МАТУРЕ
У тихом кутку ресторана „Шу-
мадије"' у Београду, прексиноћ је прослављен. Један редак јубилеј, Шест 70-тодишњака сла-
вили су 50-годишњицу завршетка матуре' београдске реалке, онда једине у Београду и целој Србији. Од матураната из 1908 године, у животу су остали само њих седморица, Шесторица су били на „златном“ јубилеју — четири инжењера: Хуго Мак Клур, Радослав Филиповић, Самуило Ман дил|и Танасије АритоновићУ један лекар др Душан Филиповић и један виши банкарски чиновник — Велимир Лубен, Седми из њихове генерације — Алфред Бастлер који сада живи у Опатији, није могао да дође на ову интимну свечаност. Сем двојице Филиповића који нису У роду —. сви остали су пензионера, Слављеници
Уз црну кафу и чашицу вина, сећали су се својих давних ђач“ Ких дана, давних и недавних ра това и буна. Имали су много чега да причају један другоме. То су оне приче које увек почињу овим обавезним „Сећаш ли се.,."'. а завршавају уздасима који можда, значе тугу за „до. брим старим временима", а можда и „жал за младост",
Најрадије се, свакако, сећају својих ђачких дана н својих професора, нарочито Стевана Сремца, који им је предавао истоРију м који је много волео ђаке. Сећају се и београдских трамваја са коњском вучем. ч „патролџија“ који су палили и гасили уличне фењере, и ондашњег 6оемског живота по афанама, Још су им у свежем сећању ликови Нушића, _ Радоја – Домановића, Чича-Илије Станојевића, Доебри-
це Милутиновића из Млађих дана... Памте пет краљева и многе промене режима, И када је на Славији била нека бара и један мали дрвени мост, а садашња топчидерска чесма „била на Теразијама. Успомене из минулих ратова још увек су свеже, И Кајмакчалан, и Солунски фронт, и Крф, и Видо, и Немци и нацистички логори. „Ова шесторка 70-годишњака спада у генерацију која је, ваљда, проживела седам нај Сурнијих деценији у историји света.
Дуго је текао разговор, спонтаћ и ненаметљив,
И тихо су се растали. Куцнули су се, на растанку. за још „„Ммногаја љета", | То смо им и ми пожелели,
Б.
веома |
је на Технолошком факудте“ ту == ОМА ИИ
Просечна оцена — 71
| _ Просечна оцена свих поло жених испита у прошлој 17 дини била је 71! пиона Н разлику од претпрошле, 0" клапа са просечним оце на појединим факултету. Најбоље оцене имају слух“ ти на Филозофском и По привредном факултету У о вом Саду: На првом просе“ на оцена је 7,69, а на 10" гом 7,37. Од факултета у Бео граду највише успеха су "" мали студенти Пољоприврел ног факултета. Просечна 919 на на овом факултету је 50 што слабија од оцена У о вом Саду, али је виша од о:
на на осталим са не факултетима — 7,21. Рајн имају
жу просечну оцену електротехнике
једиви је
студенти 6,9. То је уједно и
факултет на коме сеп
на оцена спушта испод “
не „седмице ·
Повећава се број дипломираних
магиз
Број дипломираних студе ната у прошлој школској М дини (септембар 1957 = Ши 1958) већи је него претхо не. На свим факултетима Јпломирало је 3.029 студев“: та. То је досад највећи дипломираних у једно! те ској години на Београдс« универзитету. с.
Међутим, иако се 6р91 спломираних студената не Е лом Универзитету стаАво и већава, поједини факул“ И бележе извесно опадањ“ Грађевинском факултету дипломираних студената . а следње три године опа9 > 182 на 124 студента а шње. Слично стање |е ." Пољопривредном факултет . Земуну. Насупрот томе, у Електротехничком ФА дипломирала су прошао. дине 124 студента, лрет ој шле 94, а ранијих година бе дипломираних студената је још мањи.
мањИ ари
"Синоћ је одржан“
а претстав прва пр ртиста
Синоћ је + Адриа“ одржана Ва совјетске арта у Мајстори арене, [ земљ!. гостовању по НАШЕ да држати око два МЕБ“ сине је Свечано! претставлник Набу. присуствовали ПРеЕГрлА тко ног одбора града Градић, рица Јојкић, секрета! итунов комитета СКЈ Ристо.“ савез амбасалор Совјетско са ке Београду Замчевск и већи љем амбасаде КА Београђана, с Совјетска цирку „ рена дели“, која броји вео" на, даваће прете ана, ду око двадесет
“
груп“ са ка У