Борба, 22. 09. 1958., стр. 5
_ Филмска композиција „Земље“ путује
Оливера Марковић и редитељ Вељко Булајић (радна фото зрафија са снимања „Земље“ )
И Осијек, септембра „Земља“ је засад само рад
ни наслов новог уметничког филма, чији се један део моментано снима у Осијеку и околини. Његови аутори још не знају под којим ће се насловом појавити на кинемаскоп екранима, али сматрају да је свај не само „прозаично сув', него и „преексплоатисан“ у досадашњим уметничким делима. Потребан је, дакле, неки привлачнији (комерцијалнији). На прилично узаном простору поред осјечке железничке станице већ десетак даНа види се око постављених камера мноштво глумаца и статиста у ношњама и ритама Далматинске Загоре и Ма кедоније, чији склад нарушавају шарени комади „УНРА“. текстила. На филму треба да се прикаже реприза сусрета далматинских и македонских колониста 1946 године, не посредно пред прелазак у Ба рању, где ће започети нов жи вот, на новој земљи. Квартет писаца сценарија — (Слав ко Колар, Иво Браут, Стипе Перовић и Вељко Булајић желе да у овом филму, коли“ ко је могуће верније, пропрате пут једне групе колониста, која — по извршеној аграрној реформи, 1946 године — путује с оскудним инвентаром и нешто мршаве стоке у композицији од петнаест вагона из Далмације до Барање, где ће се заувек настанити.
Млади редитељ филма Вељко Булајић „вуче већ чети. ри и по месеца ову композицију са око 250 „колониста“, прешавши с њом око 800 километара од Бенковца, преко Шибеника, Перковића, Дрниша, _Клањца и Загреба, до Осијека. У њој људи „путућу" и „доживљавају своје животне драме готово на исти начин на који су их до“ живљавали и некадашњи колонисти на том путу. Само — уколико то редитељу буде пошло за руком — уметнички обликовано. %
У филму учествује близу шездесет глумаца у главним
и епизодним улогама и близу шест хиљада статиста. _Учествују глумци из Београда, Загреба, Осијека, Тузле, Крагујевца и Шибеника. Само у главним улогама појављује се дванаест глумаца, међу којима Оливера Марковић, Ивица Пајер, Сима Јанићијевић, Бата Живојиновић, Милан Милошевић њ најновије „откриће“ — млада осјечка гимнази јалка Инге Ићлер.
Нешто што је посебно занимљиво у овом филму, јесте четрдесетак сељака — љу ди, жена и деце — из далматинског села Ваћани, који од почетка снимања иду с екипом. Захваљујући екипи, они су први пут видели железницу и аутомобил, град, море, равницу „без краја“, н још мно го „питомине“. Пошли су с екипом „трбухом за крухом“, али никакви глумци не би вер није дочарали како су се понашали и сналазили колони“ сти који су из тих села, такође први пут, сишли у град, на путу за Барању. ,
У екипи истичу да је ова „копродукцијг глумаца и сељака била од обостране користи. Глумци су много шта научили од сељака, а ови су
видели живот о' коме „нису
ни сањали"“. Видећи како се живи ван њихових села на го лом камену, добар број њих одлучио је да пође стопама њихових ·сусељана колониста и да потраже „нове изворе живота“. Неки ће одмах остати код рођака, пријатеља и по знаника, који су се већ тери-
торијализовали и стекли нове животне навике у Барањи, Редитељ Булајић, који је раније дуго прикупљао податке о колонистима за сценарио, пажљиво је посматрао ове сељаке и промене на њима 'и дошао на мисао да би се, можда, једном могао снимити добар филм о — овом филму. О примитивним сељацима, који — не знајући за то — постају филмски глумци, и који после завршеног „тумачења“ улоге колониста, постају — стварни колонисти.
Д. ЈОВАНОВИЋ
Премијера филма „Рат и мир' у Скопљу
Скопље, 21 септембра
У Скопљу је синоћ одржана свечана премијера италијанског филма „Рат и мир", који је снимљен по истоименом делу Лава Толстоја.
Премијери су присуствовали многи чланови Републичког извршног већа, истакнути политички и културни радни ци, уметнеци, новинари и дру ги грађани (Скопља. ~ (Овај грандиозни филм - чија пројекција траје 185 минута снимала је у виставижи-техници и колору италијазска филмска кућа Дино де Лаурентис. Филм је режирао Кинг 'Видор.
Улогу Наташе Ростове тумачи (Одри Хепберн, а улогу Пјера Безухова — Хенри
Фонда. Ја:
„Вратаостају ошбђорена“
— нођи Чапођ филм
Најновија продукција „Босна-филма“ је играни филм „Врата остају отворена“, по сценарију _ Владимира Паскаљевића. После прекида од ме сец дана, почетком септембра снимање је настављено. Екипа филма; на челу са редитељом _ Франтишеком — Чапом, боравила је ових дана у Тре бињу и Коњицу где је снима ла поједине екстеријере. Остаје још да се сниме неки екстеријери у Београду и Загребу. Постоји мишљење да ће филм бити завршен у дру гој половини. октобра, а његова премијера очекује се крајем ове године.
Филм „Врата остају отворена" говори о судбини дечака Петра који је за време рата изгубио
родитеље, У великом. граду, у који је дошао одмах после рата, вашао се у друштву беспризорних _ дечака-тапкароша. У овој средини направио је више прекршаја због чега доспева у затвор., Петар воли слободу, у су. штини је поштен дечко, ХИз затвора бежи у Загреб и тражи од једног свог пријатеља да му по могне, Овај га запошљава као продавца новина и биоскопских карата, Посао му се несвиђа. Ма ла је зарада, а он жели ла се лепо обуче и Соље живи, Сасвим случајно, на загребачкој железничкој станици Петар је прочитао оглас у новинама у коме бака тражи унука, односно се-
Франтишек ап
ЕНСТРАВАГАНТНИ МИСТЕР МАПРА
Чуђени амерички редитељ о Берлинском фестшиђаау, где је био чаан жирија
Познати амерички филмски уметник, творац филмова „Мистер Смит иде за Вашингтон“ и „Екстравагантни . мистер Дидс“, Френк Капра, дао је по свом повратку из Берлина следећу изјаву америчким новинарима: и
ФИЛМОВИ КОЈЕ
наиве о — и нашим био“ расподелу копије за
За приказивање у скопима предузећа за филмова добила су ове филмове:
„МУЗИКА У НОЋИ“ — мексикански филм у режији Тита Да-
висона. Главне улоге у филму тумаче; артисти, певачи и разач музичари Мексика.
„ПЛАКАЋУ СУТРА“ — амерички филм У режији Данџела Мава, Главне улоге у филму тумаче: Сузан Хејворд, Ричард Конте, Ели Алберт.
„СВЕТЛОСТИ ВАРИЈЕТЕА“ италијански филм у режији Ал. берта Латуаде и Фелерика Фелинија, Главне улоге У филму тумаче: Пепино де Филипо, Карла дел Пођо, Ђулијета Масина, Џон Кипмилер.
„ТОСКА“ — италијанска филмована опера у режији Карминеа Галонеа, У главним УЛО. гама: Франк Дивал Франко Корели, Арпо Поли.
„РАТ И МИР“ — италијански
филм у режији Кинга Видора. лавне улоге у филму тумаче: Одри Хепберн, Хенри Фонда, Мел Ферер, Меј Брит, Виторио Гасмаа,
„ДЕЈВИ КРОКЕТ“ — амерички
филм у режији Нормана Фостера. „Главне улоге у филму ту-
маче: Фес Паркер. ћБади Ебсен Хенри Шунер, Бенџамин Хорнбакл, 4 __ЊА ЈА САМ КАМЕРА ВРАГОЛАНКА ВЕЛИКИ ПЛАВИ ПУТ ВЕЛИКА ИШЧЕКИВАЊЋА Артисти и МОДЕЛИ ВЕЛИКА КОРИДА
ДЕГЕМДАХ Х ХХ Х "РЕМЕК ДЕЛО
ЋЕМО ГЛЕДАТИ |
превртгпоривооревв вука
:
тумачи улогу
Мел Ферер у „Вагу
Андреје Болконског ' и миру“
„Холивуд одлази на међународне фестивале од самог почетка хендикепиран и са мало изгледа на успех. Ми знамо да је холивуд стар и да већ има свој углед у свету. По моме мишљењу, не може се порећи да ми правимо најбоље филмове, Сматрам да чак није ни право да одлазимо на европске фестивале, где се сусрећемо са младим националним кинематографијама које се, све до једне, боре за међународно признање.“
„Жири сваког фестивала “нагиње“ ка ономе што изгледа „уметничко“, Може се, скоро без изузетка, рећи да ће све оно што публика воли, наићи на мало одобравање код чланова жирија.“
„За време берлинског фестивала видео сам 25 филмова, по три дневио, Мени то није било много, али сам приметио да је за неке чланове жирија било врло тешко да издрже. Нисам се чудио када је Сидни Поатје награђен за своју улогу У фил му „Бекство у ланцима“, иако ми је унапред било јасно да тај филм Стенлија Кремера неће добити главну награду. При подели награда на фестивалима преовлађује политички моменат и сваки жири се труди да равномерно „распореди“ награде — како би свако био задовољан. То се потпуно раз“ ликује 'од процедуре при додељивању „Оскара“, Ипак, же“ лим да нагласим, да је берлински жири радио коректно, Није било никаквог притиска и никаквих „удешавања“ за оне филмове који награде ни“ су заслужили, Ипак, европски филмови које сам видео, нису ме одушевили. Шведски филм, добитник главне награде, оста“
вио је дубок утисак на све Немце али, моргм признати, хла-
да сам ја остао потпуно
дан. Мене сањарије једног старца нису уогште могле ла понесу,“
Иако је У миогим европским филмовима било доста рокен-
а, А умска. уимам а ПИР АДИЧЕВИЋ |СТЕФАНОВИА СТОЈАНОВИЋ] ЧОЛИЋ
р Е
рола, Капра примећује да је садржај већине тих филмова мрачан и тежак.
„Толико филмова, које смо видели, просто депримирају чо века. У њима нема нимало наде за човечанство, Ту и јесте разлика између европских про дуцената и нас, Ми сматрамо да је кинематографија првенствено обавезна да забави, иако не поричемо да филм изрази и извесна уметничка осећања и стремљења, Европљани се не слажу с тим и труде се да филму дају што више уметности, заборављајући притом да човек иде у биоскоп да се забави, а не да гледа своје сопствене невоље“, завршио је Капра своју изјаву.
Нова верзија „Земље без жена“
снимљен је ко-
1929 године филм „Земља без жена“ ји приказује доживљаје копача алата у Аустралији. Филм је режирао _ Кармине Галоне, а главне удосе су тумачили Кон рад Фајт и Желга Боинк, Сада, после скоро 20 година, поново се снима исти филм и, да занимљивост буде још већа, режију опет води Каомине Галоне. (Само. наместо покојвог Конрада Фајта главну му шку улогу тумачи млади немачки глумац Хорст Франк, док ће главну женску улогу тумачити Нађа Тилер; пбаната нашој публиџи по улози У
филму „Ла Тур. чувај 6".
стра брата, по имену Петар, .« Једном приликом, на путу за же лезничку станицу Загреб, Петар сустиже једну _ девојку која Носи ствари свога брата, Он се понудио девојци да јој помогне. У међувремену, док сестра разгова ра с братом, Петар се одлучује на бекство и односи кофер са стварима у коме се налазило лепо мушко одело и нешто новаца .
Из Загреба одлази за Сарајево, На станици јавља се шефу станице за измишљеном причом да је у возу изгубио новчаник Са личним документима, Шеф ста нице му даје упутства Како може добити нову легитимацију. Петар се јавља „својима“ а за тим бака им сестра долазе у Сарајево и налази га запосленог код _ једног _ аутомеханичарског мајстора, Петар се нећка ла пође с њима, али ипак одлази, Кел куће сазнаје све појединости о томе како живе Сака и сестра.
Бака има кућу, башту и нешто шуме, а сестра, која иначе ради, има и накита.
Сестра је наивна, д бака опре зна из више разлога, Он наговара сестру да утиче на баку да прода шуму (наводно му новац треба ради проширења механичарске радионице у којој ради) и након дужег времена, бака је под притиском и наговором унуке. одлучила да прода своју шуму, Она чека Петров рођендан и припрема му пријатно изнена ђење, Сви му честитају рођендан, а бака му том приликом предаје 150.000 динара а сестра свој накит.
Петар доживљава преображај,
свој уну-
трашњи Размишља
на снимању
ј о себи м лепом односу своје баке ин сестре, То га наводи да, најзад, призна КО је И шта је, Гризе. га савест и доноси оллуку о одласку, „Мдем ла поправим оно што сам покварио“ БаКа која га је волела говори му при одласку: „Ората ти остају отворена“.
Главне улоге тумаче младићи и девејке који се први пут гојављују на филму, Тако. например, главну мушку улогу, Улогу Петра, тумачи Радомир Верговић студент сликарства на Вишој педагошкој школи, У Београду, а Милена Драгић, учени на Седмог разреда гимназије, из Београда тумачи главну женску улогу (Марију), док стара глуми ца Теодора Арсеновић из Београда тумачи улогу баке, Споредне улоге тумаче студенти и ђаци из Београда, Загреба, Сарајева и Љубљане, а мање епизодне улоге, углавном чланови
Народног позоришта из Сарајева, Ч. Б.
нијим изношењем ситуације у филмској метрополи, језиком који ни у ком случају неће повећати његову популарност
у Холивуду. ·
У вези са фихмом „На ивици зла“, „Узгред буди речено, баш је то глуп наслов. Као аутор-редитељ ја нисам био консултован по питању пуштања у промет мог филма. Филм у промет без специјалне претставе за штампу, 2
Велс је рекао:
је требало да буде пуштен
Марлен Дитрих и Орсон Велс
ја се с тим не бих сложио. Једино 06јашњење је да се дистрибутер уплашио одлучио да филм брже-боље избаци готово и непри- | метно, То је разумљиво, када се узме у обзир да је филм сечен и поново монтиран уз учешће помоћника директора филма, без моје дозволе и без моје са-
реакције критике, па је
ВЕЛС НАПАДА КРИТИЧАРЕ
Вилијем Вејтбејт, филмски критичар листа „Њу стејтсмен", објавио је оштру критику новог Велсовог филма „па ивици зла". Велс је одговорио најискре-
Уметници и модели у Венецији
Последњих година постајемо сведоци и, 7 неку руку, саучесници једног куриозитета који | се све више претвара у удбичајени ток развитка од филмског стара до филмског глумца. Није се напунило. ни две године откако је први смели потврдио да једна Мерилин Монро поседује све услове да постане глумица на коју ће будућност обраћати већу пажњу: данас је таква појава већ масовна, и сасвим има разлога сумњи није ли реч о моди која је занела филмски свет. Ове јесени, на Лиду, дошло је до најкрупнијег парадокса и највеће за“ блуде у последњој деценији филмских фести“ вала: Софији Лорен за џлогу џу „Црној орхидеји“ додељена је награда; једино реално објашњење овог феномена могло би се наћи у околности ба је престала да видљиво истиче пред-
ности своје физичке привлачмости, и да је, заиста, покушала да глуми... Али, забога, ако би се то узело као правило, шта би онда џопште значиле све похвале, чији је узвишени смисао и овако окрњен; Карло Понти био је довољно богат да купи „Волпија“ својој супрузи.
Лежи у свему томе стварна неправда, и тим пре случај Софије Лорен инспирише на горка оплакивања унесрећених: она која је стварно требало да понесе назив најбоље, остала је за“ постављена... Жана Моро била је. прва глумица фестивала, по други пут се винувши по пједестала славних претходница, поново у филму младића Луја Мала: после „/Мифта оса губилиште“, дошли су „УЂубавници“, који су требало да остваре највећи сан. Провиђење као да се поџерало са смислом и људским прижељкивањима: она која је од „ковер герл“ прешла тешки пут до праве уметности морала је да крије сузе, препуштајући _ бљескове _ блицева, осмехе и аплаузе супарници која уствари никад неће моћи да досегне праве врхунце где бораве најбољи. Тиме је једна мала драма добила тужан епилог: околност да су сутрадан новине биле испуњене речима _ пуним похвала, да су јој пред ноге стављени сви дарови које ин+ вентивна пера могу џ магновењу измислити, није ништа могла изменити, и све наде полагане у срећну звезду расмршене су као џутарња измаглица,
критичар
Несађладиђа Аншеј
Предање каже ба је Антеј био син Гве, богиње Земље, и да није могао бити савладан док год су му стопала додиривала чврсто тле, одакла је, као сочно корење своју свакидашњу храну, црпео надљудску снагу. Па ипак, Херкул га је победио џ једном од својих двамаест подвига: дигавши га у ваздух. одвојивши од мајке Земље и снаге коју му је уливала, он га је задавио.
Модерни филозофи налазе у старим мито“ вима нове нијансе: они кажу за Сизифа да је био срећан, џако је био осуђен да увек изнова гура стену узбрдо, јер се срећа састоји џ самом раду и ономе што га испуњава. Исто тако, онш ће данас бити у стању да кажу како је Херкул поступио подло, кукавички чак, изигравши Антеја. Јер, ако је мајка Геа помагала Антеју, сви остлаш богови Олимпа били су скло ни Херкулу, и унапред одредили суђајама да му исплету победу. М
Данашње суђаје, у филмском свету, при: моране су да плету победе једном великом глумцу, можда највећем у модерној историји филма, Алеку Гинису. Сви су му склони: они са Олимпа, који желе ба остану привидно кри= тични, и прости пук; тако, стаза којом се оне године кретао, сва је посута цветовима. На почетку године, почело је „Оскаром“ за улогу У филму „Мост на реци Квај“. а на завршетку, завршило се „Волпијем“ за улогу у „Коњској губици“.
Њега нико није могао видети на Лиду, из једноставног разлога што уопште није дошао: тако је стари му пријатељ Дејвид Лин примио драгоцени пехар за њега За то време, Гинис је био негде у Енглеској, истој оној земљи у чијим филмовима једино наступа, што је навело марљиве трагаче за бизарностима да га назову „највећим енглеским интернационалним глумцем“,
У томе је сличан _ мчтолошком /Лнтеју: Енглеска, њен дух и особени колорит уливајџ му увек нову снагу, неисцрпну такорећи, што га чини скоро несавладивим, Енглески је филм после рата бао само „Илинг“ комедију и Ллека Гиниса: две ствари равне. ма чему што се највише цени. Алек Гинис, који је ишао из филма у филм, постао је већ симболично. лице, и данас је доспео дотле да може ишерати шта хоће, од дечака до старца, од комедије до мелодраме, од секвенце до гомиле кадрова, његово присуство ће се осетити у дворани више но било кога другог.
Он је пун интелигенције и смисла за хумор: „Коњску еубицу“, чувени роман још чу“ венијег Џојса Керија, сам је адаптирао за
филм, каписавши и сценарио, Мора му се признати да је изврстан , с хумором енглеским, што значи мало чудним, али за оне који га разумеју пун необичних боја мн тонова. Сликар
позван да режирам".
избора теме. Бивао сам принуђен
нативе."
ња од свега 20 дана. „Због
тога
да се помирим с чињеницом да
по своме сопственом избору.“ % Тото У ПАРИЗУ
Познати
амерички комичар
У ПАРИЗУ.
ФЕСТИВАЛСКЕ МАРГИНАДИЈЕ
радње. Било ми је чак и забрањено да у том послу узмем учешћа. Да би конфузија била већа, убачене су неке сџене које ја нисам написао, нити сам био
Велс се даље жали да филмски стваралаџ не може да употреби своје знање, и да је свега осам пута за последњих двадесет година био у могућности да то учини „Свега у једном случају је филм који сам ја дефинитивно монтирао пуштен у промет у оригиналној верзији. Сем Шекспировских експеримената, само у два случаја сам имао „право гласа У свим степенима производње, почев од
прихватим било шта, без икакве алтер-
Он затим износи да је „Макбет“ био припремљен као другоразредни _ филм
са мизерним буџетом и планом снима-
ефекти у филму изгледали чисто позоришни , наставио је Велс. У свом дањем излагању, Велс је заступао гледиште да је стандардни црно-бели филм јлш увек језик уметника, „Сада је то мртав језик“, рекао је, „и ја ћу морати нећу моћи да убудуће одаберем иједну тему
БОРБА ж 22 сентембар 1958
Алек Гинис у „Коњској тубици"
Гали Џимсон симбол је вечитог идеалисте, по“ мало бунтовног и никад разочараног човека. са својим неисцрпним идгализмом везан је као Ромео са својом љубављиџ, Роланбо са својом одамошћу, или Фауст са својом чежњом за младошћу.
Алек Гимкис није се појавио ка Лиду, иако се 'све припремало за велику свечаност џ част његоног доласка. Ом се није појавио на фестивалџу, и ако се зрело промџисли, био је у праву: ухватити се џ врзино коло сплетака и части, снобова и скоројевића, тривијалности и лажне патетике, било је помало недостојно њега.
Покупљени. на улици
Непрофесионални глумци — била је то не. када једна од крилатица италијанског неореализма, и мудри тедретичари, безнадежно поку“ шавајући да га дефинишу као покрет, као шко“ лу, Као израз револта, сложно су записивали да му је велика предност била што је глумце проналазио на џлнци. Људи, женке и деца пронађени између сивих здања великих градова или на широким равницама неплодних провинција, дочаравали су тужне, трагичне и несрећна судбине: не играјући, већ стварно живећи, филмске историје окренуо се за погодина неколико пута, и неорсализам већ мртав; традиције су му, ипак, остале живе. Али не у Италији. Заиста, тамо још џвек нове глумице проналазе на улицама, али су оне претходно издржале дуги стаж стар. лета, незнаних и нелознатих, при чему је свака
Точак следњих је данас
унапред знала да је усуд благонаклон само према једној из хиљаде. Али, нада их држи док и последња прегршт варљивих илузија ке
исклизне између прстију... или не замирише слатким мирисом успеха: то је онда последњи или први дан, час беде или тријумфа,
Један човек из Америке, међутим, поступа по лепим традицијама које су некада Италијани сковали; не узима баш глумце са улице, али их извлачи из анонимности и бедног таворења у маси која није стекла име, и баца издашним покретом камере пред зачуђени филмски свет. Чуђење се одмах претвара у очараност, и само је глупи стицај околности крша што Морис" Енџел за „Венчања и бебе“ није добио „зЗлат“ ног лава“. Али, филм је приказан ван конкуренције, и тако је овај некадашњи аутор „Ма“• лог бегунца“ помово принуђен да се задовоља“ ва најлепшим речима, драгоценим када се помисли да долазе из уста најауторитативнијих озбиљних филмских глава...
Тако је Морис Енџел постао јунак ове сгн• тиметалне историје, као и његови глумци: Вивека Линдфорс и Џон Мајерс, прва готово заборављена, други кога нису никад ни били открили. Врло оскудан је декор његове приче о двоје љубавника који немају новаца за венчање, а ипак желе бољу судбину него да читавог века сликају свадбе по црквама и бебе које долазе на свет... То је и иронија и неправда живота, и потребно је много пожртвованости и мећисобне привржености ба би њихов мали брод, изгубљен у италијанској четврти 'ели“
ког америчког града, избегао бродолом. ж»« Уметници и звезде, где је граница дакас,
када један вешт редитељ може од почетнице створити трагеткињу, од безазленог идола драмског виртуоза, и када је један Алек Гинис, нај•
блиставија од свих звездар7 Постојаће, и на филму само велике и мале улоге, успех према успеху, неуспех према неуспеху... Тако неће
бити необјашњиво што је Роберт Рајан, нега“ тивац из вестерн серија постао првокласан ка рактерни глумац, или што је Брижит Бардо надмашила ветеране Жана Габена и Едвиж фејер... Права слика у будућности сада се једва може замислити,
Љика Богдановић
да
су Жерар Филип
ЖЕРАР ФИЛИП У „ЖИВОТУ УДВОЈЕ"
Франиуски редитељ Клеман _ Днур завршио је недавно филм „ћивот удвоје". Филм је снимљен према оригиналној идеји покојног Саше Гитрија, У том филму Жерар тумачи елегантног собара Дезиреса, кога овде вИдимо у елегантној ливреји,
Тото управо је завршио комедију „Закон је закон“ са Фернанделом. После напорног рада на овом филму, Тото је са својом супругом гГлуМИЏОМ Фразком Фалдини отпутовао На крстарење морем, које ће му служити као одмор пре почетка снимања нове комедије тото
%
ОПЕТ „ТРУКСА“
Године 1936 снимљен је У Немачкој артистички филм _„Трукса' са Јаном и Ханесом Штелџером, Сада се “У Немачкој снима нова верзија овога филма. Насловну улогу треба да тумачи Петер Ван Ајк, Ко ће заменити Ла Јану. још се не зла,
пе
о
р Р УТУ" 139 77