Борба, 25. 01. 1959., стр. 1
· „~ 7 +" / # З (и СУ
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
ТОДИНА ХХлу
Недеља, 25 јануар 1959 _БЕОГРАД
Директор Иво Сарајчић Главни и одговорни уредник Мирослав Виторовић Уређује редакциски колегијум Лист излази сваког дана осим четвртка.
БРОЈ 20
ЦЕНА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,
Коломбо, 24 јануара (Танјуг)
Претседник Републике Јосип Броз Тито са супрутом и чла: зима званичне делетације у којој се налазе претседник Народне скупштине Црне Горе Блажо Јовановић, савезни народни посланик Иван Мачек, члан Савезног извршног већа Слободан Менезић, државни потсекретар за иностране послове Вељко Мићуновић и генерални секретар Претседника Републике Лео Матес, в; .гио се данас после подне у Коломбо, после дводневног боравка у Кендију и Норелији у унутраш њости Цејлона.
Грађани Норелија, лепог планинског градића у срцу зем:. и, срдачно су јутрос у 10 часова по месном времену испратили своје драге тосте које су дан раније дочекали као старе и велике пријатеље. Густо збијени на улицама они су махали претседнику Титу и његовим сарадницима, пожеливши им срећан пут. Колона аутомоби“т> пролазила је затим око два сата кроз богате, и у целом свету чувене плантаже чаја, да би пополне дошла у Кенди, где су претседник Тито и њетови сарадници ручали, а
После срдачног пријема у Кендију, за претседника Тита и
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕД
ЗВЕ
ИНИТЕ СЕ!
Знај
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ (НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПРЕТСЕДНИК ТИТО СЕ
РАТИО У КОЛОМБО
после посете градовима У „у
нутрашњости Цејлона — Кендију и Норелији
остале осте из Југославије приређена је претстава
иејлонских народних игара. Након завршене претставе друг Тито се захвалио извођачима иш узео џ наручје
затим одмах наставили ут | аутомобила стигла је око
у Коломбо.
16 сати у Коломбо. На ула-
У град Кенди је топло|зу у резиденцију генералиспратио претседника Тита. | ног гувернера, претседника Сторо сви грађани овог хе-| Тита и његове сараднике
ројскот и историског града Цејлона ташли су се на у-
лицама да би испратили ју- |
гословенске госте, Колона ИВ ВИ
дочекао је и поздравио генерални тувернер Цејлона сер Оливер Гунетилеке;
Премијер Бандаранаике приредио свечани пријем
Коломбо, 24 јануара (Танјуг)
Претседник цејлонске владе Соломон Бандаранаике са супругом приредио је вечерас у својој резиденцији „Темпл триз“ свечани пријем на коме .су били претседник Републике Јосип Броз Тито са супругом, члановима југословенске званичне делегације у којој се налазе претседник Народне скупштине НР Црне Горе Блажо Јовановић, савезни на-
родни посланик Иван Мачек, члан Савезног извршногт већа Слободан Пенезић, државни потсекретар за иностране послове Вељко Мићуновић и генерални секретар Претседника Републике Лео Матес,
На пријему су са југосло венске стране такође били посланик за Цејлон Душан Кведер и отправник послова на Цејлону Дејан Костић. Са цејлонске стране на пријему су, поред преми-
|
једноћ од
јера Бандаранаикеа и њего ве супруге, били генерални гувернер Цејлона сер Оливер Гунатилике, претседник Врховног суда Баснајке, претседник Сената сер Сирил де Зојса и прет седник Доњег дома Исмаил затим лидер опозиције Перера, чланови владе и дру ти високи цејлонски функционери и дипломатски кор
Приликом доласка у вла дину резиденцију „Темпл триз“, претседника Тита и његову супругу дочекали су премијер Бандаранаике са супругом и генерални гувернер Цејлона сер Оли вер Гунатилике. Када су претседник Тито и његова супруга у пратњи домаћина дошли до улава у свечано украшену башту резиденције, музика је интонирала химне Југославије и Цејлона.
Премијер Бандаранаике је претседника Тита и његову супругу одвео до подијума у дну баште, после чега је одржао здравицу.
Посета претседнина Тита остаће у трајном „сећању становника Цејлона
— изјафио је премијер Бандаранацке
Премијер Бандаранаике је наздравио претседнику Титу, његовој супрузи, његовим сарадницима и оста лим гостима, истакавши да се Југославија одлучно борила за своју независност и да је маршал Тито, чији живот, кристализирами симболизује борбу његове земље, створио уз највеће тешкоће, и жртве широки народни покрет борбе за ослобођење земље од страних завојевача, за уклањање унутра шњег старог реакционарног режима и за стварање истинског народног режима. Цејлонски премијер је даље истакао да су цејлон ском народу позната вели ка херојска дела претседника Тита, који је руково дио борбом народа Југосла
вије. Он је нагласио да су напори народа Југославија уродили великим резултатима и довели до ослобођења земље од стра них завојевача и домаће реакције.
„После Другог светског рата — рекао је премијер Бандаранаике — претседник Тито и његова земља итрају веома значајну улогу у међународном животу испуњеном сукобима. Претседник Тито је извојевао право своје земље да иде својим сопственим путем, да истовремено развија пријатељство са дру тим земљама, активно по мажући ствар мира у све-
Премијер Бандаранаике
је даље рекао да је Југославија једна од оних земаља, међу које спада и Цејлон, које неки називају земљама невезаним за блокове или неутралистич ким, Он је рекао да њега не задовољава ни један ни друти израз, јер се они употребљавају произвољно. „Ми нисмо неутралци реко је Бандаранаике. Ми немамо негативан, већ веома позитиван став у свом невезивању за блокове си ла. Својом политиком ми активно помажемо ствар светског мира и — према томе — она није негативна, није неутралистичка У негативном смислу. Наша политика је веома позитив на. За нас неки кажу да смо без обавеза, што није тачно. Ми смо обавезни према ствари мира и пријатељства смеђу народима. Ми смо предузели на. себе велике обавезе пре ма човечанству и светском миру и то су веће обавезе него обавезе оних који нама кажу да их ми немамо". Пошто је нагласио да је политика коју воде Југославија, Цејлон и друге ванблоковске земље јасна и да јој је циљ да помогне у напорима за очување светског мира, премијер Бандаранаике је рекао, да су те земље против ствара ња трећег блока, јер су и
постојећа два блока штетна, и да је њихова тежња |да се превазиђе садашња
блоковска подела _ света.
Ванблоковске земље играју једну од најважнијих улога ,у јачању светског ми ра и ублажавају супротности између блокова. Те земље играју све важнију улогу у данашњем свету".
Цејлонски премијер је затим, осврћући се на разговоре које је имао са прет седником "Титом, изразио своје убеђење да ће ова посета претседника Тита Цејлону допринети бољем међусобном упознавању две земље, развијању њиховог пријатељства и сарадње, а исто тако и бољим односима међу народима.
Премијер Бандаранаике је изразио наду да су прет седник Тито, његова супру га и остали гости имали пријатан боравак који ће у исто време бити користан за развијање тешњих међусобних односа Цејлона и Југославије.
На крају своје здравице премијер Бандаранаике је рекао да је претседник Ти то најмаркатнија личност данашњице и да ће његова посета остати у трајном се ћању становника, Цејлона, који се надају да ће они остали гости) понети. најлепше утиске о "овом народу и да ће То све допринети јачању сарадње између две пријатељске земље.
најмлађих итрача.
|
8
Први број „Борбе", ортана Комунистичке партије |
Југославије изишао
је у Загребу 18 фебруара
1922 године, 13 јануара 1929 године забрањено је даље излажење „Борбе а чланови редакције осуђени су на затвор и робију.
У Народноослободилачком рату „Борба» понове излази и то: “ Ужицу од 19 октобра до 27 но-
вембра 194, и у дринићу од 8 октобра 1942 | до 27 фебруара 1943, 15 новембра 1944 године „Борба" наставља излажење у ослобођеном Београду. Од 8 јуна 1954 године „Борба" је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије,
ГОВОР СВЕТОЗАРА ВУКМАНОВИЋА НА ПЛЕНУМУ РЕПУ__БЛИЧКОГ ВЕЋА СИНДИКАТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ВЕЋА БРИГА 0 ПОВЕЋАЊУ ЗАРАДА АЛИ СКЛАДУ С ПОВЕЋАЊЕМ ПРОДУНТИВНОСТИ
— ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ЗАДАТАНА СИНДИНАТА
Сарајево, 24 јануара Међутим, још не
На пленуму Републичког већа синдиката Босне и Херцеговине, одржаном јуче у Сарајеву, претседник Централног већа Савеза синдиката Југославије Све-
|тозар Вукмановић истакао
је у свом говору две ствари: нови систем расподеле и задатке који у вези с тим стоје пред синдикалним организацијама. „Кад дискутујемо о систе му расподеле, ја бих прво говорио — рекао је Вукмановић — о задацима на пер спективном решавању и задацима који непосредно сто је пред нама. Ја мислим да је потребно да нешто кажем о перспективним задацима, па да имате оријен тацију о томе који нас про блеми чекају на том подручју и у којим роковима ћемо моћи да их решавамо. Проблем расподеле дохотка, односно _ награђивања према раду, то. је један од најкрупнијих проблема који још није решен ни у једној земљи која изграђује социјализам. Што се тиче система расподеле у нашој земљи, може се казати да
је он најдаље отишао од свих система који владају у социјалистичким земљама.
„Постоје широке могућности за остварење плодне сарадње на свим пољима између ~ Југославије и Цејлона
— рекао је прешседник Тишо у здрабици
"на сбечаном пријему у Коломбу
Захваљујући се на здравици цејлонског премијера, претседник Тито је одр жао следећу здравицу :
„Ваша Екселенцијо, господине Претсједниче владе, тоспође и господо, ве-
ома сам дирнут ријечима.
које ми је упутио господин претсједник владе и пријатељским осјећањима и жељама које је изразио према народима Југослави је. Захваљујући на томе хтио бих у исто вријеме да захвалим на љубазноћ позиву да посјетимо Вашу лијепу земљу и на срдачном дочеку који су мени, мојој супрузи и мојим сарадницима приредили народ и влада Цејлона, а у чему ми видимо свједочан ство ваших пријатељских осјећања према нашој зем љи, Користим ову прилику да у име народа Југославије и у своје лично име испоручим топле поздраве народу Цејлона.
Иако наше земље до недавно нису имале дипломатске односе, између нас је ипак постојала корисна сарадња на међународном плану у Уједињеним наци јама. То је разумљиво јер и' ви припадате земљама које су усвојиле принципе Бандуншке конференци је, земљама које се упорно боре за очување мира, за равноправне односеи ме ђународну сарадњу, за пра во сваког народа да сам собом управља.
Ми смо дошли у вашу зе мљу у мисију добре воље пријатељства, испуњени искреним жељама да учврстимо међусобне везе и да их што више развијемо. Иако: су: односи између натих земаља новијег дату ма, досадашњи контакти пбказали су да: постоје ши роке: могућности за остварење плодне сарадње на свим пољима. Сличност ци љева којима тежимо наме
Ђународном плану, заједничка настојања да се учврсти мир и мирољубива сарадња, позитивне мотућности за економску и техничку сарадњу у разним ·видовима и жеља за упознавањем културнихи других тековина наших на рода, стварају повољне услове да се постигну успје шни резултати у развоју наших билатералних односа. Увјерен сам даћеи наши разговори у току ове по сјете, који су имали веома позитивне резултате, ојачати пријатељство између народа наших земаљами тако допринјети ствари мира и међународној сарадњи уог ште.
Наша је жеља, такође да вас упознамо са тежњама наших народа, са нашим напорима, тешкоћама и успјесима у изградњи бољег живота наших људи Ви сте сигурно већ нешто више чули о мукотрпној хисторији наших народа. Баш та и таква наша тешка хисторија створила је код наших људи дубоко разумјевање за тешкоће и патње других народа. Нас баш и то везује тако чврсто са свим народима који су имали, или још увијек имају сличну хисторију, сличне тешкоће, а ми нарочито саосјећамо са народима који још живе у колонијалним условима.
Какав је циљ нашег пута у ове земље, које су од нас географски толико удаљене; Једини циљ нам је, разумије се, да што више доприносимо учвршћењу мира у свијету и мирној, конструктивној сарадњи међу народима, на прин ципима. активне коегзистен ције — без обзира на дру штвене системе, Циљ наше посјете у складу је сана шом досљедном борбом за смањење међународне затегнутости и са духом наше спољне политике, политике одржавања добрих односа: и 'сарадње“са свим земљама које то желе на равноправној основи, , с 4 чи ЈЕ 45
Данас читаво. човјечанство неодољиво тежи“ очу вању 'мира, јер у томе види једину могућност свог опстанка и свог · даљег 'развитка и напретка. Та тежња је нарочито дубока код народа који су тек не-
%
давно извојевали своју сло боду и независност. Зато је и разумљиво што су на роди тих земаља тако упорни у настојањима за уклањање међународне затегнутости и опасности ра та која из тога проистиче. Зато и није чудо што ти народи, међу које спадам наша земља, настоје да удруже своје напоре и оства ре сарадњу у борби против нове ратне опасности, није чудо што се залажу да се међународни спорови рјешавају мирним путем, да се обустави трка у наоружавању и да се материјал на средства тојест само дио средстава која се бацају на наоружање, ставе на располагање недовољно развијеним земљама, да би што прије савладале своју заосталост и да би се на тај начин уклонио један од најглавнијих елемената ко
можемо бити задовољни са решењима у овом систему распо деле".
„Ако разматрамо наш систем видећемо да сваке године уносимо нешто ново. Ми смо систем одређивања плата од стране централних органа државе кориговали увођењем система стопе акумулације и фондова. После смо вршили разне измене. Неке су биле лоше, а неке добре. Све оно што се показало лоше ми смо одбацили. Међутим, чињени ца је да је сваке године у наш систем ушло нешто стабилно, што је било добро и што смо задржали. Тако смо у 1958 години имали две крупне тековине, које су остале стабилне: да колективи могу самостално ра сполагати средствима намењеним за фондове предузећа и плате радника и службеника, и да се бумети комуна формирају из личног дохотка грађана. То су неоспорно две наше крупне тековине које нећемо мењати". <
»Наш систем расподеле дохотка и награђивања није никаква готова шема, него резултат дугогодишње праксе социјалистичког рада “ привреди. Тај систем се није измишљао него се стварао у пракси. Ми кори стимо сва позитивна искуства, сва та позитивна искуства уопштавамо, разра ђујемо, коригујемо и стварамо наш систем. Тако решавамо и све друге крупне проблеме у нашој соција“ листичкој економици. Наше искуство неће користити само нама, него и другима у свету који се баве
ји претстављају латентну опасност, односно узрок за. међународне сукобе. Хтио бих, на крају, да изразим своју жељу, која одговора жељама народа Југославије, да наша сарадња са вашом земљом буде што плоднија и тјеш ња, како у нашим међусоб ним одосима, тако и на ме ђународном плану.
Дозволите ми, господине Претсједниче владе, да још једанпут захвалим Вашој влади и народу, у своје име, у име моје супруге иу име мојих сарадника, на ванредном · гостопримству које сте нам овдје пружили. Дижем "ову чашу за здравље Њеног Величанства краљице, за здравље Његове Екселенције генералнор гувернера, за Ваше здравље, господине Претсједниче владе, за. срећу и напредак цејлонског на рода.“
После здравица цејлонског премијера и претседни ка Тита, које су биле бурно поздрављене од присутних, премијер Бандаранаике је поклонио претседнику Титу једног малог слона.' Он је' предложио Прет седнику да се'слонче назове именом · уЛанка“, што је стари назив за Цејлон, Претседник 'Тито је радо прихватио предлог премије ра Бандаранаикеа, После тога, ансамбл националних игара и песама из Коломба ' извео је кратак програм.
оваквим проблемима, као што и њихово искуство треба нама да користи. Све наше снаге и напори морају бити усмерени у правцу перспективног решавања овог проблема.“
Затим је Светозар Вукмановић говорио о проблемима који су искрсли ранијих година око спровођења система расподеле и о томе шта треба да предузмемо и да решавамо.
„Цела дискусија око тих проблема може да се подели у две групе.
Прво, лримедбе на досадашњи систем расподеле да не решава проблем неједна ког положаја у пословању предузећа и у формирању плата и да се плате међу предузећима и сродним гра нама не формирају само у зависности од продуктивности рада него у зависности и од других фактора. Ми. смо имали масу примера да постоје ниже зараде радника у једном пре дузећу, а у сродном предузећу имамо много већу зара ду иако продуктивност рада
често стоји у обрнутој сраз мери: — тамо где је плата ве ћа продуктивност је мања, а тамо где је зарада радника мања продуктивност је већа. Та неједнакост била је основна замерка свих оних који су критиковали поједине инструменте у расподели.“ „Мени се чини, рекао је друг Вукмановић, да тај проблем тражи да ми решимо читав низ проблема који су повезани са дсновним питањима. Да ли можемо и шта можемо учинити, и које проблеме треба да решимо, да бисмо зараде радника међу срод-
ним предузећима и међу привредним гранама поставили на бази продуктивности рада2 ·
Ту настаје читав низ про блема у нашој. привреди, које треба решити, да бисмо изједначавали услове за пословање. Заједница треба да утиче да средства која остају колективу буду резултат његовог залагања у продуктивности. У
противном, ако нису, да их
Светозар Вукмановић
захвати за своје потребе. Значи, ми морамо да утичемо да средства на самосталном располагању предузећа буду у зависности
(Наставак на другој страни)
Неки целовачки листови воде кампању застрашивања словеначког
живља
(Од сталног доћисника „Борбе")
Целовец, 24 јануара Комисија за школство ау стриског савезног Министарства просвете посетила је кеке школе на крајњем западном крају двојезичне територије, 7“ околини Шмо хора, а затим је била у Боровљама, Глињама, Шмари јети и Селама, — дакле у делу Рожа и у местима која су изразито словеначка. Рад комисије је намерно обавијен _ тајанствено: ћу. Члакови комисије избегава ју било какав додир с јавношћу и новинаре нељубазно одбија“, . Упркос томе, из извештаја учитеља и ученика сазна ло се да је комисија , неким местима наишла на управо изненађујуће чињенице. Тако је у Св. Штефану близу Шмохора, где пописи становништва нису за бележили ни једног Словенца последњих година, констатовала да две трећине школске деце говори сло веначки, иако су сви били одјављени од словеначке наставе после 22 септембра.
Неки целовачки листови очевидно су почели ка:'"пању која би требало да за-
страшујући утиче на корушке Словенце, а тиме и на њихове изјаве лановима комисије. „Клајне цајтунг“, например, пише да је група словеначких младића у близини Шмохора певала словеначке песме и“ тиме „провоцирала, школску комисију“.
„Словенски вестник“ на уводном месту објавио је чланак у коме побија т““ђења аустриске штампе да покрајински претседник владе Ведениг није никад изјавио да је на подручју мањинског школства после његове одлуке од 22 септембра завладао ред и мир и да су неосновање примед бе које је о тој ствари дао претставник југословенског Секретаријата за иностране послове. Лист наводи да је Ведениг такву изјаву дао двапут: у целовачкој 3емаљској скупштини и у те-
лефонском интервјуу "7еч-.
ком дневном листу „Ди пре се“, па је, према томе, писање аустриске штампе про вокативно, или бар израз слабе информисаности.
С. Фрас
== ЈЕШР ЕУ .
=