Борба, 25. 01. 1959., стр. 2
+
Говор Светозара | Вукмановића
ли у политици комуне, Откри-
(Наставак са прве стране) од продуктивности рада. А-
ко та средства потичу ОД | лдузећу, онда их треба изнети продуктивности, без обзира | пред колектив да он зна. Ко-
колика су. нека остану колективу, #7545 у
Ту је сада други — како узети и издвојити
средства од колектива која | ако узроци леже у политици није стекао својом заслу-.| комуна,
том. Имамо предузећа са
већим и бољим средствима | узрок у општој економској по"
рада, а друга са мањим и лошијим, Или, једно предузеће има боље природне у-
слове а друго слабије, Че- | мах да уочи где стоје пробле-
сто тржиште омогућава ла се остварују велике зарале јер су поједини конјунктурни. Међутим, по некад конјунктурност није само последица објективних услова него и резултат субјективних залагања. На
облем | мере. У том случају потребно
артикли | узроци отклоне"
ти узроке томе, то је главни задатак синдиката. Кад откријемо узроке, ако су они у пре-
лектив мора знати због чега је до тога дошло. како би могао да предузме одговарајуће
је да се интервенише код органа Управљања у предузећу.
онда се интервенише код органа управљања у комуни (народни одбори). Ако — је
литици, онда следи интервенција од органа управљања _У републици _ или федерацији, Према томе синдикат мора од-
ми који утичу да не расте продуктивност рада и у том сми слу треба настојати да се ТИ
Претседник Вукмановић је указао на још један узрок копри повећаној продуктивности може да проузрокује у“ мањење дохотка предузећа: пораст на тржишту цена сировина, У том случају колек-
пример, избор таквог асор- |тив предузећа треба да доне-
тимана и квалитета робе | се одлуку да ли
који ће имати пласман. То
ово треба да се одрази на плате радника или уколико има средстава на
је. бесумње и заслуга КО- |располагању у фондовима да се
лектива“.
„Питања нису тако проста, рекао је претседник Централ. мог већа ССЈ мего траже да са јелном одређеном политиком пелујемо на измену услова пословања предузећа. тојест па уралимо то па сва пре. дузећа имају шта вите сличие услове за пословање. рују веће уштеде у материјаЛу. У радло! снази. производе
Боље асортимане. квалитетније | оценио ла је
производе итд. — да је то резултат њихове продуктивности у ширем смислу, Сав овај посао тражи више времена и мо-
тим средствима интервењвише. Ако је предузеће слабо посло вало и није предвидело могућ мост повећања цена сировина или их није набавило на време, то је онда слабост предузећа, односно узрок је ту У слабом пословању предузећа. Али може узрок бити у општој
је могуће | политици општине или У оп-
штој екопомској политици. И
а онмла она предузећа |ту се поставља улога синди“ или гране принреде која оства | ката у упознапању колектива |
и с тим проблемима. Ако је У таквим случајевима колектив повољније ако смањењем плата радника сачува своје фондове за даљи развој предузећа, за набавку модернијих машина, онда ће
ра се систематски и научио |се одлучити за смањење пла•
истраживати. Дакле када реч о ови» проблемима и њиховом решавању мора се ра-
је | та радника, односно за поли-
тику да плате радника ле иду у складу са продуктивношћу,
дити стално и стручно п не|А исто тако предузеће може
некаквим политичким пискусијама“ да се одлучи да рРастале гу“
битке надокнади средствима
„Да ли у систему расподеле | из фондова и да плате рад-
— наставио је Вукмановић —
ницима исплаћује према про
треба правити разлику између | дуктивности рада.
предузећа која имају теже или лакше услове рада, Очигледно је да је вредност рада пол тежим условима већа иако је иста продуктивност, А то значи ла се иста продуктив ност неће једнако платити железарама и рупницима. м папример., у предузећима пре. рађивачке индустрије или другим гле су услови рада лакши. На овом послу потребно је ду“ то радити ако желимо да пе. шимо солидно ова! проблем“. У вези с тим друг Вукмановић је истакао да се у систему расподела не могу узимати У обзир као отежавајуће окол"ности тежи услови живота У комуни. Тај проблем пена на
дохотка на нивоу предузећа него у комуни,
Оп је нагласио сву сложе-
ост питања око мерења про
ктивност» рада, нарочито шзмеђу појединих грана.
Гонорећи о непосредним за. дацима разраде система растоделе дохотка и израде нових тарифних _ правилника штретседник Вукмановић је ре као: »
У прошлогодишњој дискуси ји било је приговора на недовољну стимулативност систе ма расподеле за повећање продуктивности рада жонкретним чињеницама
зивало. Наиме доказивало се |треба, имају интереса |ност да се
предузећа
да имају већи број радни-
да
То се “и |процес производње развио, дока | више долази до изражаја по-
Светозар Вукмановић је реКао па за то немо шаблона, неГо Ла То зависи од конкретне оцене у предузећу.
Друг Вукмановић је затим говорио п» облицима награђива ња,. Он је мишљења да се све досадашње лискусије о награђивању по јединици производа и По економским јединицама своде на једно те исто — на награђивање по учинку рада који се израчунава по јединици производа, Наиме. свако предузеће треба ла направи своју рачуницу да на сваку производа утврди колики су – материјал ни трошкови. радна — снага. режиски трошкови итд, и колико је то све било прошле године. На основу тога треба да се одреди учинак и награла према оствареном У> чинку по јелинипи сваког про извода Кал то буде направило. онда треба према својим условима према условима сво, Га производног процеса везати зараде за остварени учинак по јединици производа и то како У погледу смањивања материјалних трошкова. тако и у погледу смањивања радне снаге.
Међутим, овде је важно напоменути ла У многим инду.
стриским предузећима, где се све
јединицу
односно · постоји могућучинак по једини ци производа може израчуна-
«ка, јер остају већа средства |вати само у ужим економским
штредузећу него комуни. Покстојала веће запошљавање, систем није био довољно стимулативан за отпуштање непродуктивне радне снаге, Пожледица тога тивност рада повећана у пр шшлој години свега за нешто испод 1 отсто. Другови који су критиковали досадашњи систем расподеле прихода имали су правно кад су говори. ли о његовој недовољно мулативности,"
| сти процес производње
јединицама, У овим случајеви-
је стимулативност 3а | ма треба везати награду сваког односно | уадника у Том ужем колективу
према важности његовог рад“ ног места за остварени учинак читавог колектива. изражен по
е да је продук |јединици производа. Но савре-
мени процес производње захтева такође да свака ужа економска јединица одговори свом задатку који има у склопу целог предузећа, како би се цео складније одвијао. • '
Када овладамо таквом техни-
„Ове године измењени су не- | комд обрачу-
а плате радника обрачу ки инструменти у а ДО| навамо на бази учинка по јехотка РКВРеДЕ 5 р ЗаЦИ- | диници производа, тада преми“ ја, што омогућује да се ове|је неће играти више никакву
тодине спроведе принцип: пораст продуктивности повећава
улогу. „Код нас, рекао је претсед-
и зараду. С тим у вези друг|ник Централног већа ССЈ, по-
Вукмановић је истакао да
је стоје велике и реалне могућно
један од главних задатака син ло брзо повећамо про диката већа брига о повећању ска Бата) а то значи и зараде радника, али не за јед- | зараде радника. Ја ћу навести нострано повећање зарада, не- | један пример из пољопривреде, го повећање зарада у складуј ми смо улагали милијарде, пра са повећањем продуктивности. | били разне планове, све смо Смањена продуктивност — сма- | чинили што смо могли да би
њена зарада, повећана продук-
развили пољопривредну произ-
тивност — повећана зарада. ТО|родњу. А велике резултате није основна политика за ову го-| смо постигли у ранијим годи“ дину, и то треба да буде глан-| нама, И не само то, него је
на политика на подручју зара- | било отпора против да и расподеле средетава у пре | (талијанских сорти
дузећу", ; Светозар Вукмановић је ре-
увођења пшенице, хибридног кукуруза и других мера. Међутим, кад смо казали
као да ће се применом тог си-|да плате агронома и пољопристема појавити многи пробле- |рредних радника зависе од про
ми. На првом месту проблем | јуктивности, приноса по ада,| ру, односно учинка по
мерења продуктивности
хекта једи-
Свако предузеће требало би да|ници производа, није више биустанови мерења која би по-|ло сметње на увођењу итади-
казала да ли је продуктивност | јанске пшенице и пошла напред или није, То зна кукуруза",
чи, мерење продуктивности за
хибридног
„Сматрам, наставио је Вук-
свако предузеће у односу најмановић, да спровођење прин-
одуктивност у прошлој годи- ципа“ награђивања по учинку ни. Прошлогодишња продуктив | рада односно по јединици проност — прошлогодишња зара-| извода претставља најважнији да. То треба да буде база 34 задатак синдиката и органа Упочетни тарифни став, то тре-|прављања у предузећу. јер ТУ ба да буде база за расподелу |леже огромне могућности за у фондове предузећа и зараде. | повећање зарада. Сваки динар
Свако предузеће треба да се|који се повећа већом продукоријентише да У односу на про|тивношћу је онај реални ди-
шлу годину види каква му
е| нар, и не претставља никакву
била продуктивност и зарада, |инфлакторну новчаницу.
да у следећој години може то-
лико им толико да повећа зара- | рифних правилника, ду. ако му је толико и толико| ник Вукмановић је рекао
повећана продуктивност,
Говорећи о изради нових тапретсед- да
није дата горња граница за
„ја бих ишао и даље — на- | јединствене тарифне ставове,
ставио је Вукмановић —
да|већ је предузећима оставље-
предузећа у оквиру своје гра-| но да сама воде тарифну по-
не, групације, заједно са син- | литику. дикатима израде критеријум за | поставе сувише
мерење продуктивности у на-
Уколико колективи високе тариф не ставове доћи ће у ситуа-
туралним показатељима. Може цију да радницима неће моћи
да се догоди да се новчани| исплатити пуне плате,
У цЦен-
показатељи не поклапају са на|тралном већу синдиката пре-
туралним, То значи да је пре-
дузете су мере да се мери про
дузеће повећало продуктивност дуктивност и зарада у срод-
у натуралним показатељима, да је доходак по раднику пао. Недавно сам то видео у Новом Саду, у једном текстилном предузећу. Тамо је било више, а дохотка мање. Анализирали смо разлоте због чега је до тога дошло, Ана+ лиза је показала: предузеће је морало да престане са производњол квалитетнијих штофова који се нису могли продавати на тржишту. Значи. мођало је да се пређе на производњу јефтинијих штофова".
„Кад погледамо зашто су нов| на прошлу годину, чани дохопи мањи, онда нам| може слободно солидна анализа може показа- | тарифне ставове.
ај чим предузећимг.
текстила | вовима горе,
То ће бити први одлучни захват у овим питањима, Она предузећа која буду ишла са тарифним ста а продуктивност им не расте, мораћђе да рачунају с тим да полажу рачун пред колективом зашто им не могу да исплате одређене тарифне ставове. Зато претседник Вукмановић предлаже да се те зараде радника задрже на прошлогодишњем — нивоу, према прошлогодишњој продуктивности, Ако се повећа продуктивност рада у односу онда — се ићи на веће Прошлого-
ти да ли је узроку слабом ра- | дишња продуктивност и зара-
или уопште
ДУ предузећа
У| да је старт да се у идућој го
општој привредној политици м“дини може ићи на горе,
Суђење бившим партизанима у Фиренци — припад ницима „Бенешке чете“ од носно људима који су сеу оквиру савезничких снага борили против фашизма, у флагрантној је супротности са обавезама Италије према члану 16 Мировног уговора, — изјавио је на јучерашњој редовној конференцији за штампу Дра+ го Кунц, претставник Државног секретаријата за иностране послове. Одговарајући даље на.питање поводом овог суђења, званич ни претставник је рекао;
„Овај процес изазива дубоко огорчење југословенске јавности и заслужује најоштрију осуду од стране свих оних који су се борили против наци-фашизма. Наш народ, који је |био жртва агресије, у ин|тересу добрих односа са | суседном Италијом, велико душно је прешао преко '|многих недела окупаторске фашистичке војске. Чу ' довишно је да се сада суди онима који су се борили за заједничку савезничку | ствар, а то значи и за слободу италијанског народа. Југословенска влада је У више наврата указивала италијанској влади на могућне тешке последице о' вог процеса, за чије одржавање италијанска влада не може ни на који начин да скине одговорност са себе,“
| Новинари су се затим ин тересовали како претставник ДСИП-а гледа на садашњи ток женевске конференције о обустави нуклеарних проба, Одтовор је гласио:
„Ми се искрено надамо |да ће се остварити оправ| дано тражење светске јав| ности да атомске силе што пре поститну споразум о обустави експерименталних експлозија. Сматрамо позитивним резултатом што се овај проблем сада третира као посебан. Верујемо да је обостраним залагањем и добром вољом могућно отклонити и преоста ле потешкоће које још сто је на путу споразумног ре шења. У том смислу верујемо да није нерешив ни | проблем одређене мере кон троле, коју не би требало апсолутизирати дотле да би основни циљ дошао у питање.“ : | Званични претставник је | затим одговорио на пита-
добре односе
БОРБА
ње како тледа на став које су заузели званични претставници Савезне Републике Немачке према совјетским предлозима о мировном уговору са Немачком: „Треба очекивати“ — ре као је он — „да ће и Савезна Република Немачка одустати од досадашњег става, који не може претстављати основу за проналажење задовољавајућег решења.“
А имате ли неки коментар поводом изјаве америч ког министра ·' иностраних послова Далеса и британског премијера Макмилана да одржавање општенемачких избора не мора бити једини пут за уједињење Немачке — гласило је следеће питање.
„Те изјаве оцењујемо као наговештај спремности за реалније прилажење немач ком проблему“ — изјавио је Драго Кунц.
Један новинар је упитао званичног претставника да ли има неки коментар поводом упућивања посебне комисије аустриског Мини старства просвете у инспек цију школа у Јужној Корушкој, то
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У дД.СИШ-у
СУЂЕЊЕ У ФИРЕНЦИ ЗАСЛУЖУЈЕ НАЈОШТРИЈУ ОСУДУ ОД СВИХ БОРАЦА ПРОТИВ НАЦИ- ФАШИЗМА
„Не бих желео да комен таришем рад комисије која треба да надзире примењивање расписа од 22 септембра 1958, који је управо створио садашње за брињавајуће стање.“ — ре као је претставник ДСИП, а затим додао: „Могу само да укажем на чињеницу да. у тој комисији нема нијед ногт претставника _корушких Словенаца, мако су претставници _ словеначке мањине то захтевали“.
На крају јучерашње ре-
довне конференције за штампу са страним и домаћим новинарима, прет-
ставник Државног секрета ријата је одговорио на питање како оцењује недавне изјаве француског премијера Дебреа у Скупштини о проблему Алжира.
Специјално позивање на то да се Француска налази у Алжиру из истих раз лога због којих су преци данашњих "Француза дошли у Алжир, као и оправ дање садашњег стања у Ал жиру потребама безбедности западног Медитерана сматрамо да значи корак натраг. Мислимо да је ова два става тешко оправдати, рекао је на крају ДраКунц. ФИДЕЛУ НАСТРУ У ВЕНЕЦУЕЛИ ПРИРЕЂЕНЕ ВЕЛИКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Каракас, 24 јануара (АП)
Командант оружаних сна га Кубе, револуционарни лидер Фидел Кастро, одржао је синоћ говор пред око 100.000 грађана Каракаса и изразио наду да ће и друге земље Латинске Америке ускоро збацити ДИК таторске режиме и добити слободу. Фидел Кастро учествује у Каракасу (Венецуела) на прослави годишњице збацивања с власти бившег претседника Републике диктатора Хименеза.
Фидел Кастро је у свом говору критиковао режиме у Никарагви, Парагвају и Доминиканској Републици. Он је нарочито захвалио народу Венецуеле на помоћи коју је пружао кубанским побуњеницима у бор-
Хрушчов и Кеконен су за
између СССР
и Финске
Лењинград, 24 јануарз Како јавља ТАСС, на руч ку који је јуче приредио претседнику Финске Републике Кеконену, совјетски премијер Хрушчов истакао је да су између Совјетског Савеза и Финске створени добри и пријатељски односи, после периода извесног „замрзавања“ до чега је, према његовим, речима дошло доласком на власт владе бившет премијера Фатерхолма. Хрушчов је затим рекао да питање да ли ће односи између Совјетског Савеза и Финске бити хладни или не, зависи пре света од влада ових земаља, „Због тога смо били“ — додао је он —
_ (Како је у ноћи 1 јанџара 1921 убијен
„узнемирени када је Фатерхолм образовао владу“.
У одговору на здравицу премијера Хрушчова, претседник Финске Републике Кеконен је рекао да фински народ жели добре односе са Совјетским Савезом. Он је рекао да у говору премијера Хрушчова види „да се односи између Финске и СССР могу развијати на бази срдачности и искљу чивогт поверења“.
„Ми у Финској из свег срца желимо да никада не наступи време када би се у односима између наших народа појавило неповерење“ — закључио је претседник Кеконен.
У ар тонивниву НАМ
ПРВА ЖРТВА _ОБЗНАНЕ“
,
би против Батистиног диктаторског режима. 5
Грађани Каракаса приредили су Фиделу Кастру одушевљене манифестације. Мексико прекинуо дипломатске односе с Гватемалом
Мексико, 24 јануара (АП) Претседник Републике Адолфо Лопез Матеос саопштио је да је Мексико прекинуо дипломатске односе са суседном зем. љом Гватемалом, До прекида је дошло због спора око рибареПретседник Матеос је изјавио преко радија да су војни авиони Гватемале 31 децембра извршили изненадни напад на не заштићене мексиканске рибарске бродове. Том приликом су два рибара убијена, а више их је рањено.
Чу Ен Лај предводи кинесну делегацију на нонгресу КЛ 06
Пекинг, 24 јануара
Како јавља агенција Нова Ки на, данас је отпутовала авионом у Москву кинеска партиска делегација, с потпретседником цк КП Кине чу Ен Лајем на челу, која ће присуствовати Двадесет првом конгресу КИ Совјетског Савеза.
У саставу делегације налазе се, поред чу Ен Лаја, кандидат за члана Политбироа ПК КП Кине Канг Шенг, члан Секретаријата Централног комитета Ли Хсуен Пенг, члан Централног комитета Лиу Нинг Ји и члан ЦК и кинески амбасадор у СССР Лиу Хеиао,
6 Трговинске мисије СССР, ДР Немачке, ЧСР и Пољске стигле у Гвинеју
Конакри, 24 јанувра (АФП)
У Конакри је данас допутовала пољска трговинска мисија. У Гвинеју су већ допутовале сличне мисије из СССР,
Источне Немачке и Чехословачке, Недеља, 25 ја; "4
Ни
МИКОЈАН ОЦЕНИО РАЗГОВОРЕ У САД. КАО ВРАО КОРИСНЕ
По повратку у Москву потпретседник совјетске владе одржа " конференцију за штампу МЕР
(Од сталног дописника „Борбе“)
Москва, 24 јануара Говорећи на двочасовној конференцији за штампу у Кремљу, потпретседник совјетске владе Анастас Микојан изјавио је данас да су његови разговори са претседником _ Ајзенхауером, потпретседником Ник соном, министром Далесом и другим званичним лично стима, били врло отворени и да је и једна и друга страна стрпљиво слушала излагања погледа другог партнера. Он је додао да су разговори вођени у коректној атмдсфери и да су их обе стране оцениле као врло корисне, Изразио је задовољство што су се аме рички политичари „за раз лику од недавне прошлости, изјаснили за побољша ње совјетско-америчких од носа, подвлачећи притом неопходност и корисност контакта и преговора на свим нивоима“. Микојан је" додао да та мишљења америчких _ политичара још нису изражена ни у каквом практичном кораку америч ке владе, Он је рекао да је по повратку из САД поднео реферат совјетској вла ди о свом путу, додајући да је његова влада у потпуности одобрила његову активност у току боравка у Америци, указујући на то да резултат пута користи. „даљем смањивању ме ђународне затегнутости и побољшању совјетско-америчких односа“.
Говорећи о општим утисцима које је добио у току посете Америци, Микојан је рекао да се ствара уверење да је, „без обзира на постојање хладног рата“ и многих предрасуда у САД према Совјетском Савезу и његовим позицијама, сада атмосфера погодна за кораке у правцу учвршћења мира, „Све већи број Американаца почиње да схвата да рат и претње ратом у савременим условима нису погодна средства за решавање међународних про блема и да се на њима у наше време не могу да заснивају односи међу држа вама, а посебно односи са Совјетским Савезом и дру гим социјалистичким земљама“. Потпретседник совјетске владе је даље нагласио да при разматрању крупних међународних проблема, за разлику од совјетске владе која стално даје иницијативе, америчка влада испољава уздржљивост и не изражава вољу да се ти проблеми реше,
Велики део свог излатања Микојан је посветио су сретима са бројним функционерима америчког привредног живота. Са симпатијама се сећа многих сусрета са бројним америчким бизнисменима као и са власницима и функцио нерима — монополистичких компанија. Он је напоменуо да се састао са Фордом, Рокфелером, са претседником Џенерал Моторса, са најугледнијим банкарима у Вол Стриту, као и са разним америчким по
Стјепан Супани, секретар партиске организације Вуковара)
Конференција је на крају ипак овластила Супанца да именује, односно организује револуционарни штаб. Такође је закључено да се одмах пошаље специјални курир У Београд да ухвати везу са Централним комитетом КПЈ.
Изненадни напал жандарма
Састанак се завршио доста касно. Људи су појединачно напуштали кућу на Сајмишту и нестајали у тами. Пошто за време састанка у овом делу града није примећен ниједан жандарм ни полицајац, уверени да се; ништа озбиљно неће десити ни у току ноћи, и радничка стра жа је напустила своја места. Наиме, када су видели да појединци и групице комуни“ ста излазе из куће, стражари су мислили да у њој више нико није остао. Међутим,· остао је био Супанц с
' '
неколико најближих лругова. Задржао их је курир из Винковаца који им је — стигавши баш на крају конференције — причао о плановима _винковачке партиске организације, Његова изјава огорчила је и -наљутила вуковарске комунисте,
— У Винковцима је „Обзна на" примљена доста мирно.. Наши другови поднели су молбу властима да допусте бар активност синдикату, рекао је курир,
Супанц је на то плануо:
— Па то је издаја! Ми говоримо о борби, а ви пишете кукавне молбе...
— То није мишљење радника, — рекао је на то курир из Винковаца. — Почни те и ми ћемо вам се придружити... Молбу је написао само секретар организације Никола Смољановић, То је његова иницијатива,
· Полиција је, наравно, сазнала да се одржава парти-
'
ска конференција и ла сеу кући на Сајмишту вероватно налази окупљено читаво пар тиско руководство, Кала су раднички стражари напустили своја места војска и жандарми неопажено су опколили кућу Мише Живковића. Пред вратима је био о стао само један стражар. Кад је видео жандарме, он је улетео у кућу и узвикнуо: „Жандарми! Опкољени смо!" У истом часу готово, одјекнули су ударци кундака на спољна врата и узвици; „Овамо Супанца!" Почела је и пуцњава. Врата су брзо попустила, Жандарми се зверски устремише на Супанца и
његове другове. У мраку на-
стала је велика гужва, Измешаше се пушчани и револверски пуцњи, Пред капијом Супанц се истргао из руку жандарма, али" револверски пуцањ погоди га у слепо очницу,
И тако, већ првог дана 1921 године буржоаски злочинци уписали су у црну књигу терора „Обзнане“ сво ју прву жртву. ,
Војска је чувала и мртвог Супанџа
Тело секретара партиске организације Вуковара пренето је тек ујутро у мртвачницу жупаниске- болнице. Али, вест се зачас пронела градом. Другог јануара била је недеља. Читаве поворке радннка пролазиле су поред његовог одра одајући му последњу почаст, Они који су га слушали прексиноћ у Рад ничком дому, који су чули његове ватрене речи, нису могли задржати сузе. Сећали су се човека који је 24 марта 1920 године, приликом конституисања _ новоизабраног градског заступства као одборник на листи Комуни“ стичке партије одбио да се
литичарима — Стивенсоном, Хариманом и другима.
Одговори на питања
После изјаве коју је прочитасо, Микојан је одговарао на многобројна питања новинара. Један од новинара је питао да ли Микојан сматра да је на авиону којим је летео из Њујорка била извршена саботажа. Микојан је одговорио да то не може да каже, будући да нису извршена испитивања. Он је додао да му је један амерички капетан у војној бази Њу Фаудленд рекао да =вионска компанија САС неће много да заради на његовом путовању. Микојан је, међутим, одао признање посади авиона као и команди америчке базе која је успешно довела авион на аеродром, „Међутим, да се квар на авиону десио је дан сат доцније, рекао је Микојан, било би врло несрећно“. . један новинар се интересовао како је сада после његове посете са питањем трговине између САД и ССР. Микојан је одговорио да су пословни људи Америке расположени -ла склапање трговинског угово ра, али да Стејт департмент ни је спреман и да треба чекати на боља времена.
Једно је питање гласило (5 ли је могућно да штампа обеју земаља умањи оштрину У свом писању. Микојан је одго ворио потврдно. Он је нагласио да се америчка штампа за време његове посете лојално односила, изузев појединих случајева. Он је нагласио да м совјетска штампа може да не прибегава оштрини — уколико м америчка штампа буде заузела такав став.
Главни су преговори
Следеће питање се односило на Берлин.
Микојан је рекао да је готово у свима разговорима износио совјетске аргументе и да пред њиховом снагом Американци нису могли да изнесу довољно убедљивих. Он је рекао да се Американци жале да совјетски предлог о Берлину означава ултиматум, да је сов јетска влада дала рок, да делује једнострано и да Америку ставља пред претњу. Мико јан је рекао да се он старао да докаже да је то неисправна претстава о совјетској позицији и да су Американци сами то измислили и да сами пла» ше себе. Додајући да совјетска влада не тражи привилегије за себе и да не жели да нашкоди другима, већ да се заврши окупација Берлина, да. се ликвидира једно данашње огњиште хладног рата им могућ но сутрашње огњизште врућег рата, уколико се буде компли ковала међународна ситуација. — он је рекао да совјетска влада жели само да Берлин по стане слободан град, независан и од Западне и од Источне Немачке, а да заинтересоване државе гарантују такав његов статус.
Говорећи даље о берлинском питању, он је рекао да данас америчка штампа пише: кад прође шест месеци, Руси ће да спроведу свој план. Микојан је рекао да чињеница што је совјетска влада одредила рок за завршавање преговора сама по себи не означава никакву претњу. У томе рок завршетка, преговора није главно, него то како ће се водити преговори. Ако Москва буде увидела до» бру вољу код западног партне ра, моћи ће да на неколико да на или на неколико месеци од ложи спровођење свога плана, „Главни су преговори и ли квидирање окупације Берлина“, — нагласио је Микојан.
на питање да ли је његов пут у Америку приближио мотућност олржавања конференције између САД и СССР, односно одржавање састанка из међу Ајзенхауера и Хрушчова, Микојан је рекао да су они увек били за састанке на, свима нивоима. „Пријатно је што су се и амерички државници сада изјаснили за такве сусре те“, — рекао је потпретседник совјетске владе.
На питање да ли да остали део свог проведе у Енглеској, Францу ској или Немачкој, Микојан је рекао да на то питање не може да одговори,
намерава одмора
закуне монархији и на запрепашћење великог жупана узвикнуо „Живела Југословенска Сопијалистичка Република!" Жандарми и војска поново су изишли на улице. Бдјали су се револта и демонстрација вуковарског пролетаријата због погибије „вође сремских комуниста", како су о Супанцу тада писале новине,
Погреб је организован у тајности. Да не би дошло до демонстрација, полиција је око 13 часова — када на улици има најмање света у галопу у мртвачким колима, праћена кордоном жандарма, превезла тело Стјепана Супанца на старо вуковарско гробље, Приступ на гробље је био забрањен свима, осим мајци и најужој родбини, Сахрана се обавила тек у 16 часова поподне. Гробље је било опкољено војском.
Поред жанларма крајгробнице су се олјелном појавили попови, Хтели су покојнику да „очитају опело". Али, седа старица, мајка погинулог револуционара, енергично је то олбила:
„Није потребно ла мога, сина сахрањујете ви који сте такође криви за његову смрт".
Кад су јој запретили да неће дозволити да се Супанц сахрани „у посвећеном земљишту...", она је рекла да ће га сахранити у врту своје
Одговарајући тање, Микојан - поледеће = америчка јавност бњ -8 нагиње преговорима Више је у стању да процени 4 Ни. ликој мери и како она Ко. на политику америчке зе е.
Корак напред ка новим састанцима
Одговарајући ли ће неко од америч
жавника да трн и шј посету, Микојан је ревађ мисли да хоће да ће аи а доћи, јер је створена > атмосфера, али да засад у 5“ погледу нема конкретних ЋЕ
на питање
нова. На питање да ли
се с срет са Ајзенхауеро да оцени пи рложе
као корак
ка конференцији на највнА нивоу, Микојан је катеторич ки одговорио: „Као корак га пред ка састанцима на свим нивоима". »
При крају Кон Микојан је рекао ла лекције ба проћи мимо изјаве Дале« са на конференцији за Штампу о немачком питању, Он је рекао да је то интере изјава, мада У њој није рецено ништа директно. Микојан је притом мислио на Далесо. МУ. Мзјана да слободни избори нису једини пут за " ње Немачке УЈедиње
на питање једног америчког новинара да ли је добро да се и даље једна и друга а олтужују у погледу хлад. ног рата, потпретседник (бвјетске владе је рекао; „Аме риканци су почели х рат. Ми смо тај изазов при“ хватили и тако се рат продужио. Узајамна оптужи“ вања претстављају продуже. таж хладног рата а не ње тову ликвидацију",
У току конферен е за штампу Микојан је испричао врло много анегдота и врло често засмејавао присутне, .
једно од питања се односи ло и на примедбу америчког министра иностраних послова у његовом телеграму Микоја ну да је у Совјетском Савезу државни капитализам Мико јан је на то рекао да га је то зачудило, будући да је приликом сусрета с Далесом установио да је овај одлично информисан о друштвеном си стему у Совјетском Савезу, Када је неко од присутних на састанку у Вашингтбну питао да ли се у Совјетском Савезу поштује принцип мате ријалне заинтеђресованости, Далес је одговорио „тако Каб што бих и ја одговорио", ре као је Микојан. „И ја сам т похвалио за познавање марк сизма-лењинизма'/», додао је потпретседник совјетске вла“ де, .а он у телеграму, ето, товори о државном калита“ лизму у Совјетском Савезу",
У целини, изјаве потре“ седника совјетске влада Цри којана о његовом путу рику указују да су у ући сима између две државе
стале значајне промене у 1 ређењу са периодом од неко лико месеци раније,
одобрен
МИЛИЋЕВИЋ
НИКА
ХРО
= = == пи тетиве ХВЕРОФ ПРИМИО АМБАСАДОРА МИЉКОВИЋА Атина, 24 јануара (танјут)
Трчки министар иностраних послова Евангелос Авероф при мио је данас југословенског ам басадора Миту Миљковића У ' задржао се с њим у дужем разговору.
Како се сазнаје, у току раз говора било је речи о актуел“ ним питањима грчко-југосло“ | венских односа, као и о међу“ ! народним догађајима, који Ин“ | тересују две земље.
милош МИНИЋ прИМИО | ДОСАДАШЊЕГ ХОЛАНДСКОГ АМБАСАДОРА
Претседник Извршног већа НР Србије Милош Минић при | мио је јуче у опроштајну 10 |сету холандског амбасадора ба урона Ван Итерсума,
| КАНАДСКЕ и АМБАСАДОР
|посетио ЂУРИЦУ ЈОЈКИЋА
Претседник Народног одбора Београда Ђурица Јојкић при“ мио је јуче у 13 часова У токоларну посету ен ваног амбасадора Канаде у ЈУ“ тославији Роберта Форда.
НИПЛАНИАМВИНИВВИВИИПИВАВАРВИРИВИАЕРРАВОБНИЛИИИННИРААРИРИНИИНАНААВВННИННРАРНЕВННИВИМАМАВАИНИИИИИ ИПИНЕАРЕВЕВННИИИАМАМЕВЕНИММИАЕИВНИМИЛПРМАЕАРИИВААННИРАЉЕНЕНМИАМИЛААНЕВИЛАНИНАР ЕВРА РИААЛЕРАНАИНИНИЕНАЋНИНИКИИАНАВНИНАННАНИИВИЕНЕАННИИАААВРРРВИАРАРАРЕНАНАРАНАРИНАРАРНЕВМИРАРЕВЕННРАНАНААПРНМАКВИИННАВКАНЕ Нива
куће, Попови су се најма удаљили са гробља необав“ љена посла и тело комуни“ сте Супанца спуштено је У гроб испраћено дубоким бо“ лом мајке и родбине и Не мим поздравом његових Дру гова којима није било До" звољено да присуствују с%" храни,
Црвена застава на — јели
Власт се бојала и мртвог Супанца, Крај његовог Ти ба стално су се смене стражари, и дању и Нођу _
Ипак, једног јутра на Пе бу је освануло цвеће, ЊЕ оближњој јели — црвен Сри става, Чланови Скојевске ганизације успели су ба св ог опажено дођу до гро + к друга и руководиоца и бур на овај начин поруче по жолзији да је борба Ле их чела У овој грули М вуковарских хлалне "и снежне ноћи 1921 био је Н друг сип Џази. о
На Радничком ла стој оној згради где пан Супанц одржао свој следњи говор, 88 којој је одрже Други конгрес се поново вије Прве става,га мали Трг у Вуке, зграде, поред реке си име револуционар пана Супанца,
Супанна С дубринГе“