Борба, 12. 10. 1959., стр. 1
„
БКОГРАЛСКО ИЗДАЊЕ
ГОДИНА ХХЛУ
Понедељак, 12 октобар 1959
БЕОГРАД
Директор Иво Сарајчић · Главни и одговорни уредник. Мироблав Виторовић Уређује редакциски колегијум Лист излази сваког дана осим четвртка
БРОЈ 240.
ЦЕНА 10: ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМ
''
АЉТ, УЈЕДИНИТЕ СЕ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
У БЕОГРАДУ ЈЕ ОДРЖАН ВЕЛИЧАНСТВЕН МИТИНГ ОМЛАДИНЕ ПОСВЕЋЕН ПРОСЛАВИ 40-ГОДИ ШЊИЦЕ КИЈ И СКОЈ-а
УЧЕШЋЕ У ПРВИМ РЕДОВИМА БОРБЕ ЗА
СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ЈУГОСЛАВИЈУ БИЛА ЈЕ И | Ол НЕГОТИН
На свечаном митингу у Неготину, у присуству око 40.000 људи,
ОСТАЛА ОДЛИКА НАШИХ МЛАДИХ ГЕНЕРАЦИЈ
— рекао је у говору Рато Дугоњић, некадашњи секретар ЦК СКОЈ-а — Митингу прису- | ник Сабора Хрватске и Љупчо Арсов, претседник Извршног већа Македоније
Клисуре Демир Капије освануле су јуче џ заставама и транспарентима, а мали жи“ вописни рад на Вардару заруменио са од младости и одушевљења, Није то велика деоница Аутопута (свеза 20 километара), у поређењу са оним што је наша омладина већ изградила и што гради. Али је то леп, узбудљиво леп и симболичан дар наше млаМакедонији де тзенерације Оепублици
њен петнаести рођендан. •
Реч омладина већ одавно је стала да буде само мазив за
пре свеза означава сасвим одређени појам политичке снате и организације младих људи која је имала и има важно место у бор“
би за социјализам.
(Ове речи друза Рата Дузоњића, старог омладинског руководиоца, поздравило је ј9че 40.000 омладинаца и омладинки на Тргу Маркса и Ензлеса у Беотраду бурним овацијама. То су младићи и девојке који једва да св сећају старе Југославије и револуционарне борбе СКОЈ-а пре рата и у току рата. Алц зенерације које поносно и достојно носе скојевске заставе и. традиције.
На Тргу Маркса и Енгел са јуче је 40 хиљада омла динаца Београда одржало величанствени митинг посвећен прослави 40-годишињице Комунистичке пар тије и Савеза комунистичке омладине Југославије. На овом митинту говорио је један од најистакнутијих некадашњих омладин-
ских руководилаца Јутосла |,
вије Рато Дугоњић. сада ам басадор ФНРЈ у Каиру.
Трт Маркса и Ентелса пружао је јуче величанствену слику. Већ од раног јутра су пристизале у гру пама организације радничке, средњошколске и студентске омладине носећи транспаренте и партиске и државне заставе.
На свечано украшеној трибини подигнутој испред зграде Дома синдиката на лазили су се Родољуб Чола ковић, потпретседник Савезног извршног већа, Вељ ко Зековић, Крсто Попиво
Реч Рате
„У славној историји коју су наши народи, под руководством Комунистичке партије Југославије писа-. ли својом борбом за послед њих четрдесет година рекао је на почетку Рато Дугоњић — у Народноосло бодилачком рату, пре и по сле њега, удео омладине 0остао је записан златним сло вима. Реч омладина већ 0одавно је код нас престала | да буде само назив за узраст. Она, пре свега, означава сасвим одређени појам политичке снаге и ортанизације младих људи жоја је имала и има важно место у борби за социјализам, Својом борбом на страни Комунистичке партије Југославије, предвођена СКОЈ-ем, који јој де помогао да се идејно и организационо уједини, 0младина је добила највеће могуће признање већ и тиме што се на њу рачуна као на снажну полугу борбе за социјалистичке друштвене односе на коју се наш Савез комуниста стал но ослањао до сада, као
|
25
живота.
Око 40.000 младих Београђана окупило
ствовало око 40.000
ри До 25 зоди них Медаљом динци. Стотин динки дало је
СКОЈ-а и мла за Дој тенерациј
кад нас пре- — 8ИЈ6.
узраст. Она, џ Титограду СКОЈ-а и омл
ли успомене н
" да Томовића.
Широм зем под – заставам СКОЈ-а Где
су омладинци
мир Капије.
да и Славко Комар, члано ви Савезног извршног већа, Риста Антуновић, секретар Градског комитета
СКС, Мика Трипало, прет седник Централнот комитета НОЈ, Божа Томић, пот претседник Народног одбора Београда, као и некада шњи и данашњи омладински руководиоци Рато Дутоњић, Милијан Неоричић, Раденко Броћић, Стана То машевић, Мићо Новковић и други.
Митинг је нешто после 10 часова отворио претседник Градског комитета НО' Београда Драгиша Ђурић који је, у краћој уводној речи, указао на значај револуционарне борбе грађана Београда и Југославије под воћством Комунистичке партије и друга Тита, а затим је, уз бурне поклике учесника митинта
волуције, преко
асфалтног пута, ма, високо зоре на каменим клисурама
младих Београђана
На крају рата 85 отсто носилаца „Партизанске споменице“ били су омладинци ста-
на, преко 90 отсто одликоваза храброст били су омлае хиљада омладинаца и омласвоју младост у биткама бестотину хиљада чланова дих комуниста пало је на бо-
јиштима. То најбоље зовори о нашој мла-
и ц младости наше Револу-
Јуче су хиљаде омладинаца и омладинки
евоширали успомене на борбу адине. А посебно су евоцираа познато омладинског руко-
водиоца у Џрној Гори, народног хероја Бу-
ље омладина је јуче изишла а да прослави 40 тодина је омладина, ту је победа“. То исписалц изнад тек осушеног. подизнутог њиховим рукас. Да, таква је Титова омладина.
је, држава беде, глади и беспослице, националне и социјалне неједнакости. Од самог свог стварања СКОЈ је као једина опште југословенска и револуционарна омладинска организаци ја преузео на себе улогу ортанизатора и предводника радничке, сељачке и ин телектуалне омладине за остварење њених непосред них захтева, као и за шире циљеве — измену друштвених односа у земљи. Зато није ни чудо што су се кратко време после његовог стварања реакционарне
дао реч некадашњем секретару ЦК СКОЈ-а Рати Дугоњићу,
Дугоњића
што ће то чинити и убудуће". „Тешко је данашњим те нерацијама, које живе у слободној социјалистичкој Југославији, потпуно разу мети прилике и услове тадашњет времена када је стваран СКОЈ. За данашње нараштаје младих, појмови као што су „експлоатација човека човеком", „национална неравноправност и хегемонија", „криза и незапосленост", „политичко бесправље и самовлашће", итд. итд. могу прет стављати само апстрактне историске појмове чија се оштрина тешко може у пуној мери схватити. Победа социјалистичке револуције у Југославији и њене економске и социјалне тековине учинили су да ти пој мови постају све даљи и апстрактнији данашњим те нерацијама, али баш зато треба понекад да се'потсетимо на њих.
Наши народи су стољећима тежили уједињењу и јединственој држави да би удружени и слободни успешније остваривали усло ве за побољшање свога Стварање версајске Југославије, до чега је дошло 1918 године, изне
верило је све наде, Ство-
рена је држава пљачке и богаћења младе буржоази
Рато Дугоњић говори омладини Београда
власти свом силом окомиле. на њега, забраниле га заједно са Комунистичком партијом Југославије, не презајући ни од чега да би угушили његов рад, нити од најтежих прогона, мучења и убистава. Читаво то време СКОЈ се борио, наставио је Рато Дугоњић — додуше као уска, али јУ
да га следи у акције. па чак иако се с њим није слагала у погледу идеологије. Дивила се јунаштву, упорности, самопрегору, дру гарству које је владало у његовим редовима, а највише његовој револуционарној вери коју ништа ни је могло да поколеба, Те особине, исковане крозсурову борбу. остале су најјачи морални капитал скојевске организације, га захваљујући њима, у каснијим периодима је СКОЈ и могао да задобије поверење читаве омладине.
Другови и другарице, велики преокрет у скојевској организацији и омладинском покрету уопште насту пио је после доласка друга Тита на чело наше Партије. Исто онако као што се консолидација наше Партије у том периеду 0дразила на антифашистичку и револуционарну борбу наших нзрода, одразила се и на скојевску организацију. Партиска ортанизација, а посебно лично друг Тито, помогли су да се обнови скојевска организација која је грешком била распуштена 1936 године, да се ослободи наслага секташтва које су сегодинама у њој таложиле и да смело приђе омладини са пуним поверењем у њену слободољубивост.:и револуционарност“. „Позив на устанак, који је упутила Комунистичка партија, ОКОЈ је дочекао већ као јака масовна оргавизација од преко 30.000 чланова, од којих је већина ступила у партизанске одреде, док су остали водили борбу по окупираним градовима широм Југаславије. У борбу против окупатора скојевци су унели сав свој жар младости дајући пример осталој омладини својом храброшћу и дисциплином, уносећи У партизанске одреде све оне дивне револуционарне традиције и особине које су деценијама изграђиване У најтежим условима илегалне борбе“.
„Чињеница да су на крају рата 85 отсто носилаца „Партизанске споменице“ били омладинци до 25 година, да су преко 90 отсто 0дликованих Медаљом за хра брост омладинци, да су у устанку дали своје животе стотине хиљада омладинаца и међу њима преко стотину хиљада чланова СКОЈ-а и младих комуниста, најбоље говори о младости наше револуције,
Другови и другарице, са овог места пре пола године, на збору одржавом 19 априла поводом прославе 40-годишњице Комунистич кепартије Југославије, друг Александар Ранковић ја оцртао револуционарни лих Београда који је од тоенутжа када је У њему створена Комунистичка партија до
начка ортанизација, која је у том периоду дала читаву плејаду младих бора ца а многи од њих су и свој живот положили У | борби са класним неприја| тељем".
„Није по броју била тада велика наша скојевска организација, али је била јака својим моралним утицајем, Никад она није била одвојена од омладине ко ја јој се дивила чак и онда када није била спремна
се јуче на Тргу Маркса и Енгелов у
данас „остао горд и поносан борац град у коме је радничка авангарда увек умела да се супротстави свим врстама нНеправде и насиља, буржоаског терора и систему главњаче град који је био и естао стециште слободарских и револуционарних мисли“. Истакнуто учешће Београ да у револуционарној борби радничке класе и Кому“
(Наставак на 2 страни)
У
Беог
злу
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изишао је у Загребу 19 фебруара 1922 године, 13 јануара 1929 године забрањено је даље излажење „Борбе“ а чланови редакције
осуђени су
на затвор и робију.
У Народноослободилачком рату „Борба“ поново
излази и то: у Ужицу од 19 октобра до 27 но-
вембра 191 и у Дринићу од8 октобра 1942 до 217 фебруара 1943.
15 новембра 1943 године „Борба“ наставља изла жење у ослобођеном Београду.
од 9 јуна 1954 године „Борба“ је орган Соција•
листичког савеза радног народа Југославије.
ПРОСЛАВА ДАНА УСТАНКА НАРОДА МАКЕДОНИЈЕ
ПУШТЕНА У САОБРАЋАЈ ДЕОНИЦА АУТОПУТА
шног већа Милентије Поповић — Свечаности су присуствовали др
Милентије Поповић пресеца врпцу на аутопуту (Фотографије пренете авионом Ваздухопловнот савеза Македоније специјално за „Борбу“)
Неготино: 11. октобра Деоница аутопута „Братство-јединство“ од Неготина на Вардару до Демир Капије, коју је градила 0младина из свих наших република, данас је свечано пуштена у саобраћај. Код надвожњака у – Неготину, где почиње новоизграђени коловоз, тим поводом данас пре подне одржан је велики народни збор коме је поред 2000 градитеља последње смене присуствовало и око 40.000 људи из целог Повардарја: Уиме Савезног извршног већа градитеље и присутне грађане на збору поздра-
вио је друг Милентије Поповић, члан Савезног извр шног већа. Данашњим свечаностима у Неготину при суствовали су претседник Сабора Хрватске др Влади мир Бакарић, претседник Извршног већа Македоније Љупчо ·_Арсов, командант Скопске војне области генералпотпуковник Анте Ба нина, члан Претседништва ЦК Народне омладине Југославије Тахир Хаџић, претставници републичких централних комитета Народне омладиче и многи познати државни руководиоци и политички радници из Македоније.
Реч Милентчја Поповића
Члан Савезног извршног већа Милентије Поповић, поздравио је младе градитеље и честитао им на овом великом радном успеху.
— Данас, кад прослављамо 40-тодишњицу оснивања СКОЈ-а, рекао је затим Милентије Поповић — упућујемо наше мисли оним младим људима који су у периоду између два рата, у оно глуво доба старе Југославије, водили борбу за стварање комунистичког по крета, водили борбу за припрему народа, радничке кла се, сељаштва, а пре свега омладине, за велике дане револуције. Данас народ Ма кедоније прославља свој Дан устанка. дан своје револуције, Ми се исто тако сећамо у овом тренутку хиљаде македонских омладинаца који су широм Југославије, а према томе и Македоније, давали све своје снаге, па и своје животе, за успех наше Народне револуције. То су омладинци из периода наше најновије историје. Ако се посматра са друштвено-политичке стране, то је дуг период. Према друштвеним променама и према резултатима и успесима у економском развитку; у просвећивању и другом, то је врло дуг период. Међутим, ако се временски посматра, он је веома кратак, а сама чињеница да се овде, на овом скупу. налазе људи који су били актив ни учесници у том периоду наше најновије историје, а још увек се осећају младим — сама та чињеница го вори о томе да то није дуг период. Па ипак, за то врло кратко време десиле су
се веома крупне и велике.
промене у животу наше земље. То је само једна слика о томе каквим бурним
умпом живимо. а уједно и слика како ћемо и у будућности да се развијамо бурним темпом. у
У читавом том периоду омладина је увек играла по-
првим редовима наше борбе. То су чињенице које је и историја већ забележила. То је посебна тековина наше револуције. То је, разуме се, дело Комунистичке партије Југославије, а у првом реду дело руководилаца КПЈ с другом Титом на челу. А то ће такође да „буде пракса нашег развитка Ји у будућем периоду, у ко-
себну улогу. била је увек у.
јем ће омладина одиграти сличну улогу као и у нашој непосредној прошлости. Говорећи о садашњим задацима омладине, Милентије Поповић је рекао да се херојска дела омладине по нављају и данас у њеним великим радним подухватима. Буран економски ђазвитак Југославије није слу чајна ни привремена већ трајна појава, она је резул тат наше Револуције, која је пробудила стваралачке снаге у нашим народима. Због тога ће такав брз развитак бити трајна појава и карактеристика нашег будућег развитка. Овакав ргзвитак омогућава Југославији да стиже све оне вароде које је историја фаворизовала. Али овакав развој намеће нам и многобројне задатке, који се морају извршавати ако хоће-
мо да обезбедимо реалан темпо таквог развитка. Дру гим речима, не може се више на стари начин живети, или са старим навикама про изводити, нити у фабрици, нити на њиви, Не могу се више просвећивати кадрови на тај стари начин, већ се морају тражити нове форме на свим нивоима културног "живота, а уједно стварати нове вредности и нова мерила.
Убудуће се морају све више заснивати на науци све наше делатности, јер је то постало логика и закон савременог развитка. То захтевају нови квалитети у развоју науке и њено ново ме стоу животу савременог дру штва, Без тога се не може обезбедити брз пут у савре= меније и правилније социјалистичке односе. Овакав перспективни развој сам по себи намеће и велика де | ла и велику одговорност. Он ће захтевати и велика прегнућа и велике ствараоце. |
На крају Милентије По- | повић је указао на значај нових висококвалификованих кадрова из редова младих људи, који ће још сме лије уносити новине у све гране нашег живота, а тиме и нове односе и мерила. Зато ће бити потребно да младе генерације уложе 0огромне напоре и стваралачки рад, како би биле достојни наследници генерација које су се бориле и избориле у периоду између два рата и у току Народне револуције.
Збор је завршен читањем ванредне одлуке Главног
А НА ВАРДАРУ ДО ДЕМИР КАПИЈЕ
говорио члан Савезног изврВладимир Бакарић, претсед-
штаба омладинских радних бритада којом се све бригаде последње смене на део+ ници од Неготина до Демир Капије проглашавају за Уударне и читањем писма које су градитељи упутили другу Титу.
Одмах после завршетка збора Милентије Поповић је пресекао белу свилену траку, која је била везана између ограде на надвожњаку и тиме је на симбопичан начин пуштен у саобраћај овај део аутопута.
Гости и градитељи су се затим упутили до места на коме је подигнут споменик са спомен-плочом на којој пише: „Осам хиљада младића и девојака из свих кра јева наше! домовине сврстаних под заставама 80 бри гада и пет грађевинских предузећа од 1 априла до 11 октобра 1959 године изградило је деоницу аутопута од Неготина до Демир Капије". Црвени застор са спомен-плоче · скинуо — је претседник ЦК Народне омладине Македоније Јован Перчуклијевски. Он је у име ЦК Народне омладине Југославије и овом приликом одао признање градитељима аутопута.
Недавно је завршена и деоница аутопута од Титовог Велеса до Неготина у дужини од око 40 километара, тако да је у Македонији досад изграђено око 60 километара велике матистрале. ме Ј. ПЕШИЋ Лазар Колишевски приредио свечани
пријем
поводом Дана устанка, македонског народа
Скопље, 11 октобра (Танјуг)
Поводом Дана устанка македонског народа, претседник Народног собрања
Македоније Лазар Колишевски са супругом прире дио је вечерас свечани при јем. На пријему, који је одржан у згради Народног собрања, присуствовали су претседник Сабора Хрватске др Владимир Бакарић, члан Савезнот извршног већа Милентије Поповић, претседник Извршнот већа Македоније Љупчо Арсов, већи број чланова Извршног комитета ЦК СКМ. чла нови Централног комитета СКМ, многобројни јавни и културни радници, претставници радних колектива и други, Пријему је при суствовао и архиепископ охридски и епископ митрополит македонски Доситеј,
Претеедник Тито примио генералног секретара Савеза бораца Велимпра Стојнића
Претседник Тито
Јуче пре подне претседник Републике Јосип, Броз Тито примио је генералног секретара Савеза бораца Народноослободилачког ра та Југославије Велимира Стојнића и предао му пет милиона динара, Као свој лични допринос за унапре ђење социјалних активности Савеза бораца.
Претседник Тито се у јед ночасовном _ разговору са Велимиром Стојнићем инте ресовао за рад Савеза 6ораца и посебно за решавање разних проблема бораца, родица и деце палих 6о-
инвалида, њихових по!
| и унутрашњом активношћу |
у
раца и жртава фашизма. Том приликом претседник Тито је изразио задовољ- | ство у погледу досад оства рених резултата у тој области, али је истовремено указао и на поједине проблеме који још постоје, а који се могу решити! новим напорима заједнице | | организација раца.
Као своју помоћ за даље развијање социјалних активности Савеза бораца, претседник Тито је предао
Савеза 6о-
износ од пет милиона ИО
нара које је примио на и-
разговору са другом, Велимиром Стојнићем
ме ауторског хонорара за недавно објављено ново из дање његових дела.
Генерални секретар Савеза бораца Велимир Стој нић захвалио је претседнику Титу на сталној бризи коју посвећује борцима Народноослободилачког ра та и њиховим породицама, а посебно на овом његовом дару којиће несумњиво да ти нов потстицај за још ја че развијање социјалних активности и орга е бораца и свих одговорних друштвених фактора.
(анјут)