Борба, 12. 10. 1959., стр. 2

тћиај =.

подела а 6 1

мита раја ум

БОРБА______-

нове индустрије и све услове за њен даљи развој

Горњи Милановац,

> 11 октобра Данас је у Горњем Милановцу свечано прослављена 40-тодишњица киЈ и СКОЈ-а. 15-годишњица осло

• бођења града и 100-годиш-

њица добијања имена специјалном повељом Кнеза Ми | лоша.

Прослава је почела синоћ свечаном приредбом у биоскопској гворани на којој је изведен уметнички програм, Приређен је и велики ватромет, а јутрос су положени венци на гробницу палих бораца и народних хероја овога краја.

Око 10 часова на пространом тргу у центру града 0купило се око 15 хиљада људи. Збор је отворио Милојко Вељовић. секретар Оп штинског комитета Савеза комуниста. Он је поздравио Милоша Минића, претсадника Извршног већа Србије. Радована Грковића, Десими

ра Јововића, Момира Томића и Драгослава Мутаповића, чланове ЦК СК Србије, затим Радисава Недељковивића. претседника Среског народног одбора Чачка, Милорада Митровића. секретара Среског комитета СК Ча чка и друге госте. а затим је дао реч другу Слободан“ Пенезићу члану Извршног комитета Централног коми- | тета СК Србије и потпредседнику Извршног већа Србије. Реч Слободана Пенезића

Пошто је истакао задовољ ство што се налази у крају који је кроз целу историју играо врло важну улогу и дао доста бораца и жртава, друг Пенезић је говорио о раду Партије У протеклих 40 тодина. Том приликом он

је нагласио да је Комунистичка партија Југославије

била једина политичка пар- |

тија, која је народу казивала којим путем мора ићи ра ди остварења бољег и срећнијег живота.

Комунистичка партија Југославије била је једина сна га спремна и способна да по крене нарол ча општи У станак против окупатора и то у врло тешким условима. Народ је веровао Мартији— истакао је Слободан Пенезић, — одазвао се њетвом позиву и пошао у борбу која је уродила богатим плодовима.

Слободан Пенезић је згтим говорио о крајњој заосталости индустрије и пољо привреде у предратној Србији и Југославији Комучи стичка партија Југославије на челу са другом Титом У послератном периоду одлучно се ухватила у коштаџ са наслеђем прошлости и рат них пустошлења. Постигнути су крупни резултати, прем-

да је и на овом путу знатних тешкоћа.

Данас Србија има добре и сигурне темеље нове индустрије и све услове за њено проширење и даљи развој, међутим, брз темпо развитка привреде у нашој земљи није увек и свуда исти. па је немогућно намах решити питања свих привредно неразвијених подручја у нашој земљи.

Друг Пенезић је том приликом указао на неке лоше појаве које прате наш оп-

била

шти и брзи привредни раз-

витак, као што су жеље за великим фабрикама и инве стицијама. без економског оправдања. Према речима друга Пенезића, такође су укорењена и заостала схватања о пољопривредној про изводњи, а једна од највећих могућности Србије лежи управо у развитку пољопривреде, 3

На крају Слободан Пене-

Крај говора Рате Дугоњића

(Наставак са 1 стране)

нистичке партије Јутослави је одразило се у истој мери на учешће његове омладине У борби Савеза комунистичке омладине Југославије и

читавог напредног омладин- |

ског покрета у наџлој земљи. Учешће у првим редовима борбе за социјалистичку Југославију било је и остало одлика генерација

младих борбених Београђа- |

на још од дана који су непосредно претходили освивању СКОЈ-а. Само три дана после партиског Конгреса уједињења у Радничком дому на Славији створенз је наша прва комунистичка 0"Ммладинска организација "Клуб студената комуниста Београдског универзитета који је заједно са Социјали стичким . тружењем студената Загребачког свеучилишта претстављао претходницу СКОЈ-а.

Омладина Београда је с правом поносна на своје богате револуционарне традиције, да је увек држала корак а често и предњачила у борбама које је омладина наше земље водила. Ни крвава монархофашистичка диктатура краља Александра није могла да уништи ту борбу. Под утицајем и ру ководством партиске и скојевске организације које су се Тек почеле опорављати

је је уткано у њене основе. Скојевац је својим личним примером морас предњачити увек и на сваком месту. Можда је јуче било лакше него данас одредити и дефинисати у неколихо речи у чему треба предњачити, јер се данас не траже таква одрицања која су ишла до жртвовања личне слободе или чак и живота. Али оне особине које су красиле скојевце и комуни сте у предратном и ратном периоду, остају исте и у изградњи као што су биле

| само неколико стотина метара од окупљених омладинаца. Међутим, ниједан се омладинац није помакао с места. Чини ми се да ниКада дубље него тада нисам осетио колико су јулаштво, храброст, пркос тоема Немцима, према њиховим гранатама и према чи'тавој њиховој сили, постали особине читаве омлади| не. Важније од живота тој омладини је било да покаже како у јунаштву нема разлике између партизана, | који су у том моменту јуришали негде око позори+шта и Калемегдана у | њих, тих младића и девоја|ка, илегалних бораца оку' пираног Београда који су се дотада борили у сасвим другачијим условима“.

У наставку говора Рато Дугоњић се осврнуо на бит-

од најтежих удараца после|не карактеристике скојев-

1929 године. студентска 0младина Београда пошла је у прве масовне иступе ујесен 1931 године, поводом до ношења октроисаног Александровог устава и припрема за скупштинске изборе — запаливши отада неугасиве ватре немира у свим универзитетским центрима у земљи. Тада је на Београдском универзитету почео да буја и да се проширује слободарски покрет сту дентске омладине — онај по крет о коме се са дивљењем товорило м далеко ван граница наше земље и за који је друг Тито претставницима иностраних студената,

септембра 1945 године рекао: „Још одавно прије рата био је нарочито Београлски универзитет познат по

ске организације, истичући да су идејни циљеви наше Партије увек били и циљеви СКОЈ-а. Важна карактеристика нашег омладинског покрета је његова самосталност, Руководећи се општим циљевима борбе за социјализам, омладина је увек имала широко поље за самосталну иницијативу, за пуно _ развијање _ својих стваралачких способности. Комунисти и скојевци У омладинским организацијама никада нису деловали другачије него методом убеђивања. То је потицало из дубоке вере у праведност ствари за коју се 6боре. „Било је једно правило у скојевској организацији наставио је Дугоњић — ко-

у рушењу старог поретка. |

Социјализам не изграђује само материјална добра, не го и нове односе међу љу-“ дима, у чему би требало да предњачи омладина ослањајући се на традиције сво је организације. Врло често смо склони да предратног омладинца упознајемо и це нимо само по томе како је учествовао у штрајку, како се тукао са штрајкбрехерима, како је поднео ватру 14 децембра или јуришао на бункер негде на Рами. Али, постојала је друга страна његовог живота. Тај исти омладинац је месецима знао, како се то тада говорило, да обрађује неког ч0века да би га придобио за социјалистичке идеје. Он је после напорног рада, уз све ћу или петролејку, сатима бдио над књигама, трчао је на рад у синдикат или у неку другу омладинску организацију, стрпљиво месецима и месецима борио се да у њој побеђују напредне идеје, стрпљиво органмзовао најситније акције, ко је би покренуле омладину итд. Е

Спремајући се за овај збор, покушао сам да средим неке цифре, којима би се приказао удео омладине у послератној обнови и изградњи наше земље. Међутим, чини ми се да се то цифрама не може исказати, односно да цифре могу да кажу само део истине. Чак кад бих овде пред вама набројао хиљаде и хиљаде младих ивеликих објеката, почевши од пруге БрчкоБановићи и посавскот канала па до Аутопута: кога данас ви градите, то би мо

гло да да само бледу слику онога прилога који је орга низација Народне омладине Југославије дала за изградњу ове земље. Јер поред објеката, од којих је сваки од изванредне важности за нашу земљу, постоје и други резултати У којима је омладина дала велики прилог. Наша инду стрија се развила преко три пута у односу на предратну, наша пољопривреда кренула је огромним корацима напред, наши индустриски производи данас налазе се по свим тржиштима света, такмичећи се у квалитету са производи– ма индустриски најразвијенијих земаља. У све то уткани су и напори омлади не, резултати њених иницијатива и предлога у радничким саветима, задруга-

|ма и другде. У свему томе

већ се осећају напори оних генерација Народне омладине које су пре ове седе-– леу истим школским клупама, или радионицама и стицале своје квалификације, У свему чега се дотак нете у Југославији осећа се нешто ново, свеже, савремено за шта младе генерације имају многе заслуге: у архитектури као и у пољопривреди, у култури као и у производњи а што је нај важније — то се осећа у друштвеним односима, јер наши људи су више свесни тога да су постали градите љи своје судбине, активни учесници у свим збивањи– ма у нашој земљи, домаћи ни у своме предузећу, шко ли или комуни".

Говор Рата Дугоњића учесници митинга су често прекидали овацијама Кому нистичкој партији Југосла вије, СКОЈ-у и другу Титу.

На крају митинта, који је завршен негде око 11 ча

' сова, претседник Универзи

Омладинци и омладинке на великом митингу у Београду,

тетског одбора студената Београда Мухарем Первић предложио је текст телеграма који ће бити упућен другу Титу а који су учесници митинта френетичном акламацијом прихватили. | године, а друга је посвеће-

'— нотанао је на митингу у Горњем Милановцу Слободан Пенезић, отнривајући споменик палим борцима таковсног краја

зић је указад на потребу продубљивања братства и јединства међу нашим народима, као и на потребу нетовања славних традиција наше Ј и Народноосло бодилачке борбе.

Откривање споменика палим борцима таковског краја

Слободан Пенезић је затим открио споменик палим борцима таковског који је израдио академски вајар Ратимир Стојадиновић. У белом мермеру симболично је приказан почетак устанка и Народноослободилачка борба, у којој је потинуло 1200 бораца — овога краја, од чега 200 чланова КПЈ. Десет бораца и руководилаца из овог краја проглашено је за народне хероје. У последњем рату овај град био је спаљен. Од око 500 кућа окупатор и четници спалили су 400 домова. Град је 1941 године девет пута прелазио из руке у ру ку. Сада је овде никао нов трад на темељима старог Горњег Милановца, Такође се повећао и број становника. Подигнута су и индустри ска предузећа, а брзо се уводи и интензивна пољопри вреда.

Д ДИМИТРИЈЕВИЋ

У Охриду откривена спомен-плоча Моши _ Пијаде

Охрид, 11 октобра Прослављајући Дан устан ка народа Македоније, 40годишњицу КИЈ и СКОЈ-а и 15-тодишњицу Народне

| Републике Македоније, да| нас

су у охридској гимназији „Климент Охридски" свечано откривене две спо мен-плоче. Једна је посвећена великом револуциона ру Моши Пијаде који је био професор цртања у овој гимназији од 1912 до 1914

на двадесет тројици професора и ученика ове гимназије који су погинули у На родноослободилачком рату.

Влада Зечевић говорио на омладинском митингу у Подрињу

Богатић, 11 октобра

У част 40-годишњице КПЈ и ОКОЈ-а јучеје у Богатићу "одржан велики митинг Народне омладине Подриња. Митинту је присуствовало око 10.000 грађана из Богатића, Шапца, Лознице и осталих места Подриња. На збору су говорили Влада Зечевић, савезни народни посланик и претседник Одбора за организацију власти Савезне на родне скупштине и Пера "Ђоковић, претседник Ментралног комитета Народне омладине Србије.

На крају митинга, у име омладине Подриња послат је телеграм претседнику "Титу. ЈР,

краја,

рбија данас има сигурне темеље | и и!

маме евовниатеавол ава та

У Титограду откривена

ПОДИГНУТ СПОМЕНИК РЕВОЛУЦИЈИ _

Лесковац, 11 октобра Многобројним свечаности ма Лесковчани су јуче и данас прославили 15-го, њицу ослобођења свог града. : Главна прослава одржана је данас. У 8 часова све чано су отворене две ново изграђене здравствене станице и апотека „Сутјеска“. У 9 часова одржана је све– чана седница Народног одбора Општине, на којој је донета одлука о подизању споменика Револуцији на брду Хисар у Лесковцу. Затим одлука о подизању споменика на Тргу маршала Тита у центру града и одлука о изградњи и уреЂењу _ спомен - костурнице на Џартизанском гробљу. После тога, подељене су медаље организацијама и појединцима за изванредне заслуге у развитку /Ле-

сковца. У 11 часова члан МЦентралнот комитета Савеза

комуниста Србије Столе Миленковић открио је спо мен—-плочу на згради Народног одбора Општине Ле сковац у знак сећања на прву комунистичку општин ску управу из 1920 године.

В.В.

Митинг у Ријеци

Ријека, 10 октобра

На Народном тргу у Ријеци данас поподне одржан је митинг којим је обележена прослава 40-тодишњи це СКОЈ-а. На митингу, ко ме је присуствовало 10.000 грађана говорили су претседник Среског одбора Социјалистичког савеза Ми– лош с Грбац, потпуковник Никола Синобад и секретар Среског комитета Народне омладине Звонко Пандур.

Понедељак, 12 октобар 10

спомен-онета |

Буда Томовића

БЛАЖО ЈОВАНОВИЋ ПРИСУСТВОВАО | ОМЛАДИНСКОМ МИТИНГУ

Титоград, 11 октобра

У Црној Гори је данас свечано прослављена 40-тодишњица Савеза комунистичке омладине Југославије. У 10 часова делегације Централног комитета Народне омладине Црне Горе, Општинског комитета НО Титограда и омладинског културно-уметничког друштва „Будо Комовић" имај ка народног хероја и некадашњет секретара СКОЈ-а за Црну Гору, Буда Томовића, Јованка Томовић, положили су венце на гробницу бораца партизана на Горици изнад Титограда. У овој гробници сахрањена је већина народних хероја које Цна Гора дала у НОБ.

У 11 часова на великом Тргу Ивана Милутиновића, пред више хиљада омладинаца и грађана главнот гра да Црне Горе, одржан је митинг на коме је о 40-тодишњој борби омладине ју гославије и Црне Горе говорио члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Црне Горе и некадашњи омладински рукеводилац Веселин Ђурановић.

Митинту су присуствовали секретар ЦК Савеза комуниста Црне Горе Блажо Јовановић, организациони секретар-ЦК СК Црне Горе Андрија Мугоша, чланови Извршног комитета цК Савеза комуниста Црне Горе Филип Бајковић,

Саво Брковић, Никола Ђа. коновић, Тодор Војво Спасо Дракић и Велизађ Шткеровић, већи број чла. нова ЦЕ СОК Црне Горе, претседник Централног ко. митета Народне омларине Црне Горе Доброслав Ћу. лафић са члановима репу. бличког Центрелнот комитета Народне омладине у многи политички и јавни радници Републике,

После митинга, пред новим омладинским домом културе у Титограду, претседник Централног комите. та Народне омладине Црне Горе Доброслав Ћулафић открио је спомен-бисту на. родног хероја, секретара СКОЈ-а за Црну Гору и члана ПИК КИЈ за Црну Гору и Боку Буда Томовића, Откривајући бисту он јеис такао извампредне особине које су красиле Буда Томовића као младог револуционара и борца Партије,

Затим је у омладинском дому културе, који носи име народног хероја Буда Томовића, секретар ЦК Народне омладине Црне Горе Иво Врбица створио узложбу „Омладина Црне Горе у борби и изградњи“ Изложбу су разгледали највиши републички руководиоци Црне Горе са Блажом Јовановићем на челу.

У Црној Гори је данас одржано и више других сва чаности и приредби у част 40-тодишњице СКОЈ-а,

На збору у Свилајнцу говорио Мома Марковић

Свилајнац, 11 охтобра

Око 6.000 грађана Свилајнца и окслине пџприсуствовало је данас збору на-

пир

Спомен-биста народног хе-

роја Лазара Стојановића, у Свилајнцу

рода Ресаве. На збору су говорили Мома Марховић, члан ЦК СКЈ и Вита Цвет ковић, начелник Државног секретаријата за унутрашње послова Србије. Збор је одржан на Тргу Лазе Стојановића у оквиру прославе 40-годишњице КИЈ и СКОЈ-а и 15-годишњице ослобођења Свилајнца и Ресаве. На њему су евоциране успомене на борбе народа Ресаве и бораца Ресавске партизанске чете. Збор је завршен свечаним откривањем спомен> бисте народног хероја Лазе Стојановића, некадашњег командира Ресавске парти. занске чете и организатора устанка у Ресави 1941 тодине. У борби против домаћих издајника и фашистичког окупатора Лаза Стојановић је рањен и заробљен 2 фебруара 1942 године а обешен је у Свилајнцу 9 фебругзра исте, Спомен-бисту је израдио академски вајар_ Радомир Павловић из Београда.

Омладински митинг у Ваљеву

Ваљево, 11 октобра У оквиру прославе 40-го

дишњице КИЈ и СКОЈ-а,

данас је у Ваљеву на Град ском стадиону одржан велики омладински · митинг коме је присуствовало око четири хиљаде девојака И младића. Као гости митин ту су присуствовали чланови Централног комитета Савеза комуниста Србије Милосав Милосављевић џ Риста Михајловић, 5 На митингу је говорио Жи ворад Гајић, секретар Окружног комитета СКОЈ-а у периоду од 1941 до 1944 тодине, а после њега Фрањо Север, члан Претседни штва Централног комитета Народне омладине Југосла вије | М. Ј..

Дом омладине Ниша назван именом Јосипа Колумба

Ниш, 11 октобра Општински комитет Народне омладине у Нишу одржао је данас пре подне свечани састанак поводом прославе 40~ годишњице

„| СКОЈ-а и донео одлуку да

Дом омладине Ниша убуду ће носи име Јосипа Колумба, једног од секретара СКОЈ-а који је две године живео и револуционарно деловао у Нишу као радник железничке радионице.

„ .

Наставу треба да прате активности које ће школу да приближе животу

— рекао је Родољуб Чолакођић у изјађи за лист »Мале нођине«

Поттретседник Савезног извршнот већа Родољуб Чо лаковић, примио је главног уредника и београдског до писника „Малих новина" и за идући број овог инфор мативног дечјег листа дао изјаву о помоћи листова на мењених деци у спровође-. њу наставног програма. | Потпретседник Чолаковић је рекво; |

„Важно је Да наши педа гози и просветни радници, радећи на нов начин у школама, по новом наставном плану и програму схва те да уџбеник у нашој шко ли не може да има ону пре судну улогу као што је то било досада. 45

У овој школи настава није искључива форма рада, мада јесте и остаје важан чинилац у животу и раду школе. Њу треба да прати низ слободних актив ности које ће школу приближити животу, а само школовање учинити разно образнијим, интересантнијим и за ученике привлачнијим, Значи, васпитање и образовање неће се вршити само у школској учионици, само на катедри иу

ашколским клупама, нето

шире, кроз врло разноврстан и организован живот школе у разним активностима ван наставе — неким обавезним, а неким слободним које ће ученици сами бирати према својим склоностима. Овакав рад треба да постане саставни део: васпитно-образовног процеса, кроз који ће се ме њати атмосфера = школе, активизирати ученици; школа ће им постати занимљивија, они ће у њој задовољити своје разноврсме интересе и до највеће мере показати своје личне способности и склоности.

У таквој школи — поред Уџбеника важну улогу тре ба да имају приручници, дечја штампа, „Мале нови-

ве" и друга богата лите- |

ратура намењена деци. За децу не може писати свако. Они који пишу за децу у првом реду морају бити висококвалификовани људи, људи који имају смисла и талента за то, Пи

сање за децу је посебна и веома одговорна врста делатности. За децу треба пи сати лепо, — приступачно, сликовито и јасно било да се ради о лепој књижевно сти — белетристици или о научној литератури. Такво

стваралаштво може да пру жи драгоцену помоћ наставницима и ученицима у спровођењу новог наставног програма. Тиме. и дечја штампа може да помогне општој тежњи и насто јањима да наша заједница добије школу савременог лика, школу која ће бити тешње везана за наш дру штвени развитак“.

О улози дечје штампеу развоју ђачких задруга и остварењу радног и друштвеног васпитања наше омладине, потпретседник. Чолаковић је рекао:

„Сматрам да је оснивање ђачких задруга у нашим школама крупна ствар, да су те задруге моћан чинилац у преобража ју наше школе, То је струч но нађена форма окупљања ученика на производноМ, стваралачком раду. У задрузи, на парцели или економији ученика задру-

| те, могуће је деци очитлед Но показати везу између|

теорије и праксе, примену и корист науке у људском раду, Даље, ту је могуће учити децу, конкретно и практично, а не вербално, организацији рада, радној дисциплини, развијати код њих осећање одговорности

за лични и колективни у" спех. Затим, у задрузи је могуће кроз рад њези органа учити децу самој“ рављању, потстицати их 18 у све већој мери буду 407 штвено активни, и то У само причом о томе, #49 | личним ангажовањем и Р% | ДОМ на конкретном послу: Кроз производни Рад |фачким задругама уче | ће учити да цене рад, ФУ" зички и умни., Осим тог9 млађи људи, развијаће У: ђачким задругама позити не особине као што су У порност, систематичност У темељитост у раду. а Из света произилази а | ђачке задруте у данашт. | стадијуму развитка нај

ље омогућују остварење 9 них васпитних циљева :; принципа којима тежим к оне су она снажна полу у преображају наших 17 ла, Дечја штампа треба ти воту и развитку учен, не задруга -да посвети кај |ћу пажњу, она 7 ства | преноси радна _ ИСКУ иче ђачких задруга, да У ико“ позитивне примере и“ по ве и да настоји да се ара крет младих задру што више прошири ·