Борба, 12. 10. 1959., стр. 5
Понедељак, 12 октобар 1958
БОРБА.
Ограна 5
#2
"ТАЉ НИЖЕ ПОБЕДЕ
Глџшторић Орекинуо у изгубљеној Џозицији с Кересом — Олафсон ремијем заусшавио налеш Смислођа — Бенке Пред нођим Џоразом
повиимиивиивввиииивви Резултати
Таљ И Фишер 1:0
|
ЛИ!
партија, 45)
индијка, 41)
И АИ
Загреб, 11 октобра
Загребачки део Турнира ван дидата ближи се крају. После данашњег, овде има да се оди тра још свега једно коло. Таљ, све више повећава воћство и скоро је већ стекао могућност да освоји специјалну награду за најбољи успех у трећем кру ту. Засад Таљ у трећем кругу има пет бодова а Смислов 3,5 и прекинуту партију против Тлигорића у којој стоји боље,
Најважнији сусрет је био из међу Кереса и Глигорића. Они су на Бледу оба пута ремизирали, али не без велике бор бе. За реми се увек борио 0нај, који је имао црне фигуре. Данас је опет на ГлигориЋу био ред да брани црне 60је. Међу нашим љубитељима шаха владала је за исход ове партије велика забринутост, јер се сазнало. да је наш велемајстор целу прошлу ноћ анализирао своју партију из претходног кола са Смисловим. У осталим партијама сусветали су се играчи из горњег дела табеле с они ма из „доње куће“,
Таљ добија џу стилу
Најбурнију партију у овом Колу дао је совјетски велемај стор Таљ, који је Фишера Увукао у такве компликације, да се дечак није могао снаћи. Примењена је иста варијанта краљеве индијке као и У њиховом првом сусрету на Бледу. Тек у дванаестом поте зу лошло је до промене коју је учинио Фишер, Он је измекио прнопољне ловце, али је то платио губитком неколи ко важних темпова. Због тога
он није стигао, ла на време изведе удар са Фф5. што је 0сновни план прнога у краље-
вој индијки. Таљ је најпре пе са 64 одупротивничком скакачу После дваде
тпапима заузео и покрстом пешака зесо је важно поље пз5. сетог потеза Таљ је утрошио читавих четрдесет минута У тражењу плана, А кад је план био састављен, онла је потезе сипао као из рукава, Ипак, за посматраче је била тешко да лпогоде шта ће велемајстор из Рите у следећем потезу ву ћи, Сваки поједини потез би: је саставни део пламл. а 171
је за публику био скривен, ха
чак и за велемајсторе који зУ
се међу посматрачима налези
ли у сали.
Брзо је дошло ло окршај У
срелишту. Затим је Таљ жрт-
ј
центар. на
Смислов — Олафсон реми (Сицилијанка, Керес — Глигорић прекинуто (Шпанска
Петросјан — Бенке прекинуто (Нимцо-
ВИНА ИВАНА ЛИНА ВАРИРА ВАН
Х Н ОЛ а иоле
(Краљева индијка: 34)
ПН
З
вовао једног, а касније и другог пешака. Сада је већ било јасније какав је план замислио совјетски велемајстор. Он је желео да поведе напад на црни рокадни положај пре него што му је противник за вршио развитанд даминог крила. Кад је жртвовао фигуру Таљ је устао и брзим корацима шетао по арени обилазећи свој шаховски сто. Био је то аларм за Бобија. Млади амерички велемајстор дубоко се замислио тражећи одбрану. Он је вратио квалитет и једног пешака. али тиме није зауста вио напад, После измена кра љица Фишер је изгубио још и скакача, тако да је сад Таљ био јачи за квалитет. Коначни слом дошао је брзо. Кад је требало опет изгубити једну фигуру •ФРишер се предао, То му је трећи пораз на овом тур ниру с Таљем.
Исланђанин забринуо бившећ првака света
Велемајстор Керес
Исто жао и у шестом, тако је Олафсон и у двадесетом колу као црни извукао реми против бившег шампиона света
пеха. У тој варијанти Смислов је оригинално развијао своје фигуре. Он није фијанкетирао краљевог ловца, већ је маневрисао на необичан начин. У петом потезу он је играо 5. ф4. а ловца је извео на поље па. Касније је свог скакача довео на поље еђ и извршио измену на цб. На тај начин он је цр. номе на ц-линији створио удвојене пешаке. Занимљиво је, да су се касније ти пешаци на изглед слаби показали — врло ефикасни, јер су кочили развој белога у центру. Смислов је имао заосталог пешака на дз. док је Олафсон свог скакача сместио на поље д5. Кад је свог ловца довео на феб, Олаф сон је постигао јаку игру. Сми слов је морао нешто да предуз ме да би бар парирао делова. ње црних фигура и зато је по кретом пешака на па покушао да отера црног скакача. Тада се Олафсон дубоко замислио и готово читав сат употребио да би се одлучио за следећи потез. М кад је коначно дао свој одговор изазвао је њиме изненађење у сали. Он је жртвовао скакача. Ускоро се видело да је Исланђанин добро рачунао. За тог скакача он је добио квалитет и два пешака. Чинило се, да су шансе прешле на страну Исланђанина. поготово кад је активирао своје топове, Од разних претњи Смислов се морао бранити духовитим маневрима. пошло му је за руком да измени пешака на даминој отрани као и једног топа. После тога на предлог Олафсона закључен је реми.
После непроспаване ноћи
Глигорић је један од ретких играча, који се усуђује да се
Смислова. Играна је сицилијан ка као и у њиховом првом сусрету, али је овог пута Смислов изабрао затворену варијанту, вероватно у очекивању да ће му она донети више ус~
са Кересом упусти у шпан| ску партију, иако овај за ЊУ важи као један од најбољих познавалаца на свету, Забрину тост је за Глигорића била тим већа што је партији приступио уморан и неиспаван, после ду гих анализа позиције из предходног кола. Да је уморан виде ло се касније, кад је дозволио
Кересу да га изненади жртвом
фигуре што није било тешко
запазити. Партија је имала сличан ток
с оном коју су исти велемајстори играли између себе прошеле године на Тринаестој олим пијади у Минхену. Из отварања Керес није извукао нарочиту предност. Он је по свом обичају извео свој омиљени потез 24, а наш велемајстор је изменио белопољне ловце. Отворена је ц-линија коју је заузео Глигорић. Али, како је то случај у Шпанској партији, она не доноси неку предност црноме, Керес се за ту линију није ни борио, већ је покушавао да организује напад на кра љевом крилу доводећи своје фигуре на важно поље. Ловна је сместио на г5, скакача на ф5, а топа је са 21 сместио на а3, да би га преко треће хоризонтале убацио у битку на краљевој страни.
Видећи шта Естонац спрема, Глигорић је покушао да уУдаром у центру поремети планове свог партнера и зато је у 21
Од мале ковачнице до фаорике
с годишњим бруто продуктом од 180 милиона динара
Босанска Костајница, октобра
Мала ковачница, основана у Босанској Костајници 1908 године, развила се у фабрику која производи пољопривредне машине, а има и добру перспектуву за даљи развитак. Уз ллугове о-
"Светозарево ће ускоро имати хладњачу
Светозарево, октобра Радови на новој хладњачи у Светозареву приводе се крају. Хладњача, кападитета 60 до 70 вагона, биће опремљена најсавременијим машинама. У почетку воће ће се чувати на нула степени, а касније ће
се применити систем ДУбинског смрзавања. Прве количине смрзну-
тог воћа тржиште. у Светозареву добиће већ за Нову годину, ' БГ.
бртаче, виноградарске плугове, равњаке, копачице, се јачице и друге пољопривред не машине, ова творница, У кооперацији с београдском
Индустријом трактора и ма)
шина, израђује такође згртаче земље и утовариваче стајског гноја, као и прикључне справе за трактор „Фергусон". 5 Прошле године она је постигла још један велики радни успех израдом 20-тон ске сушаре за паљиве, коју је монтирала у. Ћелићима код Брчког, као и сушаре
монтира у Босанској Дубици, а једна у Мурини крај Титограда. '
Ове године сушаре треба да се изграде и у Козарцу, Санском Мосту и Босанском Новом.
таи
У ХАЛИ БЕОГРАД
сКОГ САЈМИШТА
ПОСТАВЉА СЕАГРЕГАТ ЗА ЗАГРЕВАЊЕ
Простор испод куполе хали 1 на Београдском сајмишту преуређује се за одржавање разноврсних културних и спортских при редби· Према обавештењима из Дирекције Београдскот сајма овај објекат моћи ће да прими прве спортисте и гледаоце већ у току новембра.
Ове године ће се у хали Т одржати неколико значајних приредби. Између осталог, испитује се мотућност да се на Београдском сајмишту вероватно у хали [ — организује дочек нове 1960 године.
Очекује се да ће сајамске просторије до краја тодине бити потпуно уређене. У њима ће се поставити уређаји за загревање и хлађење, изгралити потребне свлачионице и остале помоћне просторије.
Дирекција настоји да 7 најскорије време почну радови на преуређењу обале Саве, недалеко од сајамских купола: Предвиђено је да се поред кеја са ше-
талиштима и зеленилом уреде три пристаништа: за путничке бродове, теретне и моторне чамце. Сајамски простор _ постаће — ускоро место за шетњу и разоноду Београђана.
У. Загребу се гради виша графичка школа
Загреб, октобра
У Затребу је почела изградња графичког центра. То ће бити, уствари, нека врста графичког факултета. У састав центра ући ће садашњи Центар за допунско образовање графичких кадрова, као и загребачка Графичка школа.
У склопу Центра радиће и Виша графичка“ школа, прва такве врсте, у земљи, из које ће излазити техничари стручњаци за рад у "трафичкој индустрији.
Ова школа ће почети да ради већ почетком фебруа ра 1960 године. ЈА.
задружног типа у Марков цу код ·Лапова. Сада се једна 20-тонска _ супмра
Од задатака и проблема које ова фабрика мора да реши засад је најактуелније проширење машинског одељења. Актуелан је и про-
блем стручног кадра, јер предузеће има свега једног инжењера и три техничара.
Прошле године, бруто-про дукт фабрике износио је 180 милиона динара.
У Загребу завршено
музичких уметника Југославије
Загреб, 11 октобра | _ Данас, је завршено друго | југословенско — такмичење младих музичких уметника које је у Загребу оргавизовао Савез музичких уметника Југославије. Пред | комисијама састављеним од наших најпознатијих уметника и педагога продефиловало је у четири да- | на 60 младих кандидата ко, ји су се у 12 дисциплина | борили за највиша признања. После детаљне анализе про- |
постигнутих успеха
тлашени су касно увече о- | ви резултати: прве награде добили су само
| Јоже !
ДАРА ШТА ОБ ОВО
| листа Марјан Јербић
потезу довео пешака на д5. Настала је важна прекретница У партији, Глигорић је дуго размишљао и.успео је да одржи равнотежу у позицији. Али Убрзо замор је учинио своје. Он је превидио да у 27 потезу може Керес да изведе елегантну жртву топа, За нашег велемајстора настала је врло критична, ситуација. Он је био присиљен да жртвује даму за коју је до био топа и скакача. Положај је после тога било врло тешко држати, поготово кад је Керес створио себи слободног пешака на 6-вертикали.
Положај у прекиду:
Бели (Керес) кхг, да5. Пеша ци: 63, фа, г2 и ха (шест фигура). Црни (Глигорић): Кгб, Тш, Сет. Пешаци: Ффт7 и гб. (пет фи гура). 6.
Црни је ковертирао 45 по-
тез. Упорни Мађар се не предаје
Као јуче с Кересом тако је данас с Петросјаном Бенке прекинуо партију у изгубљеном положају. У Нимцовићевој индиској игри примењена је варијанта са 4 лг5. Бенке је оригинално третирао с отвара-
Сшање Џосле ХХ кола
Таљ 14,5, Керес 11 (2), Глигорић 10 (2), Петросјан 10 (1), Сми- | слов 9,5 (1), Фишер 8,5, Бенке 6,5 (2), О- | лафсон 6.
ње, После измењеног прнопољног ловца он је своје пешаке ра споредио по црним пољима. Бенке се одлучио да не спроведе рокаду. већ да задржи краља у центру. Уместо да рокира он је на краљевом крилу пошао пешацима напред. Петросјан, који је изишао из от варања с предношћу ловачког пара и са добро учвршћеним пешаком на пољу дз, такође се рештио да не рокира.
Пошто је средиште било бло кирано обостране акције спро вођене су на крилима, Једно време чинило се, да ће Бенке доћи до предности јер је њетова акција на краљевом кри лу изгледала опасна. Совјетски шампион био је присиљен да извесно време води прециз ну одбрану. Меџутим у 25 потезу Бенке је учинио један неопрезан покрет топом што је Петросјан духовито искористио. Велемајстор са Кавказа. извео је сјајан удар повеазн с елегантном жртвом ловца. Да не би морао дати краљицу за топа и ловца, Бенке се одлучнио да противнику препусти два пешака. Са тим преимућством Петросјана партија је прекинута,
па на у прекиду је следеи: И
Бели (Петросјан): Кај, дез, тел, Ттбг, Ллф1, Сдз, Пезизци: а2, сз, ца, д5, е4, ФЗ3 и хг (три наест фигура),
Црни (Бенке); Кц7, Дхв, тбв, Тх5, лд', Сцв, Пешаци: 66, дб, ез,, ф7, ха (једанаест фигура).
Црни је ковертирао 41 потез.
Сутла се настављају прекинуте партије из деветнаестог и двадесетог кола. То су партије; Глигорић — Смислов и Бенке — Керес (деветнаесто ко ло) и Керес — Глигорић и Пе-
тросјан — Бенке (двадесето ко ло). Следеће, двадесетпрво коло,
игра се у уторак 13 октобра. То је уједно и последње коло трећег круга у Загребу.
Озрен НЕДЕЉКОВИЋ
такмичење младих
Фалоут на рогу из Љубља | не и пијаниста Владимир Крпан из Загреба. Друге натраде освојили су басист Јоже Стабеј из Љубљане, пијанисткиња Павица Гвоздић из Загреба, виолончеиз Загреба, харфисткиња Милица Барић из Београда, флаутист Вилијем Коцман из Љубљане, обоист Иван Павлаковић из Загреба, | кларинетист Тончи Ђука из Београда, диригент Даворин Хаупшфелд из Вараждина. | Осим тога подељено је. 16 трећих награда и 13 диплома. к.К.
ДАЉИ ПОРАСТ ПРОИЗВОДЊЕ _ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Редукција ће бити и следеће тодине — П редлаже се изградња четири нове ид рое лектране — Кооперација са страним фирмама у произбодњиа шурбоатреаша жаађенихг бодоником
Југословенске хидро и термо електране произвешће у следећој, 1960 години, 7 милијарди 800 милио на киловат-часова електри чне енергије. У односу на ову годину, у којој ће производна граница достићи цифру од 7,25 милијарди, то претставља повећање за 12 отсто. Цифре које смо навели изнесене су на састанку управног одбора Југословенске електропривредне заједнице, који је ових дана одржан у Београду под претседништвом Тоне Болеа.
Повећање о којем је реч биће остварено захваљују“ ћи углавном пуштању у по гон нових хидроелектрана: два агрегата електране Би стрица, три агрегата у Ожбалту, по два агрегата на Перучи. Перућици, Врбену и Равену. Од правовременог пуштања у погон нових централа у доброј мери ће зависити снабдевеност елек тричном енергијом у следеЋој години: .
Баш због тога управни одбор је закључио да се изради информација о стању радова на тим објектима и достави републичким извршним већима, са подацима о евентуалним последицама у привреди, које би изазвало касније завршавање радова и касније пуштање у погон електрана.
Мада ће нове централе дати око 795 милиона КуЋћ, то неће бити довољно да се задовоље потребе индустрије и широке потрошње. чији захтеви неупоредиво брже расту. Тако ће и идуће године бити планских редукција које се покушавају свести на најмању ме-
Хидроцентрала Ј абланица
ру. Повећање потрошње се предвиђа у свим областима, па и у домаћинствима, где ће пораст бити вероват но мањи него раније због повећања цена струји од1 јануара 1960.
Рачунајући с овим чињеницама, неки од учесника у дискусији су указали на извесне могућности да се обезбеде веће количине енергије. Поменут је, напри мер, податак да годишњи губици енергије износе око милијарду киловат-часова, или таман толико колико би могла да произведе једна централа. Акција на ко
ришћењу губитака сада није организована, али уколико би се томе приступило (указано је на могућност уграђивања специјалних компензатора у трафостаницама) расипање би се избегло и тржиште би било боље снабдевено.
Осим тога, подвучено је да би било потребно испитати могућности увоза извесних количина. електрич не енергије, као и могућности предузимања још неких мера које би допринеле рационалнијој потрошњи електричне енергије у националним оквирима,
из ПРЕДЛОГА НОВИХ ЗАКОНСКИХ ПРОПИСА
Права мирнодопских војних
инвалида
ПРЕДВИЂА СЕ УКИДАЊЕ ЕКОНОМСКИХ УСЛОВА ЗА СТИЦАЊЕ ИНВАЛИДСКИХ ПРАВА
Предлогом новог закона о мирнодопским војним инвалидима, који је усвојило Савезно извршно веће и прихватио Од бор за социјалну политику и народно здравље Савезне народне скупштине, инвалидска заштита предвиђена за ратне војне инвалиде, проширена је и на лица која се онеспособе у војсци за време мира,
Мирнодопским војним инвали дима сматрају се, према прел ложеном закону војна лица која у мирно доба у саставу ЈНА, вршећи војну дужност или друге дужности за циљеве државне безбедности им народне одбране, без своје криви це залобију рану. повреду или озледу. услед које наступи оштећење организма за најмање 20%., Такође и војно лице које се после 15 маја 1945 године раз болело приликом вршења дужности у војним школама (као питомац) услед чега је дошло до оштећења организма за најмање 60 отсто.
За припаднике ЈНА који постану инвалиди услед болести до које је дошло за време лок се налазе на војној служби у оквиру међународних обавеза које је Југославија преузела (например. у саставу снага Ује дињених нација, предвиђају се јопшт повољнији услови. Они имају право на инвалиднину уколико инвалидност _ износи 50%, уместо 60%, колико се предвиђа за остале припаднике ЈНА. -
Ако се стање побољша и про ценат инвалидности смањи (ис под 50 односно 60%). инвалид задржава својство инвалида и инвалилска права. уколико је та права уживао пет година и уколико проценат инвалидитета није смањен испод 20%,
Права кеја се стичу на осно ву болести признају се и у слу чају кад је болест и раније ло стојала, али се погоршала за време обавезне војне службе
| или када се за болест не мо-
же поуздано закључити да је проузрокована вршењем војне службе, али се може утврдити да-је војна служба знатно утицала на болест.
Инвалидску заштиту ужива-
_ју: мирнодопски војни инвали-
ди; чланови уже породице опносно родитељи војних лица по гинулих или умрлих од ране, повреде или озледе залобијене у саставу ЈНА; чланови уже породице односно роргитељи вој них лица која су умрла од болести задобијене после 15 маја 1945 године приликом вршења
обавезне војне службе у ЈНА или у војним школама у свој ству питомаца; чланови уже породице односно родитељи мирнодопских војних инвалида од ( до УП групе после њихове смрти.
Према предложеном _ заколу
инвалидска права имају и вој- |
на лица која су у саставу југословенске војске од 18 маја 1920 до 6 априла 1941, вршећи војну дужност, без своје криви це. рањена повређена или озле ђена, затим, чланови њихове у же породице или родитељи ин валида од Т до УП групе, као и чланови уже поролице односно родитељи војних лица која су од 18 маја 1920 до 6 априла 1941 погинула или умрла од задобијених рана, повреда или озледа. ,
Инвалидска права имају и војна лица којима је по пропи сима. донетим пре 6 априла 1941 тодине одлуком назлежних ортана било признато својство мирнодопског војног инвалида услед рана, повреда или озледа задобијених у бившој срлској или црногорској војсци пре Балканскот и Првог светског рата. Такође и чланови уже породице таквих инвалида одл | до УП групе (после њихове смрти).
Лица која су по Уговору 0 миру са Италијом постала држављани ФНРЈ. имају иста
права ако им је својство мирнодопских _ војних _ инвалида признато одлуком италијанских државних органа због оштећења организма _ насталог по демобилизацији италијанске силе после рата 1914—1918 године до 10 јуна 1940 године Тако ђе и лица која по решењу италијанских државних органа изводе своја инвалидска права од умрлих мирнодопских војних инвалида или од лица која су у наведеном периоду погину ла на војној дужности.
Остваривање права зависило је раније од имовног стања и | процента неспособности (нај| мање 80% неспособности). Пред ложеним _ законом, међутим, проценат инвалидитета смањен је ољ 80% на 60%, а економски услови се сасвим укидају. пре ма томе, лична инвалиднина припада без обзира на приходе и занимање инвалида,
Лицима којима су ранијим прописима била призната остала инвалидска права, осим пра ва ва инвалиднину коју нису могли остварити зато што нису испуњавали услове у погле ду имовинског стања и прихода, признало би се по службеној дужности и право на инљла лилнину а ако се ради о инвалиди | групе онда и право на додатак за негу и помоћ другог лица,
ВЕНЕЦИЈАНОНЕ РОЛЕТНЕ И ПРОВИДНЕ
ТАЛАСАСТЕ ПЛОЧЕ ЗА НРОВ ПРОИЗВОДИЋЕ НОВА ФАБРИНА НОД ПРИЗРЕНА
Приштина, 11 октобра У малој суворечкој комуни код Призрена ускоро ће почети монтажа машина фабрике за производ њу грађевинског материјала од пластичне масе. Фабрика ће поред осталог, про изводити кровне покриваче од такозваних таласастих плоча и венецијанске ролетне. Таласасте плоче су веома сличне салонит плочама, али су много јаче и го-
сРИВО, 4 Вит.
УРЕЂУЈЕ СЕРАФИМ
тово несаломљиве, провидне су, лаке и не оптерећују кровну конструкцију. Могу се израђивати и у више боја. Венецијанске ролетне имају предност над класич | вим. Практичнћије су и јеф |тиније, израђују се у боји |и делују као завеса.
Идуће године, када ће се |пустити у редован погон, "фабрика ће производити преко хиљаду тона грађевинског материјала од пла стичне масе.
Сталан недостатак електричне енергије, упркос чињеници што се ради о при вредној делатности која је од' рата наовамо доживела највећи процват, објашњава се врло брзим темпом индустриског и опште-еко-
| номског развитка земље, та
ко да инвестициони подухвати — ма како да су обимни, — једва стижу да покрију потребе које стално расту. . Имајући у виду ову чињеницу, управни одбор је, између осталог, ставио на дневни ред и систем инвестирања и предложио извесне измене које би допринеле ефикаснијем и економичнијем грађењу. Истакнуто је, такође, да би неке објекте, чија је изград ња предвиђена у периоду између 1961 и 1967 године, требало · почети градити већ следеће године. То су хидроелектране: Бочац, ЖХајдоше, Потпећ и Ријека. Исто тако се предвиђа изградња нових далековода од 220 и 110 киловата, затим трафостаница и разводних постројења. У опсежном материјалу који је припремљен за овај састанак, набројали смо око тринаест далековода и деветнаест трафостаница и разводних постројења. посебно је указано на потребе бржег оспособљавања пројектних организаци ја и грађевинских предузећа, која су се специјализирала за подизање електрана. У вези с тим је поменуто да је домаћа машиноградња успела да освоји производњу потребне опреме за централе, тако да је увоз из године у годину мањи, уз истовремени пораст извоза.
Управни одбор Електропривредне заједнице је указао на потребу да се испита могућност организовања кооперације између домаћих и страних индустриских фирми за производњу турбоагрегата хлађених водоником. Реч је о такозваним тасним или цев ним турбинама за електране које засад имају само Французи, Белгијанци и Совјети, а које су технички погодније и економичније, јер захтевају краћи рок градње, отпорније су и тако даље. Ј. БРКИЋ
Нове табле са планом Београда на прилазима граду
Како смо сазнали у Секретаријату за комуналне послове града, до 20 октобра ове године на прилазним путевима Београда (Аутопуту, Авалском и Сме деревском путу) поставиће се три нове модерне табле на којима ће писати „Добро дошли у Београд", Свака од ових табли налазиће се на постољу од гвоздених цеви, високом 3,80 метара, а одмах испод ње налазиће се друга, знатно ужа табла, која ће служити за рекламу појединих предузећа. Трећа и најнижа табла биће уствари план Београда у металном оквиру, иза де-
белог, тешко саломљивог стакла. Цело ово постоље са таблама и планом, у вечерњим часовима осветљаваће се флуоресцентним светлом. Једно овакво постоље кошта 570 хиљада динара.
У Секретаријату за комуналне послове града кажу да ће касније још три овакве табле бити поставље не на осталим прилазним путевима.
ЦРТА М. ДОБРИЋ
#74 РДРОСТТОР ТО ДР УГУМРрТ А ДИНА РАДО БА ГСАЋОЈ МАШТЕ О ведитки ит БУАЛКОМ,
са