Борба, 12. 10. 1959., стр. 9
БОРБА, 12 октобар 1959
ОСИРОМАШЕНИ БИОСКОПИ
Да ап биоскопска предузећа мођу да буду рентабиана — Ниске цене улазница
Просечна цена биоскоп-|совани за повишење цена ских улазница била је у|картама, ни за повећање прошлој години само 47 ди|броја места у биоскопима. нара! (Али, у Београду и Има, чак, случајева да сеу Титограду 7б,у Загребу 55,|неким домовима културе у Љубљани и Сарајеву 50, | од биоскопа исцеди и поу Скопљу 45.) Из ових 47'|следња пара за: културну, динара намире се многе да |просветну и другу делат-
СВАКОГ. ПОНЕДЕЉКА
ЗАПОСТАВЉЕНИ „ЦРВЕНИ БАЛОН“
Сиоскопске сале и недовољна реклама могу да осујете заслужени успех једног филма код публике | |
Некако непримећено, стид љиво и претерано скромно освануо је недавно чудесни Ламорисов „Црвени балон“ и у београдским биоскопима. Али, тако нешто мотло је да буде познато само онима који пажљиво и
жбине; ност, а биоскопи пропадаНајамнина за откуп филма|ју јер нема довољно сред- |пасио ко о Е
33,77 отсто, - става за одржавање. нирано претражују Допринос домаћем _ филму Ако би се допринос до-
18,30 отсто. Остали трошкови 16,03 отсто, маћем Филму одређивао
Допринос Коноси 393 отсто.|фиксно по сваком гледао– пина з от тоа оп-|ЦУ, што се са много страст ични расходи 14,58 осто и оНИЕа панучеа у њ | вашли Пн предузећа 2,35 0т-|би економску рачуницу а нарасла би и укупна суДакле, за подизање и 0-|ма новца за домаћи филм. државање биоскопа остаја| Комуне би, вероватно,“ поло је само 2,35 отсто од бру | дигле цене улазница (за то промета. У прошлој го-|пет или десет динара, што дивни то је износило, зајед- |на цене од 35 до 40 динаво са средствима амортиза|ра, колико су сада У најције, око 586,660.707 динара. | већем броју мањих места, Од овог новца могло би сене би било много), чиме би отворити шест биоскопај|се створио фонд искључисваки са по 350 седишта. |во ва одржавање, прошире Али, један биоскоп тоди|ње старих и отварање ноштњње потроши најмање 500|вих биоскопских дворана. хиљада динара за одржа-| Од дотираних установа вање, што за све биоскопе |биоскопи би постали рену земљи износи 762 милио|табилна привредна предуна динара. Значи, у фондо | зећа са богатијим фондови вима рентабилних биоскоп |ма и кредитно способна. Оских предузећа нема до-|на би била економски завољно новаца ни за одржа | интересована да вање дворана и апарату- |кгредите и отварају новеби ра, да не говоримо о отва|оскопе. Истовремено, расрању нових, добро опрем- |поред биоскопа у догледном љених биоскопа. времену био би побољшан. Сва београдска биоскоп- | Биоскопи се не би отвараска предузећа, например, | ли стихијно и не би били имала су у протеклој годи|на леђима општинских буни 479,647.000 динара бру- |џета. то промет. У фондовима је Биоскопска предузећа и остало само 11,490.000 ди- |места испод 5 хиљада ста нара. · новника другачије би тле-– Ниске цене биоскопских |дали на путујуће биоскоулазница (нарочито у ма-|пе. Многи њим местима), лош начин|нас дају само једну илидве обрачунавања доприноса | претставе недељно, јер не домаћем филму и непра-|мају довољно публике, Так вилна структура расподеле|јви биоскопи добијају дота средстава бруто промета|јције или од народних дестимулативно с_утичу на|јра општина или од култур биоскопска с предузећа. Тојних друштава и установа, је условило лош веома лош| Више путујућих биоскопа
размештај биоскопа у зем!(сада их има само 50 љи, од којих су многи не-|ју земљи а који пут рентабилни и добијају до-|су извор, прихода „сна-
татије (између многих о-|лажљивих' појединаца) мо сталих: биоскоп у Житков|тли би да доведу филм цу, „Криваја“ у Криваји,|мнотим местима где га „30д_октобар" у Умки' „Из,| сада нема а истовремено вор" у Истоку „Панонија“ |би престала потреба за У Бајши, биоскоп Култур- |сталним биоскопима у мево – просветног друштва |стима где нема довољно пу „Бранко Радичевић" у Ле- |блике. у у банима итд.) ; Мако су биоскопи култур
Цене биоскопским карта|не установе, требало би да ма одређују комуне, Какоји биоскопска предузећа и се допринос домаћем фил|комуне нађу економску ра му плаћа по стопама на|јчуницу у њиховој делатно бруто промет, ни комуне ни|сти, чиме ће филм добити биоскопска предузећа ни- |још много већи број посети су богзна колико заинтере | лаца. ж. ЖИВКОВИЋ
узимају |
биоскопи код
стао предодређен да ужива у непрестаним тријумфима. Тај задивљујући успех, раван легенди готово, допро је одмах и до наше земље, а скоро одмах затим били смо у могућности, У оквиру једног "Фестивала дечјих и омладинских филмова, да се и лично уверимо у то друго Ламорисово
ли смо не мало изненађени када смо се после толиког времена и тахо неочеживано опет сусрели са „Цр веним балоном“. Али, шта
се то дешава што тако дубоко може да наруши све лепе стране тог у сваком потледу несвакодневног дотађаја: Пригодност тренутка у коме се сада филм о-
Мали Паскал Ламорис био је незаборавни јунак „Црвеног балона"
протраму биоскопскот репертоара, незаведени, још на самом почетку, оним упадљивим рекламним фотосима који пре свега хоће да објаве и тако „важне“ ствари као што су, рецимо, |премијере филмова „Ариве| дерчи Рома“ или „Прича из Монте Карла“. У њиховој сенци, без имало пзжње и предусретљивости, одгурнут у трећеразредне београдске сале „Космај и „Дрина“, остао је тако да живи „Црвени балон“, то очаравајуће и незаборавно дело, које је у Кану 1956 изазвало толико одушевље не коментаре да се жири озбиљно носио мишљу да прекрши постојећа правила и да краткометражном Ламорисовом филму · додели „Гран при“, највећу стивалску награду, предвиђену иначе само за дугометражне филмове,
С обзиром да је данас за било који филм драгоцена слава стечена у Кану, било је сасвим природно што је | „Црвени балон“ отада по-
поетско чудо, ако се рачуна, што је неопходно, да је трво било „Бела грива“. Али, иако нам том приликом није преостало ништа друго, осим и да сами останемо задивљени пред поезијом „Црвеног балона“ — филм је ипак био приступачан само ограниченом кругу публике, јер се све завршило, пошто филм тада још није био откупљен, само са неколико фестивалских претстава. Нараво, прави тренутак за „Црвени балон“ могао је код нас бити непосредно после тих дана, у погодној атмосфери, у повишеној радозналости публике. Нажалост, ти дани су одавно про хујали, а и „Црвеном балону: као да се отада. заметнуо сваки траг. У међувремену, судчени са новим догађајима, новим фестива лима и филмовима, почели
смо већ помало и заборављати чаробну причу о чудном пријатељству симпатич ног париског малишана и несташног „црвеног балона“, Ових дана, међутим, би-
Совјетска кинопанорама у Паризу
1 · Оно што код кинопанораме нарочито импресионира то је изванредан утисак реалности.
колности да је стално претуна може се закључити да је кинопанорама за "парижане постала сензација дана, Поступак око снимања по систему Кинопенораме у осно-
После успеха Синераме и сличних система, у Совјетском Савезу се осетила потреба да и они пронађу нешто слично. Совјетски научник Голдовски се тада латио посла и прона-
шао систем пројекције на три екрана — Кинопанораму, која даје изванредан осећај реалности. Кинопанорама је приказана по први пут у Брислу у оквиРУ Светске изложбе, где је побудила велико интересовање. Такође је приказана и, у Њујорку за време совјетске изложжбе. |
У оквиру културног споразума између СССР м Фуранцуске договорено је да се КинотаноРама прикаже и у паризу. Да би се у Паризу адаптирала сала за Кинопанораму требало је инвестирати око 200 милиона франака, затим пронаћи погодну салу која би била округла или четвртаста, где би се могла поставити три екрана. Захваљујући помоћи директора Ффилмскот часописа _ „Кинемонд" Моклера, сала је пронађена у Авенији Мот Пике 60. и тако, у марту 1959 године почели су радови. Инесталирање апарата вршено је под стручним надзором четворице совјетских инжењера. То је сада најмодернија сала у па„ризу, која има 900 седишта, са прејекшионом кабином дугом
20 метара, Судећи барем по о- мана на француски
ви се не разликује од већ постојећих поступака Синераме или Сине-Миракла, али разлика у пројекцији је знатна. Спа јање слика није спроведено механичким _ поступком — при пројекцији. Оне су спојене при ликом пројекције оптичким по ступком. Синхронизација пројекционих апарата (има их шест) и апрата за репродухцију звука (постоји 9 звучних тиста и 98 свучника) извршена је помоћу синхронизационих мотора још у току снимања. Као што се види инсталација је доста компликована јер је све двоструко, и пројектори и амплификатори. 57
Било је потребно 16 камиона да. би се превезло 217 сандука тешких 70 тона у којима се налазио материјал потребан за конструкцију уређаја. Утрошено је 16 дана за распакивање ових сандука. у
За то време Моклер је у Мо скви вршио избор сцена из два програма који су се приказивали, да би од њих сачинио целину која ће бити приказа.
на француској публици. Син-
Ажсела Сезел-
Радио-Москве, 1 језмк и
гласови 150 хориста који само У првом минуту пројекције певају чувену песму лађара са Волте.
Преко три џиновска платна могу се видети сиво-зелени таласи Неве, величанствени кжејови Лењинграда, Урал, Матнитогорск са својим огромним. високим пећима. Ево и вештач ких мера у Сибиру, творевина људских руку, која убласжују оштру сибироку климу, нафтовода у Бакуу, вецтачких острва у Касписком Мору. Ту је и Москва и њен Џрвени Трг, пре ко кога клизимо у луксузном ЗИМ-у и преживљавамо све баш као да смо тамо и Преко кремаљских кула камера нас води до дрвосеча са
Најновије дело редитеља Крсте Штанате постао је краткометражни „филм „Ђердапска Клисура", који треба да нам прикаже ову највећу европску клисуру у целој њеној дужини. Шканатин филм је веома разнолик по ономе што У себи садржи: то су у пр вом реду теографске занимљивости, па у ништа
|
Карпата, лепих кутачица са Сочиђа, балерина из Бољшотг Театра и неупоредиве Уљанове. Филм је режирао .Роман Кармен, чија је пасија путовање око света. Био је најбо-
љи репортер — ратни дописник. Направио је око 20 ратних филмова.
Кинопенсрама се у СССР-У приказује у 12 сала непрекидно од УЈУТРУ до увече, уз несмањено интересовање ттубтике, Такође и у паризу пред зградом У Авенији Мот пике могу се видети непрекидни редови Парижана како стрпљи“ во чекају да „крену на пут по СССР-у" уз помоћ Кинопанораме. РОВ.
Крста напао снимио „Ђердапску Клисуру“
на крају се можемо сусрести и са подацима који тре ба да доведу до остварења једног грандиозног подухвата — изградње велике хидроцентрале.
срилм је снимио Стева. Радовић, док је продуцент „Загреб-филм". Његова ду жина износи око 400 метара, а време трајања око 15
мањој мери и историске, а' минута,
пет појављује само још витте оптужује све оне који су морали да се брину о ње говој одговарајућој и достој ној репрезентацији. Пода» так да је он дошао у биоскопске сале на самом почетку Дечје недеље могао је да постане од изванредне важности у погледу јед-
ног организованог и смишљеног напора да се у биоскопске сале; у сваком слу „чају. боље од оних него што
су то у „Космају“ и „Дри- ,
ни“, привуче онај део школ ске омладине који ће у Ламорисовом филму, пронаћи
остварење својих најпоетич |
нијих снова, својих очаравајућих жеља или својих узбудљивих маштања, Ничет од свега тога није било. Сале у којима је при казиван „Црвени балон“, заједно са још једним занимљивим совјетским иртаним филмом) остале су да зврје празне. Истовремено, по граду се није могао пронаћи ниједан једини плакат који би пролазницима мож да могао објаснити да им се пружа прилиха да виде једно дело које заиста мора да заслужује свачију пажњу. Али, маколико то све сада изгледало тужно и непоправљиво, није ипак без разлога. упитати се; зар вам случај „Црвеног балона“ не сведочи можда о тс„ме да нам таква једна историја заиста није првина: Утолико пре, они који су за њу одговорни треба. да схвате да им тако нешто никако не може служити на част. м. М.
Орсон Велс и Жилијет Греко заједно
Амерички режисер Ричард б»лајшер почео је У филмском стулију у Булоњској Шуми снимкење филма „Драма у огле далу" чији је сценарио написан према роману Марсела Хидрича. Главне улоте у филму поверене су Жилијети греко, Орсону Белсу и Братфооду Ддилмену.
Мијат)
| из новог јапанског филма „Узбуђење"
— ЈАПАНСКА КИНЕМАТОГРАФИЈА
без савремених тема
Јапанска кинематографија је у послератним годинама готово преко и стекла необично велику популарност и поштовање у западном свету. Може се рећи да, са изузетком неких места у звпадном делу Сједињених Држава, јапанска кинематографија није уопште (била позната западном свету, Ипак, ова се необично снажно развијала да би, ес обзиром на ограничавање слободног развитка у годинама пре и за време Другог светскот рата, одмах по завршетку рата ступила и на светску позорницу. Међународни филмски фестивали били су први кбји су јапанску кинематографију заправо открили) пред светом. Џа опет, оно што смо тада и видели од јапанске кинематотрафије биле су махом историске легенде и традиционалне бајке, Признајемо, неки од тих " мова __(РАШОМОН, УГЕТСУ) претстављају врхунска остварења светске хинематотрафије уоптштте, али донедавна заиста нисмо успели да видимо на Западу ниједан филм жоји би, бар донекле, говорио 0 данашњем Јапану ми његовим стремљењима.
Данашњи јапански Филм налази се, као уосталом већина светских кинематографија, У кризи, Уметнички јапамска ки нематотрафмија потпуно стагнира и извесно је да се у'ма-
Чехослобачки цршани филм продире у среш
ита
||
После трвих послератвих успеха чехословачки потани филм је буквално _ речено „спавао на ловорикама", Годинама није на том пољу Урађено непшта ново, а ствараои свежину и оритиналност својим остварењима тапкали су У месту и производили монотоне и, понекад, веома досадне фил мове, Тек ту и тамо понеки филм би успео и привукао на себе пажњу показујући тако да чехословачки цртани филм ји живи.
Последњих година студио „Браћа у трику" је поново оживео и на платнима чехосло вачких биоскопа појављује се све већи број успелијих оства рења цртаног филма. ~
Овотодишња производња сту
дија „Браћа у трику“ је раз-“
нолика и бројнија но ранијих година. Тематски она је зматно проштирена и цртаном филму је дата могућност да се ослободи _ искључиво _ дотматских шаблона којима је био преоптерећен ранијих година. Ова година Уједно најављује и читав низ нових остварења на пољу, тзв, дечјег цртанот филма, враћајући тако овај жанр онима којима је лрвобитно и био намењен,
Поред веће разноликости у избору сижеа и веће ормјентације према дечјој тематици. чехословачки цртани филм по казује ове године и ново. и свежије ликовно обликовање, Посматрајући неке фототрафије ових филмова човек се и нехотице потсети на домаћу производњу пшртаног филма и стиче утисак да је ликовно обликовање ових дела помало м имитација налет стила, ако та имамо м тгко га тако омемо помало и нескромно назвати. Сатира _ Едуарда Хофмана „Мојих дванаест очева“ је врло ораиплилнја но и педбично остварење. По садржају то је, наизглед обична, при ча о жени која, после венчања са првим мужем, добија. ћерку. али о њој нема времена да се брине јер стално ме ња мужеве. Кад тод промени мужа она мења и начин облачења и фризуру. Оритиналност, међутим, не лежи у савећ у чињеници штто је свака од дванаест Брат ких брачних" епизода жене реализована од стране друог цртача. разуме се да је овакав начин рада условио и : сасвим разноликих стилова у једном кратком иртаном. илму +
Бвожетислав Појар иде истим стопама као и н ом њетови другови. У свом филму „Слава“. он даје сатиру на снобове који свој укус у уметности мењају мисто тако као им хиљину, боју косе или тренутно расположење, на 0 брада Сватоплука Питра урпева да ухвати 8твелеграда и пахлени темпо живота у њему, р
Пајаров филм био је
Сликар ликова У Овом филму није био нико друти до велики чешки стваралац на пољу цртаног им лут-
а Јиржи Трнка, У о вом филму Појар износм причу о једном ехсплозиву који прво открива дечак, затим ње тов отац, па научници и на
· Сваки експеексплозије која се повећава дразмерно са обимом амбиција људи који се њиме играју. У
Поред Појаровот ентимилитаристичког шртаног филма. Јиржи Брдечка реглизовао је у филму „Пажња занимљиву историју развитка наоружања, Ликовна обрада Здјењека Сајдла износи историјат оружја од премсторије до сапашњегт атомскот времена, Брдечка ми
Сајдл су прошле године рез-
младе
који су У почетку дали |
лизовали сличан филм, али по свећен историји авијације. Брдечкин нови Филм завршава се опоменом: ПАЖЊА, изреченом На 13 језика.
Карел Кратки реглизовао је филм. „Место под сунцем" У коме, кроз две силуете итрачака, приказује њихову вечи ту борбу за „местом под сунцем" које не моту да нађу ши на земљи ни на другој пла нети
Деци је посвећен пртани филм по мотивима приче Карела Чапека „Бајка о псима. Редитељ Едуард Хофман реализује и серију кратких фил мова За лецу „Мала куца" и „Мала маца“, према причама Јозефа чапека, Кареловог брата. После „Бајке о псима Хофман ће реализовати м де“ чји филм „Дванвест месепи засновац на словачком фолкло ру. Здењек Милер је најмањој деци наменио им занимљиву цртану бајку „Мала плава мада".
Повећана „активност у студију „Браћа у трику“ наставиће се и даље, У плану је реализација дужег музичког мртанот филма „Тамно плави
Најдужи филм на свету — „Бен Хур“
Најновији филм Виљема Вај. лера ВЕН ХУР биће за три ми нута дужи од досада најдужег филма на свету. — ПРОХУЈАЛО СА ВИХОРОМ. ВЕН ХУР ће трајати 3 сата и 50 минута и биће у оригиналној вери приказан У Њујорку и Холивуду још ове јесени, Уколико реакција публике и критике на ову лужину буле задовољавајућа филм ће и.лаље бити приказиван У одитиналној верзији. а уколико буде озбиљнијих примедби на дужину. може да буде више мли мање скраћен.
Праксу скраћивања применио је и ФОКС за филм ДНЕВ НИК АНЕ ФРАНК, који траје 3 сата и 5 минута у оригиналној. а око 2 сата и 32 минута у скраћецој веозији.
„Најбољи“ у Либану
Либански часопис на франпуском језику „Сине д' Оријан"' објавио је недавно . резултате анкете која је тоебало да ла по три најбоља филма, глумма. глумиџе и редитеља у се зони 1958+50, Ере резултата;
Најбољи филмови;
Сцена из филма »„Мојих 12 очева"
|
свет", према шлагеру Јаросла ва Јежека, Филм ће бити У џез стилу али са једном нотом меланхолије карактеристи чином за „блуз", која се уоста лом провлачи и кроз Јежекову композицију. Јиржи Брдечка и сликар Ота Јаначек сни маће филм „Бекство"', док ће здењек Милер наставити са дечјим темама реализујући цр пи комедију „два медведића'". Нови полет у студију резултат је и повећаног интересова ња за цртане филмове у иностранству. Радикално смањење производње цртаног филма У САД У неким друтим западно-
редмих неколико '"тодина ме може очекивати значајнији матредак. Оно што бисмо, да• кжле, желели да видимо из Јапама — савремени филм — тешко је пронаћи. Тешко је, на име, пронаћи такав савремени филм који би речито, мепосредно и искрено говорио 0 данашњем јапанском човећу ми њетовим проблемима.
ви које смо, на ту тему, видели говоријмиА су о ближој прошлости Јапана (ДЕЦА ХИРОШИМЕ, ЉУДИ ТОРПЕДА) или о научној фантазији (ТОДЗИ+ ЛА). Тек ће, можда, филм ЧОВЕК СА РИКШОМ, кога ћемо видети мдуће сезоне, реЋи нешто мало о савременом јапанском човеку,
Јапанска _ кинематографија квантитативно напредује можда више но иједна друга. Док Холивуд смањује производњу, јапански атељеи је позећевају. Ипак, савремени јапански филм налази са под јаким у“ тецајем Холивуда. Да је тај утицај ' креативап не би нико могво да има ништа против њега, он би мотао само да буде поздрављен, Међутим, утицај Холивуда (је такав да јапанску кинематографију – просто спутава и уместо да говори о типичним јапанским савременим проблемима, нови јапански филмови, у великој својој већини, претстављају 5леде копије, скоро увек недовољно успеле. стандардне холивудске продукције, "Треба само да видимо наслове новијих јапанских филмова, па да нам буде потпуно јасно о чему се ради. Ево неколико наслове насумице узетих из филмова продукџије 1059: НАЈПОДЛИЈИ ЧОВЕК, ПРАЗНИК У ЈАПАНУ, КРИМИНАЛНИ СЛУ ЧАЈ УБИСТВА НАГОГ МОДЕЛА, подводно УБИСТВО, ИНВАЗИЈА СВЕМИРСКОГ БРО ДА, КРАЉИЦА кинеских МОРА. МУШКИ ВАМПИР, ТРИ ГЕРЛЕ У КОЛЕЏУ, ПРОБЛЕМ ТИНЕЈЏЕРА итд, Овавкви. филмови не говоре мното о савременим Јапанцима,
но потражњом на тржишту. Јапански филм се све више шири. Изгледа да је најчисти ји стил јапанокот филма јопх увек у историским драмама и традиционалним летенлама. Многа велика имена јапанског филма, још увек се огледају на том жанру, Међутим, Јатан има све више младих Филм» ских стваралаца и верујемо да кроз коју годину можемо ма међународним фестивалима да
им. оно што бисмо још више желелџ. разноврсније теме из савременог живота које би биле чисте јапанске. 4
о
ТЕЛЕГРАФСКЕ ВЕСТИ
Жилијет Греко треба да ва ступи у д нова америчка филма: ПУКОТИНА НА. ОГЛЕДАЛУ,. И БАЛАДА СТЕНЕ, . Лоренс Харвеј, познат као Ромео из филма РОМЕО И ЈУЛИЈА, одлази у Америку тде ће бити партнер Џона Вејна и Ричарда Видмарка у новом вестерну АЛАМО. Режија: Џон Форд. '
Удружење филмских произвођача САД и комичар Џери Луис припремају _биографске
европским земљама, натерао је дистрибутере да ова дела потраже на друтој страни. Студио „Браћа у трику"' добио је недавно замашну поруџмсину из инострансттва, према томе. по свему судећи, наш пртагм филм ће ускоро добити
ног такмаца. Колико ће, меЂутим, тај такмац бити љаиста озбиљна конкуренција миашем цртаном филму затиси У првеом реду олљ наших филмских стваралаца ма томе пољу.
к. ц.
ПИ У ТЕ
НА РЕЦИ КВАЈ" „РУКАВ И ЛЕПОТИЦА", „ЖДРАЛОВИ ЛЕ ТЕ".
Најбоље глумице: ид ВЕет |
САМОЈЛОВА, ИНГРИД ВЕРТМАН, ЂИНА ЛОЛОВРИЂИДА. Најбољи глумци: ПОЛ ЊУМЕН, АНРИ ВИДАЛ и ВвИТОРИО ДЕ СИКА.
Најбољи релитељи: АЛФРЕД хичкок, РОБЕР ОСЕН и ИНГМАР БЕРГМАН.
Филм о Марку Полу |
Продуцент Раул Леви (ексклу |
зивни менаџер Б. Б. објавио је да намерава да снима вељики филм-спектакл о познатом светском путнику и истрасживачу Марку Полу. Филм би се снимао У — совјетсоко __ индиској копродукцији, Америчка компанија КОЛУМБИЈА делимично би финансирала филм и преузела његову дистрибушију.
Нови филм Марине
Влади |
Марина Влади и њен супрут Робео Осен тумаче главни улоге У новом француско-италиланском филму = ПЕ, коћи режира Мормо Ла-
! бро, Сценарио 'е маписао сам
„МОСТ ' Лабро са сарадницима Арло“
филмове о Сесилу Б. Де Милу, Још није одлучено ко ће филм снимати,
Мерлин Монро је за улогу у филму НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ добила 10 отско од прихода. Доседа је њен проценат већ изнео 800.000 долара,
Твенти Сенчери срокс је суспендовао птедску | глумицу меј Брит јер је одбила да настути у једној сцени струп-тиза у филму СЕДАМ ЛОП А.
Комичар Џек Лемон треба да тумачи главну улогу у филму СТАН. Режија: Били Вајлдер,
ом, Мартеном и Д према ромацу ИМАЈ
ием. а МЕНЕ
ПОВЕРЕЊА од Џејмса Хедти чејза.
али, је њихого снимање условље« |
очекујемо и низ нових имена
БИ