Борба, 28. 06. 1961., стр. 3

Среда, 28. јун 1961.

ПРОТИВ СВЕТСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Усвајајући готово једногласно резолуцију којом се осуђује управа Јужноафричке Уније у Југозападној Африци и тражи поновно упућивање специјалне комисије за испитивање стања у том делу Африке, УН су пролетос предвиделе и могућност да расисти остану упорни У свом узурпаторском ставу према Југозападној Африци и да поново одбију сваку сарадњу са међународним старатељским телима. Поучени доса дашњим жалосним искуством и потпуним неуспехом вишеструких покушаја УН да остваре сарадњу са Јужноафричком Унијом ради решавања проблема Југозападне Африке, делегати велике азијско-афричке групе земаља и Југославије унели су у резолуцију о том питању алтернативу која каже да би се у том случају имао обавестити Савет безбедности да ситуација представља, опасност по светски мир и безбед'"ност и захтевале би се неодложне мере за доследно спровођење резолуције независно од воље расиста из Преторије.

Као што је југословенски делегат у Комитету за старатељство већ у марту ове године нагласио, држање владе Уније демантује очекивања — искрена или не — свих оних који су помињали могућност да та влада прихвати одлуке Генералне скупштине.

Фервурдови расисти опет

су се потрудили да потврде ставове Југославије и азијско-афричке групе: Комисија за испитивање стања у Југозападној Африци до шла је у Африку, али доспела је само до Гане, јер влада из ЏПреторије одбија поновљене захтеве да Комисији изда визе за Југозападну Африку. Чланови Комисије саслушали су у Акри изјаве већег броја политичких емиграната из Југозападне Африке, представнике Уједињеног фронта, Џанафричког конгреса и других домородачких патриотских организација. Они су конкретно и убедљиво оцртали трагично погоршавање прилика у својој домовини и опасност физичког истребљења преосталих пола милиона Африканаца у резервату Јутозападне Африке. ·" Међународни суд правде дао је више пута своје мишљење о јужноафричкој узурпацији власти над старатељским подручјем Југозападне "Африке (1950, 1955. и 1956. године). Генерална скупштина и Комитет за старатељство изјаснили су се у истом смислу у неколико махова. Повеља УН се, међутим, м поред свега и даље флагрантно крши. Захтев истакнут са посебном одлучношћу на последњем заседању Генералне скупштине и Старатељског комитета — да се Јужноафричкој Унији одмах одузме мандат над Југозападном Африком, да се то спроведе без обзира на отпор Уније, ако треба и против њеног незаконитог одупирања, и да се _ Југозападна _ Африка стави под привремено старатељство УН уз одређивање рока њеног осамостаљења — тај захтев добија нову аргументацију и акутну вредност држањем Преторије према Комисији УН која сада ради у ари.

" МЕ ЕНКОВИЋ

Председник Президијум“

Леонид Брежњев уручио Је НЕ ГР ољ с

медаљу „Срт по чекић“

Врховног совјета СССР трв

председнику Министарског Никити Хрушмову.

Хрушчову је додељено

М заслљ жовођењу стварање Коу 4 остваре

СПУТЊИУ „И

индустрије “ устештом човека ња броду —

"ли МИЛЕНКОВИЋ Турске Кемала А _ ХРУШЧОВ ОДЛИКОВАН

Кувајт - земља пе

олеја

и сукоба арапских и ванарапеких интереса

Непосредно после другог светског рата Британци су У свом протекторату Кувајту подигли једну велику џамију. Непросвећени доси па ици долазили

Д огромно здање, кла њали се Алаху и захваљивали „протектору“ на великодушност. И док још нису такорећи ни стигли да се у хладу Алаховог храма одморе од страховите пешчане жеге — видели су како око њих ничу нови и још виши торњеви. Овог пута ИЗ „минарета“ почели су да штикљају стубови црне течности, У ствари у овим торњеви ма и у овој течности лежи кључ свих политичких кри за око шеиката Кувајт. Ту је и извор садашње „праши не“ која се дигла после недавне одлуке Британије да Кувајт прогласи „независном државом“ и прекјучера штње изјаве ирачке владе којом се та псеудо — независност не признаје и терди да је шеикат интегрални део Ирака.

Оставимо времену да санира овај сукоб, а правни-

Па цима да чепркају по архивама и доказују ко је у пра ву а ко не. Испричајмо, овде, причу о маленој земљи у Којој пара има у изобиљу, а нема воде, а има још, кажу, помало и робља.

Кувајт је у 1888. био још део отоманског царства, којим се управљало из вилајета Басре (Ирак). Годину дана касније, Британци су, за 15.000 рупија, купили од Турске ову пустињску област на крају Персијског залива. Од тада Кувајт је постао важна стратегијска тачка британске прекоморске империје.

О Кувајту се деценијама није причало, изузев о једном „детаљу“: крај његове обале биле су велике количине бисерних шкољки. Двадесет хиљада Арапа (од 50.000 колико их је до недавно живело на 14.000 км“) свакодневно је скакало у море и вадило бисере — па је ово роњење постало најмасовнији национални спорт и најважнија и, тако рећи, једина национална привред ва грана.

Онда, у 1946. дошли су геолози и почели да буше песак. Из дубине је покуљала црна течност и преко ноћи роњење је напуштено, а највећи део од тада скоро

Студентима. _ мађарских унмверзитета и високих школа поново се сервира прича о томе да је резолуција _ Коминформа 0 Југославији била истравна. То се чини са намером _ да се рехабилитује комтпромитована _ политика према Југославији. и не само то. Такво тумачење догађаја из недавне прошлости _ потребно је жако би се у данашње време наставила стара. по литика.

У књизи „Историја научног социјализма и, радничког покрета“, која се појавила у Будимтештт“, разрађује се теза да је прва. резолуција Информбироа била правилна, док је друга резолуција саодржала м извесне погрештне поставке, тре свега у том смислу што је Стаљим _ „полемику _ између партија пренео на државне односе“. Иначе, сама поличтила Коминформа према Југославији била је

Опрађдађање коминфо рмобске аолишике

исправна, пи писци књиге се уствари залажу за њено васкрсавање, Не само, у смислај обнављања лажних оптужби, већ уствари ч у погледу примене стариж метода. У књизи се, намме, опет појављује „забринјтост за социјалистичке тековине југословенског народа“. А та „за бринутост“ није нам непозната. Сама чињеница да се опет оперилце са таквим методама указује на сву неодрживост тезе о односима на два колосека идеолошко-толитичком и међудржавном. _ Сигурно је да лоша политика мора да доведе ч до лоших метода. Јер. методи зависе од политике.

И било би стога корисно за саме факторе. мађарске пропаганде – када би се подсетила на судбина коминформовске поли-

тике према Југославији. Је С.

200.000 Арапа ангажован је

у новој индустрији петроле ја.

| Но, упркос оваквом 6о| Еви шеика и

његовог „породичног већа“ (нека вр

Историја ове индустрије | ста владе), у Кувајту је све

на кувајтском тлу фанта- |

стична је. Године 1947. про-

изведено је 2,2 милиона то- |

на, 1950. — 17, 1952. — 37, 1954. — 47, 1957. — 57, а 1960. — 68 милиона тона нафте. Бум — без премца. Профит — без премца. Једини произвођач _ Кувајт Ојл кампани — мешавина британско-америчког капитала — зарађује годишње преко 300 милиона долара;

Ова компанија, како је за- |

мишљено, треба из године У годину да има све веће приходе, и то све до 1. децембра 2026. анмда истиче је дан уговор склопљен 76 година пре овог датума. У

истој размери (фифти-фифти) и износимо требало би да расту и приходи Абдулах ел Салемел ел Сабаха.

Ко је овај човек7

Стари, реуматични Ел Сабах је кувајтски шеик и ку вајтски Рокфелер. Дневно се у његов џак убацује милион долара! Ови огромни приходи представљају прави проблем за његовог власника. До недавно није му

| било лако да их потроши, | није му било лако, рецимо, | да путује у иностранство | (где јем огао лакше да их потроши) јер је за сваки излаз морао да тражи визу британског агента који је у својим рукама држао фактички сву власт. Шеик је зато увозио серијски америчке фордове, па је, кажу, имао обичај да сваком угледнијем и симпатичнијем госту поклони по једна кола.

Е———

нови ТУРСКИ УСТАВ БИЋЕ 9. ЈУЛА ПОДНЕТ НА РЕФЕРЕНДУМ

а ступић

Анкара, 27. јуна (Танјуг) | који се примењивао већ 37

Нови устав Турске Републике, који је недавно Усвојен у Комитету националног јединства и Уставотворној скупштини, биће стављен 9. јула на референдум, после чега ће ступити на снагу. Тиме ће истовремено бити укинут досадашњи. устав, донесен од стране оснивача модерне Турске Кемала Ататурка,

г совјета СССР Ордењ Лењина, 14 ц Повељу Президијума

цк кп сс " секретара етског Савеза

а Врховно Кремљу

савете

| велике лижовање 38 ово од азвитком ракетне

првог космичког лета. сток“,

година.

Међу најзначајније новине које доноси нови устав спадају одредбе о спровођењу аграрне реформе, као и. мере које су предвиђене да се 0безбеди _рентабилна обрада земље. У уставу се дословно каже да „држава пружа 3емљорадницима олакшице да постану власници средстава „за производњу“. Сем тога, држава и јавно-правна лица СУ овлашћени да у „случајеви ма када то јавни интереси изискују“ спроведу потпуну или делимичну експропријацију непокретности из приватног власништва. Могу се 'национализовати и приватна предузећа која имају карактер јавних служби. с тим што ће се власницима тих предузећа у року од десет година исплатити накнада за национализовану имовину.

У члану 42. устава се да држава врши социјалну и економску заштиту радни“ ка. Устав радницима гарантује право на рад. Предвиђа се и слободно оснивање радничких синдиката без претходне дозволе власти, што би требало да ла јачи импулс синдикалном покрету. који је тек у последње време почео да показује знакове извесне активности.

Што се тиче политичког живота, устав треба да омотући оснивање политичких странака без претходног одобрења. Политичким странкама се такође гарантује слоболна активност.

Новим уставом се одређују и прерогативе председника Републике, који се бира на селам година. Председник Републике има формалне компетенције да наименује дипломатске представнике у иностранству. затим да сазива по потреби Министарски савет, да потврђује и објављује међународне уговоре и да ублажава казне осуђеним лицима.

У прелазним одредбама устава стоји да првим састанком турске Велике народне скупштине, који је предвиђен најкасније за 29. октобар ове године, престаје легално постојање Уставотворне скупштине, Комитета националног јединства и Представничког

е на снагу 29. октобра на дан турског националног празника

већа. То значи да ће 29. октобар, то јест турски национални празник, значити и крај власти револуционалног војног тела — Комитета националног јединства — која де трајала 17 месеци. Последњи догађаји који се одвијају у Турској показују да је, изгледа, ова одредба о предаји војне власти цивилима створила извесне несугласице У Комитету националног јединства, као и неслагање високих војних руководилаца,

што је довело до смењивања неких војних команданата и

виших официра,

ле, лекара, болнице, друмова — Кувајт је преко ноћи добио што-шта.

У периоду од 1952. до 1958. на јавне објекте утрошено је 267 милиона долара, па је изграђено: 51 шко ла, 6 болница, доста путева, модеран град Кувајт и, као круна свега, фабрика за дестилацију воде која од морске течности прави днев но 10.000 литара питке воде. Учињен је скок и у социјал ном погледу: сва деца иду у основну школу која је обавезна и бесплатна; појединци добијају стипендије за студије у Дондону или Каиру; за све — па чак и за странце — бесплатно 2 лечење; дневно се дели 50.000 оброка хране.

У Кувајту скоро више не ма неписмених и све је већи број интелектуалаца, што постаје крупан фактор у будућој друштвеној еман ципацији шеиката. Млади људи долазе после школовања у земљу са „превратничким“ идејама о арапском национализму, о ној независности и штвеном прогресу. Те идеје постају полако „заразне". Кувајт као да се налази на унутрашњој прекретници.

Али Кувајт се данасу (:е Ђународној политици трети ра као прворазредно „петро лејско чудо“. Са двадесет одсто светских – петролејских резерви, са огромном производњом петролеја (четвртом у свету, после САД, Бенецуеле и СССР) Кувајт има среће — али и пуно несреће — да буде до сада објект експлоатације од стране једне велике силе и објект око кога се сукобљавају разни ванарапски и арапски интереси.

Д. Д. МАРКОВИЋ

много

С ПУТА ПО ИЗРАЕЛУ

Кибучки контрасти

одређује |

Кибучки покрет је део темеља на којима је саздана држава Израел. Он представља, у дугом низу, највишу форму удруживања у пољопривреди.

У Тел Авиву је недавно одржана изложба о кибуцима. Материјал је водио посетиоца од слика и успомена на стварање првог кибуца (Дгања) пре пола века до нових усамљених насеља у пустињи Негев. Водио је од првих шатора и лимених барака до данашњих „ер-кондишна“ у зградама неких насеља. Посетилац је могао да види и графиконе који су говорили о развоју производње, и узорке плодова, а и да задовољно посматра предмете израђене у индустријским предузећима ових пољопривредних колектива. |

Посете неким кибуцима и разговори са њиховим члановима употпунили су слику. И потврдили истовремено постојање сплета разноврсних контраста у данашњим кибуцима.

Кад су пре педесет година прве групе Јевреја почеле да се насељавају у Па

лестини и да се „враћају земљи“ оне су то чиниле прихватајући од почетка ко лективни живот. Основни разлог» била су идеолошка схватања. Те прве групе до шле су из крајева тадашње царске Русије и донеле собом одјеке револуције 1905. године и нека социјалистич ка схватања. Поред тога и стварност на новом тлу пре дочавала је користи -заједничког живота ових „усамљених оаза“ у средини која их није прихватала.

Тако су никли први колективи у којима је заједничко и коришћење земљишта и инвентар, зграде, стока па и исхрана и приходи. ·

Власник земље је Национални фонд (Керен емет) који је уступа на употребу кибуцима. Таквим власништвом онемогућена је трговина земљом, лок за њено коришћење нема ограничавања.

Страначка одређеност

Кибуци имају још једно занимљиво обележје: постоји наиме више централа _ које обједињавају ове пољопривредне колектите. Те централе засноване су на — поли-

такорећи |

пу- | дру- |

Страна 3.

НЕАНГАЖОВАНЕ ЗЕМЉЕ У СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДИ (3)

МЕХАНИЗАМ МЕЂУНАРОДНЕ ПРИВРЕДНЕ САРАДЊЕ

Промене у политичкој слици света неизбежно су се одразиле и у светској привреди. Број суверених чланица Уједињених нација се удвостручио последњих шеснаест година. Тиме се, међутим, удвостручио и број суверених парт нера у светским трговинских и финансијским трансакцијама. Међутим, механизам организоване међународће привредне сарадње није се

прилагодио тим променама.

У време свог стварања непосредно после другог свет ског рата тај механизам ни је довољно узимао у обзир промене које су већ тада наступиле у светској привреди. Француски економист Робер Мосе је зато с правом писао да је послератни систем међународне привредне сарадње створен за потребе проблемати ке тридесетих година, у по литичким условима 1944. а уз примену метода из 1914. године.

Под утицајем тешких чињеница живота тај механизам се у послератном периоду донекле мењао и допуњавао. Међутим, све те импровизације носе претеж но печат последица блоков ских антагонизама а не позитивног приступања новим проблемима, пред којима стоји светска привреда, Међународни монетарни фонд

Оснивање Међународног монетарног фонда 1944. године Бретон Вудсу имало је пре свега за циљ да превазиђе међународну привредну де зинтеграцију која је наступила тридесетих година, али да истовремено ипак остави националним економијама право на самостал|ну монетарну и финансијску политику. Нове друштвене снаге које су тражиле спровођење националне и интернационалне полити ке пуне запослености руши ле су хомогеност светске по | литике буржоазије, која се

заснивала на златном стан | дарду и „јединственим правилима игре“.

Међутим, ил нисразвијене | земље се тадл није мисли-

ло. Ове земље су тада, већином кло колоније, у суштини биле интегрални _ део скономије метропола. Проблем цена сировина, према томе, У оно доба није још био проблем одређених националних економија и њи хових платних биланса. Ме ђутим, У данашњем _ спету то је централни — проблем светских плаћања. Аргумен тише се да неразвијене земље у време рецесионог па да цена сировинама могу да позајме средњорочна средства од Фонда с тим да их уз камате врате У време просперитета. Међутим, која неразвијена земља може при данашњем степену задужености слободно позајмљиватит Каква се гарантија компензације рецесионих губитака пружа неразвијеним — земљама при константном паду цена сировина за треме рецесије и просперитета7 И коначно, каква је то међународна заједница која у облику камата пребацује на неразвијене земље целокупни терст трошкова ре цесије, за које су те земље најмање криве.

тичком опредељењу и страна чкој одређености. Јер. и сами кибуци (сваки за себе) представљају скуп политичких истомишљеника.

По идеолошком и политич-

ком опредељењу данашње стање је следеће: Чланопи социјалистичке

странке Мапам окупљени су у 73 кибуца са укупно 27.500 мушкараца. жена и леце.

Припадници странке Ахлут Халвода створили су 61 кибуц са укупно 25.000 станопника. Присталице странке Мапа) организовали су 73 кибуца с8 26.750 житеља,

Четврти по величини је ки буцка организација религиозних, У њихових десст насоља окупљено је 3.200 становника. Прогресивна странка има своје присталице у седам ки буца са укупно 1.400 станопника. КП Израела има своје упо риште у кибуцу Јад Хана У коме је 200 становника.

Материјални напредак

Кроз године свога постојања кибуци су очигледно напредовали у материјалном погледу и у порасту стандар да својих чланова.

Све је више зиданих стам-

на конференцији У,

Очигледно, ту се отпарају. проблеми који изискују поновно и темељито разматрање целокупног механизма. Међународна банка

Искуство из тридесетих година је делегатима у Бретон Вудсу исто тако указало на проблем дугорочног кретања капитала. Било је опште ми“ шљење да се _ међународне припредне инвестиције неће обновити у пуном обиму.

У првим годинима Међуна родна банка за обнову и раз витак концентрисала је пктипност у развијеном делу света. Међутим, ослобађањем неразпијених _ земаља — проблем „развоја“ је постао све икутнији, а механизам Банке био је очитледно неадекзатан за његово решипање, Покушало се са крпљењима н импровизацијама: Банка је добила две афилијације Међународну финансијску корпорацију и Међународну асоцијапију за развој. Сред ства Банке су била знатно увећана. Узрок промашаја У решавању _ проблема _ треба тражити у самој политици Банке коју је приликом осна вања ИДА формулисао пред“ седник Е. Блек. Он је изјавио да, како Банка тако ми афилијације, нећс бити „мекони кредитори“ и да ће радити „на принципу _ тисоких стандарда Банке“. Међутим, писоки стандарди међунарољ ног банкарстпа очитледно ни су подесни за решивање про блема који се током историје створио баш применом тих „нисоких стандарда“.

Како у Банци тко му Фебиду земље добијају гласачко право сагласно вели чини свог улога. Три запилне велике силе (САД, Ептлеска и Францускп) могу зато увск скупити пећину гласова и спроподити политику кон љорција великих сила. СССР није члан ни прве ни друга организације.

Споразум о царинама и трговини

Покушај са стварањем мећународне трговинске организације је пропао. Хаванска конференција 1947—48. је додуше припремила Тргопинску повељу коју је, међутим. амерички Конгрес одбио да ратификује. Уместо тога Општи споразум о царинама м трговини (ГАТТ) постепено је преузимао компетенције међународне тргопмиске органи зације,

Међутим. отај споразум ме решапа основне троблеме ко ји тиште неразпијене земље: проблем међународних моно-

гола који се трстирао у Трговинској повељи био је сахрањен у Екопомско-социјал пом сапету; проблем сировни ске стабилизације био је по“ псрен бар трима телима (ИЦИГА, ЦПН, ЦИЦТ), У суштипи остао без решења; проблем моралних стандарда у међународним трговинским односима отишио је у заборав. Импровизација механиз ма на подручју међународне трговине поставља друго крупно питање: општи споразуУМ о царинама им трговини решава дсо проблема за земље које примењују спољно трговинску технику која користи царину као одређени инструменат. Међутим, пита ње држапив тргопине, држан них субвенција и царинлских унија (што се марочито по казадо У тези са Европском скономском _ заједницом) о стаје нерешено.

Очигледно се им овде по стављају проблеми који изискују понотно и темељито разматрање целокупног ме ханизма.

Економска сарадња кроз Уједињене нације

У оквиру Уједињених пација био је после рата створен или оживљен низ организација за међународну при вредну сарадњу: ФАО, ИЛО. УНЕСКО, ИМО, ВХО. У по-

бених зграда (обично двособни станови са тушем, товлетом и чајном кухињом), јапљају се све савременији уређаји, нестаје униформности у гардероби.

Примања У новцу пома.

У кибуцима постоји подела рада им веома различита радма места (трактористи. шофе ри, сточари. воћари, учитељи, дечје неговатељице..) али је расподела иста за све. Не међи се учинак рада. нити се процењује предност разли читих радних места, Сви при мају подједнако. Исхрана је У зајелничкој кухињи. иста је могућност набавке кућИИХ потреба и одеће преко заједничке продавнице,

Тешкоће ин примедбе

Код млађих кибуца је пнише тешкоћа, Њихове потребе су веће, како у погледу сређивања животних — прилика чланопа колектива тако и У погледу _ улагања за развој.

И управо ту почињу прве примедбе

Кажу, да са кредитирањем не иде више онако као раније, да кибуци не добијају до вољно _инпестиционих средстава, Зато се неки од њих мо рају обраћати за кредите и приватним банкама тде добијају зајмове под тежим усло вима плаћање великих кама та. на пример).

Добија се утисак да је кибучки покрет у _ стагнацији што се тиче његовог ширења. Прилип нових чланова је про центуално далеко мање нето пре десетак година. Једину

слератним годинама постепено су биле стваране регионалне скономске комисије ко је данас покривају цео свет, изузимајући Средњи исток, Екопомско-социјални _ савет, по Повељи, треба да координира ми усмерава пелокупту сарадњу преко ових механизама. Међутим...

Економско-социјални савет има још им сада само 18 чланова колико их је било у пра ме када су Уједињене нације имале два пута мање чла нова. Џептлменски | споразум о подели места још је на снази. Непнгажовано _ земље су прошле године додуше ма бациле Формозу. али нису успеле да преотму 3а Азију место које је хтела да добије Белгија.

Велике силе су за себе из дејствопале место у свим регионалним комисијама. У = кономској комисији за Афри куУ пропао је покушај ослобађања од патроната посликих скла. м

Тежња неразвијсних зема ља да се оснује специјал организација за индустрију. као што постоји ортанизаци ја за пољопривреду. рад или васпитање није успела, већ су мораде да се задовоље са комитетом у оквиру ЕКОСОК.

Светска економска

конференција

Проблеми који стоје пред нама неизбежно траже да се прекине са послератним

имтротизацијама. Стварни проблем није ни проблем „стабилног новца“ ни „безбедности иностраних инвестиција", па ни „снижење царина“. Стварни проблем пред нама је привредни разпитак неразпијених земаља, Он се У пуној мери развио тек У послератном периоду. Постојећи механизам међународне привредне сплрадње зато није способан

да се адскзатно с њиме ухвати у коштац.

Проблем који стоји пред нама не може се решити „на парче“. Данас свако хо ће „нешто да учини“ за не развијене земље: Американци размишљају о новој атенцији и Стејт департмен ту, Заједничко тржиште основало је фонд за развитак својих прекоморских територија, Комонвелт има

спој Коломбо-план, земље СЕВ коордипир« своју ак пију помоћи ит итд. Ако се на „решава тог про“ блема развије блокотска У-

такмица за поделу интереспих сфера, то ће пас неиз бежно подити светској катастрофи. Ако акција пе буде синхронизована, координирана и допољно енергична, светска припреда као целина осетиће последице у стагнацији.

Крајње је преме да се ове ноте чињенице светске припреде схвате и призив ју. Екопомска анализа даскономске стварности је напредопала да би се могло приступити припремама за нопу спетску економску копференцију, на којој би се размотрило питање пелокупног механизма међународне припредне сарадње а са посебним освртом на проблеме припредног разво ја неразвијених земаља, од чијег решења зависи будућ ност стетске привреде и на ше цивилизације.

Јанез СТАНОВНИК

нашње светске допољно

чврсту основу у том погледу представљају нове генсрације кибуцника.

У тражењу разлога за ово чују се различита мишљења:

Владина привредна полити ка усмерена је на индустријализацију земље, па се зато сада поклања мање пажње колективима у пољопривреди — тумаче ниски кибуцници.

Предуслов за обраду у кибу цима је одређена идеолошка основа — наводе други. Код досељеника у ранијим годинама пећина је била таква. Међу данашњим нопајлијама овакћти. међутим. представља ју мањину,

Развој и учвршћење држање пружили су становништву им одређену сигурност. Кибуци нису пише потребни и као колективна _ физичка заштита. Зато, уз њихову стагнаци ју. расте број пољопривредних припатника,

Чује се им тврђење (пе без горчине) да међу – највишим државним функционерима и

министрима има оних који сматрају да су кибуци „превазиђена форма“.

Макар и делимичан увид У живот и рад самих кибуца уверава, међутим, да њихови житељи и не помишљају на такву „превазиђеност“. Мако ће времо и развој донети сигурно нове измене и допуне У начину пословања и уреће њу унутрашњег жипота У овим колективима, уперење је њихових чланова да онб што су засновали има СИГУРНУ и добру будућност...

Милан БРАТИЋ

ИУ и инии __

ње Ре ми 4 4 |

аи

и = „|

сав: или =аћај Иви иве 5“ аи пе