Борба, 28. 06. 1961., стр. 4
з “
ФОтрана 4.
Пси аи 1 Два стане аи а лана БОРБ А | |
, . 191 —
о ~
( > АВРШЕНО САВЕТОВАЊЕ О НЕКИМ ПРИВРЕДНИМ Ра Ч ПРОБЛЕМИМА СРБИЈЕ
“5
ГОВОР СВЕТОЗАРА ВУКМАНОВИЋА НА КОНГРЕСУ Синд КУАТУРНО „УМЕТНИЧКИХ УСТАНОВА
(Наставак са 1. стране) довољавања бити утврђен, сведе на нормалну меру не само у културној, већиу свим другим делатностима, А то значи да тежимо ка то ме да све колективе поставимо у положај када од њиховог угледа, од квалитета и квантитета рада зависи ка ко доходак који служи за задовољавање садашњих по треба, тако и онај којим се обезбеђује перспективни ра звој установа и делатности,
Да ли је у области културе и уметности могуће спро вести ове принципе2 Ја мислим да је сасвим могуће, јер данашња ситуација је врло штетна, Додуше, наилазимо на мишљења да је буџетско финансирање културе и уметности боље, да оно обезбеђује сигурност прихода, али ја подвлачим да је та сигурност веома фиктивна јер приходи зависе од од субјективног нахођења овог или оног административног органа. Сасвим је друкчија ситуација ако се културне потребе из једначе са осталим лотреба ма становништва, ако оне нађу одговарајуће место у плановима не само комуна, већ и република, па и Федерације. Дакле, као што се проблемима производње, по трошње, здравства итд. посвећује пажња у расподели, тако исто потребе на плану културног и уметничког жи вота морају заузети одређено место у расподели дохотка. Само на тај начин створиће се стварна стабилност како у приходима тако и у развоју културноуметничких установа.
О „деградирању“ уметности
Сасвим је исправна оријентација. изражена и у рефера ту који је поднет овом Конгресу. да свака комуна. поред фонда за стамбену изградњу, здравственог фонда. школског фонда итд. формира и фонд за задовољавање културних потреба који би постао стабилна планска пропорција. На тај начин би се фондови за задовољавање културних потреба довели У зависност од развоја привреде комуне. од развоја читаве њене материјалне базе. Као што се види. то је већ један елемент стабилности јер сала административни ортан више не" оцењује ла ли и-у којој мери треба задовољавати кул. турне и уметничке потребе. већ то постаје ствар политике која лобија своју материјалну основу Ако желимо да направимо прелом 7 овом правцу. онда се морамо изборити да. прво. У комуни буду формирани фондови за задовољавање културних и уметничких потреба. да они чине саставни део друштвеног плана комуне и. друго. ла културно-уметничке установе. културни падници. сами располажу средствима из ових фондова. пошто они. исто као средства која се стварају непосредном активношћу колек тива културно-уметничких установа. представљају јединствени лохолак.
Проблеми су много сложенији када се на дневни ред постави питање диференцијапије на основу квалитета делатности. Наиме. лакше је утврдити разлике које постоје У квантитету Али и овде већ имамо одређене ставове. У
ерату је наглашено ла при ликом расподеле с" фонла за културу не треба поћи од појединих установа, већ од поје диних врста лелатности. При томе. ваља водити рачуна два конкретна политика расподеле комуналних фонлова за културу не може и не сме бити једнообразна за читаву земљу јер су и потребе које постоје и које се стварају У комунама веома различите. Дакле, битно је ла се изврши конкретна опена у оквиру ко муне. да то постане њена политика. А ко ће одређивати ту политику. друтим речима — како ће се управљати фондом за културуг Уместо одлучују ће улоге алминистративних, органа требало би омогућити ла одлуку о расподели срелстава из фонла за културу доносе, с једне стране. прел-
ставници колектива култур-|ти на питање: шта је уметно-уметничких установа. а с |ност, шта је уметничко оства лруте стране, сами грађани, |рење и ко о томе треба да од као корисници културних и |лучује, ко ће одређивати ква уметничких достигнућа. Што |литет, вредност појединих усе, пак, тиче расподеле сред- |метничких лостигнућа%
става унутар културно-уметничке установе. то треба препустити самим колективима. Међутим, у пракси ће се по- уметничких дела стављати многа питања на ко
ја тек треба лати олтовор, О-| Садашњи начин вредновања во говорим због тога што по- |уметничких достигнућа ни из стоје мишљења да уношење |далека не одговара принципи | категорија дохотка у култур- ђе здраве политике раз но-уметничке делатности мо- |Воја културе и уметности, Уз же довести до леградирања |Мите, на пример, ликовну ууметности. олносно до прила- |метност. Иако овом Конгресу гођавања садашњим навика- |1е присуствују ликовни умет 'ма и културним потребама, | Ници, ја бих изнео нека запакоје, као што је познато. ни- |Жања: ево, управо је заврсу на нарочито високом ни- |Шен Тријенале на коме је жи воу у појединим крајевима |РИ, Састављен од најеминентнаше земље, О овим питањи- |Нијих стручњака, наградио из ма воде се жучне, дуготрајне | вестан број уметничких дела. и у много чему јалове лиску- Не улазећи у оправданост од сије, А потребно је само кон- |луке жирија јер за то. нисам кретније прићи проблемима ни компетентан, указујем сада би се дошло ло одређених |Мо На то да је ово врхунско
Начин вредновања
закључака. Тачно је ла ми не смемо пустити потпуно слободно дејство тржишних 38кона када се ради о заловољавању културних потреба. Јер „културне потребе нису статичне, Ја то знам на основу личног искуства: пре рата нисам могао оперу ни ла видим. а данас уживам у њој. | Заштот Одвели су ме једантут, други пут... Објашњавали ми шта је у музици лепо и ја сада У њој уживам (веселост у сали). Или узмите сликарство. У време када су се појавили импресионисти. шира публика их није прихва тила. Али су их касније при хватили најшири слојеви маса! Срећом, укус и потребе пу блике стално расту, а расту управо захваљујући новим до стигнућима у уметности. уношењем тих достигнућа у масе, Зато се ми морамо борити не само за задовољавање садашњег нивоа културних потреба. већ је нужно радити на подизању тих потреба. на под стицању нових остварења која постепено продиру у наши ре масе, А та нова остварења се морају посебно финансира ти. Њих мора финансирати друштвена заједница. Зато по ново истичем да нема разлике између дохотка који једна културно-уметничка установа оствари продајом улазница и оних средстава која за нова. и напредна уметничка остварења добија од друштвене заједнице. Нама мора бити јасно да нико други осим друштвене заједнипџе не може плаћати нова културна и уметничка лостигнућа.
Уместо дискусије да ли је књита роба приступити решавању проблема издавања
Слично је и са проблемом пласмана књиге. У нашој јавности се ломе копља око тога да ли је књига роба или није. Међутим. ако и овде конкретно приђемо проблему. ако узмемо у обзир ла културни и материјални нивои на шет становништва нису ловољно високи и да представљају очигледну запреку ширем продирању књиге за шта смо ми посебно заинтересовани. онда се логично намеће закључак ла заједница у одре ђеним случајевима мора одво јити средства како би се књи га продавала по доступно! пе ни. Уместо разних „теоретских“ дискусија. ми јасно морамо рећи ла не можемо лозволити излавачким предузећима опијентапију на искључиву комерпијализацију. "1. на штампање само таквих књига које се брзо пролају. Уместо тога. ми се залажемо да добра књига лоттје до најширих кругова становништва и да врши одређен утицај на њих.
Да поменемо још и позоришта чије поподневне предста ве публика слабо посећује. А то је већ знак да нешто ни је у реду јер позоришта постоје за масе а не за уски круг људи. Достигнућа једног позоришног организма треба да допру ло маса. да их подигну на виши ниво културних потреба
Из овога што је до сада речено мислим да се може закључити да културно-уметничке установе треба поставити у такав положа1 да. ко ристећи средства фондова за културу стварају материјалне могућности за уметничка 0остварења уз истовремену бод бу да та остварења лопру У што штире слојеве народа. Ра зуме се. овде ваља одговори-
тело дало искључиво призна ње оним уметницима који за ступају правац апстрактног, модерног сликарства. Представници осталих праваца не само што нису награђени, већ неки чија се дела налазе у Музеју модерних уметности у Паризу, нису ни позвани на Тријенале. Ја се никад нећу изјашњавати против модерне ликовне уметности јер, признајем, на човека снажно делују, рецимо, таква уметнич ка остварења као што су, поред низа других, Лубардина „Сутјеска“ или „Косовски бој.“. Иако рађене модернистички, обадве остављају „изванредно снажан утисак, Пр ва, на којој доминира страхотан обруч гвожђа и челика У чијем средишту су само назначене фигуре партизана за хваћене експлозијом, ипак но си поруку о несаломљивој снази устаника. Друга, на ко јој нема ништа од оног тради ционалног транспоновања Косова, говори о ужасу, бесмислу рата јер на један необично оригиналан начин изједначује људе и животиње У тренутку крвопролића. Када сам о овим сликама разговарао са Марком Челебоновићем и изнео му како су на мене деловале, он ми је рекао да је та уметничка дела посматрао као ликовна, колористичка остварења. Дакле, на мене као на просечног љу битеља сликарства делује јед но, а на уметника — сликара — друго. И то је сасвим разумљиво. Али није разумљи во да један жири не води рачуна и о друштвеном мнењу, већ се руководи искључиво личним концепцијама.
У литератури такође наилазимо на сличан феномен; Добрица Ћосић је у свом роману „Деобе“ дао необично верну и потресну слику збивања на селу, он је мајсторски
анализирао четнике, показао да међу њима има и кољача и идеалиста, да су они чак и у тренуцима када је њихов покрет растао, када партизана на одређеном терену скоро и није било, ипак осуђени на пропаст зато што се читав њихов организам изнутра распадао. Ја сам се борио про тив четника, али за мене су „Деобе“ једно откриће, уметничко откриће исто онако као што је и роман „Хајка“ Михајла Лалића. По неким, за мене неприхватљивим шабло нима, Ћосића разврставају у модернисте, а Лалића у реалисте. Међутим, обојица у својим остварењима — доносе снажне уметничке истине које још једанпут доказују да вредност једног дела не сме бити одређивана само на основу тога којем правцу припада његов стваралац, А код нас се често управо тако поступа, И то је, отворено да ка жем, својеврсна ждановштина. Да, ждановштина је кад се људи забарикадирају у жи рију. добију средства из појединих буџета, па додељују награде коме они хоће (Аплауз) "Ми треба да спречимо свако спутавање, ми морамо створити људима могућности да се боре за своја уметничка начела. да их у њиховом раду нико не ограничава и наређује им да иду У овом или оном правцу. Само ако уметник слободно. изражава оно што је доживео. ако се бори да та своја осећања пренесе на друге. Тек онда ће његова активност | уродити плодом. Због тога је ол необичне важности да не дозво-, лимо да се у фондовима за, културу зацаре алминистративни. буџетски односи ТУ, треба да буде главно поље
Финансирање школства
пред Одбором за просвету Савезног већа Савезне
Под председништвом Мил ке Минић јуче је одржана седница Одбора за просвету Савезног већа Савезне народне скупштине којој је присуствовао и секретар СИВ-а за просвету и културу Крсте Црвенковски, председници неких републичких савета за просвету, представници Секретаријата СИВ-а за рад и Законодавство. На почетку седнице чланови Одбора договорили су се о току, карактеру и садржими дискусије о закону о изменама и допунама Општет закона о школству. У уводној речи Милка Минић предложила је да се у претходним дискусијама 0
~
народне скупштине
закону пажња посвети пре | Одбор за просвету ће на
свега развитку система :ас питања и образовања у целини, затим друштвеном управљању у просветним установама а посебно положају ученика и коначно на чину финансирања. Закон о коме је реч, према томе, треба да буде у пуном скла ду са друштвеним променама у процесима. У дискусији изнесено је мишљење да треба настојати да се изради један јединствен, начелан, нормативни акт који ће регулисати разна питања из области просвете и образовања.
У склопу дискусија о закону, а према већ раније утврђеном програму рада,
јесен, вероватно у септембру расправљати. о друштвеном управљању и п:ложају ученика у школама.
У наставку рада Одбор је почео да разматра, спровођење „Основног закона о финансирању школства Народни посланици изнели су да су поред позитивних искустава и успеха У обезбеђењу потребних финансијских средстава ~ рад школа и установа за образовање, у овом периоду испољени и неки недостаци и потешкоће, отворени нови проблеми за које треба “ра жити решења. (
Одбор наставља рад.
битке синдиката: супротставити се разним. накарадним схватањима, обезбедити стварање услова да сваки уметник може да дође до изражаја „да му друштво стави на располагање средства која су му потребна за уметничку делатност. То су социјалистички односи! ~ А
Неопходно је појачати напоре око подизања културног нивоа маса
Упоредо са овим ми морамо много више но до сада појачати напоре на подизању културног нивоа маса. А за то имамо све могућности, сва техничка средства. Шта нам, рецимо, смета да бацимо на тржиште репродукције уметничких дела наших сликара и вајарат Шта нам смета да наша симфонијска и оперска остварења снимамо на плочет Међутим. када су чињени покушаји да се од Федерације
добију нека средства, одмах се поставило питање: да ли треба средства доделити равномерно по републикама7 А сутра ће се, опет, поставити „питање равномерности по комунама итд. Дакле, дошли су до изражаја разни локални, међурепублички критеријуми. А то је само доказ више да код нас још не постоји изграђено општедруштвено мнење о уметничким достигнућима појединих установа чија се делатност не може финансирати самб комуналним фондовима за културу, већ ту треба да помогну републике и Федерација.
Било би веома погрешно ако би се схватило да културно-уметничке установе треба да се оријентишу само на фондове за културу. Мислим да је јасно да колективи кул турно-уметничких _ установа хорају да се боре за масе, за подизање културног и уметничког нивоа најширих слојева становништва. У тим на порима постоје и одређене границе. Наиме, може се десити да поједина. установа У тежњи за остварењем што зе ћег дохотка почне гајити такве видове делатности који су искључиво комерцијални, који не делују у правцу подизања културног нивоа љу-
Пита
» . ди. У том случају заједница има право да ижтервенише, да ускрати овај део дохотка који притиче из фонда за културу. | У
Стварати што. шире могућности уметницима да дођу до изражаја
Културно-уметничке установе и поједини _ културни радници и уметници морају имати материјалних могућно сти да њихови племенити по риви дођу до изражаја. А то је остварљиво ако се не „будемо грчевито држали постојећих категорија установа, ако допустимо стварање ужих колектива који окупљају око себе млађе снаге у тежњи да људима донесу нова уметничка достигнућа, Такви ужи уметнички колективи и јесу оно што чини економску јединицу у културноуметничким установама: то је екипа у филму, ансамбл једног позоришног комада. то је група у сликарству итд. У сваком случају треба користити најразноврсније форме и избегавати сваки шаблон делујући у правцу ства рања што ширих мотућности уметницима да дођу до изражаја, да, користећи · одговарајуће материјалне услове, стварају доходак, уметничко дело. Зато не би требало да нам смета ако, рецимо, људи из позоришта развијају своју делатност и ван „куће“. Дајте више група! Немојте се огра ничавати само на постојеће, јер у нашој земљи има многс талената и младих стваралаца чије таленте треба равзвијати, Ако се свима дају могућности за уметничко стварање, онда у једној позоришној кући неће бити ни каквих проблема уколико одређен број глумаца једног месеца ради на филму.
Дакле, уношење закона дохотка у делатност културноуметничких установа никако не може довести у опасност уметнички и културни ниво стваралаштва. Напротив. не само што ће и на овом подручју доћи до снажног полета, него ће се створити сви услови да се много бржим темпом но до сада развијају културне потребе најширих слојева становништва“.
ГО
| Економске мере у пољопривреди __ нису осетварене до краја
о ПРОБЛЕМИМА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ОРГА 4 ИЗГРАДЊЕ ДАЛИ ЂОКО
ТАМБЕНЕ С МА 34 И БОСА ЦВЕТИЋ
мимо
У другом делу саветовања представника политичких ор ганизација и народних одбора срезова и општина са подручја Србије, које је почело прекјуче, данас су разматрани проблеми пољопривред них организација и стамбене изградње у Србији, О првој тачки уводну реч је дао Ђоко Пајковић, секретар за по'"љопривреду Извршног већа Србије, а о другој Боса Цве тић, члан Извршног већа Србије. С
Осврћући се на спровођење политике унапређења по љопривреде и извршења овогодишњег плана у овој обла-
сти, Пајковић је истакао да је у пољопривреди дошло до извесних проблема који отежавају даљи брз развој ове области какав је забележен последњих _ година. Знатан број пољопривредних органи зација не располаже у својим фондовима довољним средствима за проширену репродукцију и има приличне пословне губитке, настале У протеклом периоду као после дица неповољног економског положаја пољопривредних ор ганизација због несразмере између цена индустријских производа које користи пољо привреда и цена пољопривредних производа, као и неусклађених и нерационалних улагања итд.
Праћењем и анализирањем остварења економских мера које су имале за циљ да побољшају положај пољопривредних организација установљено је да оне нису до краја реализоване. На пример, предвиђено повећање це на сточарства у просеку. за 38 одсто у односу на цене у 1959. години остварују се за свега 19 одсто С друге стране. — према речима Пајковића — ни трошкови пословања пољопривредних организација нису остали на ни'" воу који се очекивао при до
Ђоке Пајковић ношењу нових _ привредних мера.
Једна од највећих сметњи за даље повећање производње у пољопривреди представ ља несређеност и нестабилност тржишта пољопривредних производа. У извесним периодима поједине производе, нарочито сточарске, повртарске, воћарске и виноградарске, често је немогуће пла сирати као тржне вишкове, а истовремено је стални проблем обезбеђења. прехранбене индустрије тим сировинама, реализације извоза и сна бдевања већих потрошачких центара.
Данашњи степен развитка пољопривреде и прерађивачке индустрије нужно намеће
НОВИ ПРОПИСИ СИ.В.
КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ СА ИНОСТРАНСТВОМ
Са сталним повећањем наше спољне трговине све више су се развијали.и кредитни односи „наше. привреде са. иностран ством. На другој страни, натп привредни систем заснован на самосталности привредних организација чини увозно-извозно кредитно пословање много сложенијим него раније. Међутим, многа питања из ове области нису досал уопште била регулисана прописима. Новом Уредбом о кредитним пословима са иностранством по увозу и извозу робе и услуга, Углавном сва основна питања из ове области се целовито регулишу. Један од њених основних принципа је да се задуживање у иностранству банака и приврелних организатија. као и одобравање кредита иностранству, морају кретати У годишњим оквирима одређеним друштвеним планом. Изузеци се предвиђају само у нарочито оправданим случајевима, и то под условом да такве кредит„не послове одобри Савезно извршно веће. Интервенција државних органа У овим пословима ктедитирања своди се само на случајеве када се ради о неопходности обезбећивања важних привредно-политичких интереса земље. Привпелдне ортанизације. иначе. слоболно закључју кредитне послове са иностранством. Претходна сатласност, односно) олобрење од стране банке. предвиђена је са мо кал се ради о пословима У којима је потребна банчина гаранција (код увоза) или кал се, - код извоза, кредитирање не врши само сопственим средствима, или се рали 0 извозним' крепитним пословима са роком лужим од годину дана. Код свих осталих креплитних послова са иностранством тражи се-само да привредне организапије обавезно поднесу банци пријаву, У року од три лана.
Уредбом се посебно прецизира у којим ће условима банка давати сагласност односно одобрење у предвиђеним случајевима. као и гаранције, Ту ће првенство имати кредитни послови којима се оствагују задаци Општег „ инвестиционог фонда, када се, ако! се ради о увозу. обезбеђује враћање кредита У девизним средствима оствареним коришћењем тога кредита. или повећање извоза односно смањење 'увоза» као и када се кредитним послом обезбеђује рентабилнији извоз ва бази коришћења тог крелита или динарски рентабилнији извоз уопште
Међу олрелабама које се односе на увозне кредитне трансакмије треба нарочито. поџвући оне којима се преписује обавезно полагање динарске про тивврелдности од стране приврелних организација које користе инострани кредит. Посебним олредбама овај систем
чини се у потребној мери еластичним. Код увоза опреме на кредит, поред динарске против вредности, предвиђа се и обавезно полагање депозита. То треба ла буде инструмент за
КРЕДИТИ ЗА ОБ
Према Одлуци о одобрава» њу кредита за обртна средства у другом полугођу 1961. Народна банка ће одобравати пословним банкама одређене кредите за финансирање улагања у обртна средства привреде ради остварења укупног обима и структуре производње и промета, предвиђених у Савезном дру штвеном плану за ову годину. Југословенској пољопривредној банци одобриће се кредит у ове сврхе до износа: од 16,4 милијарде динара. Југословенској ·банци за спољну тртовину до 121 милијарду динара. а Југословенској инвестициноој банци до 10 милијарди динара. Комуналним банкама одобриће се ови кредити до 24 милијарде динађа, и то за област индустрије 14 милијарди. а за област унутрашње трговине 11 милијарди. Народна банка одобраваће комуналним банкама такође кредите за давање потрошачких кредита становниш+тву до износа од 15 милијарди- динара.
Одлуком се одређује која још средства банке могу користити за кредитирање улагања у обртне сврхе. као и која ће се средства користити за одобравање кредита за трајна обртна средства. Пре-, цизирано је и под којим ће условима Народна банка и специјализоване банке одобравати кредите комуналним банкама
Посебна одредба односи се на услове под којима ће се одобравати кредити за улагања у повремена обртна средства. Ови кредити у области ндустрије даваће се за покриће одређених залиха сировина које се увозе на основу одлука савезних органа уко личинама које прелазе редов не потребе а ради 'обезбеђења снабдевености инлустрије оепродукционим и лругим материјалом; за покриће залиха "пољопривредних производа неопходних за обезбеђење ре довне производње одређених грана индустрије и за покђи-
ПОВЕЋАНЕ ПОЛОЖАЈНЕ ПЛАТЕ СЛУЖБЕНИКА САВЕЗНИХ ОРГАНА
Савезно извршно веће расправљало је на јучерашњој седници о предлогу Секретаријата за општу управу и до нело Одлуку о изменама и до пунама Одлуке о оквирима за утврђивање | положојних плата службеницима савезних органа. . ;
Положајна плата притравника за звање четврте врсте износиће 2.000 динара. за зва ње треће врсте 4.000, за звање друге врет- 5.000 и за зва ње приправника прве врсте 6.000 линара. ~ Е
Положајна плата дактило– графа 1-а класе може ла износи до 7.000 динара, 1-6 кла
се до 5.500, дактилографа П класе до 4.000. а дактилографа Ш класе до 3.000 динара.
Положајна плата за радна места за која се траже службеници прве и друге врсте може се одредити до износа од 10 хиљадг динара, треће врсте до износа од 8.000 динара и четврте врсте до износа од 5.000 динара.
Ове измене извршене су да би се ублажиле осетне разли
које су утврђене за службенике савезчих органа и положајне плате у републичким органима и органима народних одбора.
ке између положајних плата |
сужавање фронта инвестиција и задуживања привредних организација у иностранству по овом основу, -К Де -то по требно. Висина лепозита: утврђује се посебним- прописом.
РТНА СРЕДСТВА
ће „одређених залиха готових производа из текуће производ ње. које имају сезонски карактер. Индустрија ће ове кре дите добијати и за покриће залиха готових производа. ко је настају као резултат спровођења одређених мера кредитне политике којима се ограничава међусобно кредити рање, као и за покриће одре ђених потраживања од купаца за' која су прибављене менице са акцептом крајњег корисника испоручене робе. односно извршених услуга.
Предвиђено је и да ће Народна банка одобравати кому налним банкама кредите за улагања У обртна средства за повремене потребе у појединим гранама индустрије. за покриће преконормалних залиха и још неке одређене на мене. Одлуком се такође пре цизирају услови и начин кре дитирања и за остале гране привреде.
НОВА КАМАТНА СТОПА ЗА УГОСТИТЕЉСТВО Изменама и допунама Одлу ке о каматним стопама на фондова у привреди одређује се: за сезонско пансионско угоститељство у“ 1962, години камата на пословни фонд у износу од један одсто, а за остало угоститељство два одсто. Садашња _" каматна стопа, коју народни одбори могу да пропишу за угоститељство у оквиру распона.од 2 до 6 одсто, знатно је већа у односу на-стопу по којој су ове привредне организације прошле године плаћале камату. Рачуна се да ће овако повећане обавезе веома неповољно ути цати на поједине угоститељске привредне организације; а нарочито на сезонско угоститељство и предузећа која у свом саставу имају хотеле и ресторане за самопослугу због органског састава средстава. Такође, народни одбори су са великим закашњењем доносили решења о висини каматне стопе, што је стварало "посебне тешкоће у
угоститељству.
Из Општег инвестиционог фонда Југословенска инвести циона банка издвојиће 650 ми лиона динара за давање кредита за довршење недовршених стамбених зграда радника и службеника у рудницима угља. Према овој одлуци Савезног извршног већа. Бан ка ће давати кредите искључиво оним рудницима угља чија је стамбена изградња у претходним годинама финансирана из средстава Општег инвестиционог фонда. Кредити ће се давати уз обавезно
ада, је то _по- |
КОРИШЋЕЊЕ АУТОМОБИЛА У ДРУШТВЕНОЈ СВОЈИНИ
Ради ' правилног и рационалног коришћења друштвених средстава за путничка аутомобиле, Савезно извршно веће донело је 1958. године Уредбу којом је одређено за какве се потребе и која се возила могу употребљавати и ко их може користити. Доношење овакве Уредбе допринело је да се неекономични аутомобили искључе из употребе и да се број вожњи, на рочито оних у приватне сврхе, знатно смањи. Пракса је показала, међутим, да се у овој области може постићи ви ше ако се нека питања друкчије реше. На пример, многи данас имају сопствене аутомо биле које могу користити и прилику обављања службе-
них послова. На тај начин се.
трошкови знатно смањују, јер се. поред осталог, не плаћа возач.
На јучерашњој седници Са везно извршне веће донело је Уредбу о коришћењу друштвених средстава за путничке аутомобиле. Основни принцип у погледу, употребе аутомобила у друштвеној сво јини и који се односи на све државне _ органе, установе, привредне и друге самосталне организације. састоји се у томе да се ови аутомобили могу употребљавати само за службене послове, и то само оне који се с обзиром на значај, природу или хитност, не могу успешног извршити средствима редовног јавног саобраћаја или чије је извршење аутомобилом економич није. Ови послови обавезно се одређују посебним актима корисника друштвених средстава и за њихово вршење издаје се посебан налог. Трошкове употребе сносе корисници друштвених средстава за које се послови обављају.
"За државне органе посебно се одређују службени послови за које се могу користити аутомобили у друштвеној сво јини. Употребу возила у овом случају одобравају извршна већа или народни одбори и могу се користити. за послове за које су намењени,
- За личну употребу, аутомобиле могу кодистити највиши државни функционери, док
се, по одредбама ове Уредбе, то не дозвољава председници ма народних одбора, 'директо рима разних предузећа и дру тим.
СТАНОВИ ЗА РУДАРЕ_
учешће инвеститора од најма ње 60 одсто. |
Приоритет у добијању зајмова за изградњу станова имали би они рудници који својом производњом утичу на опште снабдевање угљем У земљи (Колубарски, Ибарски и Ресавско-моравски угљени басен, Косово, Велење, Крека, Бановићи, Какањ и друТИ), као и. рудници који својим. максималним учешћем обезбеђују потпуно довршење | Стамбене изградње у 1961. го|дини. | Ђутим,
ПАЈКОВИЋ ми
потребу њиховог организованог и јединственог иступања на тржиште, Путем побловног удруживањи заснованој на узајамном економском тересу свих парти
би обједињавало му отклонио би се низ слабо које данас прате пољопривре дну производњу, прераду у реализацију робе, ,
Неповољни објективни услови за привређивање у по љопривредним и задружним | организацијама рађају — не. миновно и многе субје слабости, што је све заједно | довело приличан број газдин става и задруга у незавидан положај. Отуда велике осцилације у трошковима пословања у пољопривреди, прино“ сима, производњи итд. При. носи, тпџенице, на пример, крећу се од 27,6 до 63,6 метарских центи по хектару, нека пољопривредна таздинства са 80.000 динара улата- | ња по хектару остварују 276 метарских центи. а нека 43,8, даље, на многим таздинствима број сталних радника је у порасту и поред боље механичке опремљености и слично. Код задрута је неповољан економски положај (нестабил но тржиште, цене, сталне промене привредних инструмената) отежао даљи развој. производне сарадње са индивидуалним, сељацима,
Из свега изложенот неопходно је да, поред друтих мера, _ друштвено-политичке организације и органи нароДдне власти уложе више напо ра у отклањању тешкоћа у раду пољопривредних организација и ширењу лпословних удружења. Укидањем се љачких пијаца и њиховом за меном савременијим облицима организације тржиште до принело би се успешнијем развоју пољопривредне про . изводње — закључио је Ђо-. ко Пајковић. ,
У уводном излагању Босе Цветић о проблемима стамбене изградње наглашено је“ да испуњење перспективног плана У овој области представља :прворазредни _ задатак. Планом је предвиђено да се у Србији изгради 203.000 станова у вредности 424 милијарде или просечно 40.000 годишње, што је готово двоструко више од просечне годишње изградње у раз добљу 1957—1960. године. Ме) успешно испуњење плана биће отежано. високим ценама грађења, повећаним издацима за превоз железни цом, несташицом _ грађевинског материјала итд. Сем тога улагања друштвених и индивидуалних инвеститора не одговарају потребама све ин тензивнијег грађења.
Д. МИХАИЛОВИЋ
_ Дана пленарно заседање бавезне народне онупштине
Савезно веће и Веће про извођача Савезне народне скупштине састају се данас последњи пут пред овогодишњи летњи одмор. Седнице домова почињу У чарова. -
Очекује се да ће домови разматрати Предлог основног закона о јавним путевима, Закона о предузећи“ ма за путеве и Предлог · закона о осигуравајућим. заводима и заједницама 0сигурања. Уз законске пред · логе о путевима, како се очекује, поднеће образложење члан Савезног извршног већа и секретар за саобраћај и везе Марин Цео тинић, док ће законски. предлог о осигуравајућим_ заводима и заједницама 07 сигурања образложити Јосип Колар, државни под“ секретар за послове финан_ сија.
Скупштина ће разматра“ ти и Предлог закона о'ратификацији конвенције ко“ јом се регулише одговор“ ност за накнаду штете на“ стале услед судара бродова у унутрашњој пловидбу. На дневном реду су и пред лози две одлуке о доде љивању средстава из при“ вредних резерви федерв=“ ције, ;
_ Пријем код
“Михе Маринка
; Љубљана, 27. јун%
Председник _ Народне скутштине Словеније Маринко. примио је 248 нас после подне у згради скупштине добитнике #84" града Пољопривредне К9 море Словеније. Пријему су присуствовали секретар за пољопривреду и шумар ство Словеније Јоже ИвТолич, председници сре ских пољопривредних ко мора и неки пољопривреј ни стручњаци. Том прили“ Ком председник Маринко задржао се у дужем разго“ вору са добитницима #8" града и пољопривредним стручњацима, (Танјул)