Борба, 28. 06. 1961., стр. 5

Среда, 28. јун 1961.

Здравствене установе су сада као на белом хлебу живе од аконтација, које од социјалног осигурања примају за лечење осигураника и живот им, изгледа, није лош, јер аконтације нису много умањиле њихове досадашње приходе. Тако је у 80 одсто здравствених установа. Нови закон о организацији здравствене службе обавезује здравствене установе да са заводима закључе уго воре о својим обавезама пре ма осигураним лицима. Уговори се, сасвим разумљиво, могу склопити само на, основу одређеног програма рада,

Уговарање, међутим, иде врло споро. Негде се одуговлачи, негде избегава, а понегде му се и даје отпор. Ра злога има више, Они заправо леже и на једној и на другој страни — и на здравственим установама и на заводима за социјално осигурање. Има чак и схватања да су уговори сувишни, пошто сопцијално осигурање у сваком случају мора да плати лечење осигураника, и без потпи сивања уговора, као што је то било раније, У неким местима дошла је до изражаја и тенденција да се фонд здравственог осигурања У потпуности пренесе на једну здравствену установу, то јест, да она прими сва средства и да њима самостално располаже. То би значило стварање једног новог завода — завода за социјално осигурање у другом издању.

Има и здравствених установа које настоје да „искористе све што се може“, то јест, да уговорима обезбеде довољно средстава за решавање свих својих проблема.

Објективне тешкоће посто је и не би их требало потцењивати. Здравственим установама стављен је задатак да у свом пословању спроведу нешто сасвим ново за што нема примера. Непромишљени кораци, разуме се, не би донели резул-

тате. Али, ни претерана 00јазан није оправдана. А

НА БЕЛОМ ХЛЕБУ

страх

ног и ни го на код Једд другог партнера, —

социјал 3 35 ног осигурања и дравствених установа. Оту

да и став; не закључива Уговор док се свет – предвиди. 36 "то ог тога претепачкеја стоје и чекаок ке — задржавају неко „саврш о па иу

ено“ решење.

а другој страни има доста случајева да се уговори склапају без икакве „главобоље“, односно без икаквих нових облика обрачунавања, нарочито оних које диктира слободан избор лекара и здравствене установе, Са гледишта осигураника такво уговарање без одређених обавеза неће допринети побољшању здравствене заштите, а што и јесте крајњи циљ свих нових мера. У уговорима које склапају болничке установе задржава се и даље плаћање такозваног болничког дана, уместо да се већ једанпут „хотелски пансион“ одвоји од лечења и да се трошкови диференцирају и према врсти болничког одељења, У

У спровођењу свих нових принципа неопходна је што тешња сарадња између завода за социјално осигурање и здравствене службе. Тежња појединих завода да се стављају у положај некаквог контролора а не пословног партнера, може само да штети међусобним односима, Било би илузорно очекивати да ће сви уговори у погледу садржаја бити идеални. Али, то не значи да је боље стајати у месту да се не би евентуално погрешило. То би личило на човека који стално стоји у води да не би покисао. Лутања ће бити. Понегде и грубљих гре шака, Но, пракса ће исправити оно што не ваља и показати шта је најбоље. Жи-

вети на белом хлебу и чека- |

ти — то је у опречности са захтевом осигураника да им се обезбеди потпунија здрав ствена заштита, а и са интенцијама Закона, којима је то управо и циљ.

Р. ЛАЗАРЕВИЋ

Ново скопско насеље на обали Вардара

ЈЕФТИНИ СТАНОВИ СНОПСНИХ ЗАДРУГАРА

Дбособни стан за 2,400.000 данара — За сто станофа осам администрашиђаца — Деоба ариђашне сбојине

Скопје, јуна

Прво их је било 28. ствари само је дванаест чла нова стекло право на стан. Они су дали по 500.000 ди-

нара за задругарски улог. Месец март 1959. године за многе је био обичан ме-

сец године. За њих је, био |

велики дан. Тада су обавили сијасет формалности. и | регистровали се код. вла!| сти.

Добили-су име „Ауто-ка| росерија“ (по фабрици чи| ји су радници били чланови

задруге). Стално су стационирани у Скопју. али улице мењају. Где граде ту поди| жу пребивалишта;

Данас имају 230 задруга|ра, погоне и основна сред| ства. Изградили су 47 ста| нова и граде 49. Двособан стан стаје 2,400.000 динара, у ствари | доста мање — Само 35.000 динара квадратни метар чи

тназ шесторици директора

них КОЛЕКТИВА У СКОПЈУ И ТЕТОВУ

НА ЗАХТЕВ РАД

СМЕЊЕНИ ДИРЕКТОРИ ЏРЕДУЗ ОДЛУКА РАДНИЧКИХ САВЕТА И

Скопје, јуна

На захтев радних колектива, њихових органа самоуправљања и друштвено-по литичких организација У Скопју и Тетову су смењени директори у шест преду Зећа. У Скопју је смењен директор текстилног комби ната „Кузман Јосифовски Питу“, директор предузећа за монтаже „Благоје Давков“ и предузећа за израду намештаја „Шар“. У Тетову су смењени директор преду зећа за трговину на велико „Јелак“ и директори још два предузећа.

Користећи се слабостима | органа радничког самоуправљања директори су У овим предузећима развили своју самовољну делатност и нанели велике штете колективима. Директор скопског предузећа „Благоје Давков“, заједно са групом службеника, није поштовао одлуке радничког савета. Он је бесправно дао отказ техничком директору, инже њеру. а на место њега довео свога пријатеља изван препузећа. лао му велику плату и уговором обавезао предузеће да му да стан, До данас није установљено да ЛИ је нови технички директод инжењеђ или техничар. Слично је учинио и са ше-

САВЕТОВАЊЕ 0 РАСПОДЕ

Брод НАМ ТРУПА НАОВА —

ЕКОНОМСКА

Основни проблем у увођењу стимулативних облика ра споделе у појединим преду“ зећима речног саобраћаја 19" сте несхватање суштине 80 вог система расподеле и Ре" говог значаја за унапређење те гране истакнуто је #8 саветовању посвећеном овим проблемима. које су јуче 9ор" ганизовали Шентрални одбог Синдиката саобраћајних рад“ ника и Стручни савет речног

Вродаретва. Констатовано је да до одуговлачења увођење аз

расподеле према раду дол углавном због недовољне 38интересованости руководећег калра у неким предузећима и Због немогућности да чланови колектива инсистирају 88 томе, јер су често и дуго на путовањима.

На саветовању је такође ис такнуто да су у низу преду“ зећа у току припрема за фор мирање економских јединица Ова) посао у свим предузећи ма биће завршен до октобра. Указано је на позитивно лејство давања средстава економским јединицама на само-

Са __-—

фом општег сектора и секретаром предузећа.

Ова група је, нереално планирајући, склопила уговор о куповини „васер-вага“ у вредности од 18 милиона динара које уопште ни, су потребне предузећу. Директор је нетачно информи сао колектив и раднички савет о стању предузећа. Сам је одређивао и плате службеницима и појединим стручњацима.

У предузећу је одржано више састанака партијске организације и синдикалне подружнице. Затим је одржана и седница радничког савета. После четворочасов не дискусије раднички савет је изгласао неповерење директору.

Сутрадан директор _ није дошао на посао, мако је коначну одлуку требало да донесе Веће произвођача Народног одбора општине „Идадије“.

„Без права жалбе“

Слично је било и у скопском предузећу за израду намештаја „Шар“. Директор је, на, пример. радничком савету одређивао днев ни ред. Самовољно је мењао и одлуке радничког са вета. Раднички савет је био

ли У БРОДАРСТВУ

ЈЕДИВИНА

стално располагање из фондо ва предузећа.

Дискутанти су се заложили за давање што већих права економским јединицама. јер се само на тај начин могу активирати стваралачке смаге колектива. а управо у томе леже могућности за смањење трошкова. повећање Мере тивности и слично. Изнет : пример да бродови Кори само а шлепови 25 У времена У току којег је могу ћа пловидба. аи

а средства ЗаСт аресна специфично организације рада У ње ној мери отежавају Уеле ј цових облика расп 2.

и х мера. Међутим; деце друг аација самоуправљања фи ономска јединица треба где а и група шлеснажан разпо ицијативе бродара.

сији СВИХ чланова екоДИСКУ. јединице проблеми ће е решавати не-

ЕЋА ЗБОГ НЕПОШТОВАЊА ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОЛОЖАЈА

донео одлуку да предузеће изгради два двособна стана. Директор је одлуку променио, па је изграђена једна гарсоњера и један трособан стан у који се уселио сам — директор. За нови стан он је из предузећа узео и нови намештај који. није отплатио.

Користећи слабу контролу у предузећу директор је својим пријатељима даБао нови намештај из предузећа за стари и употребљавани који је затим мало реновиран слат У продавнице, Кад би му се неко успро тивио давао му је отказ. На неким отказима. је писало „без права жалбе“. Ако МУ се није свиђала комисија за заснивање радних односа, мењао је.

У још малој фабриџи „КУ зман Јосифовски — Питу" директор је такође о свему одлучивао. Био је. додуше, донет правилник о расподе ли према раду, али то није реализовано. После проширења мала фабричица је прерасла у текстилни комбинат. Број радника се удво стручио. Директор је покушао да и даље све држи У својим рукама.

Фабрика се брже развија од — директора

То је трајало све до оног дана када је синдикална по дружница другог ткачког одељења затражила од рад“ ничког савета да одобри да се рад у погону обустави че тири сата, с тим да се то време надокнади и да се „на лицу места“ одржи састанак. На том састанку су се у пуној оштрини поставила многа питања битна за живот радника и комбината. Ускоро после тога директор је поднео оставку, увидевши наводно да се фабрика брже развија од њега и да он у новим условима није у стању да „управља“.

_ Директор трговинског пре дузећа на велико „Јелак“ У Тетову забрањивао је да се одлуке. радничког савета спроводе. У канцеларија ма предузећа није „било ме ста“ за записнике са саста нака радничког савета, па их је председник савета. мо рао носити кући. О спровођењу. одлука радничког савета није било ни речи. За увођење стимулативнијих облика расподеле овај директор није хтео ми да чује

(Танјуг)

[ 'Драган НИКОЛИЋ

У | комуналијама.

задругаре око | послени у фабрикама и У- | | становама

сте стамбене површине са

'Задругари у занатском погону

Двадесет осам задругара стамбене задруге „Ауто-ка- | росерија“ договорили су се да сваки задругар за двособан стан да улог од дина|ра 500.000. — Дванаесторица су дали, остали нису имали довољно. Али и њихове улоге задруга је користила.

Касније су купили два камиона, две мешалице, две

| рачунају да ће

У занатском погону раде | само задругари. Они су за- |

Али, слободно | време проводе градећи свој | стан. Сваки задругар по спе | цијалности ради посао који | би задруга иначе платила. Истина, тај рад се не урачунава за улог. али њиме задругар повећава површину стана, или га боље опрема, или га квалитетније гради. ј | Тгрижесет и првог августа | 1959. године _ископани су први кубиџи земље из теме ља задружних станова. Кра | јем јуна 1950. у дванаест станова (сваки две и по собе) уселили су се задрутари. Они су без довољно искуства, без механизације и

компликација изградили станове за теданаест месеци Када је кућа била заврше на рачуни су показали да квадратни метар чисте стам бене површине стаје 32.000 динара обрачунато без рада задругара. Са радом задругара квадратни метар стаје 38.000 динара. Како није би ло потребно да се граде и комунални уређаји овајдво ипособни стан стајао је запрутапе укупно око динара 2,400.000,

Тајна успеха Први станари јефтиних задружних станова најбоље су пропагирали стамбену за другу. Грађани Скопја све чешће су испуњавали њен, приступни лист На списку !

задруге сада их има 230. То су у главном радници и слу жбеници. Око 150 задругара дали су пун улог а остали су дали мање. Ипак сва

| средства улога користе се за

изградњу задружних стано ва.

Досада је изграђено 47 ста нова и у 1960. години цене се нису мењале. Задругари двособни стан завршен ове године ста јати око 2,600.000. динара са комуналним уређајима.

Ако запитате задругаре за тајну успеха рећи ће вам да тајни нема. Цела аздминистрација задруте има управника, књиговођу, материјалног књиговођу, набављача, магационера, службе ника, благајника и дактило графкињу. Значи на стотину изграђених станова 38друга има само осам плаћених људи.

Задруга испуњава све обавезе према заједници по закону.

Има три погона са укупно 100 до 120 запослених ра дника. Раднике награђују по учинку.

Пројекте наручују у про јектним организацијама.

Сваки задругар може, да ради на свом стану и да му се рад. обрачунава у вредност става. Он учествује у одређивању величине стана, одлучује оопреми и ком фору. Задругари који у сло бодном времену раде на гра ђевини награђени су такође по учинку. Сваки задружни динар је велик и скуп.

Са основним средствима од око; четири милиона динара задруга је спремна да гради и око 200 станова.

Зашто су задружни станови приватна својина

У Народном одбору среза Скопје рекли су нам да су задовољни радом ове стамбене задруге. Али, сада се размишља зашто су задрут жни станови у ствари приватни и сопственост бивших задругара.

Чим се задругар усели У стан кредит који је банка дала задрузи а не задругару прелази на име корисника стана који отплатом зајма постаје у ствари – соп-

Странз 5.

Забележено у даруфарском срезу

ељаци одлазе...

АЛИ У ЗАДРУГАМА И ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА

КАО ДА ТО НЕ ПРИМЕЋУЈУ

Дарувар, јуна Даруварчани су у послед њем попису становништва остали „кратких рукава“. У „дефициту“ су за не

колико хиљада људи у сре- |

зу. Чак су са мањим бројем становника него 1953. године. Статистика да је тада у срезу било 80 хиљада 897 становника, сада 80 хиљада 613. Или, 99,6 према 1953. години 0означеној са индексом 100. Одоше, веле, сељаци, одо ше не заустављајући се ни | У Дарувару. Одоше у За|треб, Сисак, Осијек... | У _ Дарувару се, У ствари, није ни могло мно| го зауставити,

!ственик. То, наравно, није у складу са стамбеном реформом, јер се друштвеним средствима граде куће У

приватној својини уз заиста |

минимално учешће сопстве ника станова. У таквим кућама се не бирају ни кућни савети па временом настају тешкоће око одржавања и компетенција.

Задругари се жале да им се локације не дају на време и да их добијају са вели ким тешкоћама. Међутим, они желе да граде мање куће у центру града, или бар у ширем центру. На станове у насељима засада изгледа и не помишљају.

У Скопју кажу да ће и ове тешкоће ускоро решити и ако задругари буду

каже | ској индустрији

Остало |

схватили да им се изградња |

у насељима више исплати задруга би могла да гради велике блокове од сто ивише станова.

У Народном одбору среза су нам рекли да су скопске стамбене задруте сакупиле велика лична средства грађана и да су снизиле цену изградње станова.

Ж. ЖИВКОВИЋ

| Снраћено радно време за раднице треће смене у фабрици каблова у бветозареву

Светозарево, 27. јуна Радна недеља 210 радница Фабрике каблова у Светозаре ву биће краћа за 8 часова без смањења личних доходака, а и без смањења продуктивности у предузећу Овде је реч о радницама које раде у трећој смени Проблем жена које раде У трећој смени одавно је био предмет разговора у друштве ним организацијама и раднич ком савету фабрике. Тражено је решење које ће им помоћи у раду у предузећу и у

породици. Прво је одлучено | да се помогне оснивање дечјих установа и данас у два обданишта бораве деџа запослених радница. А сада је раднички савет затражио сагласност од Савета за рад оп-

штине Светозарево да оне ра днице које проведу пет дана у трећој смени шестог дана не долазе на посао.

| (Танјут

ПИТОМЦИ НА ОТВОРЕНОМ МОРУ

Питомци Војно-поморске академије налазе се на четрдесетодневном крстарењу на школском броду „Јадран“ по централном и источном делу Средоземног мора.

Приликом крстарења питом ци ће посетити Бенгази, Тунис, Малту, Пиреј и проћи кроз Месенски и Коринтски канал.

Пловидба ће омогућити питомпима, будућим старешинама наше морнарице, практичну обуку на броду који луже време плови ва отвореном мору.

За време крстарења питомци ће се, поред осталом, обучавати у одређивању позиције брода астрономским путем по дану и ноћи: навикавати се на бродски живот и вршити периодске службе на броду. Питомпци ће такође посетити војно-поморске школе, разгледати луке, лучке уређаје и бродове у местима У којима ће се задржети по неколико дана. Предвиђени су и спортски сусрети са припадницима морнарица места која ће посетити, (На слици: школски брод „Јадран“ у вожњи пуним је-

| дрима).

их је само онолико колико је могла да прими Ливница и неколико мањих занатских погона. Нешто их се задржало и у Пакра |ЦУ, У Дрвно-индустријском комбинату, а нешто у

| ким Зденцима, У млекар„Зденка“. | Остали су купили возне

а | карте за дуже релације.

Срез са две трећине

сељака

У даруварском срезу СУ, као У мало ком, две трећине становника сељаци (сељаци у класичном смислу) и само једна „осталих“, и то добрим делом о|мих који су у установама и надлештвима. Индустријских радника је веома ма ло. Сељачки посед се креће у просеку између четири им четири и по хектара. Земља није банатска „црница“, мала је и ово Славонија. онај њен таласасти део, али није ни неплодна.

Ипак, сељаци одлазе све више и више, одлазе у ства

Ри зато што највећим делом још увек ору коњима или кравама и копају мо-

тиком. Да задруге и располажу довољним бројем трактора и других пољопри вредних машина залуд би било јер су сељачке парцеле уситњене и разбацане.

Одлив становништва није, наравно, једнак у свим отштинама. У поређењу са 1953. годином (мидекс – 100) општина Уљаник је прили ком овогодишњег пописа имала 91,3 одсто становника, Пакрачка Пољана 949. Грубишно Поље 96,0 одсто итд. Постоје велике разли ке и између појединих села. Карактеристичан је слу чај Великих Бастаја и Де-

жановџа. Мако имају при“ ближно исти географски положај, комуникације им

квалитет земље. Бастаји су далеко иза Дежановца. У сваком погледу

У Бастаји-

Газдођање „по бољи“

На пољопривредном добру „Посавина“ у Брчком место се газдовало како је коме мајбоље одговарало. Неколико руководећих људи своје личне рачуне ч дугове плаћало је чековима предулећа. Једах од руководилаца је 38 три месеца стуђћио око 1.700 ламтара млека, друм је потписао притманицу 08 је од „Житопроместа“ при. имо 39 гиљада килограма кукуруза. Дуже време се тратало за кукурузом м голектив је морао да плати кукуруз, јер је у „Жиитах постоја“ ла потписана признаница. Осим тога, комплетне гарнмитуре за вештачку кишу промађене су ход неких приастника у Славаонијм, а разтме мање машике м алати у кућама поједимих чламова холектива

Предузеће је сталиб пословало битком. Сада дугује око 180 милмона динара. 3а скоро осам годимка није из грађем нмиједам метар доброг пута м миједан стам та стручне м остале кадрове. Већи број руководећих људи је смењем. Алм 38 такав рад још нико није кажњем, Но, то мије најбитније. Поставља се питање зашто је мзостала ефикаснија друштвена контрола, шта су радили органи радничког утрваљања, комуме м Пољстрни вредне коморе

М. БЕГИЋ

топромету“"

готово са :у-“

тканина „Ђуро Салај“

ЛЕЧЈИ КАРНЕВАЛ У

овога краја, (С. К)

наставници основних школа колико излета и екскурзија.

живот у Кули. (Ј. Ш) лесно васпитање „Партизан“

15 дана на мору. (3. КЈ)

ма су због тога и миого чешћи путници који не узимају повратне карте.

Промућурни Дежа| новчани | Бавећи се упорно готово | искључиво ратарством сељаци у Бастајима су прили |чно осиромашили. Не по|маже им много у последње | време им високородна пше ница, пошто је сеју као и | домаћу. Види се то лепо по | њиховим двориштима. последње две године у це|лом селу подигнуте су само две куће, а у ДежановЦу више од 30, и то прете| жио са купатилима, паркетом ~“ уопште комфорним становима. На крововима У Дежановцу могу се видети | телевизијске антене (у селу има три телеџизора) а У |Бастајима се и апарати могу на прсте побро|јати. | Упилевши да им задруга ме може ммого помоћи У ратарској производњи, а са ,ми нису били кадри да при мењују сапремене згротехничке мере да би ратарску пПРОилВодњУ учинили рента билнијом, Дежановчани су почели све више да се оријентишу на сточарство, где им. је помоћ са стране мање потребна, бар у садашњим условима _ сточарске промизводње. И нису се преварили. Данас сваки домаћин и ма по десетак товљиетика. Прошле године Дежановац је испоручио 1.800 утотљених свиња, а Бастаји ни 500. Показало се убрзо да хектар под крмним бусљем више даје од хектара те нице, макар то била и високородна пшеница.

Карактеристично је да се у срезу Дарувар више Од 80 одсто укупних површтина под пшеницом сеје високородним сортама. ме ђутим, слаба је корист од тога пошто се земља највећим делом лоше припрема за сетву. пшеница се го тово уопште не прихрањује и слично.

Једино газдинство које откупљује земљу

Не брине много Дарувар чане што их сељаци све више мапуштају. Више су забринути због тога што у задрутама и пољопривредним газдинствима не хају много за земљом коју они остављају. покушавајући на разне начине да је се ослободе — продајом по доста ниској пени, зжкупом који се у сттари своди на продају, па члк и поклањањем земље. Већина задруга и добара није, међутим, ни економски ни кадровски способна да прихвата ОБУ

замљу. Једино је до сада пољопривредно _ добро У Благородовцу преузимало

такву земљу. Закупом о бичио на две — три године, после којег рока земља постаје његово пвласииштво, оно је већ готово Удвостручило свој посед. От купило је до сада путем за купа око 220 јутара оранице м рачуна да ће до краја године преузети још око 200 јутара. По јутру плаћа. најпише 25.000 динара. Остала газдинства и задруге као и да не примећу ју да сељаци одлазе им да нуде земљу јефтино. Шта више, нека имања су изабрала, засад, далеко скупљи пут да би проширила своје површине — крче шу ме м преоравају пашњаке. Некада се, кажу, у овом крају јутро земље куповало за пар најбољих волова. Сада се за пар осредњих волова може купити и више од пет јутара земље.

Д. МИХАИЛОВИЋ.

Крашке ђБесши

НОВ ПОГОН ФАБРИКЕ „ЂУРО САЛАЈ“. — Фабрика . у Сенти извршиће реконструкцију погона и мабавити 300 нових ткачких разбоја. Фабрика ће изградити и тредионицу са 12 хиљада третена, (Н. УЈ

ПАРАЋИНУ. — У Параћину је

одржан дечји карневал у коме је учествовало преко 1.500 ученика оснољних школа м деце из забавишта, Карневалску поворку посматрало је неколико хиљада грађана. (М. Ј)

ИЗЛОЖБА „НАРОД ЛИКЕ У НОБ". — У част 20-тодишњице револуције, у Госпићу ће бити отворена изложба докумената о учествовању народа из Лике у НОБ. Биће изложени документи, фотографије. оружје. све оно што ма на који начин везано са догађајима из

недавне прошлости

ПОСЕТЕ ИСТОРИЈСКИМ МЕСТИМА. — Ученици "

у Косјерићу приредили су неОни су, између осталог, обишли

историјска места У околини Косјерића. (А. М)

ИЗЛОЖБА У КУЛИ. — У оквиру југословенских пиоиирских игара, ученици оснотне школе „Иса Бајић“ у Кули отворили су изложбу „Мој град данас“. Изложене су фотографије и макете које приказују привредни и друштвени

ДЕЦА ИЗ ЖИВИНИЦА НА МОРУ. — Друштве за те-

у Живиницама послало је прву

групу деце на летовање у Петровац на Мору. Двадесет ученика из ове општине, међу којима им деца са села, боравиће