Борба, 28. 06. 1961., стр. 6
ЗАВРШЕНА СКУПШТИНА САВЕЗА СИНДИКАТА ЗА МАКЕДОНИЈУ _ «
Данас се одржавају конгреси
_ дорачких о
Данас поподне у Београду почињу рад конгреси борачких организација који ће имати на лневном реду питање обједињавања борачких организација у јединствену институцију — Савез удружења бораца народноослободилачког рата Југославије.
У великој сали Дома синдиката одржаће се Четврти контрес Савеза бораца з у пленумској сали — Пети конгрес Савеза инвалида Југославије, Истовремено. у 17 часова. почиње и Четврти конгрес Улружења резервних офипира и подофицира Југославије. који се одржава у сали Дома Југословенске народне армије. Сутрадан. 29, јуна. одржава се. заједнички конгрес ових борачких организаџија. који почиње у 8.30 часова у великој лворани Дома синдиката. После извештаја пентралних олбора Савеза бођапа, Савеза инвалида и Улружења резервних официра м полоФицира Југославије. реферат о наредним залацима ових (борачких организапија поднеће председник Савеза бораца Југославије Алексанлар Ранковић.
Рад у комисијама
Другог дана Конгрес ће наставити рад у комисијама. Предвиђено је седам комисија: за организациона питања и лруштвену активност учесника народноослободилачког рата, за децу палих бораца, за правна и сопијална питања Учесника (НОР, затим за злравствену заштиту, ортопелију. бањска и климатска лечилишта. одмаралишта. лруштвени живот и спортску активност ратних војних инпвалида. комисија за војностручну наставу. за развијање традипија народноослоболилачке борбе и комисија за сарадњу са међународним и националним борачким организацијама. Комисије ће, како смо обавештени. радити У згради Дома синдиката Југославије. као и У просторијама Наролне скупштине Србије.
Заједнички конгрес борачких организација завршава рад 1. јула пленарним састанком који је заказан у сали Дома синликата Југославије.
Страни делегати
пристижу
Заједничком конгресу присуствоваће већи број делегапија међународних и националних борачких организапија готово са свих континената. Јуче су допутовали први гости.
Авионом је јуче допутовала делегација совјетских 60раца. на челу са генералом Николајем Шкодуновичем у којој се налазе хероји Совјетског Савеза Надежда Тројап и Павел Михаилов. као и други представници совјетских борачких организација Михвил Лукин. Иван Гусев и Влалимир Зељенин. На 3емунском аеродрому госте су сачекали представници Савеза бораца Југославије, генерални секретар Велимир Стојнић. генерал-пуковник Павле Јакшић. затим Никола Вујановић и Хилмија Хасанагић.
Јуче !је лопутовала и делетација Пољске у којој се налази члан генералног савета
_ Савеза бораца за слободу и
лемократију Франшек Ксијезарчук. затим Болеслав Лазарски. Ликовски. Персбевич и Киторов. Долазе и делегације из лалеких афричких земаља Малија. Гвинеје као
_и Сијере Леоне.
· нић,
· Њу вршио је низ
Талија Кајганић]
Лолазак осталих _ гостију предвиђен је за ланас. Очекује се ла ће лопутовати прелставници Финске, Либе-
Титово Ужице, 27. јуна Испред Музеја устанка у Титовом Ужицу. који ће бити свечано отворен 3. јула у оквиру јубиларне годишњице данас је постављена скулптура Бориса Анастасијевића. која симболично приказује страдање оних који су изгинули 22. новембра 1941. године у фабрици оружја. Поред тога. на крају тунела дугог 90 метара, где је 1941. године радила партизанска фабрика оружја. поставља се још једна веома оригинална скулптура београдског вајара Небојше Митрића. Уметник је од остатака разних машина уништених приликом новембарске експлозије 1941. године и другог сличног материјала направио монументално дело као трајни знак сећања на велику трагедију.
Нови Трг партизана. где је већ пре неколико дана постављен споменик другу Титу. ланас је обогаћен још једном новином. Откривен је панозил зграде Градског дома друштвених организација који истовремено служи и као позалина споменика. Зид је у лепом светлом мозаику слоболне композиције.
На Биоктошу. брду високом преко 300 метара. постављен је телевизијски усмеривач који омогућује Ужичанима да ол сала прате телевизијски програм, Исто тако све је Уређено да преко релејних станипа у Овчару у Београду и остали грађани наше земље могу да прате велику ]убиларну прославу.
Железничари у Титовом Ужицу довршавају реконструк цију оклопнот партизанског воза који је 1941 године саобраћао и штитио пругу дуту 210 километара на релацији Чачак Титово Ужице Добрун, У једном од два вагона овог воза биће 2. јула отворена изложба оклопног воза. Изложиће се документи и фотографије о борби железничара у склопу партизанских јелинипа У запалној Ср-
рије, Гане, Нигерије, Горње
Волте, Уједињене Арапске Републике, Италије. Грчке, затим с Светске федерације
бивших бораца и међународних организација покрета от-
рганизација
Чланове совјетских борачких организација дочекали су
јуче на београдском аеродрому представници Савеза бо-
раца Југославије, генерални секретар Велимир Стојпић, затим генерал-пуковник Павле Јакшић и други
пора и бивших ратних заробљеника, као и долазак представника канадске војне мисије при Врховном штабу НОВ и ПОЈ, мајора Џонса.
В. П.
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ У ТИТОВОМ УЖИЦУ Постављена скулптура—споменик погинулим 1941. у фабрици оружја
бији. Оклопни воз као покретна изложба обићи ће нека места на уској прузи.
Данас је изишао из штампе информатор Одбора за прославу. у коме се могу наћи подаци о програму прославе, о историјским и туристичким занимљивостима овог краја.
У радњама, се већ продаје публикација Музеја устанка „Вести. новости, реч народа“. То су. у ствари. комплетне вести из партизанске штампе из 1941. године, која је излазила У Ужицу. Чачку и Горњем Милановцу.
М. КРСТОНИЋ
СЕМИНАР У ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ САВЕЗА КОМУНИСТА ПРНЕ ГОРЕ
Проучавање дејства НОВИХ привредних мера у програмима идеолошно-политичког
рада
Титоград, 27. јуна
Дводневни семинар који је организовао центар за марксистичко образовање при ЦК Савеза комуниста Црне Горе завршен је данас у Титограду. пошто су полазници саслушали четири реферата и више учесника у дебати.
На семинару су потпуно сагледана досадашња искуства У организацији идеолошкополитичког рада У друштвено политичким и омладинским организацијама. о чему су поднесена и четири реферата. Проширењем права радних колектива расте олговорност
енидикалних
организаница |
БОРКО ТЕМЕЛКОВСКИ ПОНОВО ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИЧКОГ ВЕЋА
Скопје, 27. јуна
Пета с редовна скупштина Савеза синдиката за Македонију завршена је данас усвајањем закључака о задацима синдикалних организација и избором новог републичког већа синдиката од 109 чланова.
За председника Републичког већа поново је изабран Борко Темелковски, за потпредседнике Васил Димовски и Ванчо Николовски. а за секретара Никола Митевски.
Скупштина је упутила позлравне телеграме председнику и Централном већу Гое синдиката Југославие. У дискусији о и задају Републичког већа и ерату Борка Темелковског о актуелним задацима синдикалних организација јуче и данас је учествовало укупно 30 делегата и гостију. међу њима и потпредседник Централ ног већа Савеза синдиката Иван Божичевић.
Проширењем права радних колектива расте улога и одговорност синдикалних оргавизација — нагласио је Бо-
требу да се целокупни систем идеолошко политичког рада још више прилагоди потребама нашег савременог човека. на семинару је наглашена и потреба ефикасног политичког и идеолошког проучавања дејства нових привредних мера. А
Д. ПАЈКОВИЋ
ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА СИНДИКАТА ТРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА
Грађевинска предузећа равномерно остварују своје овогодишње планове
Сарајево, 27. јуна
Пленум Централног одбора Синдиката грађевинских радника Југославије који заседа У Сарајеву. констатовао је да грађевинска предузећа равномерно остварују своје овогодишње планове, чему је нарочито · допринела _ довољна снабдевеност грађевинским материјалом.
Пленум је посебно размотрио финансијске тешкоће грађевинских предузећа проузроковане несташицом обртних средстава. пошто велики број инвеститора није подмирио своја дуговања. Као једна од ефикасних мера за санирање ове ситуације грађевинским предузећима је препоручено да не прихватају изградњу објеката за које нису обезбеђена инвестициона
средства. (Танјуг)
САДРЖИНА РАДА И ОР-
И у рефератима и у дискусији констатована је повећана брига за бољи квалитет идеолошко политичког рада и тежња да се програмима 0-, вог рада што више обухвате најактуелнији проблеми из нашег привредног и друштвеног развитка. Истичући по-
ПОСЛЕ УТАКМИЦЕ ПОБЕДА — НОВИ САД У ПРИЛЕПУ
СУДИЈА ЗА ПРЕПРШАЈЕ НАЗНИО ИЗАЗИВАЧЕ НЕРЕДА
На утакмици чланова Друге савезне лиге Источне групе, Победе из Прилепа и Новог Сада из Новог Сада. одигране 21. маја на прилепском сталиону. која се завршила резултатом 0:0 (чиме је Побе да изгубила шансе ла и даље буде у пруштву најбољих) лешло је ло великих изгрела и физичког напала на госте.
Вргин Мост. 27. јуна
Ноћас је на трагичан начин преминуо Илија Кајгапредседник _ Народног слбора општине Вргин Мост. члан Комитета СКЈ за Као-
А ловап.
Илија Кајганић био је заслужан политички и друштвени радник на Кордуну. Рођен је 2. августа 1907. године у селу Шљивовцу, _ општина Вргин Мост. У НОБ ступио је 1941. године. а годину дана _ касније примљен је у чланство КПЈ. За време НОВ и по ослобоће руковолећих дужности. Између осталог био је сехретар Општин ског комитета у Ласињи и Вргин Мосту и организациони секретар Среског комитета КПЈ у Вргин Мосту. Од 1957. године до данас био је
"председник Народног одбора
општине Вргин Мост.
Илија Кајганић је носилац споменице 1941. а олликован
пинства нвом за храброст, Орденом заслуте за народ П реда и Орленом рада са златним венпем, Спортски форуми расправљали су о томе и казнили неколико играча и функционера Победе.
Судија за прекршаје прилепске општине повео је истрагу против неких грађана по пријави органа одсека унутрашњих послова прилепске општине и изрекаб пресуде. |
Дежурни лекар фудбалског клуба Победе др Н. Богевски кажњен је са 15 дана затвора због тога што је тог дана физички напао помоћног сулију када је овај затражио
од главног судије да због офсајда поништи гол који су постигли Прилепчани. Са по 15 дана затвора кажњени су Димитар Зајчевски и Киро Валсковски, који су такође учествовали у изгредима и нападу на госте. Води се истрага против Александра Илијевског из села Вароши због тога што је јавно псовао главног судију Шкорића и е Илијевског који је Шкорића. пошто је напустио свлачионицу тражио свуда, с циљем да га физички нападне. Т. ЧАКУЛЕСКИ
СУЂЕЊЕ ЛИРЕКТОРУ БЕОГРАДСКОГ ХОТЕЛА „БАЛКАН“
Радница је отпуштена
У Окружном суду у БеотрапуУ настављено је 1уче суђење пиректору хотела „Балкан“ Веселину Мишковићу и техничаоу Мирославу Илићу. обојипи из Београла.
Заступник јавног тужиоца Милош Алексић окривљује Веселина Мишткотића па је присилио пве палнипе ла живе са њим. Мирослав Илић је оптужен ла се лажно представљао Као иследник Секретаријата Унутрашњих послова и ла је покуштао па наговори ралнице па не туже лиректора, п ла на седници оадничког, савета кажу о њему све најлепше.
Пред судом су се јуче појавиле м обе ралнице — тужи ље, које су дале свој иска».
Радница М. К. 1е говорила о томе па је морала ла пристане на захтев пиректора Мишковића јер се бојала па ће лобити отказ из предузећа. Пошто је потписала стални уговор она је покушала ла олбија захтеве оптуженог. али је после тога збот најмањих грешака на послу оплазила на са-
слушавање. » Правник _ хотела – „Балкан“ Драгутин , који је не-
чим је поднела тужбу
колико пута ницу М. К. и био упознат са тим да је она лобила два отказа ол предузећа тврди да је за пео случај) сазнао тек кал су раднице поднеле тужбу радничком савету. у:
Занимљиво је ла је одмах после подношења тужбе радничком савету. радница М. К. ла саслушана. У току истога лана Комисија за заснивање радних олноса хотела „Балкан“ је одлучила ла је; отпусти. Отказ јој је одмах уручене“
Посебна комисија састављена од руководилаца ов предузећа је расправљала о тужб:
и све наводе одбацила : образложењем ла је оптуж-
а застарела.
Јавни тужилац Милош Алексић, каже да наводи никако нису могли бити олбачени јер је лиректор луже време присиљавао радницу ла живи са њим те оптужба није застарела. Осим тога већ је почео кри вични поступак а одговорни. људи из предузећа су то знали те м због тога тужба није могла да буде олбачена.
5, ДУКИЋ _
саслушавао рад-
ГТАНИЗАЦИЈА АДВОКАТСКЕ СЛУЖБЕ МОРАЈУ БИТИ ПРИЛАГОЂЕНИ ПОТРЕБАМА ДРУШТВА
Опатија, 27. јуна На пленуму Савеза адвокатских комора Југославије, који је одржан у Опатији констатовано је да аздвокатуРа као део нашег друштва која обезбеђује правну помоћ грађанима. установама и организацијама. мора бити прилагођена потребама тог друштва. како У погледу садржине свога рада. тако и у погледу организације.
На пленуму је највише речи било о евентуалној реорганизацији адвокатске службе, па је констатовано да би претходно требало обезбедити форме које би потпуно очувале принцип самосталности: и независности адвоката у њиховом раду. Преовладало је мишљење да би управни одбори адвокатских комора требало да образују своје комисије које би испитале могућности за реорганизацију ове важне друштвене службе и упутиле своја мишљења Савезу адвокатских комора Југославије. ј
За председника Савеза адвокатских комора Југославије изабран је председник Адвокатске коморе Србије Ми лован Јовановић. |
(Танјуг)
Насеље „Похореки батаљон“ добило прелазну заставу Главног штаба омладинских бригада
Главни штаб с ељај радних бригада на Ауто-путу за и јединства доделио сто насељу „Патарсви 60: љон“ у Трепетљици као најбољем по резултатима рада на радилишту у месецу јуну. витичка бригада „Иво Лева не је рад и
с 42 одсто.
; заставу за најбоље
жичевић. Он је затим рекао да неусклађени односи између продуктивности рада 'и личних доходака озбиљно на рушавају стабилност целоКре- тање производности и реалних плата требало би стално да прате и комуне. Међутим. у комунама још не постоје такве службе и то је велики
купне наше привреде.
недостатак.
5
Иван Божичевић је затим рекао да су многи колективи који су основали економске повећали
а тиме и личне дохотке. Али у појесувише споро иде оснивање економмногим предузећима где постоје еко номске јединице на њих још управљачке функције. тако да су то у-
јединице осетно продуктивност рада,
диним предузећима
ских јединица. У
нису пренете
Борко Темелковски
главном обрачунске 1Лединице. Има ту несвесног али и свесног отпора од појединих техничких и руководећих кадрова у предузећима — кон статовао је Божичевић. Син дикалне организације требало би да ломе и те отпоре и да доприносе бржем оснивању и развитку економских јединица. Ј. ПЕШИЋ
фекције „Натријед“, као и и друге фабрике коњ ија у земљи, на: али е око добијања тростора за своје продавтлице, а тамо где већ имамо продавнице, траве нам се неприлике, често из "ера-
зумљивих разлога.
Износимо случај Славонског Брода, где наљ је пре жратког времена постављењ застев да узмемо учешће и изградњи 'дома културе „Ђуро Салај“ ч тростора нове тржтишце. На ово нисмо могли пристати јер немажо за то предвиђена фи"амсијска средства. Наша фабрика има широм земље око 150 сопствених тродавпица ц шта бисмо ' радили када би све комуне постављале сличне застеве. Ако бисмо желела да задовољино ове захтеве, то би на жрају опет морао да осети потрошач па повећаним ценама. Случај Славонског Брода
|је драстичан утолико тре
што су другови из Народног одбора почетком године тражили да модернизу-
| јемо тродавчицу. То смо
трихватилма јер је то нч у налшшен ц у интересу потрошача, ц већ смо дали 200 жиљада динатђа за израду елабората, док ће нас читава инвестиција стајати око три милиона динара.
Међутим, одељење за при вреду Народног одбора, општине Славонски Брод 25. маја издало је налог установц за послове кућног савета „Наш дом“, да нам суд ским тутем откаже пословне просторије у којима држимо индустријску тродавничу, не водећи рачуна о раншјељ налогу да модернизујено тродавницу. Налогодавац овом приликом тлје водио рачуна ни о потрошачима Славонског Бро да који су само прошле 20дине у ташој продавници жутила робе у вредности 70 милмона динара,
Радни колектив налше фа брике не може схватити 0овакжав поступао који кочи даљц развој конфекције, а тиме им могућност снабдевања потрошача читавим фабричким асортиманом.
Мислим да би комуне требало да потпомажу 0тварање итдустријских тро давнтица на свом подручју, јер је то у интересу грађана. Слажемо се да органи комуне могу тражити да продавнице биди савремене
ИСМА УРЕДНИ
п засшеђиа
ц да одговарају урбанистим ком решењу одређеног места ил дела града.
Исто тако, осуђујемо тостављање захтева мимо на“ ших могућности, који нису везани са радом тродавнице а иду на повећање материјалних трошкова тредизећа, што се одражава "а ценама у текстилној конфекцији. |
Загреб, јуна
За колектив фабрике „Натријед“ главни директор Егом БЕРГЕР Председник радничког - савета Фррањо ПЕТАЧКО
За исти аутобус различише цене
Друже уредниче,
Тринаестог јуна пошао сам из Дечана, за Пећ аутобусом транспортног тредузећа „Паштрик“ цз Ђаковице (С 21744) који је тредвиђен за међуградску вожњу. Платио сам карту 160 динара.
Када сам се враћао из Пећи за Дечане ајтобусољ транспортног тредузећа „Слога“, кондуктер им је за исту релацију наплатио сто динара. Не знам зашто. Можда би ваљало да се чује објашњење транспортног тредузећа – „Паштрик“. из Ђаковице чему ове веће цене.
Дечани, јуна Илмја ЈОВАНОВИЋ, службеник Народног одбора. општине
Вешеринар није дошао
Друже уредниче,
Станоје Дражић, земљорадник из Горњег Добрића код Лознице, приметио је да је његова жрава која је била тред тељењем болес"а, та је отишао у ветеринарску ставу у Лозницу % тражцио помоћ. Шеф станице није фтео да пошаље ветеринара, већ га је утлутао у село Козјат да пита тамошњег ветеринара који је управо вакжцитисао стокуу. Иажо га је молио, ч натцао му кола, ветеринар није хтео поћи, а требало је да тређе свега трц километра. Пошто крави ц даље нљаје било добро, власнак се сутрадан поново тељефоном, обратио ветеринар
ској станциц луд. Онда. је ит код тоттредседника, От ке, плу ц то није Дреа није могла до саао. елма ч истог да; нула, 78 уз. Горњи Добрич, јуна
Мончило БАБИЋ учитељ
П. ођодом набиса „Ум ро'у амб улдањ ши дома на родној здрабља«
Друже уредниме,
У „Борби“ од 16' јуна ов године па, четвртој стра 5 под насловом „Умро у ди“ ламти дома народ ; ља“ објављени. ву: пау дам који погрешно триказују рад наше установе,
У циљу исправног обаве. штавања јавности, молимо вас да објавите след Јован Марковић, стар 62 године, из околине Срт који је боловео од рака. на стомаку у високом стадијуму, био је на прегледу у нашој амбуланти 10. јуна 1961 године, што се види уз протокола број 3859, а не 14 Јута, 1961, кажо је у чланку изнето.
С обзиром на његово те. што стање, лекар му је дао утут за Бањалуку ш препоручмо му да одмах оде санитетским, колима Станице која, су тада била слободна, Овај је то изричито одбио рекавшљ да не може да тла ти 8.000 динара, колико кошта тревоз санитетским ко лама. од Сртца до Бањалуке, цч да шма добре коње којима Ће отићц у Бањалуку. 1
После тога Јован Марковић се више мије јавно здравственој — станици у Сртију. Како се из чланка види, покојни Јован Марковић оттлшао је у Бањамуку пет дана касније, а за то ова станица не може да сност,. одговорност. у
Сматрамо да је А. Хусарић, који је потписао чла“ наж, требало да испита чињеншце јер оно што је објављено наноси велику моралљј штету налцем ма“ лом колективу, који улаже максимум натора у реша» вању здравствених троблема, 7 овом крају, у коме на једног лекара долази око 25.000 становника.
Србац, јуна
По овлашћењу Утравног
одбора Здравствене ста-
наце Србам, 17 Павле ЦВИТКОВИЋ, ер.
СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ
Хитно доношење прописа о квалитету животних намирни ца и јачању с инспекцијских служби и унутрашње контроле над квалитетом производа у предузећима — два су 0основна питања на кеја је јуче указао Пододбор Одбора за друштвени надзор, који ис питује појаве неправилности у производњи,
Уопште узев, на јучерашњој седници свестрано су разматрани проблеми и негативне појаве које се тичу квалитета робе домаће производње. У ни зу уочених проблема — по мишљењу Пододбора — узрок треба видети и у интензивном развоју младе домаће индустрије која је достигла врло висок ниво.
"Чланови Пододбора — Шеф |
кет Маглајлић, Јефто Шћепавовић и Чедомир Бољанац констатовали су да Закон о стандардима није у потпуности спроведен, Они су указа ли да пропис о животним на мирницама мора бити донет што пре координираном акци јом и сарадњом свих заинтересованих фактора. ·
Примећено је и да се више произвођача не придржава већ утврђених стандарда. Због тога је, поред истицања улоге ефикасне интервенције инспекцијских органа, указано на значај унутрашње кон троле самих произвођача.
Изнето је више примера не правилности. Предузеће „Жито-Македонија“ у Скопју и-
организован друштвени _живот добило је насеље „Кордун“ у Нерадовцу. Девета си сачка бригада „Живко Бронзић“, прва сарајевска „Слави ша Вајнер Чича“ и друга новосадска _ бригада – „Ђорђе «, које бораве у овом насељу развиле су веома интензиван друштвени живот. На пример, одржано је 30 разних предавања која је слушало близу 2.500 омладинаца, (Танјуг)
мало је у свом погону 50 хи-|у Кнежеву, „Црвена звезда“
љада килограма пшенице и 181 хиљаду килограма пшени чног брашна које је било пле снивог укуса и горко. Одступања у квалитету констатова на су и код „Житомлина“ у Светозареву, млинског предузећа у Младеновцу, „Победе“ у Аранђеловцу, Градском мле карству у Београду, „Млекар ни“ у Крању и још неким другим предузећима.
Прошле годикз 31 предузеће користило је неуобичајене сировине у _ производњи конзерви меса. То су између осталих „Банат“ у Карловцу, „Граничар“ у Вршцу, „Беље“
Сарајево, 27. јуна "Скоро цела данашња седница Одбора за друштвени надзор Народне скупштине Босне и Херцеговине била је посвећена једној прилично акутној појави — велики број "народних одбора општина у приједорском, бихаћком, бањалучком и добојском срезу налази се у незахвалној улози дужника. Целокупна средства народних одбора општина Босанска Градишка, Крупа на Врбасу и Бихаћ блокирана су код народних банака. Обавезе и велика задужења народни одбори општина су узимали прихватањем изградње појединих 06јеката за које се унапред знало да комуне неће моћи да' плате, Неки народни одбори. без великих потреба, на себе узимају велике обавезе. Таква „политика“ довела је до ситуације да данас "народни одбори општина дутују близу 4 милијарде 350 милиона . динара појединим повериоцима. Само привредним организацијама народни
одбори општина дугују близу 3 милијарде динара, Овакво. стање довело је у врло тешку ситуацију бројне привредне организације у Босни
у Крагујевцу и „Шапчанка“ у Шапцу.
У дискусији о квалитету ко Же и обуће постављено је пи тање какве су — могућности грађана да остваре своја пра ва кад купе лоше произведену робу. Представници Индустријске коморе упознали су Пододбор да у продавницама индустријске робе постоји организовала служба рекламација · да је продајна мрежа добила упутства да прихвата и спроводи тримед бе грађана, Представник Тржишног инспектората изнео је „међутим, податке који го-
· Општине — дужници
ОДБОР ЗА ДРУШТВЕНИ НАДЗОР НАРОДНЕ
С = ШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ РАСПРАЋЊА ЗАДУЖИВАЊИМА НАРОДНИХ ОДБОРА ОПШТИНА
и Херцеговини, које се налазе скоро пред ликвидацијом. Одбор за друштвени надзор Народне скупштине Босне и Херцеговине завршавајући дискусију о овом питању. донео је закључак да се финансијско пословање у свим општинама што пре побољша · перспективном политиКОМ гледања на могућности и услове појединих комуна.
АРВ;
ПОЈЕДИНА ПРЕДУЗЕЋА НЕ ПОКЛАЊА ЈУ ДОВОЉНО ПАДМЊЕ КВАЛИТЕТУ СВОЈИХ ПРОИЗВОДА
ПОТРЕБНО ЈЕ ЈАЧАТИ УТИЦАЈ ПОТРОШАЧА НА ПРОИЗВОДЊУ — ИСТАКНУТО НА СЕДНИЦИ ПОДОДБОРА ОДБОРА ЗА ДРУШТВЕНИ НАДЗОР САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ, који ИСПИТУЈЕ НЕПРАВИЛНОСТИ У ПРОИЗВОДЊИ ;
воре да има више случајева слабог квалитета обуће и да потрошачи тешко остварују своје право.
Остваривање права потрошача — по становишту Пододбора — 'мора бити стална пракса, а то ће допринети и побољшању квалитета произ вода.
Изнет је, међу осгалима, случај индустрије _ обуће „Младост“ у Сомбору која Је производила дечју обућу сла бијег квалитет. са грешка“ ма, и продавала је са 0озНа“ ком регуларних производа Уз место као робу са грешкама. Сличне неправилности запа“ жене су и у текстилчој ин“ дустрији. На памучним тканинама Текстилне товарне „Преболд“ кас и текетилне индустрије „Озрен“у Нишу запажена су већа скупљања а текстилни производи „Бом“ бажне — предилне“ у жичу продавани су као регу ларна роба и ако имају тре шака. %
Истакнуто је да 'Гржишви инспекторат убудуће _ треба што тешње да сарађује 68 органима самоуправљања Савезном индустријском 60 мором. обавештавајући их о својим налазима Пододбор је врло повољно оценио иници“
јативу појединих радничких
савета. засада још усамље“ них случајева. који су раз“ матрали извештаје Тржиш
ног имспектората о њиховим прсизводима. (Танјуг)
НОВИ РЕД ВОЖЊЕ СИМПАОН - ОРИЈЕНТ ЕКСНРЕСА
На конференцији представника железничких _ управа Француске, Швајцарске, Италије, Југославије, Бугарске. Грчке и Турске, која је јуче одржана у Београду, усвојев је југословенски предлог о из мени реда вожње симплов 0ријент експреса за идућу годину. Овај воз сада стиже из Париза у Београд у 23,50 и на ставља пут за Атину у 0.20 часова. У повратку воз долази у Београд у 4,38, а одлази У Џариз у 5,18 часова. Ово време није погодно, нарочито за иностране туристе који до лазе у Београд. Због тога ће
у 1962. години, према југосло венском предлогу, симплов долазити из Париза у Београл У 1,40. а одлазити за Атину У 8 часова. У повратку 803 59 стизати у Београд у 2052 8 настављати пут у 21,18 часо“ ва.
На овој конференцији пости гнут је споразум и о погод“ нијем саставу симплона како би се његово задржавање Ра“ ди ранжирања смањило на Минимум. Такође је било речи о усклађивању реда вожње са редом пловидбе Југосл венске јадранске и Италија ске бродарске службе.
“