Борба, 28. 06. 1961., стр. 7
Среда, 28. јун 1961.
Педра А ЛИИВА
КУЛТУРНИ живот У истерани тета азил о по Маи аи
Конгрес Синдиката равна
(СТВОРЕНИ УСА
Другог дана рада ГУ конгреса Синдиката радника културно-уметничких установа Југославије, који се одржава у Београду, у дискусији је учествовао већи број делегата и гостију.
Говорећи о самоуправљању у позориштима Јожа Рутић се залагао за што брже формирање управних одбора у установама које их још немају. Један од основних задатака синдикалних организација, по његовом мишљењу, је свестрана дискусија о нацрту новог закона о позоишту. Он такође сматра да треба разматрати и питање; да ли да савети и даље постоје при установама или их треба формирати при фондовима из којих ће се финансирати делатност тих установа. Делегат Самуило Леви товорио је о одразу нових ме ра У филмској производњи.
Музички радници нису задовољни садашњим стањем у великим оркестрима и операма, истакао је у својој речи диригент Ђура Јакшић. Број слушалаца на концертима и представама мали је — што није последица само објектив них околности. Узроци субјективне природе су ти што ови ансамбли изводе она дела која су одабрана не водећи рачуна о жељама публике. Зато долази до тога да нека опера после премијере доживи још само неколико извођења, а поједини концер ти не доживе ни – репризу. Као доказ да не постоји апсолутна _ незаинтересованост публике за концерте, Јакшић је навео серију популарних концерата У сали Дома синдиката на којима просечно има 1.200 слушалаца. Међутим на појединим концертима, такође добре музике, али интересантне само за уски круг, нема више од 400 посетилаца. Зачудо, да се за оргтанизовање таквих ексклузив них концерата понекад троше велика средства — доку многим местима постоје вапијуће потребе за музичким животом, о којима се не води рачуна. По његовом мишљењу неминовна је промена репертоарске политике и чвршће повезивање музичких колектива са колективима предузећа и фабрика. Син дикална организација ту мо же да одигра врло велику У-
логу.
У преподневној дискусији учествовали су и представници Синдиката културно-
уметничких радника Словевије Франце Јамник и Македоније Лазо Димитровски, представник Удружења симфоничара Душан Бусанчић и Ранко Бељански. Настављајући рад конгрес је усвојио измене у Статуту који сада омогућује чланство у Синдикату и _ уметницима са слободним статусом. који нису везани за одређену уста
Са конгреса
нову. Промењен
Синдиката ра, је назив њено даље унапређење и
синдиката у: Синдикат радни | побољшање материја
ка уметности и културе.
Конгрес је донео резолуцију о наредним задацима у којој се између осталог каже: »У нашем социјалистичком развитку створени су и материјални и друштвени усло ви за даљи и бржи _ развој културних и уметничких делатности у нашој земљи. Сло
бода уметничког стваралаш- |
тва, широки размах културног живота, непрекидно пове ћање интересовања турна и уметничка остварења. све веће могућности за задовољавање разноврсних културно-забавних потреба
— представљају оквире даље успешне делатности. Конгрес истиче да у са-
дашњем периоду остварење нових успеха захтева:
— учвршћивање и проши ривање самосталности културних и уметничких уста нова, нарочито у погледу
формирања и располагања | средствима |
материјалним за рад;
— више самосталности и разноврсности -у погледу организовања културних и уметничких установа, од“ носно самоорганизовања културних и уметничких радника;
— развијање самоупранљања у установама, повећа ње непосредне одговорности радних колектива за целокупну делатност, за
Фестивал аматерских позоришта Босне и Херцеговине
Сарајево, 27. јуна Овогодишњи фестивал аматерских позоришта Босне и Херцеговине одржаће се од 1. до 10. јула у Ви соком. На овом, трећем по реду фестивалу, учествова ће аматерска позоришта из Приједора Бијељине, Сара јева, Високог. Травника. Дервенте и Тешња, док ће у врло јакој конкуренцији наступити аматерске сцене културно-уметничких дру штава из Маглаја и БРрчког. А. РЕСУЛОВИЋ
—
Први инжењери са Високе техничке школе у Сарајеву
Сарајево, 27. јуна
Синоћ је у др“штвеном дому у Храсници КОД Сарајева одржана свечана промоција прве групе ин“ жењера, који су дипломирали на Високој техничкој школи у Сарајеву. Овом промоцијом привреда Бо-
пите
Леда реч — си
е очекива
Међутим, ч а сти-
Две студенткињ ле су стипендију. дани су тролазил пендија никако да тристе. После десетак дама плита ли су предузеће из Панчева, које их ститпепдира. залито им нису послали новам. Син традан дошао је директор предузећа коа њих. рекао им је да су стипендије 707 слате, као увек (око трвог) у чуди се да их нису пр мале. Итам, мађено је 9 шење. Да се не би даље че жало, директор је из свог тчовчанижа, извадио повам % дао студенткињама. (СТИГ пендије које је предузеће послало нису | стисље на време, јер је банка у ме“ ђувремену мала књиже“ ње ц није могља да пр исто
ручм).
сне и Херцеговине добила је 45 нових машинских инСвечаној подели
жењера.
диплома присуствовали су
Нико Јуринчић, председвећа Са-
ник Републичког веза синдиката БиХ, Љ“бо
Бабић, секретар за индустрију Извршног већа БиХ члан Из-
и др Едхем амо, већа Бил вршног 5674, РЕСУЛОВИЋ
————=—
Књига о херојству македонских омладинаца Скопје, 27. јуна
Централни комитет Народне омладине Македоније издао је у част прославе 20-годишњице народне револуције књигу „Дванаесторица из сун чане колоне младости“, посве
ћена дванаесторици омладинаца из села Ваташе,. У тито-
во-велешком срезу, које СУ јуна 1943. године стрељали фа
шистички окупатори.
Рудник Ајвалија У близина Приштиме стипендира око 30 студената. У међивремену неки су заврши ла студије по отишли но. по сао код стипендитора. Кау, жиједан од оних који су прималт стипендије није отишсо на друго _ место да ради. А зашто7! ДЕРЕК тор рудника. Веселинови обилази стипендисте најма ње једантут У три жал: разговара са њима, гле какве услове имају 36 нор малто учење, ако треба ку цм књиге и опрему, " Једном _ речју, њих као да им
студенти после
дипломирања отишле У с: валију, не мислећи да чзи-
за кул- |
| синдикалне
услова рада;
отклањање остатака превазиђеног система у награђивању, чланова радних колектива и доследно оства ривање личних доходака према раду.
Конгрес изражава своју подршку стварању фондова за културну делатност у комунама.
Даља демократизација уметничког живота све више поставља задатак пред организације да укључују радни колектив у решавање и одлучивање не само о организационим материјалним пита њима, већ и о програмској оријентацији и садржини рада, јер је то неодвојиво
|од осамостаљења ових ин-
САВЕТОВАЊЕ О АКТИВНОСТИ И УНАПРЕЂЕЊУ РАДА НАРОДНИХ И РАДНИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ,
дника културно-уметничких установа Југославије
култшурно-умешничких устанођа Ј утослађи је
И УСЛОВИ ЗА БРЖИ РАЗВОЈ КУЛТУРНИХ И УМЕТНИЧКИХ ДЕЛАТНОСТИ
Усђојене измене у Статуту се
дучкаша— Изабран нобђ Ценшрални одбор
ституција и принципа непо средне расподеле дохотка. Конгрес истиче значај де мократизације културног живота и потребу много ак тиннијег деловања културно-уметничких колектива у правцу стварања најшире публике, као једне од глав |них компонената овог про| цеса... | Конгрес нарочито указује да пораст личних дохода ка као важног чиниоца жи. вотног стандарда, треба до! | вести у зависност од актив | ности и резултата рада ко| лектива као целине и рада, |и укупних резултата сва| ког појединца“. | Изабран је нови централ ни одбор, који ће се нак| надно конституисати. | Конгрес је синоћ | шио рад.
завр- | М. В.
| служби и
Страла 1.
Суботица, јуна
У овој школи, коју похађа око хиљаду младића и девојака, будућих про извођача, нису чекали на допунске прописе и општинске одлуке. Најпре су наставници _ посетили сва индустријска предузећа у комуни, где су разговарали са инжењерима, руководиоцима _ кадровских присуствовали седницама радничких савета. Циљ ових посета је био упознавање привредвих организација са намерама и могућностима школе и „прикупљање“ мишље ња,; сугестија и захтева У погледу школовања младих радника.
После ове анкете на заједничком скупу наши су се наставници, чланови школског одбора, руководиоци индустријских предузећа, представници родитеља, ученика и просвет них органа ради договора о „профилу“ будућих радника и начину финансирања који је завршен споразумом између шкоде и пре дузећа.
Кадрови за све индустријске гране
Представници предузећа су рекли: за наредних пет година потребно нам је то лико и толико индустријских радника обучених за поједине послове и управљање. Занатлије нам нису потребне. Школа је прихватила овај захтев који ће остваривати кроз нови наставни план и програм израђен у заједници са представницима заинтересованих предузећа. Одлуче но је да се формирају „тип ска“ одељења са „својим“ стручним програмом, а пре- | ма перспективним _ потребама појединих грана индустрије. Кроз изучавање | овог градива и практичну обуку У школским радионицама и фабричким погонима ученици ће се оспособљавати за одређене стручне — послове. Сваке школске године по неколи-
Општи порает и проширење активности
штег типа нису постигли она- | подручје рада било је идео-
Рад народних и радничких универзитета показао је за последњих 12 месеци да се ове институције налазе у фази брзог успона, речено је јуче на саветовању о активности и унапређењу рада народних и радничких универзитета Београда, које је одржано у Градском одбору ССРН. Истовремено, раднички м народни универзитети, у све већој мери постају институције које се квалификовано и стручно баве образовањем и васпитањем људи, мада је У појединим комунама њихова делатност још увек скучена, а програм једностран и недовољно организован.
У Београду данас ради 20 народних универзитета и од тога шест специјализованих. Захваљујући потпуној подршци друштвених фактора неки специјализовани народни универзитети су до сада имали далеко боље услове за рад.
Тако је за протекле две године на радничком универзитету „Ђуро Салај“ одржано преко хиљаду и пет стотина јавних предавања и уметничких приредби које је слушало близу 400 хиљада грађана. Истовремено. преко 14 хиљада радника и службеника уУпотпунило је своју стр спрему на семинарима којих је било преко 700. Упоредо са радничким универзитетом „Ђуро Салај“ и народни ниверзитет за село показао је значајне успехе у раду на сеоском подручју Београда где живи око 250 хиљада станов-= ника.
Народни универзитети оп-
пендисту зад ржађа... ,
грају свог стипендитора % да оду на друго место. Група студената београдског Електротехничког факултета била је на стручној екскурзији. у Суботици, Посетили су фабрику „Север“, разгледали построје“ ња, а потом се задржали У разговору са директором % осталим руководиоцима у фабрици. Директор је обја снио студентима терстективу и развој фабрике и и-
стовремено рекао да су о-
"ни вољни да стипендирају
известан број студената, уколико то они желе. После тога, око 20 студената, постали су. стипендисти фа“
брике „Север“.
д.АК.
кве резултате као специјализовани, али је и код њих примећен константан пораст обима њихове делатности. У прошлој години на овим универзитетима број семинара порастао је пет пута, а број слушалаца исто толико. Поред тога, искуства која су народни универзитети стекли у току свог рада, а посебно за овај протекли период, допринеће да још више буду ефикаснији и јединственији У своме раду.
У овом периоду најважније
ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
Рико Дебењак
Салон Модерис галерије,
Париска 14
Посредствох Модерне гале рије београдској публици је омогућено ретко уметничко задовољство, _несвакидашњи културни догађај. У њеном новом Салону у Париској 14, као последња ове ликовне се зоне, отворена је изложба најновијих графика у боји познатог словеначког графичара и сликара Рика Дебења ка.
Само недељу дана пре отварања, 10. јуна, за неке од изложених графика Дебењак је, одлуком интернационалног жирија, добио једно од највећих признања на пољу графичких уметности, награду на ТУ међународном бијеналу графике у Љубљани. О ва награда, удружена са оста лим бројним домаћим и ино-
страним признањима, нарочи |
тб са првом наградом за стра ну графику на У бијеналу У Сао Паолу 1959, представља Дебењака не само као једног од најзначајнијих представника југословенске графике (а знамо већ какав углед 0на ужива у очима стране кри тике), већ га сврстава у ред водећих графичара света. Двадесет седам изложених графика у боји чине темвтску и инспиративну целину, названу „Трагови на малтеру“. То је читав један заборављени свет прошлости, свет далеких сећања на детињство и успомена са путовања, свет на изглед апстрак тан у конкретности евокација трагова људских судбина записаних на трошним површинама зидова и препуштених на милост и немилост за борава и зуба времена. Свет истовремено племенит и бруталан, јер се везује за човека, његов живот, његову судбину. за тренутно трајање и трајно пропадање. Свет хуман и маштовит, изречен да-
лошко и друштвено-економско образовање грађана, као и рад на стручном, основном и општем образовању, рад са омладином и здравствено и техничко образовање.
На крају саветовања истакнуто је да је потребно још веће ангажовање постојећег кадра за бољи рал пародних и радничких универзитета, као и њихово повезитање са свим факторима комуне
ДК.
Предузећа наручују — стручну епрему
РИЈЕЧКО КАЗАЛИШТЕ У НОВОЈ СЕЗОНИ
ПРЕКО ЛЕТЊИХ ПРИРЕДБИ НА ЈЕСЕЊИ ПРОГРАМ
ко месеци радиће у предузе ћима, као и остали радници, присуствоваће седницама органа управљања и састанцима скономских јединица. Други део године проводиће само у школи где ће, поред стручних, изучавања и опште предмете ради стицања општег знања. Пратиће наставу и радити у школским радионицама да би се обезбедис континуитет у практич ној обуци. У току наставног процеса наставници ће се договарати са инжењери ма и другим представницима привреде ради уноше ња новина у наставни план и програм.
И запослени радници слушаће овај програм
У овај систем образонања биће укључени и радници из привредних преду зећа. У сарадњи са привредним организацијама, школа ће за њих формирати неколико – центара кроз које ће радници У слободном времену пратити наставу и стицати вишу
Ријека, 27. јупа
Ријечко Народно казалиште „Иван Зајц“, чија је Драма завршила редовну сезону крајем маја, п Опера почетком јуна, организоваће као и ранијих година, летње приредбе по кварнерским местима ми Горском котару. Хрватска драма ће у периоду од 15, јула до краја августа, обићи 18 места у којима ће из-
са укупно 13 извођења.
У току протекле редовне сезоне ријечко Казалиште је извело 313 представа пред о-
| ко 170.000 посетилаца и изве-
ло пет оперских премијера, осам премијера Хрватске и шест премијера Италијанске драме.
У октиру платкрања репертоара Казалишта за идУЋУ редовну сезону 1961/62. предвића се већи број, како оперских. Тако и драмских премијера., Опера би. према овом плану, у мидућој сезони требало да изведе између осталог Масиеову „Маноп“, „Сплитеки акварел“ од Тијар-
вести тридесетак представа, | док ће Опера маступити У| Љубљани, Пули и Опатијиј
валификацију.
Када пређу градиво, произвођачи ће полагати "»спите као и редовни ученици, За овај мопи — си-
стем ванредног школовања подједнако су замитересовани радници, предузећа и школе.
Делујући у том прапцу, школи неће имати _ већих проблема око обезбеђења финписијских средстанл. Поред средстава из Општимнског друштвеног фонда, у финансирању ће учествовати и привредне ортанизације које су већ одлучиле да у ове сврхе одпоје преко 7 милиона динира. Предузећа су спрем има, маиме, да обезбеде толико средстава колико је школи потребно за несметано извршење постапљеног плана стручног образовања омладине и радника. За опрему школских радиопица она ће дати потребне маштне, уређаје и алате, а за вођење настате м прак тичне обуке _ антажоваће се и већи број стручњака из производње.
Ј. ПЈЕВИЋ
дошића, „Мамзед Нитуш“ Ми лан — Мервеа, „Клна" од Достала и две балетске речсери. Хрватска драма предвиђа из међу осталог Цихлар—Мехајев комад „Чувај се сењске руке“, Држићеп комад „Манде“, затим „Чаробњака“ од Велса, Аристофанов комад „Дисистрата“, затим „Имао је дна пиштоља“, „Са бијслим и плавим очима" од Дарио Фоа, „Од четврта до четвртка“ од Бенедефија, „Вечите студенте" од Ђорђевића, једну муЗлИчКУ комедију и нсколико забавних приредби. Итажијанска драма такође предвиђа
осам премијера. М. ПЕТРИНИЋ
Дански омладински ансамбл у нашој земљи
Јесенице, 27. јуна На полив Централног ко-
митета Народне омладине Југославије уУ Јесенице је данас допутовао дански о-
младински ансамбл од 57 чланова.
МЕЂУНАРОДНИ СЕМИНАРИ У ДУБРОВНИКУ
ње“ итд. Како стоји ствар са речју захлађење Метеорололи њоме желе означити да ће преме постати хладније, да ђе
| је | формално гледајући, да|кле, од глагола захладнети бисмо очекивали глаголску именицу захлад· њење. | Међутим, поред жлаДАН и захладнети имамо и хлад, али са нешто друк чијим основним значењем: хлад не значи „хладиоћа, хладио вре|ме", него „сенка од сунца, заклон од топлоте, место на којем је свежије кад је време топло“. Осим тога хлад (односно хХлад-овина) имамо глагол захладнти (свентузлно захладети, ти), који, дакле, не значи „постати хладно“, него „постати свежије (али ипак релативио топлој". | Глаголска именица од зве хладити гласи: захлађење. И њено значење, према томе, у ствари није | „настанак хладиог времена“, него „настанак свежијег времена (у топле дане)", Друтим речима, метеоролози би требало дараЗликују два термина: 3а-
хладњење (кад постаје хладно) и
ње (кад постаје не-
што свпежије, али
још у оспони топло).
У пракси се та разлика не чини: обично се у оба случаја употребљава израз захлађење. Теоријски би се то могло бранити: основа је и у хлад
|м у проширеном хлад-њи
јединствено хлад- (без -и-. Па ипак су овде односи провидни: нијансе јасно осећамо,
Практичан закључак: једно је хладноћа, а хруто је свежина („хлад'. Због тога би ну метеорологији требало разликотати два појма: захладњење захлађење, један у зимско време (и, У ређим случајевима, | У летње), а други у лет-
ње, топло преме.
Др Иван ПОПОВИЋ
џи
Гости из тридесет пет земаља
Дубровник, јупа | дине и Савеза студената при | тему „Стручно образовање ва
Централни комитет Народне омладине и Централни одбор Савеза студемата Југосла вије организоваће м овог ле та у Међународном студентском центру на Лападу веома широк м разноврстан про грам сарадње са студентским и омладинским организација ма из свих делова спета, Југословенски омладници им сту денти биће у опом центру м летовалишту. од 1. јула _ до 15. септембра, домаћини број ним гостима из најмање 39
| земаља Африке, Азије, Евро
хом визионара, записан Руком великог уметника, вог уметника.
Да би реализовао та
једнако лирски и драмски а-
| вео и дочарао фактуру малтера и зидова, као
трагао за аутентичним графи чким изразом. И нашао га У комбиновању више графичких техника — _ бакрописа, акватинте. вернимуа резерважа, мецотинте, углавном У тзв. дубокој штампи; а тамо тде је драмски моменат графике изискивао грубост ми опорост линија, јер на зидовима се гребе, зарезује, механички удубљујс, Дебењак |је и ручно гравирао бакарну плочу. На тај начин, том | различитом нивелацијом испупчених, равних и издубље
поред илузионистичко-визуел
| них добија и чисто тактилне |
| вредности.
Префињено сликарско осе| ћања за боју — плаву, црве| ну, окер и жуту, зелену која час светлуца ватром витраја, одсјајем мозлика, час је пригушена, патинирана, до
| ел мол евокативни потенци-
јал мотива и асоцијативну вредност материје.
Тешко је, У смислу оцене, појединачно издвајати Дебењакове графике. Свеједно је да ли су то „Успомене на брда“, „Фрвагменти“ „Мртви про зор“ — које су му донеле на граду м још су увек на Бијеналу графике у Љубљани
(штампане у оригиналу у седи цији Б"Оемуге Стауве, Рапз —
слилећ, 1961.. или било која | друта са изложбе. Све су оне део јединствене целине циклуса „Трагови на малтеру“. део уметничке величине | Рика Дебењака.
Драгослав ЂОРЂЕВИЋ
носилац | тих асоцијативних доживља- | ја, уједно и истанчаних ли- | ковних узбуђења, Дебењак је |
них партија, његова графика |
пе и Јужне и Северис Лмерике. Осим билатералних ом мултилатералних сусрета пу-
тем којих ђе се разменити и- | пра- | скуства и мишљења о акту-
| елним питањима која интеро
1 под- | сују омладину целог света, | представници Народне омла- оном заседању дискусију на
социјативни свет. да би ожи-,
| |
|
|
Дубровник — Историјски институт Југославенске академије у којем ће се одржати међународни семинар „Универзитет данас"
премили су за своје стране госте богат културно-просвест ни м забавни програм.
| Четврти пут у Дубровнику
ће Заједница југословенских универзитста и Централни од бор Савеза студената организовати од 12. до 29. јула (у Историјском институту Југословенске академије на Ла-
| паду), познати међународни семинар под назипом „Универзитет данас“ Професори најпознатијих наших им ино-
страних универзитета и паучних установа, затим пред“ ставници студеситских органи зација из Аустрије, Бутар|ске, Данске, Финске, Италије, Југославије, Норвешке, Совјетског Савеза, Пољске, Шведске, Велике Британије и | Западне Немачке водиће на
универзитетима", = универзитстске наставе“ м
„Друштвена актинност студенита". У преме рада семинара „У-
нивертитет данас“ одржаље се, од 15. до 20. јуда, У Студентском _ центру („Рашица“
на Лападу) још један међународни семинаг у организацији Савсла студсната Југославије. Учесници овог семи-
нара, представници студентских организација ЛАджира (организација УГЕМА), Фран
цуске (организација УНЕФ), Индонезије, Југослапије, Марока, Туниса и УАР, затим представници две међународне студентске организације — ИСЦ. са седиштем у Паризу и МСС, са седиштем у Прагу — расправљаће у окви ру међународне _ студентске сарадње „О формама упивер-
| задне студентске сарадње у .
свету". У апгусту Народна омлади-
|ма Југославије организоваће
у Студентском центру 10дневне семинаре са још неким омладинским оргамизаци јама. Са омладинском органи зацијом УАР одржаће се семинар на тему „Организација радних акција“ (искуства Народне омладиње), са сту-
|удентском омладммом Индоне-
зије | „Неки организациони
студентске органи-
| зације" м са омладинском ор| танизацијом
| партије |(НАЛСО) и једном омладии, | ском организацијом из Хо-
Лабуристичке Велике Британије
анадије („Политеа“) на тему „Садашња фаза развитка о| младинских организација ва | Западу“.
| Смештајни капацитет Ме| ђународног центра на Лапа| ду проширен је у овој сезо-
: | ни од 300 на 500 лежаја што | | ће омогућити летовање већег
броја наше и иностране омла дине. Осим паших омладинаца у овом центру боравиће током јула, августа и септембрда неколико хиљада мностраних омладинаца и то из Аргентине, Бутарске (10 омла динаца), Француске (600), Че хословаичке (60), Чилеа, Пољске (230), Сједињених Аеричких Држава, Совјетског Са| веза (80), Шпајпарске — (600), Уругваја, Западне Немачке
(1400) и других земаља. В. МУХОБЕРАЦ