Борба, 20. 10. 1961., стр. 3

Петак, 20. октобар 1961.

је __БОРБА

Страна 8,

ПОГРОМ У ПАРИЗУ

Званични Париз учинио је још један кобан потез. Олако и неодговорно дао је налог својим полицијским одредима да пуцају у алжирске раднике настањене у метрополи. Алжирци, њих тридесет хиљада, изИишЛлИ су били на париске улице да, достојанствено и мирно, протестују због мера дискриминације којима им се забрањује кретање. по граду после осам увече и скупљање у кафанама после сумрака. Изишли су да протестују против расизма који куца и на врата некада пословично расно толерантног, слободарског Џариза. Дочекали су их мирне демонстранте — пушкама, немилосрдно тукли ватром, убијали. „Марице“ су купиле све оне мрке пути који нису пали мртви или рањени — и нису побегли. Усред некада

тивно охрабрује ултраше уопште — не само у њиховим антиалжирским акцијама, него и у настојањима да сруше Пету републику и Де Гола.

Убиства на париским ули цама нанела су велику штету угледу Француске У' међународној демократској јавности, у свету уопште. Штета, међутим, може да буде конкретна и највећа тровањем _ атмосфере за обнављање француско-алжирског дијалога.

Де Гол је пре двадесетак дана — позвао Алжирски фронт националног ослобођења на нове преговоре. Привремена алжирска влада на то је поновила своју спремност да се преговара — поштено. Најновији Де Голов говор био је оцењен као напредак, јер је учинио — бар на речима — корак напред ка једино могућем

пословично слободарског излазу: признавању права ' Париза! Алжираца на независност. Тешко је схватити ка- Најављени су већ билим кви су политички Ммоти- први нови контакти двеју

ви могли да наведу власти на овакав, бесмислен али крвави погром. Можда се хтела показати одлучност и сила којом Пета република располаже72 Та, сила, је, знамо, немоћна да угуши ослободилачку борбу девет милиона Алжираца, али, ето, може да успешно угуши демонстрацију тридесет хиљада њихових сународника. Без обзира на мотиве овог насиља, остаје несумњиво да је оно било људски крајње ружан, а политички лош потез — по саму Француску. Биланс је вишестрано

штетан за француски режим. Полицијски погроми поново упозоравају демократске француске снаге на опасност убрзаног скретања удесно, ка полицијско-војвом режиму — који би могао да лиши основних права не само Алжирце у метрополи, него и Французе. Те снаге логично ће зато појачати своју опозицију Де Головој попустљивости десници. Истовремено, убиства у Паризу могу да имају негативне реперкусије и у Алжиру. Тамо — у Орану и у другим градовима расно загрижени француски колони с хладнокрвношћу професионалаца линчују. убијају — систематски, већ недељама — оне Алжирце који се неопрезно затекну сами на улици.

Париска трагедија даје ултрашима подстрек за њихове злочине. Али она делује и као бумеранг: објек-

страна. До њих још није дошло. Дошло је, на жалост, до полицијске акције против Алжираца у метрополи и крвавих насиља.

Једна поука би се ипак могла извући из овог трагичног догађаја: његове вишестрано негативне после“ дице погађају у првом реду интересе Џете републике, и крајње је време да Де Гол прекрати своју колебљивост и убрза оно за шта зна да је неминовно — преговоре са Привременом алжирском владом који би довели до независности Алжира. Д. Д. МАРКОВИЋ

Нехру: „Нинакве околности не могу да оправдају настављање нунлеарних проба“

Њу Делхи, 19. октобра »„Никакве околности не | могу да оправдају настав-

изјавио је индијски премијер Нехру новинарима поводом _ изјаве премијера Хрушчова да Совјетски Савез намерава да изврши пробну експлозију хидрогенске бомбе од 50 мегатона. Упитан да ли намерава да се прикључи апелу пред | седника САД Кенедија премијеру Хрушчову, којим се тражи отказивање ове експлозије, премијер Нехру је одговорио да ће то радо учинити, али да мора претходно да се упозна са интегралним текстом апела председника Кенедија.

ИНЕНИЈЕВЕ ШАНСЕ

Парламентарни избори

у Турској нису никоме до-

"жели одлучујућу победу, ниједној странци јасну предност. Ретуближанска странка бившег председника Исмета Иненија добила. је највећи број посланичких матдата, али једва нешто вилце од Странке травде (наследнице распуштене Демократске странке погубљеног премијера Мемндереса), за којом се ређају остале странке. Већ је из њепоттунит изборнит резултата било очевидно да састављање нове турске владе неће бити лак посао. Преговори о коалицији могу дуже да тотрају, а толузваничто је чак набачена идеја да се новошзабрана Народна скупштина ускоро растусти ш да се растилиу поновна, избори, не би ла тако нека. од странака. итаж д0била убедљиву већшљлиј џ постала природни мандатор у обновљеном парламентарном режиму.

Било како било, садашњи еф државе, генерал Гурсел, изјавио је да ће прихватити кандидатуру за положај председника Ретублике. „Треба да довршим дело

које сам започео“ — рекао

је он у разговору с новина~

рима. По свему судећи, кандидатура Исмета Иненија. који је био премијер под Кемалом Ататурком, а председник Републике од Ататуркове смрти до изборног пораза Ретубликанске партије 1950. године — нема ве-

лаике шансе.

На. слици: Иненља ставља свој глас у бирачку кутију ка недавним парламентарним изборима,

љање нуклеарних проба“ —

1 | ПИСМО ИЗ ИТАЛИЈЕ

Торино – један век између Савоје и ФИАТ-а

(Од сталног допмснижа, ; „Борбе“)

Торино, октобра „Торино вас зове!“ Ваљда нема места у Италији у коме плакати са амблемом „Италија 61“ не апелују на грађане да посете стару престоницу ЏПијемонта у којој се, још мало дана, прославља век уједињења Италије.

И да у част тога и тим по водом виде историјску изложбу о бурним данима стварања уједињене земље. Многи детаљи из револуци онарних лана четрдесет и осме, и доцније, из данашње перспективе гледаних чине се нестварни, понекал и наивни иако су тада имали свој дубоки смисао. Као ова појелиност на при мер: на плакатима истакну тим по забарикадираним улицама Милана у данима револуционарног врења пре једног века опомињу се гра ђани да 1. не пуше поред барикада; 2.) ла без разлога не улазе у зграду комуне и 3.) да не пуцају без повода!

Или. осим историјске, да разгледају смотру покрајина, Међународну изложбу рада, ревије моде, стила и обичаја које је аранжирао кавалијер Пининфарина, а утор најелегантнијих аутомобилских каросерија данас у Европи. што је несумњиво довољна легитимација да и човеку може да пружи ансамбл елегант них и допалљивих линија.

Увече, после разгледања изложби. посетиоцу је био на расположењу врло мешовит репертоар оперских и драмских представа, кон церата и егзибиција војних капела из неколико европских престоница. фолклорних ревија и такмичења џез-оркестара. Ретко је икала иједан град видео на својим сценама и концертним естралама толики број уметника светског гласа и разних земаља света.

Не само стара слава

Колико је Торино платио ту привилегију да шест ме сеци буде циљ · путовања хиљада Италијанаг А колико је инкасирао од пролатих улазнипа за изложбут За сада. још се не своде рачуни о томе.

Зна се само да је све то коштало фантастично много. Извесну суму милијарди лира одобрила је влада што је, по мишљењу стручњака. било ипак недовољно ла покрије трошкове торинских прирелби.

Спомиње се лопринос торинске општине, односно њене привреде. Када се

каже „градска привреда“ мисли се на ФИАТ.

ФИАТ је поднео велики део издатака изложбе „Италија 61“ ~ Торину, што је, кажу. сасвим природно. Јер Торино се данас не мо же замислити без ФИАТ-а (али би се ФИАТ можда мо гао замислити без Торина!).

Стари краљевски град, У фантастичном миљеу Алпа и реке По. поодавно је Увидео да не може да живи од некадашње аристократске славе и угледа. У његовој близини. почетком овог века. као незван и незнан гост. почео је да расте ФИАТ. који се пред краљевским лостојанством и сјајем карињанских прин чева и савојских краљева стидео свог порекла и Умаштћеног оалног комбинеЗобња на 1 име драме плу" Али, ако су домаћини прославе педесетогодишњи це уједињења Италије 1911. године у Торину биле крунисане главе из савојске династије, пола века доцни је, 1961. Савоја већ више није било. сем у егзилу У Португалији. А званице су дочекивали. у палати Мадама У дворцу Карињано, некрунисани власници ФИАТ-ових акција професор Валета и инжењер Ањели.

Тридесетог јуна ове годи не — израчунали су статистичари — број запослених у Фиатовим аутомобилским фабрикама — износио је

ан љаањииињњ= ува НЕ ИЕ ШТЕ ши и = _______________________________________________________________-_----

зри

Торино, поглед из авиона на палату Мадама, краљевски дворац, п

100.440 лица. Од тога је У самом Горину 84.000. Радника је од тог броја 80.700.

Пола милиона ,„зависних“ од богатог . суседа

Ако се рачуна да просечна породица им» шест чланова излази да је у директној зависности од ФИАТ-а у самом Торину близу пола становни штва града које је недавно премашило пифру од једног милиона. Колико је још Фиатових пензионера, колико оних који се баве споредним делатностима везаним уз производњу аутомобила7

ФИАТ-ов капитал сада износи 115 милилаоди лира, а идуће године биће повећан на 150 милијарди и акцијама номиналних врелности од по хиљаду лира, Данас број поседника акција торинског аутомобилског гиганта достиже, како се тврли, сто хиљала. На јавно мнење велики ути цај има стари торински лист „Стампа“ са традицијом од готово читавот једног века. Године достојне сваког пошто вања не би биле довољне да

обезбеде тај уплив да није модерних машина и фине хартије на којима се лист

штампа — захваљујући Фиатовим лотацијама.

У најлуксузнији хотел У граду — „Пијемонтски принчеви“ — уложен је капитал ФИАТ-а.

У највећи клуб у Торину. који је највише пута био и фудбалски говак Италије.

„Јувентус“. инвестирани су

милиони ФИАТ-а.

Торино живи у ФИАТ-а.

Али је велики јубиларни спектакл нужно осуђен и на завршетак. Јесен је са првим кишама подсетила на стареи нове проблеме. '

знаку

Ко брине свакодневне бриге;

Када је сто осамдесет хи љада ђака пошло у школу тек тада се вилело колико школских просторија недостаје. Мораће се радити и у три смене. Констатовано је да је за селамнаест последњих месеци стигло У град око 15 хиљада дечака дораслих за школу.

Дошли су махом са југа. са родитељима који се масовно досељавају из заосталих крајева Калабрије, Луканије, Сицилије и Лација. тражећи посао у индустријском троуглу Ђенова — Торино — Милано.

Сам долазак у Торино обавља се у лве етапе причали су нам торински домаћини. Прво се јужњаци насељавају на земљу. коју им продају сељаци из околине, што зећ силазе у град. Али ни ови тамо не остају стално, само толико колико им је времена потребно да и сами припреме услове да се и они населе у Торину. Када они одлазе, већ стижу други са југа. рефектуру, катедралу и палатинске куле

Тај процес је непрекидан. Зато Торино тако брзо расте стварајући општинским властима главобољу и све нове бриге на које ће их поново ускоро подсетити погашена светла стогодишњег јубилеја. За шко-

лу. станове. градски саобраћај. за безброј других прозаичних ствари свако-

дневнице, ни ФИАТ ни дру ги градски патрони не показују се тако дарежљивим. Стари грал. пак, не може да живи ол старе сла-

ве. В. КРАЉЕВИЋ

(тварање „Новог типа нинесног __ рељана“

| Пекинг, 19, октобра (Танјуг)

Проблем упућивања у пољопривреду милиона свршених ђака основних и средњих школа, који немају могућности да наставе даље школовање, њихово прихватање и васпитавање као „нових свесних и културних се љака“, — тема је којој у последње време „Омладински лист“ посвећује изузетну пажњу. Од 90 милиона ученика основних школа, колико их данас има у Кини, свега три до четири милиона могу ла наставе средњошколско образовање. Према објављеним статистикама, у средњим школама данас има укупно 12 милиона ученика. Ситуација са вишешколцима није ништа мање озбиљна, пошто број студената у Кини износи око 900 хиљада.

Пред омладинске организације у селима поставља се задатак да прихвате и васпи тавају ове милионе ученика који сваке године одлазеу села.

Упућивање, смештај и васпитавање ове омладине бесумње представља велики проблем, како за омладинске организације теко и за производне бригаде у које се они упућују: Ово је утолико већи проблем, што је реч о милионима омладинаца који још нису потпуно способни за тешке пољопривредне радове и од којих ве лики број нема никаквог искуства за ово ново занимање. У току ове године из провинције Хопех, Шанси, Кјанг си и Сечуан упућено је милион и триста хиљада сврше них ученика основних и сред њих школа у села. Самоу провинцији Кјантси, 200 хиљада ученика упућених у по љопривреду У току ове годи не повећало је. како се наводи, радну снагу у овој провинцији за 4 процента.

Садашње упућивање школ ске омладине на село нема кампањски карактер, јер се она упућује на сталан боравак, с циљем не само да се повећа број пољопривредника, него и да се, временом, ови досадашњи ђаци претво ре У „нов тип кинеског сељака“. Норвешки министар иностраних послова Ланге пледира за што снорији почетан разговора о Берлину

Осло, 19. октобра (Ројтер) Норвешки министар иностраних послова Халвар Ланге изјавио је данас У парламенту да ' Норвешка верује да преговори о Берлину треба да почну што скорије, пре него што се ситуација јаш више погорша. „Преговори у овом ступ њу развоја не представљају знак слабости“ — додао је он. Он је рекао да Норвешка мора да се припреми такође „за кораке који могу бити неопходни“ уколико преговори не уроде плодом.

Он се осврнуо и на обнав љање нуклеарних проба и критиковао опсег у коме Совјетски Савез ове пробе врши, чиме је — према Лан геу — изазвано повећање радиоактивних падавина У Норвешкој. Он је рекао да мањи обим у коме САД врше ове пробе не изазива

повећање радиоактивних падавина,

Товорећи о проблему генералног секретара УН,

Ланге је критиковао земље које „покушавају да ослабе

положај генералног секретара“. МЕЂУНАРОДНА ТРИБИНА

Хрушчов о Берлину, проолему разоружања и о Алоанији

Објављтујемо делове из реферата Никите Хрушчова, на ХХП конгресу КПСС у којима се оњ осврнуо на не-

мачко питање, на троблем Албанијом:

Осврћући се на недавне разговоре министра Громика са министром иностраних послова · и председником САД, као И са британским премијером, _ Хрушчов је рекао: „Стекли смо утисак да запалне силе испољавају извесно схватање ситуације и да су склоне изналажењу решења за немачки проблем и За питање Западног Берлина нз узајамно прихватљивој бази“.

Хрушчов је изјавио: „Уговор о миру са Немачком мора бити и биће потписан, ба 38падним силама или без њих“. Он је поново рекао да би статус Западног Берлина као слободног демилитаризованог града био нормализован на бази немачког уговора о миру. Подвлачећи да Совјетски Савез није поставио никакав ултиматум када је предложио да се закључи уговор 9 миру с Немачком, Хрушчов је рекао: „Совјетска влада и еала инсистира на томе да немачко питање буде решено што Је брже могуће; она је против

тога да се то бескрајпа ол-'

лаже. Ако западне силе покажу спремност да реше немачки проблем, питање рока за потписивање немачког уговера о миру неће бити од толике важности; ми тада не| ћемо инсистирати на потлисивању уговора о миру пре 31. децембра 1961. Главна ствап је петишти питање, уклонити остатке Другог светског рата и потписати:уто

вор о миру с Немалтрм, Та

тодине.-

разоружања и на односе са

„Како сада стоје ствари, најразумније решење би било да се закључи уговор о миру са обема немачким државама и да се оне приме у Уједињене нације. Време је да се у свим органима Уједињених нација дају заиста једнака права трима групама пржава које су настале у свету социјалистичким, _ леутралистичким и империјалистичким. „Извесни западни политичари нам дају „добар савет“. да се тако изразимо, изјављујући да је потписивање уговора о миру опасно 38 Совјетски Савез и друге 60пијалистичке земље. Како то схватитит Откад су почели да сматрају да је рат опасан само за једну страну7

„Ми сматрамо да су сада снаге социјализма и све снаге које стоје на позицијама борбе за мир моћније од агресивних | империјалистичких снага. Али, чак и ако се сложимо са председником САД, који је недавно изјавио да имамо подједнаке снаге, и онда је сасвим неразумно претити ратом. Ако се признаје једнакост, онда из тога треба ·_ извући одговарајуће закључке. У наше време је опасно водити политику са позиција силе“.

Хрушчов је рекао да сматра да би у новим околностима почетак рата зНачио крај империјалистичког _ система. Наше непоколебљиво увере„ње У ове, наставио је он, не

је основна ствар, 74 Ја 'ФЕ= значи чад ни најмање потце-

штина питања. 1

империјализма,

Ми знамо да је империјализам још јак. Не сме се искљу чити могућност да империјалисти изазову нов рат. У оваквим приликама ми имамо само један пут: да јачамо своју моћ, да стварамо најмоћније оружје, да сваког тренутка будемо спремни да одбијемо ударац агресора.

Спремни смо ла одустанемо од армије, да потопимо у море атомске бомбе и ракете, али, наравно, само у условима општег и потпуног разоружања под строгом међународном контролом.

Али догод империјалистичке државе не пристану на то, стараћемо се да наше оружане снаге располажу најсавременијим средствима за зашти ту отаџбине — атомским и термонуклеарним оружјем, ракетама свих домета, да се на одговарајућој висини задрже сви видови војне тех-

е, ради јачања одбране СССР, моћи совјетских оружаних снага, у циљу заштите совјетског народа.

»„Ми сада располажемо интерконтиненталним балистичким ракетама. противавионским ракетним наоружањем, ракегама за копнене снаге, авијацију и војно-поморске снаге. Успешно се спроводи изградња подморничке флоте, Она се снабдева атомским покретачима, наоружава се балистичким и диригованим ракетама“.

„Желим да кажем, рекао је Хрушчов, да успешно вршимо експерименте с новим нуклеарним оружјем. Те експерименте ћемо ускоро завршити — до краја октобра. На крају ћемо вероватно извршити експлозију једне хидрогенске бомбе у јачини од 50 милиона тона ТНТ. Ми смо казали да имамо бомбу у јачини од 100 милиона тона ТнТ. И то је тачно.“

Потпуно је завршено нао-

ружавање совјетске армије ракетнонуклеарном техником — рекао је Хрушчов. Хрушчов је рекао да има људи на Западу који тврде да мере совјетске владе 32 јачање одбране земље тобож представљају с" одрицање од политике мирољубиве коегзистенције. Он је додао да принципи мирољубиве коегзистенције и даље остају генерални

курс совјетске спољне политике. .:•о

„Курс наше цартије на пре вазилажење штетних последица култа личности, као што се затим показало, није наишао на лужно разумевање код руководилаца Албанске партије рала и, још више, они су повели борбу про тив тога курса. Свима је познато да су све ло последњег времена измећу – Совјетског Савеза и Наполне Републике Албаније. измећу Комунисти чке партије Совјетског Савеза и Албанске партије рада. постојали лобри и пријатељски односи. Народи наше земље указивали су Албанији свестрану и несебичну помоћ У газвитку њене привреде и У социјалистичкој изградњи. Ми осмо искрено _ желели и желимо да вилимо Албанију као напредну сопијалистичку републику и њене народе као срећне, који се користе свима лобрима новога живота.

У току многих година албански руководиоци су показивали Јединство погледа са Централним комитетом наше партије и совјетском владом У свим питањима међународног комунистичког покрета. Они су не једном давали изЛаве' а оволол подршци кКУрсу ХХ конгреса. О томе је говорио у својим иступањима на ХХ и ХХЕ конгресу пр ви секретар Албанске партије рада Енвер Хоџа. На Трећем конгресу Албанске партије рада, који се одржао ускоро после ХХ конгреса, У целини и потпуно је била одобрена критика култа личности. а такође су биле предузете мере за премошћавање његових штетних последи па,

Ми, совјетски људи, веровали смо албанским руководиоцима и сматрали смо ла између наше партије и Албанске партије пада постоји узајамно разумевање и једин ство погледа. Чињенице пока зују. међутим, да су у послел ње време албански руководи оци, упркос својим ранијим уверавањима и одлукама кон греса њихове партије, без икаквог разлога нагло измени ли политички курс и стали на пут оштрог погоршавања. односа са нашом партијом и Совјетским Савезом. Они су почели ла се улаљују од заЛеднички усаглашене линије целокупног светског комунистичког покрета о најважнидим питањима савремености. што се нарочито Јасно манифестовало свпелином прошле године. На

Сада албански руководиоци не сакривају да им се не свиђа курс кбји је усвојила наша партија у циљу одлучног премошћавања штетних последица култа личности Стаљина. оштрог осуђивања. злоупотребе власти и васпостављања лењинских норми У партијскем и пржавном жи вОтУ.

Очиглелно албански руково диопи нису се у себи сатласили са закључтима саветовања братских партија 1957. и 1960. голине која су, као што је познато. одобрила оллуке ХХ конгреса и курс наше партије на превазилажење штетних последица култа личности. Такав став албанских руковолилаца објашњава се тиме што они сами, на нашу жалост и огорчење, по нављају те метоле које су се употребљавале у нашој земљи у периолу култа личности. |

С осећањем узнемирености за судбину херојског албанског нарола. ми пратимо дотађаје у Албанији. Нама је тешко што вилимо да су због погрешне линије албанских руководилаца принуђени ла испаштају обични албански комунисти и пео албански на род који је животно заинтересован за пријатељство и сарадњу са свим социјалисти

чким земљама. Ми смо дубоко узнемирени због таквог стања и упорно смо тражили и тражимо путеве за савлађивање насталих размимоила жења.

Куре који је изразио ХХ конгрев наше партије је лењински курс и ми не можемо одступати У таквом принципијелном питању ни пред ал банским руководиоцима ни пред било ким лругим. Удаљити се ол линије ХХ конгреса значило би не слушати мудра указивања Лењина, ко ји је још у зачетку видео опасност појаве култа личности Стаљина. То би значило пренебрегнути тешке поуке историје и заборавити какву је цену платила наша партија зато што сволевремено ниде узела у обзир поуке свог великог вође. у

Сада. иступајући против курса ХХ конгреса. албански руководиоци настоје да гУр-

ну нашу партију уназад као

поретку који им је на срцу. но који се више никада неће обновити у нашој земљи.

Наша партија ће и даље ол лучно и доследно спроводити линију свога ХХ – конгреса. која је излрожала проверу времена. И никоме неће успе ти ла наос скрене са лењин-

ског пута.

Ако су албанским руководи опима лраги интереси њиховог нарола и изградња социЛализма у Албанији, ако они стварно желе пријатељство са КПСС и са свим братским

партијама, они су дужни ла се одрекну својих погрешних

поглела. ла се врате на пут Лелинства и тесне сарадње у братској поролипи социјалистичке зајелнипе. на пут јелинства са пелим међународвим комунистичким покретом, Што се тиче наше партије, она ће м паље, у сагла. сности са својом интернационалном лужношћу, учинити све што ол ње зависи да би Албанија ишла у јединстве-

ном строју са свим социјалистичким земљама“,