Борба, 20. 10. 1961., стр. 4
"ти
· из Берова са групом ученика __ и ученица Економске школе __ из Берова ишао је од Ријеке
__екекурзију по Југославији. У
Е |;
Страна, 4.
Народна. снупштина Србије састаје се 81. онтобра
Председник Народне скуп штине Србије Јован Веселинов сазвао је за 27. октобар заједничку седницу оба скупштинска дома.
Предмет дебате народних посланика, како се очекује, биће разматрање предлога закона о урбанистичком и регионарном просторном планирању, о оснивању републичког позајмног фонда студената, специјалних шко ла и других законских про писа које је Скупштини упутило републичко Изврш-
- но веће,
Одбор за друштвени надзор СНО завршио испитивање предетавнина спољно-трго-
винских предузећа
Јуче су пред Одбором за друштвени надзор били представници реекспортних предузећа „Астра“ из Загреба и „Прогрес“ из Београда. Они су одговарали на налазе девизне инспекције у вези са — закупом страних бродова. Девизна инспекција је, наиме, утвр дила да је највећи број закупа бродова закључен у време када су Спољно-тртовинска комора и Одбор за привреду Савезног изврштног већа забранили закуп љивање и препоручили ку повину бродова.
Овим је завршено испи тивање представника више спољнотрговинских предузећа о њиховом пословању. Одбор ће још прикупити мишљења и материјале и од Спољно-трговинске коморе и других надлежних органа и касније донети своја становишта и препоруке о свим разматраним појавама.
(Танјуг)
'
БОРБА
„СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА САВЕЗНЕ ИНДУСТРИЈСКЕ КОМОРЕ
Доста узајамне критике —
мало самокритике
ПРЕДСТАВНИЦИ ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ РАСПРАВЉАЛИ 0 ТЕШКОЋАМА У ПЛАСМАНУ И РАЗЛИКАМА У ЦЕНАМА
„Видите ли ову чашу: она је производ наше фабрике. Ми-је продајемо трговини по 46 динара, а трговци потрошачу — по 75 динара. Разлика у цени је виша од 50 одсто. То нас присиљава да не производимо више чаше“,
Ове речи изговорио је Бладе Стаменков, директор срабрике стакла у Скопју. на , јучерашњој — седници Управног одбора Савезне индустријске коморе, на којој је, између осталог, било речи о тематским програмима научно-истраживачког рада, стању кадрова и тешкоћама у пласману и ра зликама у ценама роби.
Примедаба на рачун трговине пало је јуче доста. Представник Индустрије неметала прочитао је списак својих производа чије цене до малопродаје претерано расту. Представник прехрамбене индустрије навео је да је недавно, у ери добре „конјунк туре“. трговина куповала од произвођача маст по 260 динара. а продавала је по 300 до 420 динара, а на сваком килограму уља зарадила је по 65 до 70 динара. Секретар Савета текстилне индустрије Чалић замерио је: продавцима што маћехински поступају према домаћој роби, излажући на виднија места увозне артикле, на којима имају више зараде. „А ту исту робу увозе средствима индустрије“ додао је он помало заједљиво. — Нама се гледа на сваки динар. з трговини не — рекао је Сава Богданов, представник произвођача коже и обуће. И тако, један по један окривљују трговину за отежан пласман својих производа. Истина, помало једностра-
но — јер у сенци високих маржи не виде своје пробле-
ме и пропусте — али аргументовано и не без разлога. .
Из једне анализе, коју је Савезна индустријска комора припремила за ову прилику. види се, на пример, да су од 1958. до 1961. разлике у цени. У трговини на мало и на велико заједно, порасле од 22,68 одсто набавне цене на 25.88 одсто, да је укупна маса маржи знатно брже расла него што се повећавао промет, да су лични дохоци у трговини брже расли него остали трошкови. а по једном запосленом су — како се тврди. изнад просечних примања у индустрији и привреди. (Из тог се закључује да је повећање маржи највећим делом употребљавано за личне дохотке). Једна комисија Савезне индустријске коморе предложила је и мере ради стабилизације тржишта и обезбеђења пласмана својих производа. који су усвојени на јучерашњој седници СИК, а који ће. како је истакао председник Никола Џуверовић, бити упућени Одбору за привреду Савезног извршног већа на разматрање. Џроизвођачи траже извесно ублажење контроле фабричких цена, сужавање плафонирања цена само на неке основне дефицитарне сировине и Ррепродукцџоне материјале, проширење постојећег режима цена на целом путу робе од произвођача до потрошача итд.
Да би се смањиле разлике у ценама и сузбили ексцеси трговине, произвођачи предлажу да се — где је год могуће — скрати пут робе од произвођача до потрошзча, на тај начин што би сировине и помоћне материјале фабрике непосредно продавале једна другој и искључили се непосредни посредници и остале робе. Или би се пак једноставно приступило отварању мреже фабричких продавница. Посебну пажњу привлачи предлот према коме би инду-
стрија одређивала јединствене малопродајне цене својих производа. за све артикле који су подесни за овај начин продаје. Овај систем се већ примењује у Словенији, где су уведени такозвани „обичаји за робу“ која се продаје уз одређени рабат. (Наравно то се спроводи у споразуму са трговином). .„.
На овом скупу произвођача на коме су разматрани споменути предлози присутни пред ставници трговине сматрали су да је она само мањим делом крива за тешкоће у пласману. Према подацима које је изнео председник Савеза трговинских комора Ристо БаЈјалски — од 1956. године промет у трговини повећао се за 60 одсто, а 6001 продавница на свега 14 одсто. Свака трговинска радња опслужује пет до седам пута више потрошача него што је то случај у 11 западних земаља. То је доводило и доводи до сужавања пласмана појединих производа, једноставног отказивања продаје неких „асортимана“ итд. Поводом тога, Бајалски се заложио за стварање бољих материјалних услова за трговину, подизање великих робних кућа, које би могле најбоље да услуже потрошача и обезбеде пласман робе. (Навео је пример продавнице на Врачару, у Београду. која остварује сама око милијарду динара промета годишње).
Председник Савеза индустријских комора се критички осврнуо на неке примедбе и предлоге, истичући да су разлике у ценама предимензиониране, Гледано у глобалу. оне су знатно мање него што изгледа и не обезбеђују бржи развој и модернизацију трговине.
Из излагања Јоже Гарвана, помоћника државног секретафра за послове робног промета, произилази да промет робе расте брже него производња, што не говори у прилог тези да се трговина не бори
ПРОСЛАВА „БОРБЕ“ У ЗАГРЕБУ
ПОВОДОМ 20-ГОДИШЊИЦЕ ИЗЛАСКА ПРВОГ БРОЈА УЖИЧКЕ „БОРБЕ“ У КЛУБУ НОВИ· НАРА ХРВАТСКЕ ПРИРЕЂЕНО ДРУГАРСКО ВЕЧЕ |||
Загреб, 19. октобра Вечерас је у Клубу нови-
нара Хрватске поводом 20годишњице изласка првог
· броја ужичке „Борбе“ при-
ређено другарско вече. Овој свечаности колектива загребачког погона „Борбе“ присуствовали су потпредседник Сабора Никола Секулић Бунко, потпредсед, ник Главног одбора ССРН Хрватске Ђуро Кладарин, секретар Градског комитета СК Маријан Цветковић, председник Републичког ве ћа Синдиката папира и штампе Павле Рибарић, председник Народног одбора општине Доњи Град Перо Спливало, председник Савета за културу Иво Бо-
јанић, секретар Општинског
комитета СК Звонко Љубић, затим директори
ких листова и друге званице. Овој свечаности присуствовали су и представници „Борбе“ у Београду
и главни уредници загребач-
Са другарске вечери у Загребу
на челу с директором Вукашином Мићуновићем као и многи некадашњи чланови „Борбе“. т. М.
ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА НА ЈАДРАНСКОЈ МАГИСТРАЛИ
Аутобус са ученицима
преврнуо се
у провалију
У НЕСРЕЋИ ДВА ПОГИНУЛА ДОК ЈЕ ТРИДЕСЕТ И ОСАМ ПОВРЕЂЕНО
Задар, 19. октобра (Танјуг)
На Јадранској магистрали између Барић Драге и Лукова Шугарија. у правцу Задра дошло је данас поподне до саобраћајне несреће у којој су изгубила животе два лица а 38 је повређено. Аутобус Аутотранспортног предузећа
"према Задру, возећи групу на
групи се налазило 46 особа међу којима 44 ученика и у-
У задарској болници налази се 38 повређених међу којима неколико са тешким повредама. међу којима шофер и вођа пута. Према досад потврђеним вестима, двојица 19-тодишњих ученика изгубили су у овој несрећи животе — Димитар Чергорски из Будинарца, срез Штип, и Атанасије Мишевски из Чифлика, такође из среза Штип.
Шесторица неповређених путника смештени су у Карлобагу. а повређенима који су смештени у задарској бол ници указана је хитна помоћ
ченица са својим п есором. До несреће је и на великој окуци у непосредној близини · Вукова Шугарија. када шофер због клизавог пута није могао скренути, па се аутобус преврнуо у велику провалију.
Одмах после удеса унесрећенима су прискочили у помоћ оближњи становници а мало затим су геки пребачене у задарску болницу. |
и извршена трансфузија крви. Крв су одмах дали припалници Задарског гарнизона ЈНА и ученици средње — економске школе у Задру. Помоћ повређенима пружило је особље болнице У Задру, а посебно хируршког одељења и Болничке школе. ·
мисија Секретаријата у-
нутрашњих послова у срезу Залар налази се на лицу места и врши увиђај.
пар =
за пласман (промет робе је порастао за 10. а производње за 8 одсто). Према његовом мишљењу, пораст залиха није тако велики да би забрињавао произвођаче, сем у металопрерађивачкој индустрији и електроиндустрији, (на ове две гране отпада око 70 одсто укупног повећања залиха).
Укратко. из излагања представника трговине намеће се закључак да је материјална ситуација ове гране незавидна, да се због тога намеће потреба стварања резерви за покриће евентуалних губитака, чиме се једним делом 06јашњавају и претерано велике разлике у ценама.
На крају изабран је нови, трећи потпредседник Савезне индустријске коморе Тодор Глишић, досадашњи шеф кабинета потпредседника Савезног извршног већа.
.
Јучерашња дискусија 9 Савезној итмдустријској ко#жори — која је била једнострана м с једне ц с друге стране — засљужује тосебан коментар,
Почећемо од наших тримера са чашом, масти итд. где су разлике у ценама не оправдано тпревисоке. Очигледно је да путем оваквих разлика тоједина трговинска предузећа настоје да се осигурају, да покрију евентуалне губитке на другим производима, та ш да се обезбеде за случај лошег пословања. На тај начин се сижава пласман робе и врша извесна прерастодеља средстава. Стога нф у ком случају нема места оважвим тојавала,
С друге стране на тредставнилци индустрије нису У траву када настоје да све своје тешкоће у пласману — шила највећи део њих свале на трговину. Јер коренц тих тешкоћа потичу са инвестицијама, а тек се завршавају са продајом.
Нарочито је значајан захтев произвођача да онљ у“ тичу непосредно на одреЂивање цена. Свакако, чнду стрија не може бити незачнтересована за то какве ће бити цене њених производа, од чега зависи и тла смат робе. Алп било би погрешно када би, се оријен-
|тисалм на одређивање тих
цена административним плтем, помоћу прописа, јер би то неповољно утицало на тржилште. То треба да буде заједничка ствар трговине п индустрије, произвођача ч“ продаваца, који би се договаралц о ценама.
Захтеви Индустријске кожоре за ублажење, а негде ч% укидање контроле ц евиденције цена произвођача, зажтевају тилиј отрезност, па ц велике резерве. Нарочито уколико се иза тих захтева крију жеље и намере појединих троизвођача да товећају цене. А за такву оријентацију члма ичндикачија. Данило ВУКОВИЋ
Југо на Кварнеру
Ријека. 19. октобра Већ три лана на целом подручју Кварнера влада веома јак југо са обилним китама које често падају У пљусковима. Јачина ветра креће се на махове до 60 километара на час. што је ретко за југо.
ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ У СЛОВЕНИЈИ
УСЛЕД ИЗЛИВАЊА РЕКА САОБРАЋАЈ ПРЕКИНУТ НА ВИШЕ ПУТЕВА
Љубљана, 19. октобра
Услед обилних падавина ситуација поред већине набујалих река у Словенији јутрос је још увек била критична. Нагли пораст водостаја река Саве, Савиње и Соче и бројних планинских потока и притока ових река, угрозио је више насеља и усамљене
ке из угрожених кућа и насеља. Данас поподне јаки пљуско ви на територији Словеније почели су да јењавају, тако да метеоролози сматрају да је најопаснији и највећи талас падавина већ прешао територију Словеније. М
Према данашњим извешта-
куће, тако да су екипе за| јима, ниво реке Соче која се
спасавање, припадници родне милиције,
На-| јуче на неколико места изЈугословен- | лила, јутрос је опао за при-
ске народне армије и ватро-| ближно пола метра,
гасци имали ноћас пуне руке
Река Сава, чији је ниво још
посла евакуишући становни-' увек у сталном порасту, на-
ПУТНИЧНИ БРОД „ДАЛМАЦИЈА“ НАСУНАО СЕ НЕДАЛЕНО ОД ЗАДРА |
Ријека. 10. октобра
Код места Петрчане, око. 5 миља далеко ол Задра. насукао се ноћас путнички брод „Далмација“ који је са око 140 путника пловио на редов ној прузи из Ријеке за Дубровник. Према информацијама које је јутрос примила дирекпија Јадролиније у Ри леци. брод се теже насукао већим лелом свог трупа на полводне гребене Нису запа
жена већа оштећења нити је вода продрло у брод, али се
брол нешто чагвуо До насукања је дошло због јаког
југа и веома слабе видљивости на томе делу Јадрана. Путнике са Далмације при хватио је ноћас путнички брод „Мостар“ који их је пре бацио у Задар. Мањи број путника с" наставио је затим путовање до Сплита аутобусима. Приликом ове незгоде никоме од путника или посаде није се ништа догодило. Јутрос рано упућен је из Сплита ремоокер „Помград“. а из Ријеке ронилачка гкипа са боодом „Тајан“ Ове „Бролоспасове“ екипе – настојаће
а спасу брод., А Љ, н.
рочито око 'Зиданог Моста, где се у Саву улива Савиња. нарастао је у Радечама за шест и па метара изнад нормале. Сава се тамо на неколико места излила из корита и поплавила више путева. Тако се под водом налазе путеви Љубљана — Литија на одсеку Липиче — Хотич и на одсеку Загорје — ЖХорасово, где је вода на путу висока два метра, Такође је прекинут саобраћај и на путевима Литија — Љубљана — Залог — Лазе — Литија;
Савињска Долина још увек је на' ногама услед непосредне опасности од поплава. Изливена река онемогућила је „саобраћај на путу Цеље Лашко код села Тремерје и између Љубног и Солчаве, где је набујала Савиња срушила мост у селу Лучеи озбиљно оштетила мост У Љубном.
Услед планинских бујица и одроњавања земље прекинут је и саобраћај на путу Блед — Бохиње.
Земљана лавина код Чрне затрпала је пут и онемогућила саобраћај са Межицом.
Екипе радника већ расчишћавају путеве и оспособљавају их за саобраћај. Очекује се да ће у току сутрашњег лана саобраћај на поплављеним путевима бити поново успостављен. 6
Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ
Сто педесет пионира београдских школа посетило је јуче потпредседника Народног одбора Београда Милића Бугарчића и честитали му празник — 20. октобар, дан ослобођења града. Том приликом пионири су потпредседнику Бугарчићу предали поклоне, цвеће и своје самосталне радове.
Милић Бугарчић је, у име Мародног одбора града, захвалио најмлађим Београђани-
тека пен
ЧЕСТИТКА НАЈМЛАЂИХ
школа,
новних школа
РА
Петак, 20. октобар 1961,
ма на честитки краћим пригодним говором у коме је истакао да је само У току ове трдине у Београду отворено 20 нових основних
|
Приређена је и закуска, а пионири су извели краћи програм. Сто педесет представника београдских об-
задржало се са потпредседни-
ком Народног одбора у пријатном разговору више од једног часа,
Свечана прослава 17-тодишњице оелосођења ђеограда
(Наставак са 1. стране)
ле... Неспокојство кида по лако живце. Постаје сувише врело лето у овом граду на југу Европе...“
А та и остала лета, и не само лета, постајала су и превише топла за све Хелмуте и Гинтере у Београду истакао је Марковић. Чланови Партије, скојевци, симпатизери и антифашисти, организовани у ударне групе, држали су окупатора у опсади у свом непокореном Београду.
Истовремено у Београду се "успешно прикупљају прилози за народнослободилачку борбу — у новцу,
обући, санитетском материјалу. Из Београда је одлазио пропагандни материјал У ·" унутрашњост земље, штампан у београдским илегалним штампаријама. —
'Из града готово свакоднев- |
но одлазе! борци за |пађртизанске одреде.
На све ове акције окупатор и полиција одговорили су суровим репресалијама: вршили су масовна хапшења, зверска мучења и убиства у логорима, Главњачи и затвору у Ђушиној улици, стрељали на стрелиштима и убијали по улицама. Мирко. Томић, Давид Пајић, Станислав Сремчевић, Стеван Глеђа, Радосав Маринковић, Тодор Дукин, Мија Ковачевић и многи други револуционари изгубили су животе на улицама Београда. У
Једно од средстава за бор бу против народноослободилачког покрета било је и организовање логора. Према подацима Комисије за утврђивање ратних злочина, кроз лотор на Бањици прошло је око 100 хиљада лица, а од тога је стрељано 80.000. Кроз логор на Сајмишту прошло је око 90.000 лица, а стрељано је 40.000. Многи су били заточени у другим затворима и логорима. Из преостале архиве логора на Бањици види се, на пример, из једног списка да међу 3.849 стрељаних има 22 деце до 7 година, 26 од 7 до 14 година, а 76 од 14 до 17 година.
Малобројни · документи, нека сачувана писма и живи сведоци говоре о беском промисном херојству" које су показивали борци наше револуције полазећи Ња смрт. Узбудљива су писма која мајке шаљу деци, синови родитељима, мужеви супругама.
Љубомир Миладиновић, секретар СКОЈ-а из Чачка, пред само стрељање пи ше својим родитељима:
„Драги моји, ево вам пишем последње писмо. Данас треба да будем стрељан. Не очајавајте, јер се умрети мора, а ја гинем по штено за добро свог народа“. Зора Обрадовић-Илић пише својој кћерки:
„Моја драга мала, немој да тугујеш за мном, рођена моја девојчице, ако сутра останеш без мене. Кад порастеш, схватићеш да другог пута за поштеног човека није могло да буде него борба за ослобођење наше земље од неприја теља свих врста, борба за социјалистичку заједнипуа,“ 4
Мома Марковић је затим говорио о окупаторским ме рама да се сузбије активност партијске организације у граду и да се спрече акције симпатизера и
родољуба, мада је све било узалуд,
„1
Када су 20. октобра једи нице Народноослободилачке војске и Црвене армије прешле преко савског моста, гонећи окупатора и ње гове слуге кроз Срем, наставио је Мома Марковић, 20.000 радника, студената и ђака ступило је у јединице Народноослободилачке војске. Београдски радници, интелигенција, студенти и ђаци, омладина и жене, родољуби и симпатизери, испољили су беспример ву храброст. Они нису чекали да им се слобода донесе, они су се за слободу борили и пружили снажан допринос победи народне
револуције.
Мома Марковић је затим рекао:
„Нама се често преба-
цује да потцењујемо улогу Црвене армије у ослобођењу _ Југославије и Београда баш због тога што објективно износимо улогу Црвене армије, али и наше Народноослободилачке војске. Никада ми, међутим, нисмо потцењивали улогу Црвене армије у коначном ослобођењу Југославије, а посебно у ослобођењу Београда. О томе смо говорили у свим приликама које су то захтевале. Ми смо и наредбу друга Тита поводом ослобођења Београда, где се истиче улога Црвене армије, у свим документи ма штампали и прештампа вали. Међутим, неки савре мени историчари Совјетског Савеза и земаља социјалистичког лагера, који су се по наруџбини реакти вирали у писању историје наше револуције, вероватно као њихов прилог овој јубиларној години, сматра ју да је објективна истина само истицати улогу Црвене армије и величати, на пример, улогу бугарске армије у ослобођењу Југосла вије, иако је бугарска армија до септембра 1944. године била окупатор Србије и Македоније“.
Преко 280.000 запослених радника у друштвеном сектору
_ На крају свог говора Мома Марковић је изнео податке о послератној изградњи нашег главног града.
„Седамнаест је година како Београђани уређују и изграђују свој град: 31.600 станова, 11 нових факултета, око 1.000 учиноница са кабинетима и радионицама за основне и стручне школе, 4.000 нових постеља у здравственим — установама, 2,5 милиона квадратних метара површине савремено изграђених саобраћајница, нова савремено опремљена предузећа, преко 280.000 запослених радника и службе ника само у друштвеном сектору итд. То су, између осталог, резултати овог седамнаестогодишњег напора.
„Али Београд има и својих проблема. То су проблеми града у успону, у брзом развитку. Треба још ста нова, школа, здравствених објеката, продавница, паркова, дечјих игралишта и Флбрика, превозних средстава, асфалтираних улица и биоскопских сала.
„Тај програм ће се брзом успешно с" остваривати, јер су за то створени сви предуслови. „Међутим, није све у материјалној снази. Нешто јаче од свега овога су нови односи међу људима'који
се развијају истакао је Мома Марковић. Радни људи Београда кроз своје органе друштвеног управљања воде политику свога града онако како њима одговара. Кроз органе радничког и друштвеног управљања десетине хиљада грађана Бе ограда решавају о повећању продуктивности у фабрикама, кроз кућне савете унапређују домове за становање, а управни одбори школа и здравствених установа брину о унапређењу и развитку просвете и здравства, „Настављајући своју борбу, сада У другим условима и могућностима — рекао је Мома Марковић, грађани Београда, организовани у Социјалистичком савезу радног народа и под руковод«“ ством Савеза комуниста Југославије, инспиришу сем даља стремљења, напођен успехе садашњим рез дз тима и великом револуцио“ нарном прошлошћу.
„Београд је данас заиста град свих народа Југославије — рекао је на крају Мома Марковић. Из њега зраче идеје братства и јединства, идеје прогреса, идеје међународне сарадњеи солидарности. Срце народа Југославије пулсирало је кроз Београд: и Трст и прво мајске прославе и топли и незаборавни дочеци друга Тита са пута мира, срдачни пријем гостију пријатељских земаља и допринос успеху Конференције ванблоковских земаља“. ;
После говора Моме Марковића Београдска филхар монија и. хорови Дома ЈНА и Радио-телевизије Београд извели су, под руководством диригента Живојина Здрав ковића, Бетовенову „девету симфонију“.
у. фонију ДР.
Положени венци на Спомен-гробље ослободиоцима Београда
Јуче после подне на Споменгробље — ослободиоцима Београда положили су вен“ це многе друштвене, поли“ тичке, и спортске организа“ ције, затим општине,“ градска предузећа, разне установе и друти.
Око 15.000 београдских пионира _ закитило је све гробове палих бораца 6у" кетима цвећа. Полагању 86" наца присуствовало је 59" лики број Беогрно и с. срама ја У рада Ини"
=
Подигнута опту-“ жница против кри“ ваца за железничку несрећу код Бешке |
Нови Сад, 1. оф Окружни јавни тужилац, У Новом Саду Анте ђћукићп Ди тао је оптужницу против ни твррице службеника мем це, чијим је немарним Реке 23. августа ове године КОЛ у лезничке станице Бешка зрокована тешка несрећа Х јој је погинуло 15 путнике, 57 лица теже или лакш ђено. 2 Пред Већем петорице ији 4 жног суда у Новом Саду вараће у првој половини плембра отправник ВОЗЕ железничкој станици . Михајло Јакшић, екретн на овој станици драгољу ој стић, машиновођа воза „вођа 252 Карло Силађи и Јн тот воза Ммлан Будима