Борба, 20. 10. 1961., стр. 6
Страна 6.
У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ
КИНОПРОЈЕКТОРИ БЕЗ ФИЛМОВА
Преко 200 кинопројектора и дијапројектора у
Београдским школама.
— Да ли се и наставни филм „комерцијализује“2 Радио Београд после 7 година укида емисију Радио-школе
емисије радио—школе. О овим проблемима је посебно било речи на седници Савета за просвету Народног одбора гра да.
У прошлој школској години на фФилмове Културног центра биле су претплаћене 74 београдске школе за 11.840 на ставних филмова. Број од 720 филмова са 2,089 копија, колико их сада има у Центру, већ сада је недовољан за кинопројекторе свих београдских школа. Због малог броја
Савремена настава се више не задовољава само цртежима на школској табли, моделима од картона и сликовницама. ПЏедагози кажу: чулом слуха и разумевањем, дакле, класичним методима наставе, ученици усвоје само 20 одсто изложених чињеница, док се
проценат усвојеног знања очигледном наставом пење на 70 одсто.
Пројекције наставних филмова. радио—емисије и разне демонстрације савременим у-
програм намењен ученицима основних школа. усклађен са њиховим наставним програмом. Емисије су представљале велику помоћ школама У актуелизирању наставе друшт вених наука и развијању слободних активности ученика. Како су ове емисије прихватане у школама најбоље пока зује чињеница да су београдске основне школе у ове сврхе користиле 242 радио—при-
јемника. 67 телевизора и 87 ра
чилима саставни су део савре|копираних трака и "тешкоћа мене методике васпитања и о- | око њиховог коришћења, набразовања. ставницима је често немогу-
Требало је много времена и НЕ уклопе у наставне новца да би београдске шко- | . ле прибавиле више од 50 ки-, Увођење савремених учила нопројектора. око 170 дијапро| у настави било је везано, појектора, 115 магнетофона, 140 ред осталог. и за тешкоће ру трамофона и преко 2.000 раз- | ковања апаратима. И поред них техничких инструмената|тога што је кроз семинаре о и апарата техничком усавршавању прок - . шло више од 3.000 наставни-
Па ипак. у ово школског го | ка, питање руковања кинопро дини коришћење ових настав.. -
о редстава до- | кторима још није решено, 8 о ав па отуда и приличан број ополаноје У, ' штећених филмова и пројекНн б . тора. На седниџи је предло-
едовољан орој жено увођење градског серви
. са који би за потребе школа филмова набављао стандардизована у-
Претплата код Културног |чила, вршио оправке и набав центра за изнајмљивање на- |Љао резервне делове и приставних филмова школама из |бор. Сервис би посебно преносила је прошле године|снимавао и умножавао ода-
18.000 динара тодишње; То је бране траке за школске магне
новап који су школе испла- ке.
ћивале углавном из дотација Савета за просвету. Ове јесе- |се комерцијализује — истакни претплата је порасла нај нуто је на седници. Нове це-
60.000 динара. Радио—Београд | не Културног центра оцењеје ових дана укинуо редовне |не су као неумерено високе, не нетЕНтЕ" | утолико пре што Кинотека о-
ду ни из далека не задовоља-
а потребе београдских шко-
ОПШТИНУ ПАЛИЛУЛУ ла; Поред осталих неизбеж-
; : је предложено и увођење ре-
Јуче је Милијан Неори- алнијих цена паушалних пре чић, председник Народног |тплата за краћи временски пе и Један од закључака седни-
општину Палилулу. Интере | це је да се при пројектовању сујући се за проблеме оп- |нових школских зграда предцију наставе и да се у учио-
се Задржао у разговору са|ницама и кабинетима уграђуНародног |ЈУ одговарајући уређаји за
|" _ ве институције по свом фонМИЛИЈАН НЕОРИЧИЋ ПОСЕТИО них компромиса. на седници одбора Београда, патио | риод. штине Милијан Неоричић виде и дворане за кинофиказамрачивање и остале потре-
представницима
одбора Палилуле преко два | бе кинофикације. часа. Затим је обишао Ин- У У
дустрију кугличних лежа-|У новој школској годија. текстилну фабрику „Беотрад“ и Ново насеље на Карабурми.
ни без радио-школе
Радио—Београд је седам
М. С.! година емитовао специјални
Наставни филм не сме да
Ученици основне школе „Жарко Зрењанин" за време пројекције наставног филма
(Снимио: Ј. МИШИЋ)
згласних станица. Па ипак, 0сновне школе су остале без својих омиљених емисија.
Кад је Радио—Београд већ био принуђен ла укине емиси је радио—школе. њихов недо статак био би делимично ублажен. речено је на седници Савета. ако би се школама до зволило благовремено пресни мавање на магнетофонске траке досад емитованих програма ових емисија.
А. ДРАГОЈЕВИЋ
. БОРБА
ПОСЛЕ РАСПИСИВАЊА КОНКУРСА ГРАДСКОГ СТАМБЕНОГ ФОНДА
ДОСАД ОДОБРЕНО МИЛИЧАРДУ ободом ложа „Да ла смо поли ми
ДИНАРА ЗА СТАНОВЕ
ЗА ИЗГРАДЊУ ПОРОДИЧНИХ ЗГРАДА, ПОДИЗАЊЕ
СТАМБЕНИХ БЛОКОВА И куПОВИНУ ГОТОВИХ
"СТАНОВА У ПЕРИОДУ 1962. — 1965. ПРЕДВИЂЕНО ЈЕ 17 МИЛИЈАРДИ ЗАЈМА
Од 1. ступио на снагу конкурс Град ског фонда за стамбену изградњу за давање зајмова у циљу изградње породичних зграда, стамбених блокова и куповину готових станова, па закључно са јучерашњим даном, одобрено је потражиоци ма зајма око милијарду динара. :
Највише интересената за куповину готових станова
Мпак, није стигло онолико пријава колико се очекивало. Јер, да би се добио зајам за подизање зграде или куповине стана у 1962. корисник је дужан да одмах уплати половину суме од вредности зграде или стана, а половину добија од Стамбеног фонда с тим што зајам може користити од 1. марта 1962, го дине и то у року од 12 месеци. Градски стамбени фонд за 1962—1965. годину предвидео је висину зајма од 17 милијарди динара. Од тога за изградњу станова У породичним зградама у току идуће четири године одређено је милијарду динара. Док је за 1962. годину стигло 26 пријава и уговорено 42 милиона динара зајма (од предвиђених 200) а за 1963. свега четири пријаве у вредности од седам милиона (од предвиђених 240), дотле се за 1964—1965. није нико пријавио. То се тумачи тиме што треба прикупити сву потребну техничку документаци ЈУ од општине. уплатити висо ку суму новца па тек онда добити зајам од Фонда за по дизање зграде. Ако се зајам жели добити за идућу годину треба одмах уплатити половину вредности стана, док се за 1963. и 1965. може уплаћивати у неколико рата.
За изградњу станова у стам беним блоковима за идуће че тири године предвиђено је две милијарде и 650 милиона динара. За 1962. годину ститло је седам пријава за потра жњу зајма у вредности од 227 милиона од предвиђених 600), за 1963. две потражње у виси-
октобра, откако јејни од 215 (предвиђено 750), у
1964. такође две потражње у висини од 143 (предвиђена ми лијарда) и за 1965. годину све га једна потражња у висини од 130 милиона (предвиђено милијарда и 300 милиона).
Највећа сума зајма одређена је за куповину готових станова — укупно 14 милијар ди за период од 1963. до 1965. године. Од тога за првих седам дана од дана ступања кон курса на снагу реализовано је за 1963. годину 666 милиона (предвиђено 3,5 милијарде), за 1964, око 135 (предвиђено 4,5 милијарде) и за 1965. око 140 милиона (предвиђено 6 милијарди) динара. Приватних лица пријавило се свега десетак, док су остали потражиоци зајма за куповину ста на привредне организације и установе.
Нестабилне цене станова
Ако се узме у обзир да је просечна вредност стана 4 милиона излази да је досад уговорено зајмова за изградњу или куповину око 600 станова. Али за купце тешкоће нису престале ни после куповине стана. Јер. цене станова сваке године скачу. На пример један корисник зајма купио је стан У вредности од четири милиона који ће добити 1963. године и уплатио је половину те суме а половину му је позајмио Фонд. А ко цена стана скочи на пет милиона власник мора сам да доплати насталу разлику. На ђено је и једно решење по коме власник за одговарајући новац може добити и мањи стан на предвиђеном месту или исти стан на другом удаљеном месту. У крајњем случају Фонд може и кориснику да исплати део разликеако овај добије мањи стан од уговореног.
И поред мањег броја пријављених него што се очекивало у Градском фонду за стамбену изградњу Београда верују да ће се износ целокупног зајма до краја године ипак реализовати.
Н. СТАНИШИЋ
Поеслаетичарнице ће опти уређеније
Новим прописима предвиђени услови под којима могу пословати
На заједничкој седници Градског већа и Већа произвођача Народног одбора града Београда усвојен је предлог Савета за народно здравље, санитарне инспекције и осталих заинтересованих одбора да се у току идуће године, готово све београдске посластичарнице преуреде ка ко би одговарале основним захтевима хигијене.
Нови прописи захтевају да свака посластичарница има радионицу, продавницу и помоћне просторије. Површина продавнице не сме бити мања од 20 квадратних метара. Радне просторије не смеју бити ниже од три метра. Поред ових просторија у састав сваке посластичарске радње улази магацин, гардероба и остале помоћне просторије.
Прописи одређују и како треба да буде унутрашње уређење сваке радње.
За излагање посластичарских производа у излозима морају бити обезбеђене заш-
Слободарском Београду
А кад кроз борбу, из ноћи Двадесети октобар свану, Застава слободе се вину На древном Калемегдану. Пролетери донеше слободу Граду на Дунаву и Сави И после крваве битке Београд победу слави!
Из овог последњег боја Заблиста слободан град, Крвљу се улице праше, Чистећи тирански траг.
А „Гробље ослободилаца“, Јајинци и Сајмиште
Многе туђинске хорде Хтедоше да те скрше, ·Ал' на бедему твоме Узалуд крв своју лише, Никада робов'о ниси. Упркос огња и мача! Твоји су синови храбро Хрлили на освајача!
И ко зна по који пут
За тебе крв се лије, Историја то само памти славне ти венце вије. Бунтовног душман те
памти,
Мој слободарски граде, За нашу слободу, за тебе Безброј жртава паде..
=
ПОВРАТАК ИЗ ГРАДА — нацртао Јојић Горда,
ученик основне школе „Петар Кочић“ у Бањалуци
„
Џамте и опомињу нас
На твоје славно поприште. Мишо Бољановић, ученик УП раз. осн. школе „Франце Прешерн“
ЗА РАЗМИШЉАЊЕ _
Један чвор раздваја ова | два кључа обележена са | Ди Б. Можете ли ове кљу' чеве да преместите али та| ко да не одвезујете канап.
ОДГОВОР
из | ЈУЧЕРАШЊЕГ
| БРОЈА
туоруРоР ово
~
посластичарске радње
титне витрине, а после првог октобра идуће године и уређаји за расхлађивање.
За свако лице запослено у посластичарској радњи власник мора обезбедити најмање три пара радних одела. Лице које ради на производњи сладоледа за време рада мора носити заштитну маску за уста и нос, а од идуће године једном месечно ићи на преглед.
Свакако да је доношење оваквих прописа врло корисно јер статистички подаци најбоље показују колико су они били. потребни. У Београду има 169 посластичарских радњи, од којих се 88 одсто налази у старим зградама зиданим пре 1939. године, без потребних уређаја. Тринаест одсто објеката нала
ИСПРАВКА
У извештају са заједничке седнице Градског синдикалног већа и Већа произвођача НО Београда, објављеном у „Борби“ од 18. октобра о.г. под насловом „Многи су пословали као лоши привредници“, рече-
2 2 ' мерц“
но је да највише месечно примање у предузећу „Интеркоизноси 103.690, а најниже 18.720 динара. Међутим, не ради се о предузећу „Интеркомерц“ него о предузећу „Интер експорт“, што овим исправљамо. из материјала о расподели личних доходака у спољнотрговинским предузећима се да је највише просечно месечно примање у предузећу „Интеркомерц“ 65.000, а најниже 14.500 динара.
види |
пе Али ма 1 зи се у „страћарама“ изграђеним од дасака, черпића и набоја. Само 40 одсто објеката располаже оставама за сировину и финалне производе, Одељење за прање посуђа постоји само у 28 одсто посластичарница. Точење напитака задовољава у 57 одсто објеката, у 28 одсто прање посуђа обавља се углавном хладном водом и без хемијских средстава.
љ. лЛ.
Македонски. пионири у Београду
У Београду већ неколико дана борави група пионира — представника свих основ них школа из Скопја. Македонски пионири учествују у походу „Трагом славних партизанских јединица кроз Србију“ и враћају посету коју су учинили њима београдски пионири почетком октобра.
Македонски пионири 60ораве у гостима код својих другова из школе „20. октобар“ и учествују у прослави годишњице ослобођења Београда.
Поред Београда, пионири из Скопја посетиће Титово Ужице, Чачак, Горњи Милановац и друга места.
; Но о:
„Лејланди“
5 Ху У 4 Прва партија нових аутобуса за градски саобраћај
у Београду
Прва партија дуго очеки-' Београду, тако да их сада
ваних аутобуса марке „леј.
ланд" за потребе градског саобраћаја најзад је стигла
у Београд. Од 100 аутобуса ове марке, који треба у главни град да стигну до краја ове године, овог пута је стигло девет. Један овакав аутобус још са Београдског сајма остао је У,
Градско сабраћајно предузеће има 10.
— У Ријеци се налазе четири аутобуса марке „лејланд“, који треба ових дана да пођу на пут за Београд, — рекао нам је синоћ 'Добривоје Иванчевић, дежурни диспечер ГСП-а.
ме ЗА
добри прибредници“
руже уредниче,
Под насловом „Да ла смо делила као добри привредналџа“, објавила је „Борба“ у броју 262 од 8. октобра не стране трећој чланак у којем је, у ступцу „фондови укорак с дохотком“, наведено: _ „Жељезничком транстпортном предузећу 9 Загребу лљични дохоци У трвољ полјгодилшту већи су за око 47 милиона динара него чисти приход“. На истој страни објављена је “ карикатура са текстом: „У загребачком ЖТП подељено је на личне дохотке ви"це него што износи чисти приход“ а испод карикатуре текст „Хоћемо ла тојести још коју локомотиву“.
Утравнц одбор овог тредузећа, на седници одржаној 10. октобра разматрао је ситуацију, изазвану томенатом карикатуром и, подацима о чланку, као % тоследице које би могле настати услед тога, па у циљу травилног обавештавања јавности о финансиј-
схом пословању ц расподе-
ла чистог прихода ЖТП Загреб мола да у вашем цењеном листи објавите следећу исправку:
Нажон подмирења свих 0обавеза трема друштву из дохотка тредузећа за прво толугодиште 1961. године издвојено је у фондове пре дузећа 45 милмона динара ч подмирени лични дохоци радника. Ови подаци могу се проверити како код ЖТП Загреб, тако ч код На родне банке, којој је тредат толугодишњи териодичнља обрачун. Висина месечнихг личних дотодажа по раднику у нашем тредузећу нижа је за 270 динара У тросеку од прошлогодилњег тросека за исти териод. Неће бити на одмет ако се каже да је распон личних доходака код овог тредузећа 1:5,78, при чему је најнижи личнљ доходак неквалификованог радника 15.841 динар.
При разматрању резултата пословања предузећа У заједници ЖТП Загреб у трвој половини ове године треба такође имати у виду да су трошкови пословања товећани за око 32 одсто. Ово повећање резултира из
повећаних трошкова инве-
стициомог одржавања 3а катитални _ ремонт пруга, хојц је у 1960. години теретио средства инвестиција. Исто тако, ове године КТП-а плаћају камате на тословнм фонд од 2 одсто, које у прошлој. години ниси тлаћаља. Повећани трошковх уследилм су због поскупљења материјала ц услуга, усљед повишења цена. Повишење тарифа није ступило на снагу, како се очекивало, 1. ТУ 1961. због чега нису могли да буду остварени ни већи приходи, а аналогно томе на већа средства за фондове. Упоређивање издатака за личне дохотке са резултатом тосљловања не може се вршитц због тога што је ово предузеће почело тословату, тек 1. јануара 1961.
Анализа пословања у тор“ вом полугодишту ове године железничких предузећа у Републици биља је разматрата заједно са одговарајућим органима Заједнице жељезничких тредузећа 19. 1Х 1961. године ц том прилиажом је између осталог указано на ћђотребу још бољег коршићења основних катамитета и предузимања одговарајућих мера. за снижење трошкова пословања.
Сматрамо да би одговара~
јућм органа који су обједи-.
њавала анализу пословања жељезнички предузећа, као привредне гране могли, ако не друго, а оно пре давања тподатака за јавност бар да се замнтересују код предузећа и њихових органа да ла одговарају стварности, да ли је исплаћено више личних доходака него што је. остварено чистог
· Саишни пропусти —
"љак — види се да се
прихода. Када би то било тачно ц када би ЖТП Загреб уистини тако послова ло, тада. одговарајућим оргамтма, који. би водила, такву политику, не би било места у предузећу. Захваљујемо уредништву што ће налш одговор објавити у листу ради травилног обавештавања јавности.
Председник Утравног одбора ЖТП Загреб · Ивањ ПЕРСУН
Директор ЖТП Загреб Рафаел ШНЕПЕРГЕР
Пошли смо трагом поменутог податка.
Прва верзија налази се У извештају потпредседника Централног већа СОЈ Мике Шпиљка — одакле смо и Узели податак — поднетом на седници председништва 5. октобра ове године, где дословно стоји: !
„Познат је случај ЖТИ-а у Загребу које је 472 милиона поделило више личних доходака него што има чистог прихода“. (Техничком грешком у стенограму замрљана је двојка, па је у нашем листу изишло 47 милиона). Из друге, пак, верзије којом се послужио друг Шпи-
овај податак не односи на Железничко транспортно џредузеће Загреб, већ на предузећа Заједнице железничко-транспортних предузећа — Загреб, значи не на једно већ на шест њих, у просеку. У извештају Централног одбора Син диката саобраћајних радника, поднетом на седници пред седништва 29. КХ ове године — речено је следеће:
„Интересантно је приметити да су предузећа ~ саставу Заједнице Југословенских же лезница Загреб издвојила 107 одсто средстава из дохотка
„за личне дохотке; издвојено је 472 мили пара више него што је ди отра јони доходак“, » отпредседник е одбора Синдиката "ара них радника друг Дупђев; вић показао нам је и др +: ментацију на основу које У; изведен овај закључак, 6 % ђујући се истовремено горњег податка који је = »оријентациона _ претпостај ка“, јер се право стање зна све док се не коначан обрачун. Из пера беле, коју је синдикату 4 ставила Заједница Југословеу ских железница, ВИДИ (бе шест загребачких предузећу имају негативни биланс Ффоп. дова за 472 милиона динара што би значило да су толу. ко поделила више него пи, им износи чисти приход, (ул. гред, ЖТП у Загребу бе спомиње као предузеће са пај. негативнијим билансом),
У Заједници Југословенскиу железница тврде да су це. менуте податке добили у Заједнице ЖТП у Загребу, у чему како веле имају напи. смено.
И најзад, ево и нове веђ. | зије коју износи ЖТП у 3. гребу и коју смо данас обја. вили.
Тако је овај непотпун у несигуран податак кружио од једне установе до друге све док није доспео у јаз. ност.
Слажемо се с мишљење ЖТП-а у Загребу да би «се приликом давања података за јавност — а не само јавност — морало водити ви-
ше рачуна о њиховој веродостојности, прилазити им с више одговорности. Уједно (е извињавамо Железвичко транспортном предузећу у Загребу што нисмо могли одмах да објавимо његову ис правку. јер смо морали да установимо одакле потичу по даци што, као што се вид, није било лако.
„Сшо педесет прабника на општуженичкој клупи“
Друже уредниче,
У валцем листу од 16. октобра у чланку под насловом „Сто педесет правника на оптуженичкој клупи“ љеђу именима и занимањи“ ма неких дужника Студент ског фонда наведено је да је дужник Живојин Кастратовић запослен у О-
кружном јавном тужила“
штву у Приштини. Међутим, он је тамо радио од октобра 1955. до октобра 1957. године, а тосле тога је отишао из службе јавног тужилаштва.
Јавном тужилаштву није било познато да је Кастратовић остао дужан Студент ском позајмном фонду, нити се њему ико обраћао са захтевом ради натлате дуга, Милош ЈОВАНОВИЋ,
јавна тужилац НРС
А дресаншт непознаш
Друже уреднмче,
Трећег октобра са Поште број 7 у Ријеци телеграфском утутницом послао сам "овац на одресу Верке Ђугумовић, Цара Душана 64 у Зељмуту. За ово сам платио 280 динара. Међутим, тошта уџ Земуну ме извештава да се прималац не налази на томенутој адреси, а жоја породица ту живи већ четири године и до сада су увек пошиљке редовно сти зале. У пошти Ријека рекл, су ми да. новац моги да примим назад жроз тричетири дана сем уплате за телеграфску упутницу жоју пошта задржава за свол труд.
Да ми породица не би остала без средстава за жживот био сам принуђен да обичном упутницом на чсту адресу поново пошаљем други новац. Истовремено сам послао и обично писмо у коме сам објаснио шта се догодило. Једанаестог октобра обавештен сам да но-
Белике последице
Друже увео
Школа „20. октобар“ У Космајској улици, само је једна од бројних савремено уређених просветних институција. Али, „ми“ не би била „ми“ кад не би учинули низ „ситниш троту“ста“ ц не знам по који пут дошла у сукоб са особином која се зове педантност, 1" И бали ови на изглед ситњи тротусти прете великим последицама. На пример: Никола Рајков, ученик шестог разреда ове школе је трећа жртва оваквид пропуста. Мала Никола се играо са својим вршњацима у 'шкољском дворишту % једног тренутка несмотрено четрчао на улицу заједно са своја два друга. Деца су њалетела на аутомобил. Једам је задобио тешку кон~
стузију, а други лакаце по-
вреде. Дакле, нико се није сетио да пред лету модерну мукољу постави и браник који би спречио малалцане да из дворишта директно чстрче на коловоз.
Срећом, деца су налетеа на тутничка кола са стране а не испред њих, Иначе ова несрећа је могла да буде далеко већа.
Као дугогодишњи службеник, Ретубличке комисије за ревизију програма инвестиционе изградње, у чуду се питам како су људи из комисије која је примила "полу могла да тређу преко ових „ситних“ тротиста. који изазивају нежељене последице.
Београд, 17. октобра
Милан ПЕТРОВИЋ Обиљићев венац бр. 24
вац тослат по телеграф.“ ској упутници могу трими“ ти назад 12. Х. Од куће су ма јавили да је новац, по“ слат обичном | упутницом стигао на време. Дакле, мо“ ја породица итак стануј на свом месту али све ут | жице не могу да је пронађу, Ријека, 17. октобра
Радован ЂУГУМОВЕЋ, катетан 1 класе“ В. П. 3450/19
Лоша реклама
Друже уредниче,
Дванаестог октобра 086 године у угоститељској рад њи број 3 предузећа „По“ тук“ у селу Каптол општи“ не Велика забрањена је продаја 60 сфлалца пива – процзвод „Ларуварске те варе“. У записнику стоји 0 је пиво мутно, да не од: | вара трописима о тродај _ животни намтрница.
Ово није једини случај да се обустави продаја до“ руварског пива које је +“ сто покварено. Таквих сл чајева било је вице, јер 97" риварска пивара пушта 15 тржиште лоше пиво које се брзо квари и потроше ма га нерадо пију, Не рет“ ко гости који траже пиво питају да ли је даруварско. Кад чуји да је замста д0р'" варско одлазе из угоститељ ске радње или траже друг пиће. У
То би требало да 6у% сигнаљ за колектив дару“ варске пиваре да о лош!“ појавама у свом предизећ" чцоведе више рачуна ИК лико желм. да потпуно У изгуби угљед на тросишту Иначе због оваквих створ“ у срезу Славонска Пожегг већ је изгубио потрошаче. А Славонска Пожега је метосредној близини даРУ варског среза, па према 17 ме и најповољнији КИ" пива,
У даруварском пив некад се може маћи #08 илу неки други предмет. ' то је резултат немарност“ Са разних страна упућиво" ча су упозорења дарувор : ској пивари али изгледа се то не узима у 0639Р роватно се полази 09 и рења да у сезони 19767 дана за време велике те тражење пива тржиште "
“ Ако "| же „све да трогуте · — ико овом колективу неко ти. мисли ом се вара, Јер : трошам може само једо"" да се превари.
Мислим да је реклама – „Даруварске варе“.
Велика, 19. октобре
Милан КРМПОТИ
директор угоститае предузећа „Па Велика
у 7"
ово 4997