Борба, 20. 10. 1961., стр. 7
о од
и ђе
а 4
Петак, 20. октобар 1961.
КУЛТУРНИ ЖИ
вот
Ђерђ фон Бекеши добитник Нобелове награде за медицину
Стокхолм, 19. октобра Овогодишња Нобелова награда из области физиологије и медицине додељена је данас Ђерђу фон Бекешију, професору Харвардског универзитета у САЛ. Нови нобеловац, који је специјалиста 3а болести уха. омогућио је својим радовима да се боље упозна понашање разних механи-
зама у вези са слухом. Бекеши, који је пореклом Мађар, примиће у децембру вовчану награду од 250 хи-
љада шведских круга. (Танјуг)
»Биберче« — преми-,
јера у позоришту »Бошко Буха«
Јубиларну недељу, у оквиру прославе десетогодишњице рада, дечје позориште „Бошко Буха“ из Београ да почиње сутра премијером бајке „Биберче“ Љубише Ђокића. Редитељ је Ми рослав Беловић, сценограф Петар Пашић, нацрт костима је дала Мира Глишића музику је компоновао Душан Митровић. У главним улогама наступају Оља Гра стић-Јелић, Михаило Фаркић, Добрила Матић, Вера Дедић, Слободав Колаковић, Драгољуб Петровић, Бранислав Крављанац, Сло бодан Слободановић, Бошко Стошић и Иван Манојловић. Седница председништва Синдиката радника уметности
и културе
На седници која ће се одржати 23. октобра у Загребу, председништво Централног одбора Синдиката радника уметности и културе Југославије позабавиће се стварањем фендова за културну делатност У комунама.
Две ликовне изложбе
У београдском Савременом позоришту
Уместо два — један репертоар
Репертоврских неуједначености у зградама на Црвеном крсту и на Теразијама. које су делом биле последица наслеђених уговорних обавеза бившег Београдског драмског позоришта и бивше Комедије, а делом резултат непостојања чвршћих репертоарских планова, у новој сезони биће, изгледа, знатно мање. Уместо две сцене које су у ствари представљале продужетак тен денција двају фузионисаних позоришних колектива, први пут ће се учинити смелији
Нушић је и ове године најпопуларнији аутор Савременог позоришта — два његова дела су на репертоару
Корак У правцу потпунијег дефинисања физиономије Савременог позоришта. Према репертоару за сезону 1961/62. који су саставили драматуршки одсек и уметничка дирекција, и смерницама лаљег уметничког деловања ова кућа би требало да. по своме карактеру буде велико 3абавно ревијално музичко позориште са програмима који би ишли од атрактивних
- у Београду Вечерас се у Београду отва рају две ликовне изложбе, У Талерији Дома Југословенске народне армије биће отворена трећа. свеармијска · ликовна изложба. посвећена двадесетогодишњици ЈНА. Централни одбор Савеза глувих Југо+славије ,организовао је у Уметничкој галерији Радничког универзитета „Ђуро Салај“ изложбу дела глувих сликара и вајара.
драма до сатира и естрада. Почев од ове године репертоари неће бити прављени за сваку од постојећих сцена већ ће се представе изводити било-на Црвеном крсту, било на Теразијама независно ол задатака који су до сада били намењени овим двема 1озорницама. Ово ће. како се очекује. представљати један ол путева консолидовања стања у Савременом позоришту које је. нарочито последњих месеци. било суочено са разним
Иво Андрић поново најозоиљнији кандидат за Носелову награлу
(Од сталног допмсника, „Борбе“) Париз, 19. октобра „Јутословен Иво Андрић је најозбиљнији с" кандидат за Нобелову награду“ — то је наслов чланка стокхолмског
дописника париског књижев-
Иво Андрић
ног листа „Фигаро литерер“ Кјела Стромберга. Али исто такво мишљење имају и мноте истакнуте француске књижевне личности. Претпрошле године Андрић
је био један од кандидата; прошле је био први фаворит, али је награду ипак добио француски песник Сен Џон Перс, за кога се залагао један од најистакнутијих чланова "жирија, Сен Џонов преводилац на шведски, бивши генерални секретар Уједињених нација Даг Хамаршелд. Ове године, тврди се у Стокхолму. све шансе су на "Андрићевој страни.
„Ако је прошле године конкуренција за Нобелову награду била врло отворена, ове године, пише стокхолмски дописник Стромберг у књижевном листу „Фигаро литерер“ — све прогнозе концентришу се на једно име, иако је поднессно око 50 кандидатура.
То .је име југословенског књижевника Иве Андрића,
Дописник Стромберг помиње као најозбиљније Андрићеве конкуренте Енглезе Грахама Грина и Лорен Дурела, Американца Мона Штајнбе-
ка, Немца Ериха Кестнера, Италијана Алберта Моравију и три Скандинавца, Данкињу Корен Бликсен-Финеке, Норвежанина Јохана Фалкбергета и Финца Веине Лина.
Одлука жирија о додељивању Нобелове награде за књижевност биће објављена у Стокхолму 26. октобра
Слободан ГЛУМАЦ
ФИЛМ
»Амбициозна«
Француски филм у режији Ива Алегреа, са Апдреом Паризи, Едмондом 0' Брајеном, Ричардом Беј схартом и Никол Берже у главним улогама.
Од првих тренутака сусрет с новим филмом Ива Алегреа („Охоли“ „Има места још за једног“) не обећава ништа добро: слабо режирана, инфериорно глумљена а понајгоре снимљена, његова прича савршен је пример конфузности и развучености. _ Мало проницљивији гледалап одмах схвата не само заплет. већ и смисао који он треба ла има: пропашће увек онај који. У реченом случају из амбициозности и жеље за угодношћу. материјалну · страну живота претпостави емотивној. Тако се дешава да једна жена спава са власником великих рудника фосфата на Тахитима. употребљавајући то последње срелство да га обмане
и преузме му једно од налазишта: пребацујући својој жени неверство. њеп се муж заљубљује у једну своју рођаку и хоће да оаскине брак;, његова амбициозна жена не попушта. јер би тиме изгубила рудник који доноси добре приходе (а који гласи на мужевљево име), те најмљује убицу који ће супруга послати на онај свет; у последњем часу. међутим. предомишља се. стиже на место злочина али је њев властити супруг последњим _ остацима снаге убија из ловачке пушке. Тако рудник остаје У власништво _ богатим роћђапима: и док бивши љубавник амби-
ви проблем“ Саше Петровића. Савремено позориште ће
проблемима уметничке и техничке природе, , Приликом формирања репертоара за нову сезону пошло се од тога да Савремено позориште треба у првом реду да гаји један лакши забавно-музички жанр За који су гледаоци показали и највише интересовања. После „Чвора“ и „Аутобиографије“. који су већ доживели премијерна извођења, ове године на сценама на Црвеном крсту и Теразијама биће изведена дела још _ неколико домаћих аутора. На репертоару се налази Нушићев „Ујеж“. „Потера“ Јанка Веселиновића и Илије Станојевића, затим „Вук Бубало“ Бранка Ћопића. „Каменко и Атомко“ Драгутина Добричанина и смешна опера „Мајстори су први људи“. Оквирним планом предвиђено је да се прикаже и драма Јована Максимовића „Случај за велику пороту“ која представља једно сценско виђење случаја Милене Шоле и Клебечка, „Тестерасти кровови“ Јована Милошевића, комедија „Сви свеци на гробљу“ Жике Живуловића Серафима, „Подвала за два цванцика“ Десе Глишић и Боде Марковића и „Нереши-
вероватно, прво у Европи. извести и једино драмско дело Ернеста Хемингвеја „Пета колона“. Од страних аутора У репертоару се налазе дела Гипсона, Бернарда Шоа, Берн штајна, Брехта. Жоржа Фејдоа и Фридриха Диренмата. Од јуче је у оквиру Савременог позоришта почела да. делује и нова сцена намењена средњошколској и студентЗамишљено ској омладини. је да она буде нека врста очигледне наставе за историју литературе и језика па
је према томе и израђен про-,
грам њеног деловања. Тако је јуче на сцени на – Теразијама изведен приказ поезије наших револуционарних песника, а припрема се концертно извођење старе српске књижевности. дела наших романтичара. оеалиста и друге сличне приредбе. Са овим програмима чланови Савременог позоришта гостоваће и у школама и међу студентском омладином.
Једном недељно Савремено позориште даваће хумористичко-ревијалне програме у великој сали. Дома синдиката. Прва пбиредба одржаће се 26. октобра под називом „Први фестивал неснимљеног филма“. Почетком новембра отвориће се и Сатирична спена која ће представљати неку врсту литерарног кабареа. Представе ове сцене одржаваће се у прво време сваке суботе у згради на Теразијама и почињаће увек у исто време. у 22.30 часова.
Позориште је почело и широку акцију на окупљању већег броја нових гледалаца. Са неким већим београлским
предузећима и школама склопљени су уговори о откупљивању _ извесног броја представа за које ће цена
Улазница бити знатно нижа од уобичајене. Осим тога. У току је и анкета којом треба да се добију мишљењр посетилаца У зградама на Џрве-
ном крсту и на. Теразијама о томе какве представе желе да гледају у овој кући. Сличне анкете позориште ће повремено спроводити У 5
целе сезоне. Ф, ПАШИЋ
циозне жене. у завршној! сцени филма. стоји прел спомен плочом у коју су уклесана имена несрећног брачног пара, оснивача рудника. Ив| Алегре покушава да протури и једну тмурну мисао о про-| лазности свега. На срећу. на
тој се умној рефлексији и филм завршава. , Претпоставља се да би
„Амбициозна“ морао бити комерцијални филм. на шта наводи и глумачка екипа врло познатих имена — Едмонд О' Брајен је добитник „Оскара“. јунак
Ричарл Вејсхарт Фе-
Сцена из Алегреовог
__БОРБА
"Новине на љубљанској телевизији | Повећање броја емисија и квалитетнији програм, уз веће | учествовање домаћих аутора
У новој јесенско-зимској програмској шеми РТВ Љубљане знатно је проширен обим радио-драмског репертоара. Предвиђене су три вр сте радио-драмских с емисија. Основу репертоара сачињавају · литерарне радиоигре, У овој сезони биће из ведено 24 таквих дела, чије ће премијере бити, као и досад, на првом програму уторком, а репризе недељом. Осим ових радио-драмских дела, суботом се у програм увршћују радио-комедије и детективске приче у наставцима. Трећа врста радиодрамских игара литерарнопрограматских текстова, појављиваће се повремено на другом програму.
Претежно дела домаћих аутора
Број дела домаћих аутора у овогодишњем репертоару је знатно повећан у односу на прошлу сезону. Овогодишња сезона отвара се извођењем радио-драме Матјажа Кмецла „Самоћа великог теа тра“, која је на конкурсу РТВ Љубљана награђена првом наградом. Од изворних дела словеначких аутора треба споменути и радио-игру „Слепи мишеви“ Мими Маленшкове, која психолошки разрађује последице по ремећеног кућног живота на осетљивог младића. Марјан Маринц дао је сатиру на комерцијалну „литературу“ под насловом „У канџама јед нооког гусара“, а Митја Мејак (који је на прошлогодиш њем конкурсу Југословенске радио-телевизије у Новом Саду награђен за своју адаптацију Цанкареве „Приче о Симону Сиротнику) при премио је у радиофонском облику новелу Цирила Космача „Балада о труби и облаку“. Од домаћих аутора на програму су такође и нека дела која су извођена на РТВ Београд и РТВ Загреб. Тако ће се у овој сезони емитовати „Ветровити путеви“ Јована Ћирилова, „Случај Михајла Заувека“ Јованке Јоргачевић. „Сахрана почиње обично поподне“ Ђорђа Лебовића и у кајкавштини писана радио-драма Станка Томшића „Ту сам. рекал ја Матко Зубек“. У припреми
Мотив Љубљане
су такође још нека дела до- |цуској. На програму је даље
маћих аутора.
Страна дела: савремена тематика
При избору страних аутора редакција радио-драме РТВ Љубљана оријентисала се на дела са савременом тематиком и радиофонски за нимљивим обликом. Тако је у програм сврстано дело мла дог енглеског драматичара Харолда Пинтера „У помоћ од куће“, и дело аустралијског аутора Џорџа Ф. Кера „Ићи ће већ“. Прво дело обрађује тему мајке. која спутава развој свог одраслог сина, третирајући га као дете. док је садржај другог дела прича о животу партизана-Аустралијанца који је у ра ту пао у окупираној Фран-
Вајзенборна, у којој је оцртан живот џез-певачице Били Холидеј. Млади драматичар Ролф Хонолд у својој драми „.. И сутра је читав свет наш“ приказује есесовце у једном концентра ционом логору. непосредно пред слом фашистичке Немачке и упоређује њихов садашњи живот. У програм су такође ушле две сатиричне приче Славомира Мрожека. фантастична комедија данског писца Карла Соје и Кинелтов „Један дан с Едвардом“. „Жарлемска балада“ МЕ
Забавне радио-драмске | серије
Успех забавних митованих у прошлој
серија, есезо- МУЗИКА
Први абонентски концерт Београдске филхармоније. Солиста Душан Трбојевић, диригент Живојин Здравковић. |; кај тама -
Трећа симфонија Миланачј Ристића доживела је своје прво јавно извођење у срећ ним околностима баш у дане када је награђена овогодишњом Октобарском наградом. Ово дело „октобарског садржаја“ представља зрелу резултанту стваралачког пута | композитора који је у фаза- | ма формирања доживљавао креаторски размах од екстремних струјања средњеевропске музике периода непосредно пред други светски рат до пута ка свом индиви дуалном језику и мишљењу. стилски и садржајно обележе
ном 'изразито реалистичким тенденцијама и остварењима. Богати послератни опус
Милана Ристића носи одлике његових стремљења и путева формирања убедљиво владање композиторском техником. са богатом применом слободне полифоније. примењивање концизних и прегледних облика и обрада националног мелоса, најчешће ослобођеног конкретних веза са народним изворима. Све ове одлике запажамо У његовим зрелим делима послератног периода: у Првој и
линијеве „Улице“ и низа других филмова. Андреа Паризи хероина Карнеових „Варалица“ — али он је само доказ више да лош филм не може бити и комерцијалан. ма каКква спољна средства звао У помоћ. Због тога је под великим знаком сумње „Македонијина“ одлука ла „Амбициозну“ донесе на наш репертоар — поготово У "ситуацији када пред дистрибуцијом стоји да бира међу врло познатим и свакако бољим делима,
филма „Амбициозна“
Е рис –
Т лећа симфонија
"Другој ском концерту, Свити ђокози, Седам багатела, симфонајским варијацијама. Бурлески, Концерту за камерни ор кестар. Кроз сва ова дела Ри стић је изградио посебан сим фонијски стил. Ристићев сим фонизам, изражен и кроз ово последње дело. кроз Трећу симфонију разликује се
од симфонијских схватања класичних узора. Његово схватање симфонизма поераста уобичајене формалне
шаблоне и приказује се кроз
' обраду низа садржаја и су-
коба који се спонтано одвијају као звучна представа композиторовог – доживљаја. Трећа симфонија — програм ски одређена. је целина коју сачињавају четири комплементарно развијене сцене; наслови ставова: Младост,. Немири, Окупација и Нови свет су само смернице које омотућавају слушаоцу да се приближи композитору да би поново. кроз његову музику доживео трептаје и градације његових успомена. Ова четири става су по везана тематским јединством које. базира на додекафонском мелодијском и акордном склопу. без потпадања под интелектуалне шаблоне додекафонске комбинаторике. Звук Ристићеве музике и у овом делу је снажан и сочан до опорости; оркестрација звучна. пу на занимљивих боја.
Душан Трбојевић је у свој репертоар уврстио још једно успело извођење, Хачату-
ТЕЛЕВИЗИЈА
просечним стварима. Драма „Инспектор је дошао“ је про сечна драма једног просечног британског писца, који је. како сам пише, оријентисан „немарксистички лево“. Са становишта тог свог политичког угла Пристли је на писао низ романа са наглашеном социјалном проблематиком сасвим у традицијама једне нације у којој је поникКла социологија. Откако је 1932. године написао драму „Опасна окука“ (која је пре неколико сезона приказана у Београдском драмском позоришту), Пристли се све више бави позориштем: пише низ драма, режира туђе драме и чак игра главну улогу у својој драми „Када се венчамо“. Изко у својим позоришним делима воли да користи теко вине пиранделовске слободне театарске форме, у својој основи Пристли је сентименталист дикенсовског кова и романтик који воли да разплиће и заплиће фабуле по ћудљивој игри пуког случаа. Ова хибридна није дала великог писпа. Пристлију недостаје и пиран
|
уметност |
Милана Рисшића
' симфонији,“ клавир- | ријанов концерт за клавир и
оркестар. И у овом делу Трбојевић је показао своје у“ бедљиве пијанистичке квали тете, студиозну техничку пре цизност и проживљену топли ну музичке поетике. У овом концерту Трбојевић није наглашавао познати опори звук Хачатуријанове музике. већ је више тежио да оствари из разе игриве концертантне мо торике бржих фрагмената, као и источњачку., флуидну рапсодичност лаганог става, што му је полазило за руком. Диригент Живојин Здравковић је уложио пуно напо-
ра и успео да протумачи Ри
стићево дело, а у Хачатуријановом концерту повезао је У једну целину солистички део са пратњом и тутњем ор кестра. Највећи домет Живојина Здравковића ове вечери било је извођење Фантастич-
не симфоније Хектора Берлиоза. Ово дело — обрада романтичног програма који
је аутор до појединости назначио у садожају и стилу ставља пред извођача веома тешке захтеве. Здравковић је са успехом остварио наив ну лирику, лепршаву разиграност, идилику пасторалног пејзажа и доживљаја, ви зију фантастичног сна и драматику подвучене, искрено проживљене трагике, све у бљеску и елеганцији Берлио зовог оркестарског звука, имајући при том у солистима и оркестру Београдске филхармоније спонтане сараднике. Д. С.
немачки |
| стичка | од седам епизода „Дозволите
| Александре Бекер. | Валтера | инспектора Брајна“ уводи се
(Снимио Слободан Петровић)
ни, подстакао је редакцију радио-драме РТВ Љубљане да и овој врсти дела посвети у овогодишњој сезони велику пажњу. Тако је у програм увршћена нова хумори детективска · серија
| — име ми је Кокс“ Ролфа и
Серијом Гертајса „Чворови у програм, кроз причање пен зионисаног инспектора који износи у 12 епизода своје поједине случајеве, једна врста тестова-загонетки. Износећи одређену ситуацију. ин спектор прекида причање и (слично као у емисији итали јанске телевизије „Ђало клуб“) тражи од слушалаца да реше постављени _ проблем. Серија Жака Переа „Каплар је увек баксуз“ и дело Џерома К. Џерома „Три човека у једном чамцу (а да о псу и не говоримо)“ употпуњује овај програм делима хумористичке литерату ре. Крајем сезоне предвиђена је још једна детективска прича Енглеза Франциса Дер бриџа. у
_ У другом програму РТВ Љубљана слушаоцима 'ће у наставцима бити приказано постхумно изишло дело Бер та Брехта „Разговори двају бегунаца“ и занимљива радио-итра Енглеза Адријана Рајса „Страсни мислилац“.
Т. ЂУРИНОВИЋ
ПРОСЛАВА 20. ОКТОБРА И 20-ТОДИШЊИЦЕ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ _
У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНЕ
ДВЕ ИЗЛОЖБЕ ИСТО РИЈСКИХ ДОНУМЕНАТА
Поводом прославе 20. октобра и 20-тодишњице народне револуције, јуче су. у Београду отворене две изложбе историјских с докумената из рата и послератне изградње,
Изложба у згради Историјског архива Београда, представља јединствену збирку успомена из злогласног логора на Бањици, у коме је од 1941. до 1944. године стрељано десетине хиљада родољуба.
На паноима ове богате изложбе приказани су оригинални уметнички предмети рађени од логорашке одеће, сламе, и хлеба. Потресни документи, поруке. записи, писма, цртежи и песме остављени су најчешће у последњим тренуцима живота које су затвореници провели у злогласном логору названом „кућа смрти“. |
Изложбу „Бањица“ свечано је отворио директор „Архива Београда Вељко Купрешанин. Отварању изложбе присуство вали су председник Главног одбора · Социјалистичког савеза Србије Душан Петровић, "потпредседник Народне скупштине Србије Воја Лековић, потпредседник Извршног 'већа Србије Спасенија Бабовић. секретар Градског комитета Савеза Комуниста Београда Милојко Друловић и други јавни и друштвени радници из Београда.
У Музеју Београда отворена је изложба „Плакат од 1941—1961“. Изложено је око 160 оригиналних плаката из доба окупације, народне револуције, послератне обнове | и изградње земље.
Изложбу је отворила Вера Ненадовић, управник Музеја града Београда. Отварању су присуствовали државни полсекретар за послове народне одбране генерал-пуковник Отмар Креачић, члан Извршног већа. Србије Драгослав Мутаповић, академик Вељко Петровић и друге истакнуте личности јавног и културног живота Београда.
А АД.
|
Француски књижевник Марк Бланкпен долази у Југославију
Истакнути француски књижевник Марк Бланкпен, гене рални секретар Француске алијансе у Паризу, боравиће у Југославији 15 дана као гост Друштва Југославија Француска. Он стиже у Београд 22. овог месеца, а затим ће посетити Нови Сад, Сара-
лево, Загреб и Љубљану. 'Током свог боравка одржаће неколико предавања. Марк
Бланкпен језа неколико својих дела добио књижевне награде. Године 1945. добио је награду Француске академи-
~ 6
је за дело „Усамљеник“.
Отворена изложоа „Други октосарски салон“
НАГРАДЕ ОКТОБАРСКЕ
ог САЛОНА ДОДЕЉЕНЕ
УМЕТНИЦИМА: МИЋИ ПОПОВИЋУ, СЛОБОДАНУ ПЕЈОВИЋУ, ЈОВАНУ КРАТОХВИЛУ И ВУКИЦИ ОБРАДОВИЋ
Јуче је У Изложбеном павиљону у Масариковој улици отворена изложба сликар ских. вајарских и графичких радова „Други октобарски са лон“. Изложба која представ ља преглед најзначајнијих до стигнућа У ли чџној уметности Србије отворена је у част Дана ослобођења нашег глав ног града.
Изложбу је отворио председник Удружења ликовних уметника Србије Зуко Џумхур, а затим је Гавро Алтман. уредник „Комуниста“ саопштио у име жирија имена лобитника награда овогодишњег „Октобарског салона“. Према одлуци жирија овогодишње награде,од 300.000 динара додељене су: за сликарство Мићи Поповићу. и
| Слободану Пелјовићу, за вајар
Џ.Б. Пристли: , „Инспектор је дошао“ __ (ТВ студио Љубљана)
Најтеже је изрицати суд о|деловска филозофија, и ди-
кенсовска гротеска. и дослед на непоштедност друштвеног критичара.
_ Фиктивни инспектор. који је спојио еве грехе једне гра' ђанске породице у једну лич ност, игра улогу тог великог случаја из Пристлијевог опуса. Сва остала фабула тече мирним токовима једне ибзеновске реалистичке драме, која је веома сродна јед-
ном просечном драмском писцу Голсвортију.
ЖЉубљанска телевизија при казала је Пристлијеву драму не само после низа југословенских позоришта, већ и по сле једног доброг филма на ту тему.
И поред солидне. режије Франца Јамника, и уздржано реалистичке игре познатих љубљанских глумаца, као што су Сава Северова. Фран це Пресетник. Владимир Скрбиншек, ова емисија није открила никакве нове вредности. нову област литературе, нови редитељски захват, нову тему или нови телевизијски подухват.
Јован ЋИРИЛОВ |
ство Јовану Кратохвилу и за графику Вукици Обрадовић.
На овогопишњем Октобарском салону коли обухвата 147 уља. четири таписерије.
31 графику и 43 скулптуре радове 11 уметника — заступљен је зећи број уметника млађе и средње генерације, 6
Свечаном отварању овоголишње изложбе присуствова ли су. порел осталих. Светозар Вукмановић. председник Централног већа савеза синдиката Југославије, Милош Минић, прелселник Извршног већа Србије. Ђурица Јојкић, тотпредседник Извршног већа Србије. Милијан Неоричић. предселник Народног од бора Београда, Милка Минић. председник Одбора за просвету Савезног већа Со везне народне скупштине. Станка Веселинов. председник Савета за културу Срби- | је и велики број културних и јавних радника, уметника и љубитељ“ ликовне уметности. У жирију за додељивање овогодишње награде на Друтом октобарском салону били
рановић. Миша Поповић, Јован Секулић. Љубица Сокић, Момчило Стефановић и др
Лазар Трифуновић. АД.
Двестохиљада посетилаца на приредбама Холарчевог народног универзитета
На данашњој скупштини | Савета Коларчевог народног универзитета. која пада У време годишњице смрти Илије Милосављевића-Коларца, оснивача задужбине из које је израсла ова установа сумирани су и једногодишњи резултати и разматрани планови и програми рада за ову сезону.
У свој годишњи биланс, ова културна институција уписује 64 национална и интернационална концерта којима је присуствовало | 43.094 слушалаца. На Коларчевом народном универзитету одржано је током школске 1960/61, године 16.375 слушалаца и око 800 суствовало 440.780 посетилаца.
Прошле школске године одр жана су 142 предавања 38 16.375 слушапаца и око 800 представа играног филма. У исто време вроз школе страних језика прошло је 3.257 слушалаца.
А. Д.
Вивијан Романс у позоришту! Вивијан Романс, једна од највећих филмских звезда че трдесетих година овог века појавила се недавно у позоришту француског града Ди жола. Некада веома популар Ној глумици, улога у комеди ји „Кокоов глас“ " Марсела Алшара била је први контакт са позоришним даскама. Ви: вијан Романс је пре рата остварила запажене улоте у Дививијеовом филму „Лепа екила“ у коме је наступила са Жаном Габеном, затим У | „Шуританцу“ _ филму Џефа | Мисоа. у Гансовом делу „Сле
су Гавро Алтман, Бошко Ка-
па венера“ м другим филмовима. Е У
ТЕ ||
та
Таи
1 #
а Рој
, 4 у
|