Борба, 09. 12. 1962., стр. 3
|
. децембар 1962.
|
ЕН А ве Ги
ЛЕАРНА ИСТРАЖИ
__БОРБА__
родеља па =—=—-т А |
ВАЊА __
ИНТЕРВЈУ »БОРБИ« ПРЕДСЕДНИКА САВЕЗНЕ. КОМИСИЈЕ ЗА НУКЛЕАРНУ ЕНЕРГИЈУ АВДЕ ХУМА
— Шта по Вашем мишљењу треба посебно истаћи ме ђу резултатима истражива'чвог рада у области нуклеарне енергије у нашој зем-
љиг
— Област нуклеарне енер гије је сложена и састављена од разнородних делатности, па је доста тешко изнети исцрпније резултате у свим њеним подручјима. Због тога ћемо истаћи само неке битније резултате досадашњег рада.
"Мислим да најпре треба поменути основна истражи вања. Бројан истраживачки и руководећи научни кадар у нашим лаборатори јама,“ користећи изграђену материјалну базу, врши са времена истраживања која у неким пољима представљају врхунска достигнућа науке у нашој земљи а која су запажена по квали тету радова и у свету. Бише десетина оригиналних радова које су објавили на ши истраживачи из области нуклеарне физике нај боља су слика постигнутих резултата. Исто тако, мислим да је потребно свака ко посебно истаћи резулта те који су постигнути У радиобиологији и који, пре ма мишљењу многих стра них чаучника, представља ју значајне успехе, Ако овоме додамо све оно што је остварено у области нуклеарне електронике и хе мије, што, такође, говори
Т = достигнућима на
е науке, онда У сваком чају истраживачки рад "који се одвијао у нуклеар тим институтима представ за нас, за нашу науку, вашу привреду велики резултат. _ Убеђен сам да није потребно посебно исти цати значај физике, хемије биологије и електронике у стварању научног, од носно у крајњој линији при вредног потенцијала земље, Истраживачке машине које смо изградили сами или у сарадњи са иностран ством, као што су нуклеарни реактори, циклотрон и други акцелератори, и НИЗ сложених апаратура и инструмената, представљају по својој сложености и друтим особинама висок ни во у техничком погледу. Ла бораторија за високу активност, која је делом пре неколико дана пуштена У потон, баш је пример у ко јој су мери наши стручња ЦИ овладали специфичном техником.
Технологија уранијумаи других нуклеарних сирови на, као и њихова проспек= ција, геологија и истражиВање, области су где су се ти стручњаци оспособи Ли за самосталан рад У Земљи. Данас наши стручЊаци из се области с успе Хом ттуају помоћ неким
Пре краћег времена пуштен је у рад циклотрон. То је још једна моћна нуклеарна машина која ће корисно послужити џ даљем истраживачком раду на пољу нуклеарне енергије. Поред реактора велике снаге, акцелератора, циклотрона и других машина, поред многобројних института у којима се проучава атомско језгро, његово радиоактивно, физичко и хемијско дејство, наша гемља је добила и низ других инструмената који ће већ солидно изграђеном стричном кадру послужити ва даљи развој ове научне области.
Редакција „Борбе“ обратила се председнику Савезне комисије ва нуклеерну енергију Авди Хуми са молбом да одговори на неколико питања о постигнутим резултатима односно новим путевима џу развоју нуклеарне енер-
зије код нас.
о
нашим пријатељским држа вама које раде или су почеле са припремама истраживачких радова.
Свакако треба истаћи и резултате рада које остварују наши стручњаци на производњи и примени изотопа у медицини, индустрији и пољопривреди.
У раду на нуклеарној енергији постепено се повећава број специјализованих стручњака који владају нуклеарном техником “ вези са енергетским постројењима. Исто тако расте број
стручњака који су у нукле |
арним _ лабораторијама и
рудницима уранијума орга | низовали заштиту од штет
ног деловања јонвизујућих зрачења.
Све су то резултати на линији изградње стручног кадра новог за нашу земљу. што, такође, треба под вући при одговору на ваште питање.
Није случајно што смо, госорећи о значајним успе сима нишег рада у области нуклеарне енергије, истакли пре свега постигнуте резултате у изградњи научног и стручног кадра, јер је то овде битно и као услов, као полазна позици ја, и као основна могућвост за даљи успешан рад, као, уосталом, и код свих других истраживачких или техничких или технолошких делатности. О пређеном путу и квалитету ре зултата који су постигнути у овој области најбоље говори чињеница да данас наши истакнути физичари, биолози, хемичари, електро ничари, геолози, реакторски стручњаци и друти иду као експерти Међународне агенције за атомску енергију, или на основу билатералних споразума наше земље са другима, у многе земље у циљу помоћи на изградњи кадрова и ствара њу материјалне базе у обла сти пуклеарне енергије.
Међутим, не треба потце њивати ни извесне позитивне утицаје на досадашње наше резултате које је донела наша међународна сарадња на овоме пољу. Многи наши млади стручњаци вршили су специјализацију и допуну својих знања на штколама и инсти
тутима ван наше земље и тамо стицали допунска зна ња преко Међународне агентмје за атомску енерги ју или на основу међудржавних. споразума. Нарочито је то било значајно У периоду када смо почели да изграђујемо материјалне основе за темељитији истраживачки рад у нашој
земљи.
Авдо Хумо
Данас је већ могуће говорити да смо прешли У фазу рада, када наше. установе могу да раде на крупнијим као и на сложе нијим проблемима и то про блемима; дугорочније оријентације развоја нуклеарне енергије у земљи. А тај прелазак омогућен је напо рима наших стручњака у области нуклеарне енергије, резултатима које су они до сада постигли, квалитетом и бројношћу кадра ко ји се формирао и мотућношћу да се постигнути резултати у светским размерама проверавају и даље развијају на изграђеној тех стичкој основи у нашим ин ститутима у које је година
ма мета заједница улага--
ла и тиме омогућила да се створи солидна база истра живачког рада нуклеарне енергије.
— Како гледате на улогу нуклеарних института у даљем истраживачком паду и да ли очекујете веће ангажовање институција ван ВУ клеарне енергијет
И
— У почетку рада на овом подручју било је неизбежно да се развију мно ге нове струке и научне дисциплине и то на прилично широком фронту. Због недостатка таквих де латности ван нуклеарних института, наметала се потреба да се многе дисциглине развију у нуклеарним институтима, да се оспособе кадрови и да наши нуклеарни институти У првој фази буду расадник кадра и за друге институте и установе. Показало се да је тај пут био добар и да је он дао брзо резултате. Данас имамо и у другим истраживачким устано вама и привредним органи зацијама кадрове који су штоловани и оспособљени за рад у нуклеарним институтима. У интересу даљег развоја нуклеарних наука и ну клеарне енергије потребно је усмерити основне снаге на кључне задатке. Лабораторије у нашим инсти-
ционалнију експлоатацију наших техничких потенци јала путем поделе рада и међусобне координације. При таквом процесу наме
ће се све више потреба.
обједињавања и координације у раду и са другим истраживачким институци јама у земљи. Такав процес неизбежно поставља захтеве за нека даља проштирења делатности на извесним подручјима и за складнији бржи развој неких дисциплина са којима је повезан и условљен даљи развој нуклеарне енергије. у
То преношење брите и на друге организације, овде на првом месту мислим на индустријске и електро привредне, али исто тако и на неке истраживачке и стручне, не треба посматра ти са формалног становиштта. "Оно пре свега има своје оправдање у чињени ци да је досадашњи развој наметнуо потребу непосред нијег повезивања и заједничког сагледавања свих заинтересованих организација, које могу да раде на томе пољу а од којих зависи развој нуклеарне енер гије. Само на тај начин
тудима већ се специјатизи | рају -на: ужа подручја и ра,
можемо очекивати још динамичнији даљи развој и бољу примену свих достигнућа у нашој пракси. Током ове године вршене су и припреме у циљу 60ље расподеле задатака и ефикаснијег координирања снага које решавају задат ке нашег Перспективног плана у области нуклеарне енергије. Ускоро се у овом правцу очекују и одговара јуће одлуке.
— Који су по Вашем мишљењу остварени значајни резултати и шта се даље предвиђа у области нуклеарних сировина, пројектова њу енергетских с реактора, освајању реакторских материјала и горивних елемената Да ли се при овоме сагледавају нови путеви у об ласти нуклеарне енергије
— Како је мало пре речено, наши научници данас могу да следе развој у све ту и да га примењују за наше сопствене потребе, а својим оригиналним радовима да доприносе даљем развоју појединих научних подручја. Сада можемо далеко боље да сагледамо и оценимо наше потребе аи наше реалне могућности У погледу коришћења нукле арне енергијс 1 да тако од редимо правац даљег кретања, што за сваку националну нуклеарну комиси ју представља најважнији задатак. Тако нам, на при мер, остварени успеси у геолошким истраживањима залиха уранијумских руда у нашој земљи значе један од битних уопов: „за развој нуклеарне: енер же што већ досадашњи резултати истражних радова и радови на преради нуклеарних сировина говоре да се можемо ослонити на соп ствену сировинску базу. Из грађено је експериментално индустријско постројење за производњу концентрата ур“тијума, у лабораторијским размерама освојена је технологија производње металног уранијума, ради се на проблемима израде горивних елемената за нуклеарне електране, а технолошка истраживања усмерена су на решавање проблема производње неких специјалних материјала. У нуклеарним институтима и даље се усавршава ју методи мерења и испити вања особина реакторских материјала и параметара за пројектовање и грађење реакторских постројења и проучавају се промене материјала које настају под утицајем нуклеарних радијација, итд.
У неким пројектантским и индустријским организацијама већ постоје групе инжењера који раде на при премама за пројектовање нуклеарних електрана. Из
вршене су студије и предпројекти неких типова е-
је. уговора и финансијске пар тиципације потпомаже рад на нуклеарној науци и тех ници и у другим: истражи вачким центрима и индустријским. лабораторијама.
Не запостављају се чи истраживања на пољу нових идеја за производњу енергије, за освајање нових особина и компонената реактора, на праћењу и студији нових појава и нових процеса. У овај рад за сада не можемо улагати велика средства, већ покуштавамо да потпомагањем теоретског рада и путем лабораторијских истраживања пратимо развој у све ту и тако постепно ствара мо кадар стручњака који ће представљати базу за замашнији рад у време ка да то буде потребно и могуће. — Нашој јавности је добро позната значајна улога Савезне комисије за нуклеарну енергију у досадашњем раду; у вези с тим какво мишљење имате о улози наше индустрије и електропривреде У следећем пе риодуг
— Оно што смо рекли за област истраживања, наравно, важи и за подручје енергетике. Поменули смо неке наше резултате истра живачког и развојног рада на том подручју. Баш због тих остварених резултата сазрели су услови да 6е у заједници са индустријом и електропривредом брже пређе на решавање нуклеарне енергетике. Врше се припреме за реализа цију дугорочног плана У овој области. Први циљ, ка ко вам је познато представ ља изградња нуклеарне електране. То је сложен и крупан задатак „те се као очигледан услов намеће да се у том послу обједине на ше националне снаге. даљем процесу овог развоја, због високог научнег и техничког нивоа који је остварен у нуклеарним институцијама, Нуклеарна ко мисија остаје и даље важан Фактор али њена функција у извесној мери данас постаје друкчија. У рад на изградњи нуклеарне електране треба да се постепено све више укључују наша индубтрија и електропривреда, а нуклеарни институти својим истражи вачким радом треба да уско сарађују на припремама и њеној изградњи. Досада, скоро искључиво се тим задатком бавила Савезна нуклеарна комисија или институти који стоје под њеном контролом. Дакле, заинтересоване органи зације као што су пројектантске, индустријске, елек тропривредне, треба да се у сарадњи са нуклеарним институтима · оспособе за преузимање низа задатака везаних за пројектовање, производњу опреме и изградњу нуклеарне електра не. Дугорочним плановима и заједничким програмима убрзаће се процес специјализације нуклеарних института с једне стране, а индустријских и пројектантских организација, истраживачких лабораторија и саме индустрије, с дру ге стране. У том смислу тре ба сагледати потребу распо
деле задатака, начин обезбеђења материјалних сред става и предвидети организационе мере за реализацију тог крупног и значајног залалтка,
ренин и
нуклеарну енергију путем |
Нуклеарни реактор у Винчи
— На крају бих Бас замолио да нешто кажете и о подручјима на којима код нав примена нуклеарних зрачења већ ланас постиже непосредну корист.
— Ви свакако мислите на штироке могућности практичне примене радиоактивних изотопа у пољопривре ди, медицини, индустрији и техници уопште. У примени те врсте код нас су постигнути лепи успеси. Радисактивни изотопи сеу многим нашим фабрикама, пољопривредним _институцијама и здравственима ус тановама све више користе у практичне сврхе. Производња највећег дела ових изотопа се врши у институту „Борис Кидрич“ у Вин чи. У сарадњи са нуклеар-
ним институтима, домаћа,
индустрија је такође освојила и производњу стандардне опреме и инструмен тације за практичну примену изотопа. Кроз специјалистичке курсеве организоване од стране Савезне комисије за нуклеарну енер гију дају се допунска знања и нашим инжењерима, лекарима и другим стручњацима за руковање радиоактивним материјалима и примену изотопа. Кроз ове курсеве прошло је већ неколико стотина стручњака који су оспособљени за рад у својим предузећима и установама. На овај начин створени су и даље ће се стварати услови за ширу примену изотопа код нас.
По нашем мишљењу, баш због постигнутих крупних резултата код нас и у свету. треба у далеко већој мери применити изотопе тамо где су економске и технич ке предности очигледне, 60рећи се против појава недовољног разумевања и извесног отпора у примени ових савремених достигнућа. Наша предузећа треба-
ло (би да уложе још више напора и да још више користе савремена
доститнућа користећи куства у свету и
исна- Страва 5
ших нуклеарних института. И то би био један од путева за свестранију сарадњу индустрије и нуклеарних института, што представља један од услова за индустријску _ производњу високок квалитета, за осва јање нових производа, нових технолошких процеса и за постизање веће продук тивности рада. У том погле ду сматрам да резултати 0остварени у нуклеарним институтима нису у довољној мери искоришћени у индустрији. За то не сноси искључиву одговорност индуУ стрија, него и наши институти који се нису поставили тако да њихов рад буде више повезан са нашом при вредом и њеним потребама. 'Убеђен сам да ће се у даљем раду уз обостране #а»поре учинити више'за корисну примену "зрачењасу нашој привреди и здравству и другим областима.“
Међутим, ове могућности сарадње између института и привреде треба посматра ти не само кроз примену изотопа и зрачења, него и далеко шире. Уопште говорећи, данас је у нашим нуклеарним институтима ство рен такав истраживачки потенцијал, како у областима фундаменталних истраживања, тако и области практичних примева. да се поставља као нужан услов. као · непосредна _ потреба у циљу правилног узраста тих установа и њихове пра вилне оријентације ла се што више ти институти вежу за практична решавања — јасно на свим оним тачкама где они то могу — са нашом индустријом. Додуије, тај процес је почео али
њега још више треба да подупру не само људи из института него и наши про јектанти. истраживачи и други стручњаци из привредних организација. Уз |
дејство свих фактора моћи ће се потпуније и рационал није користити капацитети нуклеарних института који
нису мали. В. Петровић
5
МИ ЕЈ
ВИКТОР ВАЛИЧ
СТЕВЧЕ — РУДОЛФ Ддимовски НАЈХОЛД
Идуће године очекује се у тргоВини знатно већи промет од овоголишњег, пошто се планира пораст производње и у индустрији и у поЉопривреди. Међутим, ла ли трговиНа, оваква каква је данас. са слабом техничком и материјалном базом и са оскудним обртним средствима. може ла иде у корак са растућом производњом7 с 5 томе шта спутава трговину да беџ естраније ангажује у повећању 50 ета разговарали смо са Виктопаде плиректором „Модне
Кае "У Љубљани и председником 15 = за трговину Савезне привредпп реве. Рудолфом Најхолдом, врзећа ПЕН ЗЕК директора преду-
ка Ши у Загребу. и Стевчом
„Карао ИМ директором _ предузећа
Н роман“ у Скопју. па Стање малопродајних да је п а трговине је данас такво 5“ пи ње да ли ће се моћи кроз Ми ан тротурити више робе. ну, већ Пе нормалну трговирочито велику гужву која на| лолази ло изражаја уочи пра-
ЗАШТО
зника и повећаних куповина. Због то га сматрам да уз планирано повећање промета У идућој години треба обавезно предвидети и одређена средства за инвестиције У малопролајне
капацитете. — Тачно је ла су „врата“ трго-
вине постала тесна. Али, зар је једини излаз У новим _ улатањима7 Где су лруги савремени и разноврспи облици продаје, где боља организапија посла м ралног времена —_ Управо због тога што су фондови трговине минимални (према деветомесечним обрачунима види села су фондови за око 40—50 одсто нижи
од остварених
шле године), чине на све могуће начине
се покушаји да се повећају про-
ни капа – Димовски: Логично је да трговина треба да прими све произведене
и да их пласира на одређеПИ А да ли она то чини! Не. Није довољно пратити само шта се збива у градовима. Трговина на селу у многим крајевима земље скоро и не постоји. У Македонији. Црној Гори, у Босни и Херцеговини. на пример., и нема одтоварајућих продавница, магацинског простора. опреме.
у истом периоду про- |
ТРГОВИНА. ЗАОСТАЈЕ,
Зато је и погрешно посматрати развој трговине само кроз град.
_ — Шта предлажетет
— Излаз је у томе да јача тргој винска предузећа отварају продавнице не само у градовима него и У селима. Оне би могле сасвим рентабилно да послују.
— Па зашто то не чинет
— Зато што сама трговинска предузећа. без помоћи комуне, не могу" да се упусте у такве издатке. А пошто се од комуне тражи да обезбеди средства и за здравство. и за просвету итд. трговина је обично на последњем месту.
Друго је питање шта остаје трговини за проширење капацитета кад подмири све обавезе према друштву. Могли сте чути пре неки дан на Управном одбору Савета за трговину да су сви били јединствени у оцени дејства административног одређивања маржи. Није то лако када се т1корећи једна цела привредна грана ограничава у пословању. не упуштачући се у исто време и у спољне фак торе. Подаци показују да су од свих трошкова тргов највећи они.који се издају за камате на кредите и ПТТ услуге. док тек на треће место полази платни фонд! ј
Најхолд: Поред трошкова пословања о којима је говорио друг Димовски. _ најважнију ·калкулативну ставку у продајној цени на мало
представља општински порез на промет, Из материјала који је био достављен члановима Управног одбора Савета за трговину произилази да
- на"име општинског пореза на промет
за девет месеци ове године трговинске организације треба да уплате 3,5 одсто оствареног промета или 25,03 одсто остварене разлике у цени. ( „Због тога ће бити потребно да се за идућу годину поново размотри и питање општинског малопродајног промета и маржи,
Валич: Административно одређивање маржи имало је одређену улогу и, ако ништа друто, помогло да се стварно види који све фактори утичу на повећање цена. Ја мислим да мере предузете за стабилизацију тржишта нису имале за пиљ да назадујемо са модернизацијом трговине а још мање да смањујемо њен културни ниво. Трговина се за ово време уздржала многих трошкова који су. иначе, неминовни. Али, идуће године проблем ће бити још већи ако се неке ствари не измене.
— Какви су изгледи за кредитирање трговине%
Најхолд: Почетком ове године ситуација са кредитима за трговину била је сасвим незадовољавајућа. Кредити су давани са роком отплате на месец-два, тако да 'нико није могао да води неку дугорочнију политику снабдевања. ' ,
" Валич: Предложили смо да сетехника кредитирања упрости, олакша _ и надам се да ћемо у томе успети. Не тражимо од заједнице нова сред-
——————
ства, нити не знам какве олакшице, већ да се „краткорочни кредити“ за које дајемо високе камате претворе у редовна обртна средства. Могу. наиме, да тврдим да поједина предузећа ове године нису имала толико проблема око самих кредита колико — око неизвесности да ли ће им тај кредит бити наплаћен у предвиђеном року или много раније.
бвим не желим ла критикујем све комуналне банке. јер има и таквих које су показале разумевање пре ма захтевима тржишта. У Љубљани и у ширем подручју Словеније банке су отворено тражиле ла сарађују са предузећима.
Ја бих још нешто рекао о капацитетима трговине. Смањење фондова (до чега ће. вероватно, доћи и У идућој години) не пружа нам гаранцију да ћемо инвестиционом политиком остварити препоруку и резолуцију Савезне народне скупштине о даљем развоју трговине, пошто су ова средства толико мала. раштркана, да не може бити ни говора о предузимењу неких већих подухвата. И оно мало средстава којима су располагале поједине комуне — употребљено је за задовољење локалних потреба. Да ли сте уопште чули. да је нека комуна ставила на располагање средства, макар у виду кредита, неким предузећима ван њене територије7 Тога до данас није било.
Димовски: С једне стране то је и логично.
Валич: Да, с једне стране. Али зар тиме не дајемо подстрека локал. ном монополизму и зар не потхрању-
ои о =
јемо развој класичне трговине Рас= парчавањем _ средстава добијамо, у ствари, опет малу, уситњену трговину, Такав начин продаје не одговара ни производњи, јер потрошач није у.. стању да сагледа могућности цело-. купне производње и асортимана ро- , ба. Да бисмо се лакше разумели, ево ·' примера: „Вартекс“ има све услове“ да својом конфекцијом освоји југо=" словенско тржиште. Међутим. његова се роба не вили, пошто се не осе~ > ћа У малим поодавницама. ~
Ако бисмо желели да имамо добру конфекцијску трговину, онда би требало да имамо робну кућу а У; њој — читав један спрат само са мушким панталонама, на пример.
Ето, ја мислим да је наш заједнички задатак, и трговине и инду-. стрије. да тражимо смелија и ефикаснија решења. Поменуо сам малопре само конфекцију. мада има низ производних грана где би нерешена питања требало овако решавати. Али то захтева постојање предузећа које неће познавати границе комуне, па ни републике. Оно мора бити општетугословенско, снажно, са јаким фондовима, кадровима. продајном и на-
| | || | |
бавном мрежом. Једино у таквим у-
словима добићемо организацију која ће бити У стању да пласира одређену робу. А то ће омогућити произволњи и јаснију перспективу, и одзеђе-
ни програм рада Р . па самим ту рава реализацију. по
Наташа Ђурић |