Борба, 25. 10. 1963., стр. 1
_БРОЈ 295
етак, 25. октобар 1963.
_____БЕОГРАД
___ уређује редакцијски колегијум __ Главни и одговорни уредник | тек: Лазар Мојсов
Лист излази сваког дана
пи
|
бпални предстађник СА Ду
_ прашње,
__ИЗЊУЈОРКА У
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ
БО
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПРЕДСЕДНИН ТИТО ДАНАС ОДЛАЗИ ЈУГОСЛАВИЈУ
Уједињен ;
| 1 им нацијама А · Сл приредио кокшел у част југослођенског п нИЈ длај Стиђенсон прир“ 'обенског председника пи члаанођа њетође'
— У шф , ; | шоку јучерашње дана председник Тишо аримпио
бише пстакнушитг личности
седник Тито и Јованка Броз са члановима југословенске колоније у САД
___Њујорк, 24. октобра Па (Танјуг)
Теле вишедневног борав (једињеним Америч-, жавама председник
меедник СФРЈ, Јосип Тито примио је данас
оментатора Дрју Пирзатим сталног пред"Кипра у УН Зезидиса. То су биле посете у оквиру давег програма боравка едника Тита у Њујор-
овом програму, едседник Тито ће током на примити министра иотраних послова Либерик Рудолфа Тринса и стал» представника Марока у
„Председник Тито ће тако| имити групу југослоих исељеника из Пити Њујорка, укључуЈАН и чланове Комитета за помоћ Скопју. ће председник М черати са групом Уедни личности из Њу:
Уаовор са- угледним Амеанцима. Амерички пред„Зник у Уједињеним науђа Адлај Стивенсон 4 Ио је синоћ коктелпр Е ја је протекла У Ујатељској атмосфери. 1е ве од два часа непо„'ДНО се разговарало о штиша скали питања од опа "интереса као и о тема· посебно интересују
Хлатералне сарадње.
__М КРАЉУ му седник Републике Јо Пецо 3 Тито упутио је од Поруке председнику па ке Народне Демо-
4 Републике Бен Беуд 'Фаљу Марока Хаса-
Ју И А у словенски амбасадори
а иру и Рабату, Нијаз Пра Ић и Драгољуб Пе па РУучили су прекју а Кетове ових порука Кај чика Тита. Мр а се сазнаје, у овим | изражава се, по“ Ме „лог, жеља ·Југосла Мм 74 Мирољубиво решеа Злжирско-мароканског |__ 1ог спора.
Ц пе дник Лопез МаМу Захвалио председћу Титу на честиткм у реедник Републике Јо Педра 3 Тито примио је од | Пи Аника Сједињених Јута Мексика Адолфа КМ 3 атеоса телеграм, __ УУ захваљује на че-
4 к
о:
о проблемима |. "| вић, генер
__ ПРЕДСЕДНИК ТИТО УПУТИО ПРУНЕ ПРЕДСЕДНИНУ
на
У пријатном расположе-
њу присутни Американци, међу којима је било угледних људи из разних друштвених области, са задовољством су поменули и своје лепе успомене које су им остале из посета Југославији. Бивши амерички прего-
варач о разоружању, репу-
бликанац Артур Дин, рекао је да је далматинска обала најлешша на свету. Сви су се сагласили да је Дубровник нешто јединствено на свету.
Председник Прве нацио-
налне банке Њујорка Џорџ Мур је рекао да је сада на њему ред да пође у Југославију. чим нађе времена да пође у Европу.
што ће он учинити
У току разговора дотакну те су политичке, економске и културне теме, политика Кенедијеве администрације, перспективе новог курса от вореног Московским уговором ·0 забрани нуклеарних проба под водом, У ваздуху и атмосфери. Без обзира на страначку припадност, америчке личности су се сагласиле са подршком овом кур су. Током разговора било је речи и о-лаљим могућности ма међусобне трговинске ра змене и уопште; економске сарадње између Југославије и САД.
(Ови разговори су се протегли до касно У ноћ.
гости Адлаја Стивенсона, са југословенске стране, би ли су председник Тито, његова супруга Јованка Броз, потпредседник Савезне СКУ пштине Мијалко Тодоровић, државни секретар за иностране послове Коча Попоални секретар Пре
БЕЛИ ХАСАНУ |
ститки упућеној по националног празника
сика.
Председник Тито примио амбасадора
Беловског
Њујорк, 2%. октобра “= (Танјут)
председник СФР Јуре вије Јосип Броз Тито Ба мио је данас.У Њујорку !
а У гословенског амбасалоси, Канади Димче Белов
а не
Потпредседник ке Александар примио је од Републике
му
ћеном по саучешћу упу 0 Ми атастрофе изазван
водо на Куби.
ураганом
дседника Републике Богдан Црнобрња, шеф југословен ске делегације на заседању Генералне екупштине Влалимир Поповић, стални пред
ставник Југославије У УН.
Мишо Павићевић и генерал-пуковник Иван Рукави на.
Са америчке стране били су чланови америчке мисије при УН Франсис Плимптон, Чарлс Јост и Вилијам Атвуд, бивши амерички амбасадор у Београду Џорџ Кенан, члан Конгреса Маилард, бивши амерички преговарач о разоружању Артур Дин, председник Прве националне банке Њујорка Џорџ Мур, директор „Њујорк тајмса“ Артур Оке Сулцбергер, представник Корнинг грес компаније Ар тур ЖХјутон, уредник часописа „Форињ аферс“ Хамилтон Фиш Армстронг, уредник „Херперс магазина“ Џон Фишер, и други.
У току јучерашњег дана председник Тито је имао за нимљив сусрет са представницима америчке компаније „Монитор“, познате у САД по производњи плоча. Ова компанија досад је про извела дванаест плоча југословенске народне музике, чиме је допринела њеном популарисању у Америци. Председник компаније госпођа Рози Рабин и потпредседник Мајкел Стилмен, упознали су председни ка Тита са радом компаније и напорима да америчком музичком тржишту дају и југословенску музику.
Председник Тито похвално се изразио о напорима и успесима ове компаније.
тедеронени РАЗГОВОР
ПРЕДСЕДНИНА ТИТА И НЕНЕДИЈА
Председник Републике путује бродом до Саутемптона у Британији, а одатле авионом џ земљу
(од сталног дотпмасникжа, „Борбе")
Њујорк, 24. октобра
Данас после подне око 5,30 часова председник Џон Кенеди позвао је телефонски из Беле куће Председника Југославије и интересовао се за његово здравствено стање, зажелевши му угодно путовање на повратку у Југославију. Са своје стране 1угословенски Председник се најсрдачније захвалио на овој пажњи и на гостопримству указаном му за време посете Сје дињеним Државама.
Сазнаје се да је ова телефонска конверзација између два председника в0ђена у веома срдачном и пријатељском тону, што уве ћава општи утисак да неки инциденти који су се десили за време боравка југословенског госта у ЊУЈОТ ку. нису ниуком случају по кварили срдачну атмосферу и веома повољне утиске које су оба! лржавника понели из свог сусрета.
Југословенски Председник одлази сутра из Њујор ка у Југославију. бродом холандско-америчких лиши ја „Ротердам“ У 12 часова
по њујоршком времену. Пре двиђа се да ће председник Тито после пристајања У Саутемптону продужити пут за домовину авионом. Ноћас се међутим сазнаје да постоје врло велики изгледи да У Саутемптону инеком оближњем мес“
ли У ту дође до сусрета између југословенског Председни-
ка и новог министра спољних послова Велике Британије Ричарда Батлера. Сугестија ла британски министар спољних послоза буде примљен од прелселни ка 'Тита, за време његовог
кратког задржавања У Са~темптону. лошла је. ин се сазнаје, из Лондона
представља једну. од прах акција Новог шефа сФфрори! офиса. Према овим сугестијама председника Тита би | такође поздравио и предф“ тавник краљице Елизабете П. Данашњи л Тито провео
ан председник је У примању
страних дипломата и пред“ ставника америчкот јавног
живота. југословенских исе
љеника и. увече. имао вечеру са "представницима аме-
ричке пословне заједнице, у току које се највећи лео ко нверзације водио о проблемима билатералне и међуна родне трговине,
Ж. МИЛИЋ
Председник Тито. примио пуковника Невелефа
Њујорк, 24. октобра
(Танјуг)
Председник Републике Ти то примио је данас пуковника Невелефа са супругом. Пуковник Невелеф био је у Југославији у саставу америчке војне мисије за вре ме другог светског рата. За време разговора обновљене су успомене из времена рата. Невелеф је предао председнику Титу фотографије америчких авијатичара које су Тугословен ски партизани,и народ ослободили из непријатељских руку.
Венац Председника Тита положен на гроб Франклина и Елеоноре
Рузвелт
Њујорк, 24. октобра Југословенски амбасадор У САД Вељко Мићуновић положио је ланас венац председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованке на гроб Франклина Д. Рузвелта и Елеоноре Ру звелт у Хајд парку.
Организација америч-
ких жена приредила ручак у част Јованке Броз Њујорк, 24. октобра
Супруга председника Тита, Јованка Броз, била је данас гост на ручку који је у њену част приредио Извршни комитет Савета Ортанизације америчких жеаа, Ова Организација броји преко четири милиона чланица и обједињује већи број женских и хуманитарних организација, За време ручка. који је протекао у срдачној атмосфери, представнице Организације упознале су Јован ку Броз са активностима же неких друштава. У току раз говора Јованка Броз говорила је о улози Тугословенских жена у току рата и по слератној изградњи земље.
мм
| ЈУБИЛАРНА СНУПШТИНА СТАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАДОВА
| РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ У СВЕ ВЕЋОЈ МЕРИ
БА_
Први број „Борбе“ органа Комунистичке пар тије Југославије изишао је у Загребу 19. фебру-
ара 1922. годите, 13. јануара 1929, године забрањена је даље излажење редакције осуђени су ма затвор и робију. У народноослободилачком рату „Борба" поново излази и то: у Ужицу ол 19, октобра до 27. новембра 1941. и у Принићу од 4. октобра 1942. до 21. фебруара 1943. Ол 15 повембра 1944. голине „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу Од #. јуна 199, године „Борба“ је оргап Сопијалистичког савеза ралног народа Југославије, Указом Предселника Републике ол 18. фебруара
„Борбе“ ва чланови
1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за нарол са златном звездом.
_ ЗАВИСИ Од СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ
Уводну реч о усавршавању система финансирања стамбење изградње и коришћења станова поднео Милијан Неоричић. — О десетогодишњици Сталне конференције говорио Већеслав Хољевац. Скупштини присуство вао Едвард Кардељ
„
Загреб, 24. октобра
Четрнаеста скупштина Сталне конференције градова, која је истовремено и јубиларна јер обележава де-
Милијан Неоричић,
ске скупштине Љубљане. Скупштину је отворио Пе ро _Пиркер, председник Градске скупштине Загреба, поздравивши у име гра- | да домаћина председника | Кардеља, Ивана Крајачића, Милоша Минића, Мому
Марковића, Лидију Шент- | јурц, Мику Шпиљка, МаАн- ријана. Цветковића,
—
туна Бибера, Трајчета Грујоског, Милутина Балтића, Ђурицу Јојкића и друге го сте. .
Пиркер је затим поздравио представнике Градског савеза Будимпеште, Савеза градова Грчке, Националне лиге демократских општина Италије, Градског совјета Москве, Централног одбора Задружног савеза за стамбену изградњу Пољске, Градског савета Прага, Савеза градова СР Немачке, Градског савета Софије и Организације аустријских градова.
Сви делегати и гости минутом ћутања одали су пошту жртвама скопске катастрофе. .
" Пошто је Већеслав Хоље вац говорио о десетогодишњици Сталне. конференције (у коју је данас учлањен 231 југословенски _ град), Скупштина је усвојила амблем Сталне конференције и донела одлуку о оснивању фонда за изградњу згра де Градске скупштине Скоп ја. Скупштина је, истовремено, позвала и остале југословенске општине које нису чланице Сталне конференције, да помогну ову акцију.
У име југословенских гра дова Већеслав Хољевац се захвалио председнику Кардељу на помоћи коју је пру жао овој организацији и предао му албум фотогра-
о
=
Марко Булц, нови председних Сталне конференције градова,
сетогодишњицу постојања организације југословенских градова, почела је данас у великој дворани Студентског центра у Загребу у присуству председника Савезне скуп штине Едварда Кардеља, преко 670 делегата и броја гостију из земље и иностранства.
О јубилеју Сталне конференције говорио је њен досадашњи председник Већеслав Хољевац, а увод у дебату о централној теми Скупштине — усавршавању система финансирања стамбене изградње и коришћења станова — дао је председник Градске скупштине Београда
већег
За новог председника Сталне конференције градова Скупштина је изабрала Марка Булца, председника Сре-
фија бо досадашњој активно сти Сталне конференције. Делегати градова изабрали су затим ново Председништво Сталне конференци је у које су ушли: Милијан Неоричић (Београд), Перо Пиркер (Загреб), Бранко Микулић (Сарајево), Благоје Попов (Скопје), Алексан
Гости. и. делегати на јубиларној скупштини Сталне конференције
лес), Шефкет Куносић (Ту- | зличитих по квалитету и по
зла), Милорад Поповић (Ба њалука), Стјепан Рајковић (Славонски Брод), Тима Вр башки (Нови Сад), Муста-, фа Османагић (Косовска Митровица), Ратко Митић (Ниш) и Миладин Шакић. За новог председника Стал не конференције – изабран је Марко Булц, председник Среске скупштине Љубљане, а за потпредседника инж. _ Анте Божиновић, председник Општинске скуп штине Дубровника. Председник Градске скупштине Скопја Благоје Попов захвалио се југословенским градовима на изразима братске солидарности и помоћи у изградњи порушеног града. Пошто је Милијан Неоричић дао уводно ијлагање на тему „Усавршавање система у области стамбене изградње и коришћења станова“, Скуп штину су поздравили представници страних делегација
дар Радевић (Титоград), Ан из Италије, Совјетског Саветун Видулић (Пула), Петар | за, Грчке. и Пољске, изразив-
Антонијевић (Титово. Ужи-
це), Маријан Учкар, (Цеље), | размене искустава с југосло- |
Стојче Иванов (Титов Ве-
|
ши жељу за даље проширење сарадње, пријатељства и
венским градовима.
УВОДНА РЕЧ МИЛИЈАНА НЕОРИЧИЋА
— Уважавајући условљеност стандарда становања са економским могућностима земље, сасвим је сигурно да данас има доста разлога да се у нашим условима стамбеној изградњи приступи на нов начин, рекао је у почетку излагања Милијан Неоричић. Брз индустријски развој досад је у градовима стварао многобројне стамбене тешкоће. Сада се пак, већ може рећи да даљи развој индустрије и привреде у целини у све већој мери зависи од стамбене изградње. Отуда поред осталих разлога, и потиче захтев представника гра дова да се за стамбену изградњу у следећим годинама одвајају већа средства.
Значајан предуслов за ква-“ литетно нови приступ стамбеној изградњи свакако је способност произвођача да обим стамбене изградње повећају до нивоа који би сам по себи стварао услове за размах нове технологије и репродуковао још напредније односе у области грађевинар ства, индустрије грађевинског материјала и других прбизводних делатности везаних за производњу станова — рекао је Неоричић. Посебан је проблем брзина, односно спорост грађења. Код нас сегра ди много спорије него што је то нормално. Још је горе то што_ се станови споро дају на коришћење и што се произвођачи станова не могу снабдевати обртним средстви ма у нормалним циклусима,
Произвођачи станова, у пр. вом реду грађевинска предузећа и индустрија грађевилског материјала, морају бити стављени у положај да се специјализацијом много брже оспособљавају за изград-
њу. двоструко већег броја
станова у следећим
ма. Било би врло погрешно одвајати већа средства за кредитирање стамбене из-
градње уколико се упоредо с | тим не остваре услови да про |
извођачи станова могу да утроше повећани обим сред“ става, а да при том не подигну цене.
Говорећи о ангажовању личних средстава у стамбеној изградњи, Неоричић је истакао да је наисправнији онај пут који трошкове станова-
ња везује за личне дохотке. |
Неопходно је стога градити
гтодина- |
| говарати његовим
величини, како би свако могао да нађе стан који ће одматеријал ним могућностима. Систем финансирања стамбене изградње и стана мора да буде постављен тако да стимулира веће „ангажовање личних средстава, али увођење мера које стимулирају веће коришћење личних средстава мора. да буде поступно и У складу с привредним крета-
њима, односно кретањима ли чних доходака. Било је предлога — а у
пракси је већ потврђена њи хова оправданост и умешност — да се створи такав
| систем финансирања стамбе-
не изградње у коме би се кре
дити одобравали аутоматски свим корисницима који испуњавају, унапред одређене
услове. Међутим, то би за»тевало знатно повећање уку · пне масе друштвених кредита за стамбену изградњу, а то је, бар засад, још неизводљиво, У основном реферату припремљеном за ову скупштину предложено је да се из укупне масе средстава за стам бену изградњу издвоји део који би се наменио лицима У радном односу, и то кредитирањем на основу унапред утврђених процената сопстве ног учешћа. Други корисни-
ци зајмова и даље би, конкурсом, обезбеђивали _средства за куповину станова. Ра зумљиво, ово решење не може да буде трајно и оно је, у ствари, одраз тренутних ма теријалних могућности наше зајсднице.
Пошто су станарине један од веома значајних фактора за правилно регулисање односа у области стамбене изградње треба их постепено повећавати. У реферату, међутим, нема конкретних пре“ длога о начину регулисања станарина. То је и разумљиво, јер'се од представника градова у овом тренутку мо-
же очекивати да укажу само на тешкоће око станари| на, а ствар је детаљнијих студија и прорачуна када ће се и како ће се приступити њиховом решавању. Јасно је само једно: садашње различите станар за исте станове доведе су до низа нсгативних последица.
Неоричић је говорио и о слабом одржавању становам истакао да би предлог, изнст у основном реферату, за ства рање пословних организација за газдовање стамбеним фондом у општини, које би радиле као комуналне при вредне организације, биле прихватљиво решење које би требало усвојити и даље развијати. Да бисмо могли да остваримо предвиђену масовну прзизводњу станова, неопходпо је и неодложно да се реши систем кредитирања , комуналне привреде, То је наро= чито актуелно данас када се припрема удвостручење оби-
више категорија станова ра- | ма стамбене изградње.
Већеслав Хољевац предаје председнику Кардељу албум фотографија о досадашњој активности Сталне конференције -
– ОПШТЕЈУГОСАОВЕНСКИ ОБАНК МЕЂУГРАДСКЕ САРААЊЕ
Говорећи о 10-тодишњој активности Сталне конференци је. Већеслав Хољевац је рекао да је она настала у периоду све ширег преношења права и дужности на наролне одборе и друге самоуправ не органе У општинама. развивши се касније У специфичан општејугословенски 06лик међуградске саралње.
Стална конференција је сарађивала' и са савезним лржавним и лругим органима У припремању; и изради многих законских прописа и сличних аката. који се односе на општине, срезове и самоуправ-
не организалије. Ова саралња била је нарочито интензивна кал се радило о утвођивању политике и регулисању изразито комуналних питања лруштвеног живота.
На тај начин. нагласио је Хољевац, Стална конференција је постала запажен тумач и заступних интереса сво јих чланова У току ствабања.
изграђивања и усавршавања | председник
непосредног и потпунијег са-
гледавања _ потреба и жеља општина и гоадова. Конференција је развила и многе
међународне везе које су омогућиле међусобно упознава ње локалне самоуправе и раз вијање пријатељских односа.
Проширењем и изналажењем нових облика активности — завошмио је лосалашњи Веђеслап Хоље-
нашег комуналног система. у |вац — треба очекивати пл ће чему је дала значајан лопои~ | корист ол постојања и пала нос, Једна ол формш рада — Сталне конференције убуту-
консултативни састанци савезних и општинских функци онера, пружала је могућност
ће за њене чланое бити још већа. (Наставак на 4. страни)
,