Борба, 25. 10. 1963., стр. 14
ЦРН “> _"__|—“— 7
Нуи
1
в ;
ц бг
РЕМЕ УЧЕ:
учлане у италијанску организацију.
Температуре јуче
Сплит,
У 13 часова
Променљиво облачно
У целој нашој земљи јуче је било променљиво облачно, а у Војводини, Србији и Македонији местимично је падала слаба киша,
ВРЕМЕ ДАНАС: Местимично _ слаба киша
Прогноза времена за Југославију за 25 октобар Претежно облачно са местимичном слабом кишом задржаће се у источној Босни, јужној Србији и Македонији. На Приморју ведро са буром. У осталим крајевима земље мало до знатно облачно,
Прогноза времена за Београд и околину за 25. октобар: Мало до умерено облачно,
1941: Око 2.500
ђака средњих школа де-
монстрирало
је против
покушаја да се насилно омладинску фашистичку
Црна Гора, 1941: У духу закључака савето-
родноослободилачких Боку. За команданта Главног штаИван Милутиновић, члан Политбирооа ЦК КИЈ и члан Врховног штаба. Недана после формирања Главни штаб је уногорском народу позивајући
рну Гору и 1 постављен је
колико упутио проглас цт | га да свом жестином
х
се
у ",
п Б
ПЕТ
| 4.00
| -в.00 8.02 810 | 8:00 | 9,10
10,00 10.05 10.08
| 10.30 10.40 11.00 11.30 12.00 12.02 12.10
12.30 12.40
13.00 13.05 13.15 13.30
14,00 14.02 14.05 14.30
14.40
14.577 15.00 15.15
16,00 16.02 16,30 17.00
17.15
17.30
18.00 18.902
1810
18.210 19.00
19.30 20:00 21,00 21.05 21.25
22.00 22,15 22.45
24.090
12.00 2,03 1210 1245
13,15 13.270 14.00 14,30 1449 15.00
револуционарни
стима
Немачке и
јлогласна
итета
увјету. који је по
револуционарних и на фронту.
Београд, отписао споразум еоградског
са
Берлин, 15: Италије
10 потпис
„навениња оуаниљиннаним
ак, 25 Х 1963, ГОД. — в.д Јутарњи програм ВЕСТИ
Осврти
Популарни концерт из наших научних институцјја
Из класичних и савремених опера ВЕСТИ
Да вас подсетимо Едвард Елгар: Песме из циклуса Слике мора
Радио вам одговара песме на народне теме
Радио-школа — Учимо француски Концертна лака музика ВЕСТИ Музички интермецо извештај о водоста ЊУ
Емисија за најмлађе Војводина у песми и игри — Студио Нови Сад
ВЕСТИ
Из рада ОУН
Масовне песме Забављају вас соли« сти и ансамбли Радио-телевизије Љубљана ВЕСТИ
Неколико минута 0... Оркестарска музика Ми и млади — Књи та У слободним часовима (п емисија)
Мала продавница плоча
Да вас подсетимо Новости дана Четрдесет пет безбрижних минута ВЕСТИ
Говоримо о филму Привредни журнал Данас у нашој земљи Руске народне песме и игре изводе со листи и ансамбли хо ра Пјатницког
Ново. актуелно и занимљиво — забавна музика
ВЕСТИ
Догађај о коме се го вори -
Из оперске литературе Истина и легенда Вечерња ревија жеља ЛНЕВНИК
По вашем избору ВЕСТИ
Репортажа
Дела великих мајстора Вести и метеоролошки извештај Забавни оркестар РТ Зегреб
Наш фолклор — истарска народна музика , ВЕСТИ у Студио модерне лите ратуре
Музика нашег премена — фрагменти из опере „Црне маске" Марија Когаја ВЕСТИ
П ПРОГРАМ !
ВЕСТИ
Програм за данас Из наших студија Са свих страна —
Песме и игре разних
народа
Три пута љубав Виртуозни концерт Мелодије и ритам У неколико речи Са фестивала
Прочитаћемо заједно
пашалука мешовитој српско-турској 1 признат за врховног кнеза Србије.
вања у Столицама основан је Главни штаб на-
партизанских одреда за
настави започету борбу. Русија, 1927: По директиви Централног ко
Бољшевичке партиј комитет
гао штаб устанка. По угледу ва Петроград приступило се формирању војнокомитета и
е основан је Војно-
при петроградском
по осталим ме-
1915: Кнез Милош Обреновић је. |
новим турским везиром
фон
1515
15.30
16.00 16,10 16.20
16,40 17.30
17,45 18.860
Марашли
Али-тоишом 0
управи, Милош ја
: Министри иностраних послова
Рибентроп и гроф
али су споразум којим је створена ипшистичка „осовина Рим—Берлин“.
" апрапорнинининивичономиннмнниннаннннним
Свира Холивудски
симфонијски оркестар | Водимо васју далеки свет
Музички интермецо „За мало...“
Шест песама из шест република
За одмор и разоноду Хроника главног гра
да
Балетске сцене музика У предвечерје СУБОТА, 26. Х 1963. ГОД.
4.00
8.00) 8.02
8.12
.00 10
са
10.00 10.05 10.08 10,30 10.40
11.00
1145
— 8.00 Јутарњи програм ВЕСТИ
из славних дана НОБ
Александар Тлазу-
нов Стењка Разин симфонијска поема Изводи Симфонијски оркестар Романске Швајцарске, дири- | тент Ернест Ансерме Забавне мелодије Речи о Његошу
Из класичне литературе ВЕСТИ да вас подсетимо Народне песме и игре из Далмације и Македоније
Вечна младост песама Двадесет минута са Едуардом Сађилом Популарна радио-иг
гра — Лаза Лазаревић:; Вертер“. Премијера. Џорџ Гершвин;: Рап-
содија у плавом. Изводе Рајмонд /Левен тал, клавир и Метро политен симфонијски оркестар
ВЕСТИ
ПЕТАК, 25. Х 1963. ГОД.
18.00 Вести — студио За-
18.05 Дизниленд: „Народи и земље“ — студио Ђеоград
" 19,00 Београдска хроника
19.30
20.00 20.45
— студио Београд Камерна музичка сцена РТБ: „Одблесци на води“ — студио Беотрад.
тв дневник — сту дио Београд
„Буди на градилиш ту иу школској клу пи“, емисија студија Сарајево студио Загреб
Сан Ремо У — Евровизија Вести — студио Затреб Цириху
аниз ининиишианивинасланишиатниханпинааиизинаннивилкнЕ
. а . . · в = . . 1 . . . · · “ . · . . в · = = · . = = · = = · в = “ в « в · = · · · “ = = . . . · . « “ . в . · · . . “ . . . = . · · « . . “ . . . = . “ . . “ С “ . = = = . к . = « “ “ = “ = п = м · в · = н за = · “ · = . = · = " = в = “ “= · | = .
|
Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „
Пошто је отворио кутију шибица, извадио палидрв-. це, пацијент са лакоћом припаљује цигарету,
2 ~ 2:
лопта,
Преимућство електронске
23
Хватање ваљка
Могућношћу покретања, сваког прста посебно и комбинованим радњама целе шаке може се хватати и
ттаке очигледно је и при писању: позиција шаке не заклања поглед на, папир.
указује на друге предности: може је, на пример, хватати дршка и носити кофер.
Екипу аутора електронске шаке састављају стручњаци из разних области: електроничари, лекари, биолози,
исте функције као нормална“,
У подухвату су учествовали: универзитетски трофесор др Рајко Томовић, др Бошко Зотовић, директор и др Петар Аресина, сарадник Завода за ортопедску тротетику Србије, Миодраг Ракић, доцент Електротегничког факултета у Београду ч сарадници Итститута, Михајло Пупин, др Добросав Димић,
Др Рајко Томовић: „Наша, је тежња, била да електронска шака" обавља
Захваљујући примени осетљивих елемената, шака се аутоматски прилагођава површини и облику предмета.
-ЛЕКТРОНСНА ШАНА НА ИСПИТУ —
Новинар Бошко Чолак-Аттић из агенције Танјуг који јетре. неколико година у несрећном случају изгубио обе руке, демонстрирао је јуче 9 Београду својим југословенским но страним колегама одлике електронске тротезе шаке коју је тосле вилцегодишљњег рада остварила у Институту за аутоматику % телекомуникаљшије „Михајло Пупин“ у Београду, а у сарадњ са. Заводом за ортопедску тротетику Србије, екита. од десетак научника, из разних области,
духвата“.
две-три годите,
„инж. Гордана Живковић, Миомир Митровић, Светоз ћев, Велимир Врзић, Владимир Мирковић и други значајна је била сарадња самог пацијента Бошка, 46 тића, кога је др Томовић назвао ад
У току конференције за штамту аутори су изнели 4 пмаћстава, електронске тротезе шаке над досадашњ . зама. (оппитрније о томе на 5. странци). Аутори. су, ме
нагласила да предстоји даљи рад на усавршавањ) „жао п истраживања т тритреме за индустријску т електронске шаке. Рачуна се да ће за то сазрети у
Стисак руке др Зотовићу
»
О
физичару ита, 5
ар Мил, н прочуу
„врховним судијом би: +
из " , им ђ | аи роизводњу слови, кроу
(Снимио:
„Миодраг Нетотудау
испред предста
у ЈЕ 4 штампе могао би. се тумачити и као симбол
Подићи. чашу 'или понети залогај до устију и — не представља никакав проблем.
испустити 73 ПИ
МА _______________——--—---___ 1 КХЖ-[[---=
У Италији је недавно објављена књига, „Гарибалди“ коју је написао ПЈЕТРО НЕНИ, генерални секретар Социјалистичке партије Италије. Прву верзију ове биогра-
фије творца уједињене
Италије ч једне од најмаркантнијих фигура италијанске исто-
рије ХТХ века ч италијанског Ризорђимента, лидер италијанских социјалиста, објавио
је 1930. године, у наставцима, изгнанству, заједно са стотинама
у фраљлауским листовима, док је боравио у Паризу, У других италијанских антифалџиста и борама тротив'
Мусолинијевог диктаторског режима која је у то време владао у Италији. Пишћа о Гарибалдију, Нени истовремено говори о најбурнијим данима италм-
данске историје прошлога века, о оним преломним годинама У у животу иностраном окупацијом (аустро-угарском, нова Италија, у знаку сукоба. између револуционарљења оличавао легендарни војник и коман~
држава, пц државица, одржаваних фрамцусколе, штатском) настајала них тежњи народних маса, чија је стрем
дант, народни трибун “ републиканац Ђузете Гарибалди, дитастијом по њеним председником владе грофом
краљевства, на челу са савојском Камилом Кавуром.
Ова својеврсна Гарибалдијева биографија,
којима је из безброј
ц планова тијемонтског
писана _ једноставно ц популарно
(овде ће бити донета у нешто скраћеном облику) помаже да се боље схвате цм уто» - знају драматични догађаји којима је праћено израстање Италије из подељене у једин~
ствену националну творевиту, што је пч
тада пи доцније било од прворазредног значаја.
по даљи ток политичке историје у овом делу света.
ПШетнаестог априла 1848. године брод »брегапха« („Нада“), наоружан са нешто мало слабог оружја, дигао је сидро У Монтевидеу и кренуо према италијанским обалама. Пловио је под бразилском заставом и враћао је у Италију Ђузепе Гарибалдија и осамдесет и пет легионара са којима се, ви-
· ше од десет година, Гарибалди борио за слободу јужноамеричких република.
Позив отаџбине био је одјекнуо преко океанског бескраја.
Борба“ уредништво, Претплата за на
Диор ча и штампарија „Борба“
Буди се „Шостојбина мртвих“
Двадесет и првог јуна брод је стигао у Ницу, и Гарибалди, дочекан акламацијама групе својих суграђана, поново је ступио ногом на тле на коме се родио пре четрде-
сет и једне године, четрнаестог јула 1807.
Пролазећи кроз гибралтарски теснац, гарибалдинци су били срели један италијански брод и тако су могли да се обавесте о последњим догађајима на полуострву. На
Београд. Трг Маркса и Енгелса 7, теле 2531 и и А њ Е Г зем љу износи 550, за стране земље 1.100 динара. Жиро -рачун Попа ои аЕу | РРРЗАЧНИНета. 21—23, телефони: |
отвореном мору сазнали су:о устанку у Милану и о бегству Аустријанаца и њихова су срца јаче закуцала када су чули да у целој Италији ври и да је Пијемонт ушао у рат; И тако, земља коју је Ламартин био назвао „Постојбином мртвих“, после сна који је трајао вековима, будила се. осећајући дах независности.
Сусрет у Таганрогу
Ђузепе Гарибалди први пут је чуо "за »Младу Италију“ 1833. године. Одважни морнарички капетан пловио је морима. жељан авантура; недостајало му је образовање али не дух и интуиција. Дивио се историји античког Рима и размишљао о узроциМа дугог снага у који је Италија била запала. МИ |
Одговор на питања која су та мучила добио је на неочекиван начин једне вечери У мају 1838. године. Налазио се у једној биртији у Таганрогу где су га биле довеле непредвидљиве околности његовог' занимања. Поред њега један, човек, по имену Ђ. Б: Кунео, са топлином и снатом надакнутих, говорио је у Италији и Ђузепе Мацинију, о „Младој Италији“, о родољубима који су са губилишта упућивали позиве на побуну, о народу који је патио, о ослободилачком рату за који се веровало да ће се убрзо. распламсати. Свака странчева реч урезивала се у Гарибалдијево срце, Он'му. се приближи, загрли га и закле се да ће увек бити“ зојник у служби Италије. ју
Гарибалди и Мацини _ Неколико недеља доцније, управо крајем јула, Гарибалди се: искрцао: у Марсељу да
би се срео са Ђузепе Мацинијем. Истдриј-
ски сусрет одиграо се у предграђу, у једној вили чији је власник био Демостен Оливије, отац Емилија Оливијеа. |
, “
·за осветом и ублажио
Два човека која су се ту нашла лицем
У лице толико. су се разликовала један ц
другог у сваком погледу. | 'ЂЂеновљанин Манцини ве
физиономију пророка на коју је
ћ је имао опору нес
била утиснула свој печат. онтркј ЗА бледа лица, сав је био обучен У а УНИЈА у бине и приј“
жалости због поробљене отам теља погинулих у заверама ил копаних у казаматима. ти Тарибалди, родом из Нице, МЕ Бесон, пенозбавање историје, филе зофије, социологије, штитуло та је од стре шних бура сумње које су распињале вача. „Младе Италије“. ' ·' Један је био републикана убеђењу, други по инстинкту. нешто заједничко обојици: љуб 1 Италији. И о Италији, 0 њеној буди „та и њеној судбини, Мацини је говору
и живих >
био је опте
ц по
· следбенику који је, напуштајући уније
.: 7"
био у, потпуности задо
бијен за ма ске идеје: 4
' %
. , ."
Жртве. „Младе Италије Мацини је у то време радио ЈУ утале зовању упада у Савоју. За „МЛАД јемо ју“ то је био страшан период. У лберто где је две године раније Карло ово УМЕ. ступио на престо Сардини кола. Х жење је било стављено ван ња у | вољно је било да се само посум умом да симпатише са Мацинијем риен И чени буде стрељан. Из Ме м : ничких редова' под краље Ма ла ту десетине жртава. Јегри сни мацинијанац, Јакопо Руф да не би 2 је самоубиство у ћелији евио другове страшним мукама издао своје ћен | вокат Андреа Вокијери Ун : очима мајке да би се На страх "|
“
Ба (Наставиће се ар А