Борба, 25. 10. 1963., стр. 13
Ји ~
),
уевиусмо даље. _ Успут а оклопни транспортер стиже аутомобил. Зави7 « кабину. Поред шофеа а је седео потпуковник |Ру ки где сте били, Антоне пиофејевичу Зашто. сте уостали за вашом бригапе · Џи Морам да заостанем. дар неко може да сустигче наше! Ја ево, пожурујем прзадинске јединице брита наши јуре као фесни: Да знате шта се деџло У Александруву; Нечки саобраћајци су регу (али пут нашој бригади. (не можемо се пожалити, 1 00 Фрицеви знају прашила уличног, са обраћаја! у биоскопу се управо био вршио филмски програм за војнике. Тек када смо спалили првим плотуном, реци су схватили шта се огађа ..· Ослободили смо у девет стотина пољске депе из'затвора. Од десет го див а навише... Да, да, кемојте се чудити. Ту децу немачке власти мобили фале за рад фабрикама и тругим објектима. Малиша ши су им пакостили и прапили штету колико су зна у пјумели. Зато су их Не пи и затворили, Неке од зих су и стрељали! _ Шоздрависмо се са потпу овНИКОМ Ружином и кредуо даље. „Да, они не презају ни! од чега, — разуишљао сам ја, седећи по тад Катукова. — И Лођ би зрушили исто тако као у Варшаву, и ко зна. колихоби људи побили само да чисмо тако пожурили напред. Разбојници осећају им се примиче крај. Запо још више бесне...“
Изненађење прве тен' ковске бригаде
Стигосмо до реке Варте. Феше јединице већ су успе 1 да се пребаце на ону траву, На овој страни се лазио штаб прве гарди(е тенковске бригаде пушвника Темника. Начелштаба бригаде нам 06 да је командант на "пој страни реке, у бата ! капетана Бочковског. зим је и бивши коман“ '#т бригаде пуковника то. ов, који сад»ваузима по кај заменика командан| корпуса. Види де, није остао да одоли срцу и пожурио је у своју некадашњу јединицу, са којом је прошао толико славни бор бени пут.
Док смо ми разговарали, чиже Горелов. Он нам показа на малу кућицу, у којој је био смештен командни пункт бригаде.
— Прва гардиска тенковса бригада припремила зам је једно мало изненафење, — рече он лукаво Ззатонетним гласом.
Обузе нас радозналост. Већ одавно познајемо Воло ђу Горелова. Он не прича тек тако. Сигурно је то заШта неко велико изненаћење, када нам он то саопшава таквим гласом и са таквим“ изразом лица, Убо(мо у кућицу. У соби је се160 у надменој пози фаши= Са чији су израз лица и (ецифично држање одмах (давали високи чин хитлеПовске војне хијерархије, зовека који је навикао да (8 осећа господаром људ'Ких судбина и живота. _- Дозволите да взм пред (тавим, — рапортирао је за
2овољни Горелов, — замеР ка министра. авијације „аЈха, генерала авијације
гнкеа. Г ,
а терал неког рода 80Ј(52 у немачкој армији је „рећи по реду чин и одго(ара чину ренерал-пуков„ка у нашој армији, Међу им, овај је поврх свега био им тенерал авијације, ту, по речима Горелова, и ЊЕ (еник самог Геринга. ОЗи у птицу никада досад (мо видели.
~ Како сте га ухватили" Па 5 птичица је сама до 3 ји Видите ли онај до Па 70ст на Варти“ Бат | Њему омо га извукли из
ЗЕН У ЕД Ху Ућ
4 ДЕ ан пер гај ој а чика ХЛЕМЕРДА-А
Ра УЗ И
његових луке ке весело се лов,
— Где рену. Управи су пали Брен пи
— Био сам у 6 И они а Зе „извршим евакуацилане пио а Лођа и окои - а има много заво4 рочито војних. Упра-
2 Јуче сам телефоном раз товарао са нашом управом у Лођу. Они су ми јавили да је све апсолутно мирно 5 Ке град припрема за
дорану. Пожурио сам да непустим Познањ и ево на пола пута... — ГенеПон па Манке туж-
еспомо ; о моћно _ рашири
Горелов га „умири“: |
— Ништа, ништа, хер генерал, ми ћемо ускоро бити и у Познању. Баш управо журимо тамо...
— Познањ вам неће баш тако лако пасти у руке, опомену нас генерал авија ције Манке, — град је јако утврђен. Целокупно ста вовништво Познања и њетове области, од шеснаест па до шездесет година, мо „ситисано је до последњег човека у фолкештурм.
— Ви тиме можете плашити наше савезнике. При“ ча се да се Ајзенхауер јако
узвих кола, шегачио Горе-
Пуковник Горелов
члаши фолкештурм, — па косно и недипломатски при мети Волођа Горелов.
„ „Значајног... заробљеника бтпратисмо'у штаб Ф : МО аи понет мати већи значај.
Уђе командант бригаде Темник. По његовом спохојном и самоувереном лицу могло'се закључити да ја присуство бившег команданта бригаде и садашњег заменика команданта корпуса Горелова од великог значаја и да он помаже Темнику да чврсто држи у својим рукама конце
овог невиђеног напредова- .
ња.
Својим телом је заштитио команданта
.— Молим команданта ар мије и Војни савет да подр жи мој предлог, да се команданту другог батаљона капетану Бочковском додели и друга златна звезда Хероја Совјетског Савеза.
„Исто тако молим Војни са-
вет армије. да посмртно од ликује механичара — шофера тенка Пивовара.
-— Шта, зар је Пивовар У Бијен7 Још један ветеран! = Горелов шкрипну зубима и распали песнипом по сопственом колену. — Како се то догодило, ЕЈ У __"Ђаво ће га знати. Тамо иза реке налази се некаква мочвара. Дуга је отприлике три километра, поче да прича Темвик, чим су наши тенкови скре нули са пута, заглибили су се у блату, па ни макац. Немци су то искористили и „прешли су У контранапад. Бочковеки је подржавао ватром пешадију. Када му је понестало граната за топ, он је искочио из тенка, по дигао је аутоматичаре и по вео их је на ] рили су се са Немцима пр са у прса: На Бочковског је одмах навалило неколико непријатељских војника. Док се он бранио од њих,
ПРТА:
МИЛОРАЛ ПОБРИЋ
| ПЕРА ЛЕ 7уЕ изгуби шјвет пат тла шаха.
оу
један официр је уперио па рабелум на њега, Механичар — шофер његовог тенка Пивовар, који му је истовремено и велики пријатељ, видевши да је већ ка сно да пуца на хитлеровског официра, бацио се испред команданта батаљона и својим телом је заштитио Бочковског. Метак га је по гсдио право у срце. Имао је свега двадесет две годи-; ле, од којих је готово четири провео у рату... Шта је имао од животаг Ништа ·.Бочковски је убио офи~, цира, а немачки војници, пошто су остали без коман дира, почели су да се повлаче, гоњени нашом пеша дијом. Сматрам да је за форсирање реке Варте, освајање мостобрана на другој обали, као и за његозо одржавање и проширивање командант батаљона Бочковски заслужио да до бије звање двоструког Хе-' роја Совјетског Савеза.
Сагласио сам се са Темником и касније је Војни са вет армије подржао његов предлог да се Бочковском додели и друга златна звез да Хероја Совјетског Савеза. Међутим, храбри командант батаљона није постао двоструки Херој, иако је то својим борбеним подвизима потпуно заслужио. Сматрам да је та прича због че га он није постао оно што је заслужио врло поучна и исиричаћу је, мада морам мало да идем испред тога догађаја.
Такав је'био командант Бочковски 1
Војници из батаљона Боч ковеког неизмерно су волели свога команданта и он им је узвраћао истом таквом љубављу. Војници су просто обожавали његову храброст, којој он има да
· захвали што се од обичног
командира тенка за кратко време уздигао до команданта батаљона. Али љубав старешине према својим пот чињеним има двострук карактер: он мора да се брине о њиховом животу, о ва спитању код њих високих борбених квалитета, о томе да најефективније и најцелисходније шфенесе на њих
"авеје датно искуство и ве- пина, на 50метара — 85 КИлометара,.на_
штину... За то Бочковски није жалио ни времена. ни сопствених душевних и физичких снага. Али постоји
и друга страна односа ста-)
решине према својим потчињеним — правична строгост и способност да се казни љубимац-борац ако је ту казну неким својим прекршајем заслужио. Али у то време наш командант батаљона Бочковски је био лиштен те врлине — способности, да према прекршајима својих људи испољи непомирљивост и изрекне строте и правичне казне. Зато његова легендарна храброст није могла да створи од ње та комплетног старешину и да компензира недостатак његове старешинске објективнодсти. И шта се догодило, Неко лико дана после форсирања реке фворте његов посилни је направио хулигански испад. Тај „млади делија“ нањушио је негде У близини магацин тоофејног алкохол ног пића. Решио је да се ма ло почасти и разгали „напаћену“. душу. На његову несрећу, магацин је чувао старији водник-коњаник, који није имао „широку руску душу“ и кофи је катего рички одбио да изађе у сусрет посилном „самог Бочковског“. Овај опет, без много размишљања (ко сме ла стане на пут прослављеној гарди7 Зар тамо неки позадински пацови7!) отпочне тучу. покушавајући да дилом прокрчи себи пут до жељене течности. Наравно, водник-коњаник је позвао стражу и злосрећни „рат“ 'ник“ је извукао дебљи крај. Морао је журно да одступи.
» (Наставиће се)
Петак, 25. октобар 1963,
домЕ задине омео
„ДУБРОВНИКА СТЕ СДИМУ СТЕНЕ 732 СВОЈОЈ РОНМУРТЕН – 74777027#7 У БтРОТИЛ, ГУАЗЕЊЕ СУ ГОТОВО ТУР ЋИЕТ ШЕМОВУА (ХП- Ху)
Све сто аУСтетлски орао 1879 БИРИЛИША
Бим тј вохини,
РА "а У восни #27 хеРцЦЕГОВИНР (<741–) пир те вола пре тежио 79 7 уреог“ а, ПОРЕ Л ЛРАВРИЧЕ, , "ептоРТА УЧЕМЕ У У СЛОВЕНИЈИ, . туРскита био те гемовшео МЕМТЕБима. уд БРСОКИОРТ ВУМТУТА ЈУ под мм ПРЕШАО ЈЕ За
72 таса пл 78,8 Мит. НЕОБИЧНО У ПРИРОДИ
Не боји се снега!
Азијски тигар живи обично у топлијим подручјима овог континента. Али једна врста ових опасних звери не удаљује се ни зими из Манџурије. Понеки се може видети како је направио склониште од снега. 6
Хоће ли Сунце још дуго сијати
Астрономи сматрају да ће Сунчева активност трајати још више милијарди година, За све то време Сунце ће, као и данас, претварати водоник у хелијум.
Према једној теорији, наше Сунце ће, пре него што се угаси, порасти и бити неколико пута веће од своје садашње запремине, Експлозијом ће уништити најближе планете, '
Даљина хоризонта
На висини од 1,5 метар линија хоризон та се налази на мање од 6 километара од нашег ока. Ако се попнемо на висину од 6 метара, хоризонт ће бити удаљен 10 кило-
_метарђа, На висини од 30 метара, биће уда-
етара — 47, на 300 метара — :68, на 600. метара — 95 и на 1200 метара — 135 километара. Испаравања и прашина у ваздуху рет ко дозвољавају да се види даље од 100 ки(лометара. Најштетније животиње и инсекти
Пацови и мишеви, муве, комарци и буве изазивају огромне штете сваке године. Осим тога, пацови, муве и комарци могу изазвати и опасне болести.
Старост првог претка
Човек се, према научним испитивањи“ ма, појавио у току преисторије, пре 70.000 година. Још раније, такозвани неандерталски човек са помало животињским лицем и здепастим телом, живео је пре 350.000 година, Питекантропус са мајмунским изгле дом, пре милион година, а Аустралопитекус још раније. Али, да ли овог последњег да убројимо 'у наше претке, или у мајмуне7 г '
Пустиње могу постати плодне!
Недавно су вршени обимни опити у неким пустињским подручјима Северне Аме рике, Земљиште је било дубоко узорано, затим поливено из авиона водом измеша-, ном са мало петролеја. Зрневље је посејано на том масном земљишту, које ветрови нису могли брзо да исуше. Касније, кад су се појавиле биљке, редовним поливањем обичном водом агрономи су успели да оне и у неплодној пустињи донесу нормалан плод.
= и да ка елиту
је =
Једу и бодљикаву траву
Скоро сви преживели (говеда, коњи, козе, магарци) могу да једу чичак, трње, и боцу захваљујући томе што су им језик и зидови уста покривени дебелом, мало рожастом, слузокожом неосетљивом на оштре бодље које у њу не могу да се забију. Сокови за варење ове бодље још у устима затупљују.
Глиста од три метра
У Аустралији, где иначе живе чудне и ретке животиње као на пример кенгур, живи и глиста мегасколид, која може да порасте три метра и да буде тешка до једног килограма!
МИЋА НИЈЕ ДОСЕТЉИВ
2 27 ЈЕ МАЈВОЈРИ
14Х274 У ПРЕДУЗЕЋУ, . |
вио теотивњик
ЛЕР ЊЕГОВОГ Ср Тр Е РРи4, Ш1724
д ко му ЗзЕ ЈЕ ти СмМЕШИЊО Р
· = свеза; 7. Списи — уже или ко-
Не скидајући поглед својих црних очију с мога лица, Нора рече.
— Чекајте мало, Дороти. Он зна најбоље шта треба учинити. О чему се ради, Ники7
— Само пипам, трагам унаоколо, — рекох и искезих се на њу, — Ако кажеш да Дороти остане овде, нека остане. Мислим да може да спава с Астом. Али, што се тиче осталог мораш ме пустити да одлучим како нај- . боље умем, Још не знам шта ћу учинити, пошто не знам шта мени чине. Морам да дознам. А морам да сазнам на мој начин.
— Нећемо се мешати, — рече Дороти. — Није ли тако,
Нора је и даље гледала у мене не говорећи ништа,
—" Где сте набавили онај револверт — упитах Дороти. — Овог пута "нећу да чујем никакве приче. 3
Она овлажи доњу усну и лице јој још више поцрвени. Она прочисти своје грло.
— Пажљиво! — рекох. — Ако опет покутшате да ми причате којешта, позваћу Мими телефоном да дође по вас.
— Пружи јој могућност, — замоли ме з.
Дороти поново прочисти своје грло. — Могу ли... могу ли да вам кажем нешто што ми се десило кад сам била мало дете7
— Има ли неке везе с револвером7
— Па, нема сасвим, али ће помоћи да разумете зашто сам...
= Не сада. Други пут. Како сте дошли до револвера7
— Волела бих да ми допустите да испричам, — рече Дороти и спуч“ сти главу. '
— Одакле вам револвер7 у ~ — Од једног човека у једном „спикизују“. чујан. — Знао сам да ћемо најзад сазнати истину, — рекох. Нора се намршти и запрети ми главом. — У реду: дакле, тако је било. У ком „спикизију“7 — Не знам, — одговори Дороти и подиже главу. — Мислим негде у Десетој авенији. Ваш пријатељ господин Квин свакако зна. Он ме је тамо одвео.
– да их сте се с њим пошто сте отишли од
— Да.
— Претпостављам сасвим случајно.
— Она ме прекорно погледа и рече:
— Покушавам да вам кажем истину, Ники. Обећала сам-му да ћемо се наћи у локалу који се зове „Палма клуб“. Написао ми је адресу. И тако, пошто сам вама и Нори зажелела лаку ноћ, нашла сам се с њим тамо а после смо обишли читав низ локала и најзад смо стигли до оног места где сам добила револвер. Врло опасан локал. Питајте га и он ће вам рећи да говорим истину.
— Квин је набавио револвер за васт.
= Не. Већ је био мртав пијан. Спавао је с главом на столу. Оставила сам га тамо. Рекли су ми да ће га отпремити кући.
— А револвер7 .
— Сада ћу доћи и до тога. — Она поново поцрвени. — Рекао ми је да је тај локал састајалиште револвераша и гангстера. Зато сам и рекла да пођемо онамо, а кад је он заспао почела сам да разговарам с једним човеком тамо, који је изгледао страшно опасно. Била сам просто опчарана. А цело време нисам хтела да идем кући, желела сам да се вратим овамо, али нисам знала хоћете ли ме пустити. — Лице јој је сад било сасвим црвено и у својој збуњености почела је да муца. — И зато сам помислила можда ако... ако помислите да сам у страховитој неприлици... и, уосталом, на тај начин не бих се осећала тако глупо. У сваком случају, замолила сам тог гангстера, који је изгледао страшно опасно, да ми прода револвер или да ми каже где бих могла да га купим. Помислио је да се шалим и смејао се испрва, али сам му рекла да се не шалим, а затим је он почео да ми се цери и подсмева, али је обећао да ће видети шта може да учини, а кад се вратио рекад је да може да ми набави револвер и упитао ме колико ћу платити за њега. Нисам имала доста новаца, па сам му
Норагт
— Глас јој је био једва
наст
понудила наруквицу, али мислим да је сматрао да не вреди много, пошто је рекао не, он хоће новац, па сам му најзад дала дванаест долара... то је било све изузев једног долара за так-
и он ми је дао револвер и дошла сам овамо и правила се као да — Она је завршила тако брзо да је врло срећна што је
Си... се плашим да одем кући због Кристијана. да су се речи претицале и уздахнула је као завршила.
— Дакле, Кристијан вас није напаствовао7
Она угризе усне. Да, али не... не толико опасно. — Она стави обе руке на моје мишице, а лице јој је скоро додирнуло мој образ. — Морате ми веровати. Не бих могла да вам све то кажем, не бих могла да изгледам тако јефтина мала лажљава будала — кад не би било истине,
. — Имало би више смисла кад вам не бих поверовао, — рекох. Дванаест долара није довољид. Међутим, оставимо ово за тренутак. Да ли сте знали да ће Мими оног поподнева посетити Цулију Волф:
- Не. Нисам чак ни знала да покушава да нађе мог оца. пште рекли где иду то поподне. — Они7. ' = Да. Кристијан је отишао с њом. — У које доба је то билог . — Близу три поподне. У сваком случају после пола три. Наиме, сећам се да сам закаснила на састанак с Елзи Хемилтон, с којом сам се договорила да идемо у куповину, па сам се врло журно облачила. — Да ли су се заједно вратили кући7 — Не знам. Били су код куће кад сам се вратила. — У које време је то било7 = Нешто после шест, Ники,
Нису уоп~
ваљда не мислите да су они... 0 сећам се нечег што је рекла док се облачила. Не знам шта је Кристијан казао, али она је рекла: „Кад је упитам она ће ми рећи“. Знате већ каква је. Друго ништа нисам чула. Да ли вам то нешто кажет7
_ Шта вам је рекла о убиству кад сте се вратили кући“
— О, само да је нашла Џулију, 0 свом узбуђењу. полицији и свему осталом.
=— Да ли је изгледала врло потиштена7,
= Не, само узбуђена, — одговори Дороти и одмахну главом. — Па, познајете маму. — Тледала ме је један тренутак, затим полако упита: Ваљда не мислите да има неке везе с тим7
— А шта ви мислите7
— Нисам мислила о томе. Мислила сам само о мом оцу. доцније Дороти рече врло озбиљно: — Ако је он то учинио, зато што је луд, али и она би убила некога ако би то желела.
=— Не мора да буде ни она ни он, — подсетих је. — Изгледа да полиција сматра да је Морели убица. Но, зашто је хтела да нађе вашег оцат
Тренутак урадио је
(Наставиће се)
БРОЈ 3376
Водоравно: 1. Врста птице — назив за део земљине коре састављен претежно од силицијума и алуминијума — део чизме; 2, Слично, једна ко (фигурат) — један торбар; 3. Врпца, конопац — типкало — узвик; 4. Повратна заменипа сваког лица — коцка (лат) — позив — пакао по грчкој митологији; 5, Својеручно (окр. — дела — главни град Перуа — предлог; 6. Стара руска мера за тежину — вајари – прилошка одредба за време; 7. Неман — неча стиви; 8. Једно годишње у
доба — стара мера за „течност“ — _ злоћудан жоњ.
'Усправно: 1. Дело (лат) — италијански фудбалски клуб; 2, Врста рибе, живи у Јадранском мору (мн) — врста цвећа (мн); 3. Далматинско женско име — једна мера за површину — кратица назива једног средства за уништавање инсеката; 4. Иницијали нашег књижевника („Песма“) — притисак (хрв. узвик; 5. Свеза — песници и приповедачи код старих Грка — лична заменица; 6. Наша фабрика сатова
тула — нота солмизације —
срце (лат); 1. Наш град — индијски чамац; 12, Град у Румунији — страно мушко име, (М. 0)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3375
Водоравно: 1, Пулпа — ибрих; 2. 2. Рало. — шШ, К. (Шила Кеј-Смит) АНСА; 3. Ар — астали — Т. Н. (Ни кола Тесла); 4. Г. — акта — одар у: 5. Ш — трон — Баку — п; 6. Ла = Ајдахо — Га; 7. Егон — РР —
жни кају са замком на крају за игло; 8, Пасат. — анкер,
хватање животиња; 8. – Иницијали норвешкбт викинга, 1.000, године открио Америку — област у Грчкој иницијали енглеског књижевника („Слика Доријана Греја“); 9. Хемијски знак за калај — израз у шаху = показна заменица; 10, Турска ти-
Усправно: 1. Праг — шлеп; 2. УАР — ат— ага; 3. Л. Л, (Лаза Лазаре вић) — Акра — ос; 4. Постојна; 5. А — шта — НДР — 1; 6. И — каб Бар — а; 7, Балдахин; 8. Рн — иако — Г. К. (Гаспар Касадо); 0, Ист — Ру — гле; 10. Кану — паор,