Борба, 25. 10. 1963., стр. 2

Страна 2.

ПРЕДСЕДНИН ТИТО ОДЛАЗИ ИЗ САД

СА ВЕОМА ПОЗИТИВНИМ УТИСЦИМА

— изјавио Коча Поповић на конференцији за штампу

Њујорк, 24. октобра (Танјуг)

Државни секретар за ино стране послове Коча Поповић одржао је данас конфе ренцију за штампу:у хотелу „Валдорф асторија“. На конференцији је било више од сто мовинара. "филмских сниматеља и фоторепортера. Коча Поповић је готово један час одговарао на питања која су му поставља= ли амерички и други новинари. Одговарајући на питање о Заједничком европском тр жишту и групацији других седам европских земаља лр жавни секретар Коча Поповић је рекао:

— Ја нисам сигуран да могу сасвим укратко да дам добар одговор на ваше питање. Тема је прилично сло жена и зато ћу морати ла се ограничим да вам изнесем опште мишљење. Ми сматрамо да је регионална сарадња поиродна појава У савременом развоју економ ских односа. И ми таквој ре гионалној сарадњи и организацијама замерамо 1едино ако представљају сметњу за успостављање светског тржишта или ако примењују разне лискриминационе мере према трећим земљама.

Следеће питање одновило се на разгаду конкретних аспеката идеја које је прел седник Тито изложио У свом говору у Генералној скупштини УН.

Одговор који је дао државни секретар гласи:

— Имао сам утисак. да су'

У говору председника Тита прилично исцрпно изнесени наше мишљење и очеки вања у вези са политиком коју заступамо и за коју се залажемо. Пошто ви тражи те да будем специфичнији, ја ћу покушати, колико МИ је то могућно, да то учиним У оквирима кратког времена са којим располажем. За мене је у том погледу битно следеће — ту се не ради о жељама које су само жеље, па ма оне одговарале тежњама многих зе маља и народа у свету. Вит но је то што су

ј Уа свету такви да. Ивана У

постепено олакшавање и оздрављење међународне си туације. постепено регулисање на миран начин постојећих отворених — проблема. Кал то кажем мислим да ти предуслови постоје у области науке. имајући У виду огроман напредак науке последњих деценија. У економској и политичкој области. Ако су наше оцене и наша очекивања · тачни, онда: ми изгледа ла је разумно и реалистички очеки вати постепено побољшање међународних односа које треба. по нашем мишљењу, да довеле ло постепеног уклањања и нестајања постојећих _ антагонистичких групација. У таквом контек сту чини ми се да неће бити тешко да се постигне да постојећи идеолошко-идејни проблеми буду заиста унутрашња ствар сваке земље и сваког народа.

Одговарајући на питање које се односило на разговоре између председника Ти та и председника Кенедија као и на могућност да ЈУутославија одигра улогу Моста између Истока и Запада, Коча Поповић је рекао:

— У погледу садржине ра зговора председника Тита и председника Кенедија ни сам у могућности да вам изнесем нешто више од онога што је саопштено у заједничком коминикеу. Нарочи то то не бих могао учинити а да не уђем у многе де-

_таље. Сматрам ла коминике

"врло прецизно и верно опибује како су се разговори одвијали између два председника. (У погледу улоге моста и "медијатора могу да кажем да је наш Председник имао

_ већ могућност ла о томе Каже наше мишљење, Ми не-

„мамо ни претензије ни намере да будемо посредни“ ци. Ако нам. међутим. у од-

· ређеним моментима истори-

_ ја ставља такву улогу. не зависи од наше воље да ли

. ћемо ми то бити или не.

У погледу поруке коју

= сте поменули могу да кажем да никаква таква изричита порука није постоја ла. па према томе није могла бити ни пренесена.

Следеће питање односило се на став Југославије према зонама.

___-- Сматрам ла није потребно — одговорио је лдржавни сежретап Коча Попо вић — да пазрадим наш

став о безатомским зонама јер је он много пута изнесен, а последњи пут приликом мога сусрета са милистром иностраних _ послова Пољске Рапацким, за време моје недавне посете Пољској. За време посете прелседника Тита неким земљама Латинске; Америке имали смо такође прилику да изнесемо _ свој позитиван став према познатим инипци јативама неких _латинскоамеричких земаља у том поавцу, За сваки случал, да не би било забуне, могу поновити да је наш став према стварању безатомских зона, нарочито у Централној Европи. позитиван и да ми дајемо пуну подршку та квим предлозима.

Одговарајући на питање какве могућности и каква, решења предвиђа између Истока и Запада после раз говора који су вођени са сорјетским друговима и са председником Кенедијем државни секретар је дао следећи одговор;

— Чак и кад бих знао која су то питања где постоји највише изгледа за пос тизање споразума, бојим се да ли бих то смео да овде изнесем. Јер, мада очиглед но постоји позитивно крета ње које олакшава споразуме у низу питања, видимо да је још увек врло осетљиво и несигурно покушавати, прорицати или погађати _ која тема управо има највише изгледа да напредује. Мада не прецењујем оно што бих могао о томе овде рећи, и-

пак волим да чак ни ту сметњу не поставим евенту алним позитивним могућно стима.

Одговарајући на питање које се односило на односе између Кине и Совјетског Савеза као и на могућност да Југославија посредује, државни секретар је рекао:

— Слушајући део вашег питања имао сам утисак да сте врло добро обавештени о ономе што би Југославија имала евентуално да каже о овом проблему. После дњим делом свога питања, извините, мало сте ме разо чарали. У погледу питања да ли тај сукоб може пред,

аи

оценим, али, полазећи се познатих становишта југословенске политике могу да кажем да је свако погор шање односа између било којих држава, без обзира да ли имају исте погледе и друштвена уређења или не мају, отежава стишавање међународних односа им оте жава светски мир, чему ми тежимо заједно са свим народима света. То не значи да ми у сваком случају изједначујемо обе стране које се налазе у спору. Ми оцењујемо политику и једне и друге стране према томе колико једна политика помаже одржавању и учврш ћењу мира и колико друга то евентуално отежгва.

Питање које је затим било постављено односило се на мере безбедности и држање њујоршке полиције.

— Да смо имали извесне критике на предузете мере безбедности, познато је одговорио је државни секретар Поповић — разуме се да се те критике ни у ком случају нису односиле на број људи који је употребљен за нашу безбедност, већ искључиво на ефекат предузетих мера. Хтео бих међутим, овде да подвучем да ми не желимо да преувеличавамо испаде једне групе професионалних терориста који су управо као такви били верни сарадници фашиста и фашистичких окупатора за време рата и који су заједно с њим били потучени од нашег народа. Не бих хтео такође да се дубље упуштам у произвољне анализе који су све узроци могли деловати да те мере, по свом ефекту, нису биле онакве какве су се могле очекивати. Не

Државни секретар је потом био упитан да ли може ближе да конкретизује идеје које је председник Тито изнебд у свом говору у Уједињеним нацијама.

— Један дан је прошао откако је председник Тито одржао свој говор пред Уједињеним нацијама — рекао је Коча Поповић. — Ми нисмо успели за 24 часа да обогатимо оно што смо јуче мислили о тој идеји. Имам утисак да се председник Тито довољно јасно из ражава уопште, и да је то учинио и у свом јучерашњем говору. У сваком случају ми нисмо присталице тога да бацамо формуле у свет, чак ако бисмо тиме и добили велики публицитет.

Јер, то се може доста лако чинити, али не верујем да то даје добре резултате. Ми више волимо да идеје, уколико их имамо, саопштимо

свету, чак и ако не буду до.

краја прецизиране, очекујући да ће нам други помоћи да их разрадимо, ако има нечег здравог у њима.

Следеће питање било је да ли је у току разговора у Сједињеним Америчким Државама дошло до кКонкрећних аранжмана о сард њи између две земље.

— Нисам у стању — одговорио је државни секретар Коча Поповић — да вам на то одговорим, јер не внам колико су били ра зрађени контакти између наших стручних људи. Под вукао бих оно што је изражено у заједничком ко миникеу — да су обе стране закључиле да постоји сада база за нормалне економске односе, за нормалан развој економске сарадње, Као конкретну меру указао бих на понуду одређене количине материјала за подизање зграда У Скопљу, потврђујући да су стручни амерички људи који треба да остваре ову понуду већ сти гли у Југославију, на чему“ смо захвални.

Додао бих да онаква заједничка изјава у погледу нормалних могућности за на ше односе, по нашем мишљењу, претпоставља враћа ње Југославији клаузуле најповлашћеније нације, што је вама свима, претпостављам, познато. Ми се чврсто надамо да ће та кла узула бити враћена.

Идуће питање се односи“

ло на могућност сазивања нове конференције неанга жованих, Одговор је гласио: · — Могу вам рећи да је Југославија била и да ће бити за један такав нови, по могућности проширени састанак, чим будемо оценили да су могућности за то повољне. Ја мислим да ће се услови за то ускоро створити.

Одговарајући на пита ње о утисцима председника Тита о посети САД, др-

Це Тито одлази са веома позитивним бсећањима и ути сцима са свог пута у САД. То се односи на разговоре које је имао са председни-' ком Кенедијем и на пријем на који је наишао његов го вор у Уједињеним нацијама. Један амерички дописник поново је поставио питање о могућности сазива нове конференције неангажованих земаља, на шта је државни секретар одговорио:

— Изгледа ми да развој међународних односа 'иде У таквом правцу да афирмише оно што се звало политика неангажованих. Значи да развој омогућава и подстиче акцију самих тих земаља, као што сам то већ рекао, у једном ширем кругу. ·

Одговарајући на питање грчког дописника да ли Јутославија има територијалних захтева према суседи» ма, државни секретар је, из међу осталог. рекао:

— Југославија нема никак вих територијалних захтева према суседним земљама. Уколико постоје неки гранични проблеми, могу да ка „жем да такви проблеми постоје свуда у свету. | Ако нешто ту треба да се решава, очигледно је да се то може учинити само у једној друкчијој ситуацији, у једној друкчијој, међународној атмосфери у којој та питања неће имати такав значај какав имају данас.

Последње · питање поново се односило на могућност новог састанка неангажованих земаља. Државни секретар је дао овај одговор: = Нисам у могућности да будем прецизнији у пбгтледу сазивања састанка неангажованих пре свега зато што не знам. Познато ми је да су се одвијали контакти међу државницима многих земаља којих се то тиче. .

Ми очекујемо да ће се:

проширити круг земаља које ће присуствовати таквој конференцији. Присутни новинари захвалили су државном секретару Кочи Поповићу што је нашао времена да се с њима састане и одржи конференцију за штампу. После тога државни секретар дао је неколико кратких интервјуа за америчке радио-станице и телевизију. :

4 довној

|ка,

жавни, секретар је додао.

|одрувор:. у #9 чам да председник

| БОРБА; -::

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА

ШТАМПУ У ДСИП.

Сусрет Тито - Кенеди |____ЈАНОШ КАДАР ПРИМИО | био је веома успешан | ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПАРЛАМЕНТАРЦЕ _

— изјавио је представник Државног секретаријата

за иностране послове

Сусрет председника Тита и председника Кенедија као и разговори које су они водили у Вашингтону били су веома успешни.

Ово је изјавио јуче на ре конференцији = за штампу Душан Благојевић. представник Државног секретаријата за иностоане послове, Оцењујући даље сусрет двојице председнизванични представник је рекао:

—" Сусрет и разговоре У Вашингтону сматрамо веома важним догађајем, чији значај прелази оквире билатералних односа између Југославије и САД. О то ме сведочи и заједничко са општење после разговора. као и размењене здравице и говори двојице председни ка приликом доласка председника Тита у Белу кућу Посебно желим да истакнем пријатељску атмосферу приликом сусрета и отво реност која је карактерига= ла ове разговоре.

Представник ДСИП зе затим додао па су председници Кенеди и Тито извршили корисну размену мишље ња о низу важних међународних питања. као и о неким аспектима |угословенско-америчких односа.

Говорећи затим о незваничној посети коју је'помоћ ник министра иностраних послова Индонезије г-ђа Супени учинила ових лана Југославији, као гост ДСИП, Благојевић је изјавио да је ова посета послужила за пријатељску и неформалну размену мишљења о разним актуелним међународним питањима, као и да је протекла у пријатељској атмосфери и послужила као даљи допринос .развијању пријатељских веза између Индонезије и Југославиле,

Југословенска јавност је забринута због алжирско-мароканског сукоба

Један новинар је замолио званичног представника да изнесе мишљење о бадаш-= твој фази мароканско-алжирског спора. Представник ДСИП је рекао да вести о повећаној концентрацији трупа и војног матери јала У пограничној области изазивају озбиљну забрину тост југословенског јавног мнења као и других мирољубивих земаља у свету. Он је затим изразио наду да ће напори шефова арапских и афричких земаља допринети смиривању зао-

Ворена ава а

!штрених односа, повлачењу трупа на позиције пре војних акција и решавању спо ра преговорима.

На једно питање поводом информација да су у Каиру почеле припреме за одржавање друге конференције неангажованих земаља, зва нични представник је говорио да се у овој фази ради о дипломатским контактима, о консултацијама и размени мишљења о могућности одржавања такве конференције. Новинари су се интересовали потом за најављену по сету председника Гуларта Југославији, Представник Државног секретаријата је рекао да не може засада ништа да каже о тачном да туму те посете која је прихваћена за време Титовог боравка у Бразилу. ·

Испади у Њујорку немио и несхватљив догађај

Два следећа питања одно сила су се на усташко-четничке инциденте у Њујорку, односно изјаве неких америчких сенатора против Председникове посете Сједињеним Државама. На прво питање Благојевић је од говорио: Испади шачице сарадника окупатора из дру гог светског рата и других компромитованих елемената, до,којих је могло доћи услед слабе контроле њујор шке полиције, представљају немио догађај. Није нам схватљиво како су амерички органи безбедности допустили да до овога дође. Овакви догађаји само кваре добру атмосферу која је владала за време посете председника Тита Сједињеним Државама.

Званични представник је затим с рекао да сенатори који иступају против посете председника Тита САД у ствари иступају против политике преговарања и коегзистенције међу државама, против политике тражења путева да се ови међународни проблеми решавају мирољубивим средствима, чему су два председника у својим

| разгов“ посветили пуа На крају јучерашње конференције Душан Благојевић је обавестио новинаре да се у Тунису настављају разговори у југословенскотуниској мешовитој комиси ји о међусобним економским односима, као и да су успешно завршени разговори између југословенских и швајцарских представника око текућих питања билате ралне робне размене.

Д ДМ.

АЛЖИРСКО-МАРОКАНСКИ СУКОБ Насер предложио еаетанак шефова пет арапских земаља

Да би се обезбедио успех

састанка највиших пред-

ставника Алжира, Марока, Туниса, Либије и УАР председник Насер предлаже прекид ватре и по-

влачење војних снага на

положаје од пре почетка

операција

Каиро, 24. октобра

Данас је овде. објављена порука коју је у недељу 20. октобра председник Насер

упутио мароканском краљу, !

предлажући састанак шефова држава Марока, Алжира, Туниса, Либије и УАР, ради окончања кризе у мароканско-алжирским од носима. Према предлогу председника Насера, овом састанку, који би се одржао у Тунису, гретходило би обустављање непријатељстава, повлачење војних снага на положаје од пре почетка операција и окончање кампање усмерене на подршку ратних операција.

Алудирајући на туниски предлог о састанку министа ра иностраних послова Магреба, председник Насер изражава мишљење да се ситуација толико погоршала да захтева сусрет шефова држава пет северноафричких земаља.

Истичући да погоршање ситуације на мароканскоалжирској граници штети целом арапском свету, председник УАР изражава уверење да нису тачне следеће тврдње: прво, да Мароко ко ристи компликоване унутрашње околности у Алжиру да би му задао ударац на границама; друго, да Мароко нерадо гледа на социјалистичка кретања у Алжиру. и треће, да Мароко помаже инострана настојања усмерена на онемогућа-

вање консолилације прили- зе. командовао

ка у Алжиру.

Иако званично још ништа није објављено. обавештени кругови сматрају да ови предлози председника Насера, упућени и осталим лидерима северне Африке, нису прихваћени,

Краљ Хасан спреман да се састане с Бен Белом

Маракеш, 24. октобра Марокански краљ Хасан П изјавио је на данашњој кон ференцији за штампу да се Хаси Беида и Тинџуб налазе у рукама мароканских сната, да је спреман на састанак са председником Бен Белом, и да не поставља никакве претходне услове за такав са станак. _

Изглађен сукоб са Ел Хаџом

Алжир, 24. октобра (Танјут) · Председник Алжира Бен Бе ла изјавио је данас да се лидер недавне побуне пуковник Мохамед У ел Хаџ ставио на страну алжирске владе у борби против Марока.

Председник Републике Ахмед Бен Бела изјавио је вечерас да је „Алжир од сада уједињен као један човек пред опасношћу реакције и феудализма који угрожавају тековине револуције“. У кра ткој декларацији преко ради за председник Бен Бела јере као да је после контакта са пуковником Мохамедом У Ел Хамџом. кога је он назвао бра том патриотизам алжирских људи надјачао сва оста 'ла осећања и да ће од сутра на фронту код Ел Беиде. заједно са пругом браћом бити присутни борци из Кабилије, којима је, после недавне кри

ел Хаџ,

| | Па НННИНи ~ у ДЕЛЕГАЦИЈА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ У ПОСЕТИ МАЂА А

Будимпешта, 24. октобра дању парламента око

(Танјуг)

Председник мађарске вла де и први секретар МЕРП Јанош Кадар примио је данас југословенску парламен тарну делегацију, која се, са потпредседником Савезне скупштине Звонком Бркићем на челу, налази У званичној посети Народној Републици Мађарској,

Пријему, који је протекао у пријатељској и срдачној атмосфери, присуствовали су потпредседник мађарске владе и председник Земаљског одбора Патриот ског фронта Ђула Калај, председник и потпредседник мађарског парламента Ваш Иштване и Јанош Пољак, министар иностраних послова Јанош Петер и амбасадор СФР Југославије у Будимпешти др Душан Чалић. Пре сусрета са премијером Кадаром, "југословенски гости присуствовали су — заседању мађарског парламен та, где их је, отварајући сед ницу, поздравила председник парламента ' Ваш Иштване. „Користим ову прилику: рекла је другарица Ваш = да од срца поздравим делегтацију највишег представничког тела Социјалистичке Југославије. која борави У посети нашој земљи, Дозволите ми да. У име Прелседништва и посланика парламента, изразим задовољство овом посетом и уверење да ће она допринети даљем про дубљивању пријатељских од носа између две земље“,

Југословенски парламентар ци задржали су се на засе-

Делегација ССРНЈ на конгрес италијанске Рим, 24. октобра

(Танјуг) На позив Дирекције ита лијанске Социјалистичке

партије, данас је допутова ла у Рим делегација Савез ног одбора Социјалистич-' ког савеза радног народа Југославије, која ће прису ствовати раду 35. конгреса Социјалистичке партије. Делегацију предводи члан Савезног одбора ССРНЈ и члан ИК ЦК СЕЈ и секретар ЦК СК Словеније :Лиха Маринко, а чланови су члан Извршног одбора, Са-

везног одбора ССРИЈ - Дољ|

бривоје Видић и члан Комисије за политички и идејно-васпитни рад ССРНЈ Мирослав Тержан. На рим ској железничкој станици Миху Маринка и. остале представнике ССРНЈ поздравили су члан Централног комитета италијанске Социјалистичке партије и шеф Секције Централног комитета за односе са иностранством Паоло Виторели, југословенски амбасадор у Риму Иво Вејвода и службеници југословенске амбасаде.

Социјалистички конгрес, који ће се одржати у модерној „Палати конгреса“ у римском предграђу Еур, по чиње сутра после подне, и трајаће до 29. октобра

Миха Маринко им члано ви делегације Социјалистичког савеза провели су данашњи дан у разгледању Рима и његових историјских и уметничких споменика, Делегација Фронта народног јединства Пољене долази данас у Југославију

На позив Савезног одбора ССРНЈ, данас долази у посету нашој земљи делега |ција Фронта народног је“ динства Пољске, коју пред води Зенон Клишко, члан Президијума и Секретарија та Општепољског комитета Фронта народног јединства, члан Политбироа и секретар Централног комитета Пољске уједињене радничке партије, и потпредседник Сејма Народне Републике Пољске.

Делегација Фронта наро дног јединства Пољске вра ћа посету коју је у октоб-

пуковник У |но-политичка

ру прошле године учинила Пољској делегација Савезног одбора ССРНЈ.

Испраћај из Варшаве

(0д сталног дописника, „Борбе“)

Варштава, 24. октобра

Јутрос је из Варшаве отпутовала возом у Београд делегација пољског Фронта нацио налног јединства, на челу са Зеноном Клишком,“

Испраћају делегације прису ствовало је више званичних личности, међу којима Игнације Лога—Совињски, председник Фронта националног јединства. Пољску делегацију па је ов ене | оро у ш Љубо Бабић, унешик :

ФРронт националног јединства је специфична друштвеорганизација Пољске, која активно учеству .

"боце с ацетиленом

Петак, 25,

СКој

два „часа и саслушали — експозе потпредседника мађарске вла де Јенеа Фока о економској ситуацији у земљи пред крај треће године петогоди-

гославија, посеб ' но Кроу и друге међуна сву до каВа зе са У афрички ослобођење, за о каароа > лонијализма у св | а

шњег плана. и за ликвидирање“.Ф0р | ; скриминације““ расте а вечани пријем у Прагу | Амбасадор је, из 1 у част Јована ин „кали“ ма зу Веселинова Жиру. у пасторка помоћ ДА солидује сво Праг, 24, октобра | чену, независку и“ 27540 о (Танјуг) Говорећи о

Одно: ђу УАРи Југославија

садор Фејић је ист пмба, тесне пријатељске ЧЕ А ђу две земље, и подсети а честе контакте између и, седника Тита и Насера 15; садор Фејић предао је н но председнику Нас ода ну поруку председника Ли У интервјуу агенцију Ти, он је такође рекао да зе МЕ, ку размена мишљења б > њу и развијању трговџу Ма. и других економских „оца између две земље,

——

У част делегације ССРНЈ; која на челу са чланом Извршног одбора Савезног 0-; дбора ССРНЈ и чланом Извршног комитета ЦК СКЈ Јованом Веселиновим бора ви у Чехословачкој, амбаса дор СФРЈ у Прагу Никола Вујановић приредио је вечерас свечани пријем.

Ма пријему, који је протекао у веома срдачној и пријатељској атмосфери би ли су председник Народне ехупштине Чехословачке и члан Председништви ЦК. КПЧ Здењек Фирлиндер, се

УИЗуе,

Политички коћ усвојио деклар

кретар ЦК КПЧ Владимир. . Коуцки, министар иностра Конференције о трто них послова Вацлав Давид, Вини и развоју

тенерални секретар Народнот фронта Чехословачке , Ладислава Бесерова — Кле њхова, први секретар Град

Њујорк, 24, (ТАСС) Комитет Генералне

ског комитета КПЧ за|штине УН за економска ћ Праг Антоњин Крчек, ми- | финансијска питања дај чистар _ спољне трговине |је једнодушно усвојио

Франтишек Хамоуз, минис тар правосуђа др Алолјз Најман и многи други пред ставници партије, политич ких организација — колективних чланова Народног фронта ЧССР.

допутовала у РИМ Социјалистичке партије

је у спровођењу општеполити чке линије и јачих веза између најширих народних слојева и народне власти, регулише и организује многе друштвене акције. развија и учвршћује јединство пољског

народа. Р. ЛАЗАРЕВИЋ

кларацију представника ту земаља у развоју и цију о Конференцији УНо трговини и развоју, Према мишљењима" ра декларације преди. ћа Међународна кој ција о трговини требало % да донесе конкретна реше ња и да разради мере у цу, љу стварања услова за ширење трговине међу свиџ земљама.

Овим мерама требалб бб предвидети уклањање свих препрека и ограничења узвоза из недовољно разрујених земаља без узајамних уступака, повећања из воза полуфабриката, гот)вих производа и сировина и стабилизовање цена на нивоу који би одговара интересима земаља у равоју. У декларацији се истиче да је Конференција ОУН о питањима трговине ири воја дужна да помогне! љама у развоју у њи самосталном ·. ек развитку у чемум родна трговина може игра“ ти значајну улогу,

Југославија подрнава и помаже борбу афричних народа за ослобођење

Интервју амбасадора СФРЈ | у Каиру Фејића агенцији

| МЕН

"Каиро; 24. октобра (Танјуг) У интервјуу агенцији МЕН,

амбасадор СФРЈ у Каиру Салко Фејић изјавио је да Ју

. сз ни ам

ПРЕДСЕДНИК Централног већа Савеза синдиката Југославије Светозар Вукмановић примио је делегацију Синдиката грађевинских рад ника СССР, која борави у на шој земљи,

ЛИБЕРИЈСКИ председник Табман примио је у опроштајну посету амбасалора СФРЈ у Монровији Звонка Перишића. Амбасадора Пери шића примили су и председник Врховног сула, председник парламента ми већи број чланова владе.

ПРЕДСЕДНИК владе Холандије Јан де Квај примио је амбасадора СФРЈ у Хагу Зденка Штамбука., Вођен је разговор о питањима ол 0п0 страног интереса, а посебно о изградњи Скопја.

СЛОБОДАН Пенезић, председник Извршног већа СР Србије, примио је У протоколарну посету либанског

САВЕЗНИ секретар за 080 браћај и везе Мерин Цетинић примио је државног под секретара за саобраћај и прел седника Државне бродљрске компаније Пакистана Рушљи“ на Зуберија, Разговарано је о могућностима Југословен“ ских предузећа 38 изградњу бродова, лучке опреме и опре ме за изградњу друмова 32 Пакистан.

ЈУГОСЛОВЕНСКА лдржав на делегација, која ће са ле легацијом мађарске владе в0 дити преговоре о југословепско-мађарској робној размени за 1964, годину, ститла је У Будимпешту.

ЗАВРШЕНИ су разговори о привредној сарадњи. коопе рацији и специјализацији из међу мађарских и наших дузећа, Разговори су 80 5 У оквиру југословенско-ма ђарске комисије, ИЕ

пораз на основу спор и ти

амбасадо СФ Фата- вредној сарадњи. ·

о дора у РЈ мађарске произвођача САВЕЗНИ секретар за. НЕ а а ВиЈи са нашој

спољну трговину Никола МУ |љи од 14. до 28. октобрв

веровић примио је аустриј- Ји ужног

ског амбасадора Терца у о-| ДЕЛЕГАЦИЈА 38Др пре

проштајну _ посету. Никола |санеза Југославије. коју

Сав

Џуверовић примио је у курто |води потлредседник

п азну посету норвешког амба |Лазар Спутовић, до |е у посету Мађарској,

садора Олава,

ПРЕДВИЂА КУ

У СКОРОЈ БУДУЋНОСТИ СОСЕ. 17 јавио је 0"

ПОВИНУ нових количина канадске пшенице, јетски амбасадор у Канади Шпедко. (АФП) ЕКРЕТА' ПОЛИЦИЈА ЈЕ УХАПСИЛА ГЕНЕРАЛНОГ Об ко 4" РА КЛ. БОЛИВИЈЕ Марија Монхе Молина, и нека, штра“ нова КП. Они су и оптужени за подстрекавање “(ТАС глађу који спроводе радници у неким рУдНИ ШИ ЕтИО љ НЕПАЛСКИ ПРЕМИЈЕР ТУЛСИ ГИРИ П0 Брежњ“ председника Президијума Врховног совјета С ва и премијера Хрушчова. (ТАСОС) ј ЈЕ ОД ТАВ ПРЕДСЕДНИК У.А.Р. НАСЕР ПРИМИО којој се 77 ског ПРЕДСЕДНИКА НКРУМАХА ПОРУКУ У содност вори о Организацији афричкбг јединства, и реч се убрза успостављање њених органа. (МЕН) захтеву! ПАКИСТАН ЈЕ УПУТИО НОТУ ИНДИЈИ 5 стану: затварање индијских читаоница у Источном еитри субвер" ноти се тврди да су ове читаонице постале „Ми стана“; зивне и непријатељске делатности против па (Ројтер)

ГЕЦ ДАХОМЕЈСКИ ПРЕДСЕДНИК МАГА позвао пеуанста на мир и ред. У Дахомеју је дошло до хр9д ОДУ. посла сто“ ција у знак протеста због пуштања на слови због уби Бохикија, који је пре неколико дана уха на слобо, У једног грађанина, а затим пуштен привремен (рој ве

ТРО | ОД СНАЖНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ, ПРАЋЕНЕ Врил Ке. ја је избила у државној рафинерији код мес број ИХ Месија сти, у Тексасу, погинула су три лица а Пала експа вређен. Сматра се да је несрећу проузроко ле Је

(АП) Стајн _ УСГ УЛ ПОПЛАВА НА ЦЕЈЛОНУ, 35.000 пи ова Ба без крова, Ло поплава је дошло после јаких Нижи 1

су трајали читаву недељу. Поплављени су

Коломба. (АП) .