Борба, 25. 10. 1963., стр. 3

ЈА

свим изненада, мада. не пеочекивано, „влада пре' а Икеде распустила и его пре истека манда. до дом јапанског пар7 та, Врло оштра борба, пубјуће Либерално-демотеке странке и СоцијаМР аке партије, као главопозиционе снаге, ушла ме У нову фазу. Често кјкотовање седница, парапоање рада Дијете (парлаЈата) чак и по неколико ла» одлучно супротставља , многим владиним предБе ла нових закона, непре алве демонстрације. синдиЕ организација које п пружале подршку опозичи = све је то сада доби"расплет од кога јапански пизервативци очекују да ИвУВУ највише користи.

уако чврсто на власти, Ли (џално-демократска, странније досад успевала да соју парламентарну већипу претвори у потпуно доање највишим оргаим власти, Конзервативци (у наиме, у Доњем дому ипали 286 од укупно 442 мепа, Опозиција, у којој су ипијалисти имали 1 пред џавника, чинила је више о од једне трећине До-, вег дома. 'бог оваквог односа снапа када влада није имала апсолутну превагу а опозишија била често несложна и подељена, резултат многих иренитих измена које је пео да предузме кабинет (но је невољни компромис. Тр уставне промене ради из иее чланова о одбацивању ја, па према томе и поповној милитаризацији, или пеформулисању улоге цаиу јапанској држави, на димер, неопходна је двотећинска већина. За без(вије, мирније доношење икона варочито у области пивреде која доживљава њике промене и честе сутбе радника м послодава0, такође је нужна потпу1 доминација _ владајуће е. Уз све то за учере позиција премијера е у сопственој странефикасно супротставунестрпљивим вођама, | ја који би хтели да у. наследе на положају

— СВЕТ У БРОЈВАМА

Ху СТО ДВАДЕСЕТ националних организација Црвеног крста учлање-

о је преко 170 милиона људи.

, У Ла Слудобена резиденција, у Танскит премијера, У Ми "а стриту број 10, коњој тек недавно реконпој бана, добија. новог до“ ле Александера Да“ пе Хјума | досадашље»

Фа Форин офиса и бивма, племића _ четрнаестог

. го ће се још кометтама 1 откуд је избор тао пр дума "поред хољиких ка о: заслужних и, врсти " "дата торијевске страљ | ЊЕ Батлера, Хејлмшема, Па а неа ц других. У ЗОРУ“ пала ц партијама Пију водиоци се обично 6%7 4 КИ було на основу заслу“ про уларности ла сто"

НЕ У Британији, Ме“ му '#, премијери се постав“ 1. п избор је мистерио“ бр соу да је то титимно о “Ки, — бира се она каца, Ме појављује 40

Идат, дакле човек ком“

Да

ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ ИПфОР

ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ ипфор

СПУШТАЊЕ ЈАПАНСК _ ПАРЛАМЕНТА 6

МАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ. мл

МАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ ЧЛ

председника, владе, сада и кабинету је потребна

ка парламентарна и општта стабилност,

»ЈРаспуштање парламента без мотива“, како су неки Јапански листови назвали корак премијера Икеде, говори да је по оцени конзервативаца наступио врло повољан моменат за: освајање нових позиција. Поред многих, других, две чињенице | несумњиво најзначајни-

На унутрашњеполитичкој сцени Јапана све интензивније и отвореније уплитање кинеског руководства довело је.до расцепа опозиционих снага. Раније, мање-вишее јединствен фронт који је бар у време избора деловао складно, тешко да може пронаћи заједнички језик пред бирачима кад треба, рецимо, да брани 'ставове за или против споразума о забрани нуклеарних проба. Подвајање које доживљава међународни раднички покрет у свету, створило је међу прогресивним снагама Јапана, можда много више него у другим земљама, нарочито штетне последице. Оријентација владе на проширење трговине са сопијалистичким земљама, на супрот томе, ствара код бирача повољан утисак. Шроцес смиривања и попуштања затегнутости, посебно слабљења блоковске .дисциплине, омогућује влади У Токију да реалније и рационалније заснива своју спољну политику. Скоро супротно пракси сталног подвлачења везаности за САД и Запад уопште, Икедина вла да је у последње време била у стању да наговести ко-

„

рекције ка самосталнијој политичкој и економској акти вности.

Све ове унутрашње и међународне околности стварају повољну климу, како одлука 9 распуштању Доњег дома сугерише, за јача-

ње позиција владајуће странке. Избори који су већ заказани за 21. новембар,

показаће да ли ће и бирачи потврдити процене Икединог кабинета да је за јаланске конзервативце наступио „прави моменат“.

Д. ШОЛАЈИЋ

Ферђурдоби „пријашељи“

Председник владе Јужноафричке Републике Фервурд изјавио је да његова земља има вилце пријатеља. на Западу, него што уотиште може да их стекне.

Он је рекао да су чак и неке владе ових западних земаља пријатељски растоложене трема влади његове земље ц поред критика, Јужноафричке Републике.

НОВИ ЧОВЕК

тромиса. То објашњење 5 се ц могло прихватити р нечије руке НАС ин араносирале да оореЈЕ . човек не. буде кандидат

спорна, лимност. це п пије

Уосталом, то 87 И важно. Сада је у центру Р жње државнимки деби у вог премијера коме сви а знаваоци одају тризнањ И фито опжођење алљ ној ужива поверење да се. Ма же устешно посити » Донић оштрим момаима. ал њем долиј“ (кажо је 7 па тарисао бивши тремије 215 тла) ч који је од Раб до знања да У међућ Пи пмм односима дени пр

миту. 47 плу и вели ствено силу . бволутра.

све се мења У а залшто %е би “ Алекса дер Даглас Хјумг

На снимку: нови пи истред Даунинг стр број 10.

__БОРБА__

„ДАН УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (оцијалнетичка Југославија

пружаће и убудуће пуну подршку светској организацији

— ИСТАКАО ЈЕ НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ДР ЈОЖЕ БРИЛЕЈ

сва а

. Б а једињених нациа ера је синоћ одро > пете академија ко па уствовао већи

Рој истакнутих политичКих и јавних радника, као и представника „ липломатског кора. Отварајући ака демију, председник Савеза „удружења за Уједињене на ције Југославије Владимир Симић подсетио је да двај дан означава и годишњицу доношења Повеље УН — је дног од најефикаснијих ин струмената у прогресивном развоју човечанства.

О значају и раду Уједиње Них нација говорио је ч Савезног извршно: ПАН

| г већа и председник Одбора СИВ за економске односе са иностранством др Јоже Брилеј. Пошто" је подсетио на услове у којима су основане Уједињене нације. он је кон статовао да је светска организација у пуној мери оџравдала своје постојање и постала незамењиви инстРрумент међународне сарадње и мира. Недостаци у ње ном деловању само су одраз несавршености савременог света и разлог више за постојање овакве организације. Она је била и остала од раз нашег времена и доживљавала развој који је карактерисао општа кретања и преображаје у свету — истакао је др Јоже Брилеј и додао да су Уједињене нације. захваљујући полошци напредних снага, да ле свој допринос у усмеравању и даљем унапређивању прогресивних преображаја у свету.

Наводећи позитивне резул тате деловања Уједињених нација, Брилеј је на првом месту истакао њихов лопри нос ослобађању колонијал них народа. Овај процес представља једно од најепо халнијих и натреволуциона рмијих .остварења _ данашњице. које је у основи изменило политичку слику света и створило предуслове за стварно равноправне и слободне односе у међународној заједници, Утичући на овај преображај. Уједињене нације су допринеле и свом властитом преображају и постепеном прерастању у стварно универзални оргатизам равноправне сарадње. Пошто је затим подсетио да периол хладног рата и заоштрених _ међународних криза није мимоишао ни Уједињене нације, Брилеј је нагласио да и поред тога, нису ослабиле наде мирољубивот човечанства У могућност и нужност ла све тека организација буде форум где треба концентрисати напоре за изналажење основа трајног мира и пропреса. Он је додао да су Ује дињене нације, и поред недостатака који јопг постоје У систему светске безбедности. неколико пута у протеклих 18 година успешно до принеле спречавању оружа них сукоба и навео као при мер Суец, Западни Иријан, Конго. Јемен и Кубу.

"Брилеј је затим подвукао значај дугогодишњег и упор нот залагања _ Уједињених нација да се обезбеде трајне основе мира тиме што пе се народи постепено разоружати. Осврћући се на спо разум о забрани нуклеарних експлозија у ваздуху, космосу и подфводом и лекларацију Уједињених нација којом се нуклеарне си ле обавезују да неће лансирати нуклеарно оружје У орбиту Земље, он је нарочи то истакао знача! овог споразума као птотвљолу принлипа мирољубивот споразу мевања на бази узајамних

уступака. Он је при том изразио ми шљење да је наступила пре ломна тачка. која лаје нов подстицај „свим напредним и мирољубивим снатама да још више појачају своје на поре у правцу комачног циља потпуног разоружања, принцити мирољубиве и активне коегзистенције све више постају једина могућа

постизања — општег и

дигне принципе мирољуби ве. коегзистенције на степен обавезних норми међународних односа. Он је при том-нагласио да принципе коегзистенције треба проширити и на област економских односа у свету. Равноправни међународни економски односи треба да омогуће правичнију расподелу рада и материјалног благостања у свету, У том погледу се велике наде полажу у светску Конференцију Уједињених _ нација за трговину и развој. А Ми ћемо настојати, рекао је Брилеј, да према својим могућностима допринесемз успешном раду, светске Кон ференције, како би она ство рила услове за позитивну сарадњу и међусобну помоћ свих земаља, без обзира на њихову величину, 60 гатство, идеологију и друш твене системе. Социјалистичка Југославија, рекао је на крају др Јоже Брилеј, настојаће и убудуће да свим својим снагама пружа подршку Уједињеним нацијама у разви јању и унапређивању рада у свим областима међуна-

рима за очување мира — осмовног предуслова сваког напретка. |

У оквиру академије посве ћене дану Уједињених нација одржан је уметнички програм у коме су учество вали чланови београдске Опере Радмила Бакочевић, Јулијана Анастасијевић и "Ђорђе Ђурђевић, лијаниста Зденко Марасовић и кла ринетиста Миленко Стефановић. Пријем у част Дана Уједињених нација

Представник техничке по моћи и директор Специјалног програма помоћи Уједињених нација у Југославији Судхир Сен и дирек-

Теоретски орган цк КПСС „Комунист“, у – свом последњем броју, подвргао

је оштрој критици делатност кинеског руководства, као туђу марксизму-лењинизму.

„Стратегијске поставке“ и „тактички принципи“ које

у следећем: Прво, оријентација на свет

луције. Одатле авантуристич ка тактика у међународним односима;

Друго, линија на одвајање на ционалноослободилачких покрета од међународног раднич ког покрета и од социјалистич ких земаља. Одатле тактика расцепа и деструктивних по зива радничком и комунистичком покрету и покушај стварања новог покрета под кинеским окриљем;

"Треће, линија на »„подстицање револуције“ то јест на „експорт револуције“ и апсолутизирање — само једне форме борбе — оружане, Одатле секташка и псеудореволу ционарна пропаганда и такти ка Пекинта. У многоме се концепција „светске револуције“. — исти че „Комунист“ поклапа са оним што су још двадесетих година говорили Троцки и његови истомишљеници. Часопис ИК КПСС подроб но упоређује основне кинеске ставове са ставовима из несеним у документу четврте троцкистичке интернациона ле и закључује да солидарост и често готово текстуал

но поклапање текста кинеских теоретичара са изјавама троцкиста потпуно јасно

„те-

показује специфичну нералну линију“ Пекинга као курс ка раскиду с змом.

Разбијачка делатност Пекинга ван граница Кине

Оптужујући кинеске руководиоце да све отвореније воде разбијачку делатност у редовима међународног комунистичког покрета, орган цк кпсс „Комунист“ наводи низ примера о мешању КП Кине у унутрашње ства ри других партија. са пиљем да се наметну кинески _погледи, дискредитују руководиоци појединих партија а

ма опхо- личите антипари нужна платформ подрже раззр а р ђења и односа између СВИХ | тијске и фракционашке групе.

рода и држава. без = | Наводи се, на пример. да су па азлике У идеологија | пекиншки руководиоци појарана = зеним системи- |чали подршку антипартијској 4 4 рекао је даље Бриле!. руши оте У ПАН да ка

указујући на ДРУМ ид из. | покушали да развију фракји је председник пионашку делатност унутар

свом говору У уједи Па Еј нацијама, др Јоже Брилеј је подвукао п У

да светска организација по

италијанске Комунистичке партије и инсистирали на стварању друштва „Италија — Кина“ које је замишљено

сада лансира Пекинг — пи-. ше „Комунист“ — састоје се |

ски рат као на оруђе рево- |

тор Информационог центра Уједињених нација Ан тонио Рамос-Оливеира при редили су синоћ пријем поводом Дана Уједињених нација.

На пријему су били пред седник Одбора СИВ за економске односе са иностранством др Јоже Брилеј, председник Савеза удружења за Уједињене нације Југославије ·Владимир Симић, заменик држав ног секретара за иностране послове Марко Никезић, савезни секретар за информације Вилко Винтерхалтер. Међу званицама на пријему су такође били Ранко Зец, Радош Јовановић, Сергије Макиједо, Љубо Фауст, Јосип Змајић, Драго Говорушић, Франц Кос, као и друге југословенске личности и представници националних комисија специјализованих агенција "Уједињених нација. ;

(Танјуг)

Мисија УП стигла у Јумни

Вијетнам

Сајгон, 24. октобра (Ројтер)

У Сајгон је јутрос допутовала мисија УН, којој је стављено у задатак да испита ситуацију поводом про гона будиста у Јужном Ви јетнаму.

Шеф мисије, Абдул Рахман Пазвак, изјавио је да чланови мисије долазе у Сајгон без икаквих предрасуда о будистичком проблему, и да ће размотрити ситуацију, али „само са хуманитарног аспекта“,

У Сајгону је раније саопштено да је влада јасно ставила до знања да не же ли никакве истраге, или испитивања будистичког проблема у Јужном Вијетнаму. Из МЕЂУНАРОДНОГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА

Московски „номунист“ о концепцијамо Пенинго

(Од сталног дописника „Борбе“ ).

Москва, 24. октобра | као ембрион нове левичар-

ске партије, чији би задатак требало да буде борба против

политике КП Италије и ње-.

них руководилаца. Кинески руководиоци воде активну разбијачку

је, користећи у том смислу нарочито бившег руководиоца ове партије, Е. Хила, ко ји се сада бави стварањем разбијачке групе.

У духу антилењинистичких концепција Кинези су обрадили и Белгијанла Ж. Грипа чија је разбијачка група избачена из КП Белгије. Комунистичку партију која би била под Пекинга, Кина жели да ство ри и у Швајцарској, али она за месец дана свога постојања броји свега пет људи. У Бразилу кинески представници подржавају групицу фракционаша искључених из КП Бразила. Киџески руководиоци такође воде активну фракционашку делатност и у Чилеу где су успели да створе издавачку кућу „Спар так“ а затим и „Информативни биро“ као и БОВУ фракционашку групацију „Марксистичка народна аван гарда“.

„Идејна платферма свих 0ових ситних фракција и група — пише „Комунигт“ је 'хвалисање кинеских концепција. У Пекингу отворено настоје да створе међународни блок изграђен од група и групица сличног рода чија се већина састо ји од људи протераних из партија, свакојаких непринципијелних и морално сумњивих елемената.

Орган ЦК КПСС „Комунист“ наводи затим кратке изјаве низа истакнутих руководилаца међународног ко мунистичког покрета из разних компартија и закључује да је у садашње време већ 65 комунистичких партија у званичним одлукама својих руководстава осудило по гледе и акције кинеских руководилаца и изразило потпуну солидарност и подржало став КПСС у борби за идејну чистоту револуционар не теорије и јединство кому нистичких редова,

Пребацујући даље _ кинеским руководиоцима да ИЗврћу питање о борби на два фронта — против ревизиони зма и догматизма — да би замаглили ствар, завели људе који имају мало искуство у идејној борби и 0лакшали своју подривачку делатност у комунистичком покрету, часопис „Комунист“ пише да за кинеске руководиоце распиривање _ галаме око „савременог ревизионизма“ представља димну 38весу за организацију расце па међународног комунистичког покрета, .

делат- | ност и против КП Аустрали- |

утицајем |

Страна 3.

ПРВИ ОДЈЕЦИ |

Говор председника Тита У УН добио је, судећи по упадљивим насловима, пла сману и дужини новинских извештаја из седишта светске организације, несумњиво најшири публицитет У међународној јавности. Оцене страних извештача мо гле би се засад, претежно, свести на једну једину реченицу: био је то апел за пуну примену и учвршћење мирољубиве коегзистенције и окончање хладног рата.

Рано је још, разуме се, го ворити о неким аргументованијим повлађивањима или негирањима идеја које је Тито изложио пред највишим међународним скупом, Његов говор је обухва тио многе процесе и кретања у данашњем свету и био је, баш због тога, најчешће схваћен као допринос бољем разумевању про блема са којима се суочава савремено човечанство. Аналитичари и посматрачи, истичући озбиљност, мирољубиви речник, достојанство и конструктивност У Титовом наступу, настојали су да, уместо изјашњавања за или против, подвуку неопходност пажљивијег проучавања његових ставова и предлога.

Бећ само та чињеница го вори довољно о једном успе шном наступу у прави час.

Први утисак био је, и не само по нашим оценама, из ванредан.

„Велики говор који је одржао маршал Тито у УН — писао је „Монд“ — слушао је веома бројни аудиторијум који га је топло по здравио... Тешко је рећи — каже даље извештач у којој су мери тим аплаузом поздрављене тезе о ми рољубивој · коегзистенцији које је говорник изложио, а колико сама личност маршала Тита. На све оне који су га слушали он је оетавио изванредан утисак“.

Да не буде забуне, ствар и јест у томе: Титове идеје су недељиве од његове личности. Један други лист, један од оних у којима раније те шко да бисмо могли прочи тати оно што читамо данас („Франкфуртер рундшау“), истиче: „У великој панора-

Ано а

| Водећи кампању против

' курса међународног комунистичког покрета, кинески те оретичари покушавају да

| скрену пажњу од опасности

левог опортунизма која је У последње време веома порасла. Марксисти-лењинисти Не би радили у складу са интересима комунистичког покрета, социјализма и кому низма ако се не би одупрели и ванредно заоштреној

опасности, већ одавно не

| дечје болести левичарства У

комунизму.

Часопис „Комунист“ истиче да допринос стваралачког ду ха и идеје чистоте револуционарне теорије и праксе комуниста не може да се за мисли без доследне _ борбе против идеологије и свих | последица „култа личности“. | Кинески руководиоци, међу| тим, у својој борби против

комунистичког покрета настоје поново да учине предметом свеопште дискусије питање култа личности Стаљина. Њихово тврђење да је раскринкавање култа Ста љинове личности представља ло узрок ширења ревизионизма представља груби фалсификат, као што је апсурдно њихово тврђење да _ борба против култа личности значи исто што и срамотити пролетерску партију и диктату ру пролетаријата.

Кинеским руководиоцима је потребан култ 7 личности

Ствар није у личности Стаљина и узалуд руководиоци КП'Кине хоће да сведу ствар на то — пише „Комунист“. | Суштина питања је у томе каквим политичким курсом треба да се крећу социјалистичке земље и шта соција„лизам предлаже другим на| родима када их позивају да стану под његову заставу. Ради се о томе"каквим путевима и у каквим формама ће се развијати нови _друштвени. систем који се налази у центру пажње читавог човечанства, Да ли је допуштено натурање репресалија и не вођење ра чуна о потребама обичног чо

државати се социјалистичке законитости, права и достојанства човека и бринути се о сталном порасту животног стандарда трудбеника%

Да ли допустити самозољу у решавању економских про блема који имају одлучују ћи значај за народе, за победу социјализма над капитализмом, или треба вешто користити велике могућности које леже у ' социјалистичком систему привреде, његовој законитости, без _ чијег схватања се не може градити економска политика на научним основама и за најкраће време достићи комунизамћ масовних |

века, или је неопходно при |

ми међународне политике попуштања Тито данас, више него икада раније, важи као снага куја је нарочито у стању да игра одлучну улогу у даљем превази лажењу супротности. Та улога даје му ново и повећано значење“. |

Узмимо, затим. један дру ги показатељ интересовања међународне јавности за Титове предлоге: настојање листова и агенција да гово ру југословенског Председника придају посебан значај. „Њујорк тајмс“ је, на пример, преко целе стране донео делове интегралног текста, а нема веће агенције која се није постарала „да широм света пренесе Ти тове главне мисли и најва жније формулације из његовог говора.

Идеје о превазиђености блокова, прерастању неазнга жованости у општи покрет за мир, потреби што хитнијег окончања остатака хлад ног рата, нужности кодифи кације принципа мирољуби ве коегзистенције, тражењу додирних тачака а не разлика у савременим међународним односима, затим оцене о томе шта је то поли тички реализам у наше вре ме — нашле су пут до многобројних читалаца и већ у седишту УН, међу угледним политичарима и дипло матама, биле схваћене као предлог полџтике која треба да очува мир.

Титова способност да уочи и далековидо сатледа процесе у настојању и кретању, његов начин гледања на догађаје („Човјечанство је ишло напријед зато што су масе и појединци гледали напријед“), његова одлу чност да се ништа не препусти свом току, него да се покреће — допринели су много оном изванредном утиску на аудиторијум о коме говоре посматрачи и извештачи. Ако се томе дода пепристрасност наступа, пуно поверење у историјску мисију УН, као организације равноправних и суверених земаља, мишљење да ниједна земља нити група земаља не би требало да се сматрају искључиво позва-

Да ли допустити гушење иницијативе народних _ маса, одрећи се Лењинских норми у партијском животу. схрену ти од унутар-партијске демо кратије и заменити колектив

ну вољу партије влашћу јед

ног човека иди, напротив, најстроже се _ придржавати лењинских норми у партиј

ском и друштвеном животу7

Ето о чему се ради, пише „Комунист“ када се гопори о одлукама ХХ конгреса и о критици идеологије и праксе „култа личности“.

Орган ЦК КПСС изражава мишљење да је — кинеским руководиоцима потребна идеологија и пракса кул та личности због неслагања

са линијом ХХ конгреса КПСС, као и због тога ла би помоћу имена Стаљина

водили борбу против пик КПСС. покушали ла скрену међународни _ комунистички покрет са марксистичко-лењинистичкот пута и потчине га националистичкој и догматској линији Пекинта.

Култ личности Мао Це Тунга

Иступање кинеских руководилаца против савлођивања култа личности Стаљина — пише „Комунист“, пред ставља повод против метола колективног руководства. представља позив за полршку акцији уздизања – Мао Це Тунга на пијадестал 6ога, чиме се у последње време појачано бави кинеска пропаганда.

У Току неколико година наставља „Комунист“ проповедање култа личности Мао Це Тунга активно се води у редовима Комунистичке партије и најширих слојева кинеског народа. Може се потпуно одређено рећи да се савремени комунистич ки покрет сада сукобљава са покушајима да се лењинизам замени „маоцетунгизмом“. „„Комунист“ даље пише да кинески руководиоци настоје'да замене свеопшти ин| тернационални карактер ле| њинизма такозваним _ пационализмом или национализи рањем и „кинеизирањем“ марк сизма. При томе часопис на

водилац тврдио да су Марке и Лењин били Европљани, да су писали о историји.и проблемима Европе, а да је

менио марксизам на нове услове, него и развио га даље и створио кинеску или азијску форму марксизма! По | кушај да се замени марксизам-лењинизам идејама Мао Це Тунга — истиче „Кому-

тест код свих комуниста. | Кинески руководиопли истиче на крају великог

Мао Це Тунг не само при-,

води изјаву Лиу Шао Чија у | којој је овај кинески руко- |

| |

нист“. изазива одлучав про- |

ним или овлашћеним да ту“ маче мирољубиве тежње на начин који само њима одговара — може нам поста ти јасно да је на помолу снажнија консолидација светске организације.

Титове предлоге — а извештачи нису пропустили прилику да укажу на њихову јасноћу највећи скептици и рачунџије осети ли су као откриће, а већина као одавно постојеће са знање које је, ето, било по. требно само тако једноставно, У право, време, изложити. Свако је у томе нашао по део својих стремљења, по многу компоненту своје националне политике, ако не и сасвим блиску подудар“ ност. Нама се чини да кад би (се сви цитати из Мредседниковог говора обја вљени у страној штампи, по бројали — могло би се констатовати да готово ниједан од битнијих није изостављен. Било би, разуме се, нереално не видети у неким оценама и изборима тих цитата отпоре и, намерна или случајна, неразумевања. У свету који настоји да надрасте хладноратовске одно се још се често говори — и мисли — са позиција силе, са позиција сумњи да може бити друкчије. Јачање политичке улоге Уједињених нација значи и демократизацију светске органи зације, гарантију. свима да у политичкој, економској или било којој другој обла сти живота не сме да влада право јачега.

Такви отпори су разумљи ви, као што су разумљиви и њихови корени који отежавају да се ствари виде мање статички. Тито није ни рачунао са променама пре“ ко ноћи. Он је указао на процесе.

Остаје, међутим, једно оп ште убеђење да је Титов ре ализам — реализам ствараоца, човека који верује У најплеменитије и најхуманије идеале и који се за њих бори мишљу и делом, Такав реализам, ако му се понекад и пружа отпор. нај боља је гаранција за коначни тријумф.

чланка „Комунист“ — сносе велику одговорност пред народима светског социјалистич

ког система што васпитавају кинески народ У антисовјетском духу и што га одводе на пут непријатељства према народима социјалистичке заједнице.

„Делатност сваког политичког руководиоца пише „Комунист“ — ограничена је историјским роковима, и он је дужан да схвати своју одговорност пред историјом, пред народима за сулбину сопијализма; он је обавезан да размишља не само о одређеном тренутку, већ и о томе какпе ће последице имати у будућности _ његова садашња делатност. Никад ни један руководилац нема право ла разбије комунмистич ки покрет, нема право да подрива пријатељство народа социјалистичких 3земаља које је рођено у борби против империјализма“.

„Али велика је одговорност целог комунистичког покрета. који је једини У стању да прекине даље пада ње кинеских _ руковолидаца по кривој равни, док њихове погибељне идеје нису још спустиле сувише дубоке корене у наролне масе Кине“ — истиче „Комунист“.

Ортаћ ЦК КПСС „Комунист“ подсећа да је цк КПСС чинио све како би дошло ло решења несугласи ца са Пекинтом после сукоба који је регистрован У Букурешту ' јуна 1960. голине, на саветовању 50 кому“ нистичких и радничких партија. Тада је ЦК КПСС пао инипијативу за 'билатерални сусрет између тредставника пик КПСС и КП Кине .и сусрет је одржан септембра исте године у Москви, али без успеха, пошто је лелега цпија КП Кине — пише „Комунист“ отпбацила све покушаје КПСС да се успостави узајамно рпзумерање.

Часопис „Комунист“ затим наволи им најновије покушаје КПСС да се несугласице реше путем другарских раз говора. „Кинески рукополиопи,. међутим, не желе да чују глас разума и они не само што нису _ прекинули полритачку делатпост против КПСС и других партија, већ су је развили до таквих размера и одредили 1301 такав карактер — који је сада тешко разликовати Када се не би знала тачна ад"реса. где је империјалистич ки антикомунизам ми антисовјетизам. а где вептиколр-

жавна демагошка поопатан ла и делатност која долази из Пекинга“ завршава свој велики чланак орган ЦК КПСС „Комунист“,

Риста БАЈАЛСКИ