Борба, 25. 10. 1963., стр. 5
: а 95. октобар 1963, ПИ
је између осталог, одо томе колико сме да биле температура на висо пећима приликом про е сировог железа. руда о томе да темпера! треба да се снизи, у ону на пређашњу, саје джратко ооразложио добром намером „да се ве · превише трошило“. "један од неквалификова (у радника на високим ма ову одлуку схваПизе као „бефел“ и тако поступио. Чак и Кад је ишао пословођа који је озорио да Је топљење железа егзактна ствар, нао одређена, па према . температуру, проценсировина и остале елгненте технологије не могу у пе смеју мењати никахши савети, него само струч
. ио
"Међутим, сви ови посло уђини аргументи пали су у ВОДУ. џи нису могли да убеде радника, тако да се а прича свршила — гу дањем између њих двојице! Пример је заиста драцичан, редак али истовре уеро „индиректно _ говори колико је и у свести некралификованог фабричшог радника сазрело схватање да је позван да се бави производњом, трошко зима, да управља судбидом фабрихе и да је спренап дато своје право и ду жности брани, понекад чак пне знајући да изабере (редство. Друга је ствар што се У (ом конкретном _ случају радна заједница и њен сакир уплео у нешто у што (е није могао им смео уплипти и што нису поучили уднике да су позвани "да птервенишу и управљају, ада сасвим јасно одреде пенице технолошког про(ка Које се не могу и не шеју својевољно прелазимУуколико, разуме се, н"| реч о рационализацији 1 проналазаштву који 0и не представљају „хоакцију, него посао косе испитује, практично верава док не постапе важећи закон. су и другови у варе"Железари допније уели и исправили, а за стај случај јопш уто-, ико интересантан и актуМан што се у време интен ивне израде фабричких (татута, усавршавања прамлника о расподели, слич је ствари понављају на безброј места у различитим мријацијама, Како је још Хадо предузећа која депентрализују самоуправљаЊе и преносе са централКор радничког савета па Радна“ заједнице одређене Тослове, није наодмет упо'рити на грешке да се У тавилницима — недсвољно аоно разграничавају посло М управљања. и руховођеЊа, да се озакоњују одред које у ствари представнажарадно схватање Хемократије и депентралиЗције, тако да се у прак 'Страниче са неодговорноУ и техничком недиски · 15; одбијањем одређе-
ог свега тога трпи про да. То је особито слуЕта! )
У пиље", друта еле Охридског језера.
Идроелектрана · „ШпиКоја треба да се гради шћу Радике у Црни
' недалеко од Дебра, ко иће воду из два језера. објектом стручњака и
а „Хидроелектро-про-
"за покретање тур“ ектране код Дебра
' вештачког језера за е 125 милиона кубара воде.
је роелектране _ „Шпи"пад и „Глобочица“ која се
кв Код Струге и треба да рши крајем 1964. годи 4 преко Црног Дрима снаб „ 16 се током целе годи-
м
је предност над
које 5 свим осталим рекама кају летњим месецима неада] Довољно воде за 50рћ 48 рад хидроцентрала. | п Уродног акумулацио: а “она — Охридског једе отицање воде регулићи се специјалним уређа-
4 који ће се уградити ~ труге, Мур ИКО се прихвати пре
о Југословенске елек“ Цривреде да се у сливу Мет Дрима изгради нова у на — „Шпиље“, рака а брани почели би
Централе _ „Шпиље
заједница“,
ктрана на Црном Дриму к — Годишње производило
предвиђа ·
Зодом из Охридског је-
пица правног одбора заје-.
ара уће године. Турбине'
ИЦ
_ САМОУПРАВЉАЊЕ. _ по одговорност
железари Вареш савет “не радне заједнице дло-
чај тамо где
чНИХ служб положај стру-
м није од детаљно ређен, тако Д с и
па Нису ретки. Оно што се О 9 У Варешу само је 3 тако неодређено о-
а аНрх места | стручних аи и нерашчећшеног ја ме а да се технологи пе ра поштовати, да је зао. поштовика а, трака | ње, без обзи
Па Би децентрализа Во „степен демохратич Као = пена предузе
5 осеоно је п Пло добар део Предузеће Уводи децентрализацију и савременије услове расподеле док још има полузанатску организовану производњу, тако да се та два До узајамно преплити ј
64 утичу један на дру_ Хако се, на пример, у фа орици „Васо Мискин Црџи“ у Сарајеву, чији су пра вилници о расподели пред стављали донедавно узор за друга предузећа, недавно десио сличан случај. Фабрика, је добила посао; производњу вагона за иноСтранство. Инжењер који је давао пословођи налог
образложио је технологију, то јест начин производње, њено организовање, норма тиве, утрошак сировина и материјала, радне снаге и времена. Али, кад је дошЛо до разговора о нормативу радног времена, посло вођа је рекао: „Е, то не мо жемо прихватити. – Радно време одређује наша радна
У истом предузећу деси Лло се да главни инжењер нареди једној радној зајед ници да истовари материдал који је стигао и на који је холектив данима чекао. Али, заједница је одбила тај посао јер је рачунала да је прече да раћи нешто друго него то што се од ње тражило. ТО, да се војнички изразимо, „едбијање послушности“ једне заједнице довело је у питање хоће ли колектив моћи нормално даље да производи или не. Очигледно је да ни овде стручно руководство ни стручне службе нису добиле пра во место у нормативним ак тима фабрике, јер се иначе не би могло десити да јед на јединица. тако „кратко-. видо поступи. | ин
Посебно је питање поштовања техничке дисципли не и уплитања у технологију где треба и где не треба, То је првенствено могуће тамо где није уведена индустријска производња у правом смислу ре чи, где није стехла право грађанства савремена припрема производње у бироима и лабораторијама, тако да је посао стручњака очигледно руковођење техниологијом, радом а не људима, Где то није до краја спроведено или где место тих служби није изразито
и ТЕСОММ
БОРБА
— За сада добро греје, али зимус ће морати сат већим жаром да наставе — дискусију!
(Карикатура Д. Савића)
ЗАШТО ПОСКУПЉУЈУ ТАНИЈЕ НА ВОЈВОЂАНСКУ ЗЕМЉУ
Сељак-кооперант Н. Н. из Футога свратио је ових дана У задругу да сачини осмомесечни обрачун кооперантске сарадње. На благајни је. за ислоручене тржне вишкове, при-
мио девет милиона динара,
. Земљорадник Н.Н из Сивца, такође у Бачкој, купио је недавно трактор и преко новина најављује задрузи такмичење. Пропозиције су — ко ће постићи већи хектарски принос и већи доходак по хектару и трактору, Његов син, тракторист за сопственим воланом, поручује својим другарима који су у град отишли да га посете. да се преслишају и утврде ко је у избору животног пута боље прошао, У Елемиру су власници приватних трактора задругу „уза зид“. па тако они, а не задруга, дају основни
тон привредном животу села.
Није то, наравно, општа слика живота савременог војвођанског села, нити су наведени примери особито карактеристични. На 10 хек тара нико још није постао Рокфелер. Али, како је богатство ипак релативан појам. код нас и данас милиони динара у набреклом бу ђелару или у сламарици са бијени боду очи. Најзад. са својих десет прстију нико их још није стекао. И баш зато се многи питају: шта се заправо догађа на селу7
Одговори су различити.
Скок па стоп!
За једне све је у најбољем реду: расте стандард али расте и производња.
Друти, међутим, кажу: та чно је да производња рас-
одређено долази до немилих сукоба, непријатних разговора о послушности И о томе да ли неко узима сувише „власти“, до нереда који се не може увијати ни у какав станиол прин пипијелних, или боље речено квазипринципијелних
разлога, Јованка БРКИЋ
ори
би
часова енергије
ХЕ мАБВРОВО (У. погону) ,
Скица 1964. треба прва електр
истити вод Р Глобочица“,
Дрима: заврши
слива рног да се ана која
» |“
те, али — колико У прошлој години војвођански се љаци су за тржне вишкове пољопривредних производа примили 6 до 7 милијарди динара више него у претходној. а ове године ће, из истог извора, примити 2 милијарди динара више него у 1962. Да ли је тако на-
ЕЗЕРА ЗА ХЕ „ИПИЉЕ“
стиће воду из вештачког се 375 милиона киловат-
произвеле би прве количине електричне енергије после четири године грађења, у 1968. години.
За то време градитељи електране прво ће морати да скрену ТОК Црног Дрима да Зи поставили темеље бране. Насипна брана, која ће на овом делу преградити ре ку, биће, висока око сто и дугачка око 350 метара. Ши рина — круне бране биће осам метара. На овом делу Црног Дрима жористије “пад воде од 95 метара. Када — буде готова, хидроцентра ла „Шпиље“ производиће 375 милиона киловат-часова електричне енергије, која ће се преносити мрежом делековода у јединствен електрични систем наше зем
ље. поре-
Из две степенасто И ђене хидроцентрале на Др
тер-
м Дриму, као и из Нове „Косово“ _ део енергије одва-
заз ~ траси нове жејаће се 3 зоре у Скопју. А са још
извора електрие који треба да се граде, смањиће се И кови електричне енергије, се према прорачунима,
осам нових чне енергиј
кују у 1967. и 1968 годи| Д. ДРАЖИЋ
на некадашњем речном |
сабили
гли пораст прихода адекватан порасту производње7
Задатак је задруга да средствима којеим друштво даје унапреде пољопривреду на сељачким газдинстви ма, разуме се; кроз. — кооперацију. |
Задруга има машине, репродукциони материјал и — претпоставља се бар способан стручни кадар. Ту су, најзад. и институти да, кад затреба, помогну најсавременијим — достигнућима апрономске науке. Да би за дружни трактори показали шта могу. треба им земља коју, међутим, поседује сељак. Овај је, опет, заинтересован за већи принос, али нема средстава. Кооперација, дакле, треба да удружи њихова средства и интересе, претварајући задругу и сељака у дугорочне производне партнере.
Основни "циљ је стално повећавање производње. И то разуме се, не било какво повећање. У средства задру ге уложено је много новца. Треба га вратити банци, жи вети и — даље се развијати. Треба, најзад. и кооперанту омогућити да више зарађује и боље живи. Ина че неће бити заинтересован за сарадњу. Укратко, ниво кооперантске производње треба да буде не мало, него управо неупореди• во већи од просечног сељач ког, И једино тако се све тежње везују за задругу и њене перспективе, при чему одлучујући чинилац У побољшавању положаја се љака постају производна средства задруге, а не наслеђена или купљена тапија на земљу.
Првих неколико година развој кооперације управо је тако и кренуо. Производ ња је нагло расла, Пре рата је просечан војвођански принос пшенице износио око 13 центи по хектару. а после рата чак и нешто мањи, док се задњих година, не баш родних. креће изме-
Ђу 23 и 25 центи. У одговарајућој сразмери повећана је и производња кукуруза. индустријског биља, сточне хране, млека и меса. Искусви агрономи, руковођени примером других европских земаља, сматрали су још до недавно да је за такав производни скок. какав је у Војводини управо постигнут у задњих неколико година, потребан најмање подобар људски век.
Сада, међутим, као да је све одједном — стало. Истина, производња и даље расте, зли споро и уз велика напрезања. Прве последице почеле су се одмах осећати, Сељак отказује љубав задрузи. Не увек и не свуда. Везе се кидају само тамо где је принос недовољан. Већ прошле године загретила је опасност да се површине под шпеницом смање рапидно.
Први утисак је био да су ниске откупне цене готово једини камен спотицања. Цене су заиста биле нереалне, али су други узроци били много тежи. Пракса је, уосталом, показала да новчане инјекције, убризгане кроз повећање откупних цена, нису донеле готово ни шта. Пшеница је „кренула“, али само за једну годину. Ове јесени, за сетву пшенице у кооперацији, уговорено је готово упола мање земље него прошле године. На пољопривредним добрима пшеница доноси највећи хектарски доходак, али у кооперацији — не иде.
Трка без тренинга
Војвођанске задруге подсећају на спортисту без тренинга. У првом налету, ангажујући сву своју снагу, он просто задивљује гледаоце изврсним спринтом да би се већ после првог круга једва држао на ногама.
Скокови кооперације У повећавању производње и дохотка морали би бити непрекидни. То се, међутим, није догодило. Полазећи од ниског старта, задруге су ангажујући једино набреклу снагу коју су јој убризгале друштвене инвестиције — релативно лако прескочиле прве препоне, али то им је био и плафон.
Међутим, кооперирајући са задругом,. сељак је и сам улазио у „тајне“ савремене агротехнике. – Високородно семе и минерално ђубриво доступно је сваком. Принос од 20 па и 30 центи пшени-
це по хектару може се, дакле, постићи и без задруге. И то чак и са запрежном ву |чом, а камоли са сопственим трактором и дубљом браздом.
Треба се, дакле, „одлепљивати“. Стално, непрекидно вући производњу напред. Само, то треба и умети. Тре| ба за то имати стручне „тре !|нере“. У огромном новосадском срезу само 19 задруга имају — по једног — агронома. На осам, десет или петнаест хиљада хектара ' земље. На 1.500 или на 2.000 | коопераната. Задатак му је — да држи сталан контакт |са научним службама, да њихове резултате проверава најпре на задружној економији, а затим да их, кроз кооперацију, ширу у масовну производњу непосредно контактирајући са сваким кооперантом. Али, да и на млазњаку лети, све то не би постигао. Зато је више писар него агроном. А у осталим, управо у већини задруга, нема чак ни тог једног јединог агронома.
Анкете показују да већину руководилаца задруга управника, руководилаца погона служби — чине људи са непотпуном основном школом. Они су и „стручни“ носиоци производње. А каква је управо стручна разлика између њих и просечних сеоских домаћина. Ако разлика уопште постоји, онда она иде само у прилог ових других. Први, нити је земљорадник, нити чиновник, док други бар зна шта је. Први управља друштвеном имовином, али има и своју земљу. У оквирима за друге интереси им се сукобљавају — задружни и сопствени. Није тешко погодити који најчешће побеђује.
Последице сустижу једна другу. Производња готово тапка у месту, а цене расту. На селу приходи расту, интерес за кооперацију опада, расте број приватних трактора и цена земље. Тапија на земљу постаје уграво све драгоценија...
Решење је у новим скоковима. У нивоу производње који је за инокосног сељака практично недостижан. А пут ка томе води и кроз извесно скретање досадашњег правца инвестирања. Макар и мало мање ка трак торима. али више ка „мозговима“. То је чини се, једини излаз за кооперацију, а у томе је управо и његова основна сврха.
В. РОКИЋ
БЕЗ МОЛЕРНИХ ПЕНАРА НЕМА ДОБРОГ ХЛЕБА
Представници предузећа за | производњу и прераду бра- | шна истакли су јуче. на са-| станку у Савезној привредно! комори, да се квалитет хлеба | не може знатније побољшати | док се не побољша квалитет пшенице и брашна. Према ми- | шљењу већине учесника у ди скусији, то није узимано У обзир приликом израде недавно донетог прописа о квалитету животних намирница.
У доста живој дискусији из нето је да је развој пекарске индустрије прилично успорен због њене мале акумулативности. Зато су се дискутанти заложили да друштвена зајед
ника помогне овој грани да повећа и модернизује капацитете да би производила довољне количине хлеба доброг квалитета. Изнет је случај Загреба, чији су садашњи пекарски погони мањег капацитета него 1939. године, иако се у међувремену број становника повећао са 220.000 на око 600.000,
Било је доста речи и 0 лошим условима рада већине пекара, У којима се сав рад махом обавља само у једној просторији. Учесници скупа. на коме је било око 200 представника предузећа за производњу и прераду брашна из
целе земље. заложили су се за то да тржишна инспекција има у виду наведене услове за производње при оцени квалитета хлеба. Не може се, на пример. захтевати, речено је, ла се на тржиште износи хлеб прецизно утврђене тежине, кад се тесто мери на примитивним вагама и сл. Тешко је, даље, спровести пропис да хлеб, пре изношења на тржиште, треба да буде охла-
ћен до 35 степени, када не постоје повољни услови за хлађење, а и сами потрошачи тра
же топлији хлеб. (Татђуг)
Страна 5.
Електронска шока за две – три године у индустријској производњи
Успела демонстрација новог типа протезе коју је изра-
дила трупа јутословенских ресовање у
Успелом демонстрацијом испред тридесетак страних и домаћих новинара, испред сочива фоторепортера и уз зујање филмских и телевизијских камера, ју че је у Дому штампе у Бе ограду потврђена информа ција коју смо објавили пре неколико дана; електронска протеза шаке коју је у Институту „Михајло Пу
пин“ у Београду израдила |
група стручњака из разних области — положила је испит. Пацијент Бошко Чолак-Антић новинар аген ције Танјуг, приказао је низом захвата да се нов тип протезе, више од свих досадашњих, приближио људској руци. И што је нај важније: присутна група аутора најавила је да ће вероватно већ кроз две-три године нов тип протезе, по сле даљег усавршавања, сазрети за серијску производњу. Није претерано ни очекивање да се у то време испита могућност примене овог типа протезе и за ноге.
Наши научници ишли су путем комбинације вољне команде с" преко преосталих мишића на унесрећеној руци или нози и аутоматске команде која у неку руку замењује рефлекс коже. Наиме, осетљиви елементи на врховима и другим местима електронске шаке, шаљу, чим дође до додира, одређене импулсе малом електронском уређају. Овај, оцењујући јачину притиска, површину и облик предмета, упућује наређења серво-механизму који _ затим
скупља или шири шаку, покреће поједине прсте, прилагођава их предмету
које треба захватити итл. — без обзира на то да ли пацијент гледа предмет. А вољне команде, упућују се одговарајућим трзањем ми штића оштећене руке, што остаје потпуно неприметно за околину. Истраживањима, као што
је рекао директор Завода.
за ортопедску _ протетику Србије др Бошко Зотовић, тежило се да протеза буде саставни део организма, као и да буде естетски и психолошки прихватљива. У том погледу већ је мно то и постигнуто „функционалношћу“ електронске шаке. Обучена у рукавицу од пластичне масе, боје коже, са имитираним ноктима итд. она већ сада обавља следеће радње: хвата предмете врховима прстију, затвара им отвара песнице, подешава прсте према површини и
облику предмета, отвара иј|
затвара шаку са испруженим лактом. Прсти се вољно савијају и градирају. Ако пацијент, на пример, пије из папирне чаше, при тисак електронске руке попушта и форма чаше оста је неизмењена. Тежина ша ке засада износи 450 грама, а лежишта 100 грама. Уређај који пацијент носи У торбици тежак је око 15 кгр на шта утичу пре свега тешке батерије.
Међутим, као што су истакли др Рајко Томовић, доцент Миодраг Рачић, ди-
ХОЋЕ АНУ ПРЕ
ДЕО ДОМАЋИНСТАВА
самом |
стручњака. — Велико интеиностранству ректор Института „М. Пупин“ · др Ђорђе Ковачевић и др Бошко Зотовић, пред групом аутора електронске шаке налазе се даљи зада' ци: настојаће се да се по| већа покретљивост палца, |да се боље реши питање лежишта, да се отклони зу |јање мотора, смањи тежи | на, да се пронађу најадекватнији материјали итд. Истовремено пак, прићиће се инжењерском пројектовању Како би се припреми | ла индустријска производ | ња, водећи при томе рачуна о приступачности цене,
За рад наших научника |већ постоји велико интере совање у иностранству И више понуда за сарадњу.
С. СТАНИЧ
Ваљево ће добити
модерну парну пекару
Ваљево, октобра
Ових дана почеће у Ва љеву. у непосредној близи ни млинског предузећа „15 септембар“, изградња моде рне парне пекаре капаци тета хиљаду килограма хлеба на један сат. Изград ња овог објекта стајаће 190 милиона динара, а треба да буде завршен средином идуће године, С. М
ЕЛЕКТРИФИЦИРАНО СЕЛО николићи код ПАЛА
У селу Николићи, недале ко од Пала, одржана је ма ла свечаност поводом завршетка радова на електрифи кацији села. Осветљење је добило око 50 домаћинстава. Б.К.
ЈОШ 32 СТАНА ЗА РАДНИКЕ ПАМУЧНЕ ИНДУСТРИЈЕ „ДУГА РЕСА“
Дуга Реса, октобра Радници памучне индустрије „Дуга Реса“ добили су ових дана још 32 комфорна стана у великој четвороспратници У чијем приземљу је смештено и овом пррдавница. Изградња овог објекта стајала је 160 милиона динара. И. Б
У АЛИБУНАРСКОЈ
| КОМУНИ СМАЊЕН
ПОРЕЗ ЗАНАТЛИЈАМА ЗА 30 одсто
На последњој седници Општинске скупштине у Алибунару расправљало се о опорезивању _ занатлија и лица самосталних занимања, па је констатовано да су У већини случајева утврђене реалне основе за разрез пореза. Констатовано | је да је код ових занимања дошло до смањења пореза за око 30 одсто услед мањих стопа пореза на дохо-
дак и општинског гриреза. с. Ц.
ЗАВРШАВА СЕ ТЕЛЕВИзијСКИ РЕЛЕЈ У ГОЛУПЦУ
Завршава се изградња те левизијског релеја у Голуп цу. На радовима учествује велики број чланова Социјалистичког савеза.
ГАЉ СТИЋИ ЗИМЕ
ЋЕ ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ
7 ОСТАТИ БЕЗ УГЉА ПРВИХ ЗИМСКИХ МЕСЕЦИ
Ових дана рудници дугу ју потрошачима око милион тона угља и сви су изгле ди да ће део домаћинстава до почетка зиме остати неподмирен. Много наде не пружа ни изјава Миленка Савића, генералног директо ра Рударско-хемијског ком бината из Тузле, да ће сеси туација побољшати „у колико се створе повољни у слови“.
„Повољан услов“ је да Крека добије довољно ваго на, око 1.100 што је ових да на немогуће, јер се теретни саобраћај налази у највећем „шкрипцу“. За потребе привреде свакодневно недостаје преко 4.000 вагона. Уз гред: у јулу и августу, када је угаљ имао приоритет превоза, Крека није испуњавала обавезе према потрошачима. Ове године потражња уг ља је нагло порасла. За првих шест месеци, углавном због несташице вагона, потрошачима је остало неиспо
ручено око 450.000 тона. Због тога је у јуну одржан састанак представника трго вине, рудника и железнице. Договорено је да се у
летњим месецима да приоритет широкој потрошњи.
Тада се Крека обавезала да ће од почев 1. јула испоручивати по 210 вагона угља за Београд и 300 за Вој водину — под условом да јој се обезбеди довољно ва гона. Тај услов је у јулу и августу био испуњен. Уоста лом, још тада се истицало да узрок није само у неста „шици вагона већ и у начину дистрибуције угља изру дника, јер су неке чињенице говориле да се подмиру ју индустријска предузећа ' ситним угљем на рачун ши„роке потрошње која користи само комадни,
— Све ћемо учинити дао |ни који су платили угаљ по летњем регресу буду подми |рени до 1. новембра. Да ли |ће сви добити угаљ пре |зимских дана зависи од то |га како се испуњавају уговори између Креке и трговине, По уговору, У овом 'периоду Београд из Креке |треба свакодневно дпл доби | је 130 вагона угља. Прошле | недеље слали су нам свега по 51 вагон, ни половину од уговореног — кажу у Се кретаријату за трговину и снабдевање Београда.