Борба, 04. 07. 1966., стр. 2

ИД

ван пает ножа

давна верна

винил аврке

>=трана 2.

Југословенско_ мидијеки

~ разговори

ЕТ

0 ситуацији насталој

же у робној размени после ~ __ девалвације рупије

53М ~ Њу Делхм, 3. јула "“ (Танјут)

Ун

У Делхи је данас допуто

"вала југословенска делега

ција која ће са индијским

"авладиним представницима ауразговарати о ситуацији на густалој у робној размени по

_ шко Лазаревић.

... Према изјави министра „за тоговину Индије Ману-

_.пија неће неповољно утица

оостичких земаља.

от “

„стичким земљама. Тешкоће _које су се појавиле, рекао

„је министар, биће отклоње

__ предвиђени у наредним не~ дељама и робна размена са "овим земљама повећаваће “се У предвиђеном. огИндијска влада не жели да

водом девалвације рупије.

„Делегацију предводи специ јални саветник у секретаријату за финансије Бо-

_баја Шаха девалвација ру(ти на трговину са социјали "не у контактима који су

обиму.

дозволи да девалвација бу де томе сметња.

· Наредних дана очекују у Делхију привредне делегације и из осталих социјали

„Талебђ“ у Длехсиндрији

Каиро, 3. јула (Танјуг)

Након тродневне пријатељске незваничне посете ""матичној луци египатске

“ ратне "морнарице, школски

брод ЈРМ „Галеб“ оувио.је јутрос

исплоиз Александрије. ~ За време тродневног бои" равка,

старешински кадар

д брода „Галеб“ и питомци ју оегословенских војних помор „Рских академија били су из

дни и окружени

ванредно срдачно примљенајвећом пријатељском пажњом. О-

уни су били гости на прије-

„му. кеји је у њихову част

“ "35 оунитости града, гости са „Га «'пеба“ посетили су'и дом ју-

приредио вице адмирал Ра шид у јахт-клубу Алексан-

гдрије. Командант бојног бро "да Лукач приредио је си-

зноћ на броду „Галеб“ кок„тел у част официра египат ске ратне морнарице.

"Поред разгледања знаме

у гословенских. исељеника У Зи Александрији.

У оквиру крстарења по

"Медитерану. школски брод

„Галеб“ отпловио је према

„луци Пиреју.

Разарачи УДАР

~ у ријечкој луци

_еморнарице

у Ријека, 3. јула (Танјуг) Данас су у ријечку луку упловили "разарачи ратне УАР „Ел фатех“ и „Ел кахр“. Посада разарача ратне морнарице

ЕЖУАР се налази у дводнев-

5 ној „Ратној морнарици ЈНА.

пријатељској посети

а "101 се, поред осталих нала„зе Владислав Гомулка, Ју-

ПОЉСНА ДЕЛЕГАЦИЈА - ДОПУТОВАЛА У БУНУРЕШТ

Букурешт, 3. јула Пољска делегација, у ко

_ зеф Циранкијевич џи Зенон

· вора.

Клишко, допутовала је да нас у Букурешт. Како јав-

а ТАСС, она ће учество· „вати на заседању политич

ко-консултативнот комите-

ста земаља Варшавског уго-

„= Пољску делегацију доче-

зуфункционери

РЕ =

кали су највиши румунски са Николае

Чаушеском на челу.

" „ПРАВДА 0. СОВЈЕТСНО-. 7 Француским односима

ом

Москва, 3. јула (Танјут) , Данашња „Правда“ у утводнику оцењује да су по-

„„сета „и разговори Де Гола „са совјетским руководиоци фома били плодни и да они

слоткривају,

нову . страницу историји совјетско~фран

уских односа.

гу Лист пише да су, без /о6-

зевира на особености спољне =“политике две земље, које -„епроизилазе из различитих

„друштвених система. пози-

тције двеју страна о многим тизванредно значајним ме-

афучародним питањима сада

постале ближе, а подударзеност гледишта шира. 8 „Е. Једним од основних редузултата тих разговора лист

моматра подудпрност гледиџт

азта и сагласност о многим пи „тањима европске безбеднос г=ти. Сарадња СССР и Фран

«љуске У тој области, конста

• кртује „Правда“, може да и-

итма одлучујући утицај

на попуштање затегнутости на

# овом континенту.

ИЗБОРИ У. БОЛИВИЈИ

(Танјуг)

под војним режимом, пошто је вођа војног удара против Паза Естенсора, генерал Рене Баријентос, ве роватни победник на избо рима за новог шефа земље. Овакав исход наговештавају први резултати на општим председничким из борима у Боливији.

Близу милион и три стотине хиљада Боливијанаца, који имају право гласа, данас су бирали и нови На ционални конгрес сто три посланика и двадесет седам сенатора. Судећи по првим резултатима, Баријентосова политичка коали ција — Фронт боливијанске револуције — треба да добије апсолутну већину у Конгресу, захваљујући новом изборном закону који је донела војна хунта. О: вај закон даје аутоматски осамдесет одсто места у пар ламенту странци која доби је највећи број гласова. Друга странка по броју гла сова добија осталих двадесет одсто и представља опозицију. Данашњим изборима у Боливији се, у ствари, 06навља председнички и пар ламентарни систем после

скоро двогодишње искључиве владе војне хунте. Избори су одржани под

контролом посматрача Организације америчких држава и у њима је учество вало осамнаест разнородних и веома разједињених политичких странака. Највећој странци — Народном револуционарном _ покрету (МНР) — чији је лидер Паз Естенсоро, као и Револуци онарној партији националне левице (ПРИН) Вуана Лечина, није дозвољено учешће на изборима.

Оборени Паз. Естенсоро је јуче у Лими изјавио дописнику Танјуга да су ови избори „обична фарса која служи војним властодршцима да наметну војни режим профитно_вољи народа“. Он је додао да у зем љи није гарантована слободна манифестација воље народа и да ће изборни резултати бити фалсификовани, Избори су данас — како се сазнаје — протекли у миру. У Ла Пазу није било инцидената, а досад прим љене. вести из унутрашњос ти земље такође не говоре о нередима. Војне снаге

"ВОЈСКА ОСТАЈЕ НА ВАЛСТИ

Први резултати наговештавају победу Баријентоса

Ла Паз, 3. јула | стављене су у стање при-

Боливија остаје и даље као

правности, али, како је ревођа хунте генерал Овандо, реч је о „рутинској акцији“. Штампа јутрос јав ља да су војне снаге мобилисане у рударском центру Оруро, где се налази жариште отпора војном. режиму. У више. места у. унутрашњости земље (Санта | Круз, Консепсион и Кобиха) како јавља јутрошња штампа, дошло је уочи избора до нереда, али је војска брзо успоставила ред.

Хунта је данас забранила сваку активностоу земљи чак је потпуно обустав љен путнички и сваки други саобраћај. Затворени су биоскопи и забрањене све јавне манифестације. Хунта је изнела тврђење да ће ово бити „најчистији“ избори у историји земље. Оче кује се, мећутим, значајна апстиненција бирача, наро чито у градовима, 'пошто МНР и ПРИН бојкотују изборе. Победу Баријентосу ће, како изгледа, донети село, где се налази око осам десет одсто бирачког тела. Коначни резултати биће познати сутра. |

Стање у Боливији је, иначе, врло сложено, Шеф војне хунте генерал Овандо јуче је истакао да ће оружане снаге поново узети власт у случају да уставна влада, без обзира која била, не извршава вољу народа. Ова изјава је протумачена као оштро упозорење Баријентосу. Ово размимоилаже ње у армији је данас централна тачка националне по литичке и војне ситуације.

Пуштени на слободу ухапшени аргентински комунисти

Буенос Аирес, 3. јула Ројтер јавља да су арген тинске власти пустиле синоћ из затвора 30 ухапшених чланова Комунистичке партије Аргентине. Забрана свих политичких странака у овој земљи 0стаје и даље на снази. 7

Балагер: Доминикана неће успоставити

односе са Кубом

Санто Доминто, 3. јула Новоизабрани председник Хоакин Балагер потвр дио је синоћ да Доминикан ска Република неће успостављати дипломатске односе са Кубом.

РАТ У ВИЈЕТНАМУ

БУДИСТИ ЖЕЛЕ ЛЕГИТИМНУ ВЛАДУ И УЧЕШЋЕ ФНО У ПРЕГОВОРИМА

— истиче будистички првак Нат Хан .

Париз, 3. јула (Танјуг) „Будисти желе слободну владу, повлачење Америка наца и преговоре са Фрон том националног ослобођења (ФНО)“ — изјавио је У Паризу директор једног ин ститута на Будистичком у-

ниверзитету у Сајгону Нат|чке акције да се образује

Хан, на повратку у Сајгон из САД. Велике Британије и скандинавских

цивилна и независна влада. Они, иначе, не траже

земаља | политичку власт за њих са

где је држао предавања о|ме, него се залажу за та-

ситуацији у Нат Хан је прецизирао да је непосредни циљ будисти

БУДИСТИ ПЛАНИРАЈУ НОВУ ТАКТИНУ

Тич Три Кванг наставља штрајк глађу

Будистички лидер Тич Три Кванг (лево) за време недавног боравка у сајгонској болници, где је био доведен због штрајка глађу против америчке политике у Вијетнаму

Сајгон, 3. јула |

| |

Виши функционери будис | тичке цркве одлучили су. данас да обуставе борбу про тив сајгонског режима све док о даљем курсу не буде донела одлуку свеопшта будистичка конференција.

Како јавља Ројтер, будис тички свештеници састали су се данас да размотре свој положај у светлости употребе силе од стране вла де, када је, захваљујући то ме, сузбијена будистичка опозиције-у Да Нангу, Хуеу и самом Сајгону.

У међувремену, екстремистички будистички лидер Три Кванг ушао је у дваде сет пети дан свог непомир љивог штрајка глађу. Он наставља да штрајкује, при мајући само течност, упркос позиву да га обустави, који су му упутили највиши будистички функционери. У будистичким изворима

данас се каже да ће конфе ренција бонза (свештеника) из читавог Јужног Вијетна ма бити сазвана за две недеље, да би се разрадила но ва тактика,

Вијетнаму. | кву владу у којој ће

| САД могле часно

све верске групе бити предстал љене.

Према оцени овог будистичког првака, за рат и све данашње тешкоће у Ви јетнаму највећу одговорност имају Американци ко ји су се први умешали у по слове Јужног Вијетнама. После тога дошло је до „преласка Северних Вијетнамаца. у Јужни Вијетнам“. Међутим, то је била само последица америчке интервенције. Што се тиче преговора које би требало организова ти ради успостављања мира у Вијетнаму... Нат Хав категорично захтева да у њима учествује Фронт неционалног ослобођења (ФНО) „који учествује у ра ту као једна од зараћених страна“, Међутим. у прего ворима би требало да учествује и једна легитимна влада Јужног Вијетнама, каква није ова садашња. Стране у преговорима требало би да обећају да ће

| поштовати Женевске утово

ре. Преговори би се завр-

јшили повлачењем страних

трупа из Јужног Вијетнама. после осам. или десет месеци.

На питање „како би се повући из Вијетнама“, Нат Хан је рекао да Американци не по штују своју сопствену част водећи рат у Вијетнаму. „Да ли би. америчка част трпела збот тога што би престала бомбардовања или што би Американци пре стали да убијају Вијетнамце“ — поставио је питање

будистички лидер и додао

да „ФНО и Ханој имају ја

ке разлоге да немају пове-

рења у Американце“.

АРАПСКЕ ЗЕМЉЕ ПОЗДРАВЉАЈУ СПОРАЗУМ 0 КУРАСКОН __. ЛИШЊУ

Негативно реаговање. само у Дамаску

Каиро, 3. јула (Танјуг) Споразум између ирачке владе и курдског национал ног покрета о окончању не пријатељства на северу Ирака и мирном решењу кур дског проблема наишао је на повољан одјек у Арапском свету. У каирским политичким круговима споразум је при

ПРИВРЕДА У

СВЕТУ

МОПЕТАРИО ОСАПОСТАЉИВАЊЕ ИСТ

У току је раскидање монетарне уније између Кеније, Уганде и Танзаније. Може да изгледа да је то на линији лабављења постојећих веза између ових трију источноафричких земаља, за које се донедавно сматрало да ће се чак удружити у једну федералну државу. Међутим, напуштање поменуте уније има у суштини други смисао: део је оријентације ка осамостаљивању . од бивше метрополе Велике Британи је. То осамостаљивање доводи на монетарном плану до стварања домаћих централних банака и емитовања домаћих националних валута.

"До јуче у све три земље

био је у оптицају источноафрички шилинг. који је био паритетан са британ-

ским шилингом и њему по дређен. Подређивање је ос тваривано преко Источноафричког монетарног уреда финансијске установе која је постојала у колонијално време, но чији је век продужен и после про гтлашења независности три ју земаља.

Монетарни уред био је централна финансијска ор ганизација за британске ис точноафричке колоније и њене су се компентенције протезале и на Аден са 0колним протекторатима. Обим шилинга У оптицају ни је зависио од економских потреба дотичних колонија, већ се регулисао у оквиру равнотеже њиховог платног биланса. Колоније су, тако, извозиле своје сировине и друге производе претежно у Британију и за њих је купац уплаћивао Монетарном уреду фунте стерлинга или другу чврсту валуту, а Уред је про~

давцу давао прогиввредност |

њиховог

у домаћој валути значи и у источноафричким _ шилинзима. Што се тиче увоза ип дустријске и друге робе, за њу је инострани продавац добијао из касе Монетарног уреда фунте стерлинга. По што је било готово правило да се из колонија више извозило него што се у њих увозило, значи да им је тр гтовински биланс бивао позитиван, колонијална сила је ту активу, тај вишак девиза узимала преко Монетарног уреда на зајам, а за тим инвестирала у самој Британији или другде, но не и у земљи зајмодавцу. Подаци говоре да се на овај начин колонијама одузимао годишње десети део националног дохотка. Танзанија (раније Тангањика) прва је 1961. стекла независност, али је Монетарни уред и после тога на ставио са својим колонијал ним пословањем. У ствари, млада држава није поседовала ниједну сопствену бан ку, што је практично, значило да. се њена привреда и даље налазила под директном контролом страних финансијских кругова. Долазило је, тако, и до апсур пне ситуације.

После првог састанка ше фова држава и влада афричких земаља у Адис Абеби, маја 1968. образован је био антиколонијал ни „Комитет деветорице“ преко кога је ишла помоћ ослободилачким покретима У још зависним афричким земљама. Седиште комитета било је у Дар ес Сала+ му. Ускоро је почео да при

стиже новац који су држа-

ве чланице Организације афричког јединства издвајале за помоћ ослободилачким покретима. Новац је стизао Комитету, али пре-

ко одговарајуће британске банке у главном танзанијском граду. Тако су — у одсуству домаће афричке бан ке страни колонијални кругови могли да имају увид и о обиму и о извору те помоћи, па чак и о прав дима куда се она шаље. Ова чињеница, поред свих негативних реперкусија, по спешила је сазнање и танзанијске и других влада да пожуре са африканизацијом наслеђеног колонијалног

финансијско-монетарног си стема. И у први план изби ло је питање Источноафрич ког монетарног уреда. У ју лу 1963. — дотада је и Уган да стекла независност, а Ке нија је управо добила само управну владу — одлучено је било да се актива Уреда подели пре јула 1966. То ни је аутоматски значило да ће три земље напустити заједничку монету, него. пре свега да ће преузети у своје руке пословање Уреда, Међутим, марта прошле године такозвана Јужноарабијска. Федерација (Аден и про

УНЕ АФРИКЕ

текторати) саопштила је да ће већ следећег месеца напустити шилинг и увести локални новац. Следиле су, затим, одлуке трију источноафричких влада да и њи хове земље емитују сопстве "ну монету — Танзанија 14. јуна 1966. Уганда крајем ју на 1966. а Кенија нешто ка сније. б

Оно што је битно у овој монетарној реформи је преузимање контроле над сопственом валутом. До јуче Монетарни уред,-као што је речено, одређивао је обим источноафричких шилинга у оптицају. То је у пракси доводило и до тога да се те жња ка бржем привредном развоју у трима земљама су дарала са препрекама у отраниченом домаћем новцу у промету или вештачким ограничавањима девизних средстава. Сада су емисије новца, одређивање његовог паритета у односу на долар, манипулације девизама дакле читава монетарна поли тика — ствар влада трију независних афричких зема ља и средство тих влада у реализацији њихове полити ке привреднот развоја.

Наравно, емисија домаћих валута и растурање тројне монетарне уније не значи и раскид са стерлиншком 30ном. Све три земље и даље остају У тој зони. Она свака ко помаже бившој колонијалној сили да задржава 0лређене утицаје у бившим колонијама. Међутим, са со' пственим монетама и сопственим централним банкама Танзанија. Уганда и Кениза превазилазе директну по тређеност монетарно-финавн сијској политици лондонског Ситија, а самим тим кре ћу још један корак даље ка својој стварној еманципаци-

Еј дДМ.

лах ел Битар,

мљен са олакшањем и верује се да његово спровођење може водити трајнијој стабилизацији у земљи и активној улози Ирака у међуарапским пословима.

Алжирски министар ино-

страних послова Бутефлика изјавио је прексиноћ, на путу за Дамаск, да Алжир посебно поздравља напоре Ирака да нађе здраво решење курдском проблему.

Јорданска влада такође је поздравила обустављање крвопролића на северу Ирака. 7

Лидер суданске Народно демократске странке Али Абдел Рахман изјавио је данас, у изјави каирској „Ал гумхурији“. да је споразум између ирачке владе и Курда повољно примљен у Судану. Он је рекао да овај споразум може послужити као пример пута за решавање проблема су“ данског југа.

Досад је једино Сирија негативно реаговала на о+ кончање непријатељства из међу ирачке владе и курдског. националног покрета, Првог дана после споразума, штампа странке Ал бас у Дамаску игнорисала је овај догађај да би га на редног дана осудила.

Став сиријске штампе у складу је са постојаним ан тикурдским ставом странке Ал бас. Њен ирачки огранак је, упролеће 1963. го дине, почео непријатељства против Курда у Ираку, док је тадашња сиријска влада упутила једну бригаду у борбе у ирачком Курдиста

ну: Сиријска влада, коју је |

У то време предводио Саповела је кампању на арапском пла ну за подршку борби против Курда. # ма Овај став Дамаска према курдском проблему могао би довести у питање извес но побољшање атмосфере које је у последње време било забележено између Си рије и Ирака. Упитан шта мисли о нападима сиријске штампе на споразум са Кур дима, ирачки премијер Вазаз изјавио је синоћ у Баг даду да листови Дамаскр не пропуштају ни једн“

прилику да нападну Ирак“,

АЈ"

ЕЛЕНТРИЧ

РАТ