Борба, 04. 07. 1966., стр. 3
| Понедељак, 4. Јул 1966.
2) чланои # рит певана
У БИ А ЉАИА
ЗАЉАЧИ 5 КОМЕНТАРИ Ц внесемљајиа 4, ба лата 2 лљиша д везакитље | шиоогшља
; АЕ БОМБА
Париз је остао доследан својим намерама: упркос протестима. _ међународне | јавности, прекјуче је екс-
плодирала прва француска,
надземна атомска бомба на
' Пацифику. Шре тога влада
тенерала, Де Гола пружила _„ је пуно уверавање да су пре
дузете све мере предострож ности — далеко веће него
у случају ранијих сличних
експлозија, г овој области | — које обезбеђују да се пос
ледице радијације сведу на . готово безопасну меру у од
"носу на људе као и „фауну и флору на копну, мору или ваздуху“. Ни поменуте мере ни изјаве нису, међутим,
могле да умире – посебно прибрежне латиноамеричке
земље, међу којима је дош' ло и до најава прекида дип
ломатских односа с Шари| зом.
Бесумње, резерве, протести, огорчење Латинсаме риканаца нису безразложни. Радисактивна прашина са острва Мурорса није ни мало наивна ствар. Но, чини се да је далеко озбиљнија опасност од „политич< ке радијације“ ове француске експлозије. У време „када У Латинској Америци јача покрет за проглашење континента _ денуклеаризованом зоном — у његовој
ским пробама. У суштини и наставком подземних експлозија у Сједињеним Америчким Државама а затим и Совјетском Савезу, с обзиром да оне У садашњој фази техничких достигнућа све ефикасније замењују Московским споразумом заб рањене врсте проба, чиме трка у наоружавању не у би у темпу. ;
Што се тиче мотива, фрав цуске нуклеарне политике, њих је недавно врло прециз но декларисао сам Де Гол: „Француска мора да преду зима одговарајуће мере да. би остварила своју. политику светске равнотеже и, сходно томе, мира“, То је, међутим, равнотежа, страха,
"која не може да се усклади
с нужношћу отклањања, ри зика катастрофе кога нук-
"леарна трка доноси чове-
чанству. Таква равнотежа ве може да обезбеди мир са; мим тим што подстиче слич но наоружавање других сила, ширење атомског клуба, и, у ствари, води околноб тима у којима се из „равнотеже“ може лако да пре ђе у „неравнотежу“ у којој би страшно оружје у рукама неких неодговорних кругова могло да изазове општу експлозију.
У овом контексту и нук-
близини врши се атомска“ леарна политика француске
проба као прва у, серији ко ја ће се наставити у децембру. Субјективно, Париз свакако не жели да пркоси Латинској Америци. Но, 06јективно пацифичке нукле· арне експлозије стоје насуп Трот јединственом настојању Латиноамериканаца, да се ослободе нуклеарне море; | "Негативне политичке последице бомбе над Муророом су, међутим, далеко веће од пространстава која њена ра диосактивна прашина досеже. Она је експлодирала над земљом — што је и у “супротности са Московским споразумом о делимичној забрани нуклеарних проба. Париз је још: једном пока зао да мимомилази овај спо разум који је у своје време био одшкринуо врата наде у могућност обуставе погубне нуклеарне трке. Међутим, те наде су изневерене и кинеским надземним атом
4—ОВЕТ У БРОЈНАМА
ХК ЈЕДНОТОДИШЊА оку“ пација Доминиканске Ре публике нанела је дире ктну штету привреди ове земље у висини од преко 100 милиона дола-
| |. ра.
ПРОШЕЛЕ године мексич ка аутомобилска индуу стрија произвела, је (по » лиценцама америчких,
| британских, францус(" ких и-'западнонемачких компанија) око 110.000 аутомобила "и теретних возила.
Х ГОДИШЊИ: извоз пирин ча доноси Тајланду око 600 милиона долара,
владе одудара од њене оп ште конструктивне и миро љубиве међународне оријентације. Д. Д. МАРКОВИЋ
ПОСЛЕ ФРАНЦУСКЕ НУКЛЕАРНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ
НАЉЕЊЕ У ДАНСКОЈ, ПРОТИВЉЕЊЕ У ЧИЛЕУ
Копенхаген, 3. јула
Дански премијер Јенс (Ото Краг изразио је дурбоко жа љење због француског нуклеарног експеримента на Пацифику. Како јавља АП, Краг је у својој изјави рекао да је француски експеримент последица тога што све силе нису потписале спо разум о забрани нуклеарних проба.
0 %
Атенција Асошијетед прес јавља из Сантјага да је Чи ле поново изразио своје противљење нуклеарним ек спериментима, одмах после пријема вести о француској експлозији на Пацифику. Чилеански државни подсекретар за унутрашње посло ве Хамилтон изјавио је .да је експлозија у супротности са мирољубивим циљевима и да је против интереса чо вечанства.
Ирачки премијер у посети Турској:
Багдад, 3. јула МЕН јавља да је ирачки премијер Абдел Рахман ел Базаз отпутовао данас у седмодневну посету Турској. Он је пре одласка из јавио да Ирак и Турска тре ба :да успоставе тесну сарадњу на економском, трговачком, културном, туристичком и. информатив“ном пољу.
ГО
|
НОВОИЗАБРАНИ ПРЕДСЕДНИЦИ МНОГИХ ЛАТИНОНОАМЕРИЧНИХ ЗЕМАЉА НАГОВЕШТАВАЈУ ОМЕЛИЈИ. »ОРЕДЊИ пуеб «
(Од сталног дописника „Борбе“ Р):
Рио, јула
Ова година у Латинској Америци заслужује . назив „изборне _ године“. Нови председници су већ изабра ни или ће бити изабрани у
|Тватемали. Колумбији, Ко-
старики, Доминикани, Еквадору; Боливији и Бразилу. У Уругвају је покренута акција за повратак на председнички систем. У мно гим другим земљама већ су одржани или следе делимични парламентарни или општински избори.
Иако је, наравно, за сва ку земљу потребна посебна анализа "политике нових људи на власти, интересан тно је покушати да се извуку извесне опште тенден' ције кретања за цели континент. Средина
Пре свега, „нови талас“ председника — како изгле да — покушава да се смелије уклопи у паролу „сред њег пута“. Овде се захтева борба против „екстремиста с десна и с лева“. То прак тично значи борба против олигархије, која ствара огромне тешкоће једном флу 'ентнијем и мање грчевитом развоју капитализма, и бор ба против свих оних снага које са левице угрожавају тај развој. То је општта парола, ошшта фраза, која се, међутим, у свакој земљи испољава на сасвим специфичан начин.
Због невероватно компли кованих политичких консте лација у свакој од земаља Латинске Америке, већ ду го је карактеристичан феномен да свака влада нужно мора да заузме политич ки центар у земљи, без обзира да ли је она објектив но десна или полулева. Јер, политичке снаге су толико Дезинтегрисане и шаролике, да свака влада, без: 0о6зира на њен стварни положај, чим заузме власт ауто матски добија опозицију с десна и опозицију с лева. Већина влада Латинске Америке је, наиме, нужно израз извесног објективно постојећег политичког ком промиса у ' одређеној зем= љи, па је тако и свака њихова мера известан компро мис. Готово је сигурно да ће свака акција владе било да се ради о спољној политици, аграрној реформи или порезу — бити дочекана на нож од стране опозиције с лева и с десна. Е4 То правило важи за Чиле, као и за Бразил. Чињеница је, на пример, да је цело ово време влада мар шала Кастела Бранка — ко ја се оцењује као потпуно десна — била угрожена ис кључиво и само од још дес нијих сната у армији или ван ње.
„Златна средина“ у Латинској . Америци је, дакле, врло горка средина.
Изјаве
Режими, које је врло теш ко дефинитивно и: сасвим
7 СУСРЕТ У РАВААПИНДИЈУ
" После неуспеха. масије у =
Букурешту _ кинески тремијер Чу Ен Лај имао је прилику да се суочи са неким непријатним истинама ч на последњој тачки, свог тек за вршеног пута, у Пакистаљиј. Извештачм, из. РавалтиндиРја тврде. наме "да је у ставу | пакистанске владе дошло 9. последње време, а нарочито · тосле повлачења минмстра иностраних послова Бутоа,. до осетнијег дисталцирања ' од Пекинга ж до жеље да, се паралелно ојачају везе · са другим силама посебно са, Совјетским Савезом, са колим су односи забележили »нагао успон од ташкентске ! конференције наовамо. Та тенденлија у пакистанској толитицлљ могла се осетити, тврде посматрачи, ч током
боравка кинеског премијера :
у Равалтиндију ч била је видљива м у говору паки· станског тредседника на банкету у част кинеског. 20ста т коме је нагласак био „стављен на жељу Пакиста"на да успостави добре ч, при јатељске односе са. „свим на родима света“. Све у свему · изгледа да. је на свом садашљњем путовању Чу Ен Лај „пун. устех“ постигао само 'у Тирани где су се' албански руководцоци у хору при дружили, његовим антисовЈетским. тирадама.
~ На слиди:. Председник А:јуб Кати премијер Чу Ењ
"Лај поздрављају се то дола»
„оку кинеског премијера 9 Гавалтитди, 29: јуна:
НА „3
"дикалну размену“
БОРБА | НЕМИРНА ЛАТИНСКА. АМЕРИКА.
јасно оценити, често лута-
ју између две ватре, дају различите изјаве и, преду-
зимају контрадикторне кораке. Једном дају „благо-
слов“ интервенцији САД У
Доминикани, други пут ства рају прави (блок против САД — да би одмах затим ушли у компроми речју, ставове ових режима
„средњег пута“ карактери-
ше непостојеност. Они се понашају према законима једне флуидне, тренутне констелације у својим земљама или на континенту У целини.
Све ове појаве у овој изборној години су апостроФфиране. „Средњи пут“ апсолутно . преовладава. Међутим, ове године се уочава и једна охрабрујућа спе цифичност: економски и со цијални проблеми су у нај строжем фокусу пажње свих влада и у напорима да се они реше створена је једна еластичнија „континентална савест“, у којој
се испољавају знакови сна
жније тежње за еманципацијом, за самосталнијом улогом, за укидањем неких „табуа“,
Нови председник Колумбије, Љерас Рестрепо, у јед ном од првих интервјуа који је дао „Известији“ изјавио је да би за Латинску Америку проширење трговине са „социјалистичким блоком“ било врло корисно. Он је додао да би узајамно корисна трговина допринела ошштем побољшању односа са социјалистичким светом, да он лично не верује у такозвану „идеолошку "интервенцију« и да сматра.:да свако има права да свој систем проповеда као најбољи.
Само неколико година раније, због оваквих изјава су председници овде били збацивани државним ударом. Смелије
Нови председник Костарике, Хосе Хоакин Трехос, У једној изјави тврди да ће настојати да данашњу „раса САД сведе на „базичну размену“. Другим“ речима, да ће ићи на диверзификацију трговине.
Хулио Мендез Монтенегро најављује генералну ам нестију свих терилаца у Гва темали.
· Балагер истиче нужност економских реформи у Доминикани. Индабуру у Еквадору, извргнут притиску индустриј ске буржоазије, обећава да ће средити „економски хаос у земљи“.
Бразилски. председнички кандидат Коста де Силва
"| обећава да ће — ако буде
изабран — прићи „редемократизацији“ прилика у зем љи.
Сви скупа, дакле, најављују извесне „радикалне“ мере, наравно схваћено условно и релативно, према "приликама у свакој од ових земаља. Али, тренд је јасно уочљив: „нови талас“
с. Једном
ми +
АТВА СРЕДИНА“
|
Један од типичних представника „средњег курса“ арген-
типски председник Иљија пао је пре неки дан када. су
му представници генералске хунте упутили војнике (на слици) пред председничку палату у Буенос Аиресу
председника смелије прилази проблемима. Пре свега сви су они јасно схватили да се морају ухватити у коштац са проблемима развоја и да зато морају, хтели или не, да подрже идеје о реформама, о интеграцији, да траже правед нији систем у својој тргови ни са САД и светом. Другим речима, Латинска Америка — бар у наговештајима, ако не још увек стварно — почиње да разбија осећај раван фатализ-
му, о својој затворености, о свом „окружењу“ и почи ње да отвореније гледа на своје проблеме, на путеве и методе којима их може решити. Самим тим и односи Латинске Америке са светом појављују се у друк чијем светлу.
Наравно, све ово је ипак само тренд у постојећим условима, који — као што показују догађаји у прошлости — може да се промени. Жарко БОЖИЋ |
Страна %
ЈЕ у Румунсно: ЛУТОМОБИЛСНОЈ инустењИ
; 3 Букурешт, јула _ За придобијање. друге пе тролејске земље Европе 60ре се сада највеће аутомобилске компаније Запада. У овој бици Американци су отпали, јер румунско-амери чки економски односи ника ко да се откраве. Стога су остале фирме, после успешног аранжмана у СССР и Пољској, кренуле да својим колима преплаве '"друмове у подножју Карпата.
Ове фирме већ одавно ба цају око на румунско тржи
1 ште. Јер, ту бар бензина и-
(од дописника Танјуга)
ма довољно, иако су цене најскупље: врсте овог горива и најјефтинијег хлеба го тово исте. Жеља за аутомо билом је и овде веома велика. О томе сведочи и подвиг механичара Василе Ботескуа из Плоештија — тамо где извире петролеј — који је од два мотоцикла напра вио аутомобил. Мада помало личи на борна кола, то „возило“ развија брзину и до 60 километара на час.
| Прва фабрика путничких аутомобила
О овој великој жељи да се поседује аутомобил гово ри и учешће десетина хиља да Румуна на лутрији за аутомобиле. Заправо, преко броја · специјалне штедне књижице, на којој мора бити најмање 5.000 леја (око 5.000 нових динара), може да се свака три месеца из '|бубња „извуче“ неки од сто
· |тинак аутомобила. То је, и-
|пак, премија, која више под |грејава него што задовоља ва жељу данашњег Румуна. Животни стандард све ви тте расте. Станове углавном поклања држава уз минималне кирије. Они који су стручњаци имају довољно пара. Шта са њима2 Најбрже би се могле потрошити на куповину кола. Овде један „фиат—1300“, на пример, стаје око 68.000 леја, од носно преко 70.000 нових ди нара.
Стога је недавно са најви тпег места саопштено да је „Централни комитет Партије одлучио — водећи рачу на о све већим захтевима радних људи, због сталног пораста њиховог стандарда — да у току ове петолетке почне производња аутомоби ла“. Ове речи су биле поздрављене аплаузом на неда
хала ниса нам мани
МАЂАРСКИ СИНДИКАТИ ДОБИЈАЈУ ШИРА ПРАВА У УПРАВЉАЊУ ПРИВРЕДОМ
Будимпецптта, 3. јула „(Танјут)
Мађарска влада и Централни савет синдиката донели су заједничку одлуку о повећаној улози коју ће У наредном периоду остваривања привредне реформе добити синдикалне орга низације на свим нивоима. Према одлуци владе и син диката, синдикати треба да добију знатно шира права у решавању низа питања из области привреде, а посебно оних која се тичу жи вотног стандарда.
Намера је да се синдикати ангажују у решавању > | свих проблема који се тичу основних циљева рефор
ме, као што су побољшање ефикасности _ производње, подизање _ продуктивности, побољшање квалитета про извода. Влада допушта да се убудуће све одлуке, које она разматра и које на би ло који начин непосредно тангирају интересе и положај радничке класе, усвоје тек ако синдикат претходно да своју сагласност. 'Овај принцип у доношењу одлука о одређеном круту проблема уз учешће синди ката односи се и на преду зећа. .
У управљању привредом принцип одговорности једног лица — директора, који се у Мађарској и даље задржава, треба _ убудуће,
Влада ће убудуће за многе своје одлуке тражити сагласност синдиката
према заједничком мишље њу синдиката и владе, реализовати тако, да више не го досад дође до изражаја колективна воља · радних људи чије је учешће у управљању ·у овој фази знатно неопходније. У развијању демократичности, активност синдиката треба поставити (на знатно виши ниво — каже се у одлуци владе и синдиката.
Синдикатима се даје пра во да на одређен начин у“. тичу и на кадровску политику у предузећима. Обаве зно је тражење њиховог мишљења и онда када се ради о постављању и смењивању руководећих људи у фабрикама.
66 РЕНО ИЛИ УФМАТИТ
вном СвавтОввЊУ! традитеља маштина. Већ се говори да ће прва румунска фабрика аутомобила бити подигнута сто километара северно од Букурешта.
Остало је да се види по чијој лиценци ће фабрика бити подигнута. Из румунских извора се то још не може сазнати. Али зато не ћуте фирме, које повремено лансирају информације 0 0свајању румунског тржишта. Према неким изворима, засада највише изгледа има ју „Рено“ и „Фиат“. Свакако да од овога још нису ди гли руке британски и запад нонемачки произвођачи.
Судећи по све већем броју француских и италијанских возила са румунском регистрацијом, могло би се закључити да су у финале пре лиминарних разговора ушли „Рено“ и „Фиат“. Сазнаје се незванично да најповољније услове пружа „Рено“. Та фирма би уз кредит од преко 300 милиона фра
1 нака, омогућила да са тра| ке нове румунске "фабрике
силази годишње до 50.000 „реноа“ број осам и десет.
Солидна база за развој
Румуни се нису упустили У преговоре пре него што су створили готово све потребне услове за развој једне од врхунских индустрија. У по слератној производњи ками она недавно је са траке сишао стохиљадити камион. Стечено је искуство, а ујед но је успостављена и коопе рација са 50 домаћих преду зећа. Нова фабрика аутомо била ће свакако користити њихове услуге и производе.
У новим петрохемијским комбинатима добијен је син тетички каучук. Подигнуте су фабрике чађи — јер и то је сировина за гуме. Од прошле године милион ауто мобилских гума даје тодишње фабрика „Данубијана“, коју су изградиле британске фирме. Подигнуте су фа брике за израду акумулато ра, електро-инсталација, седишта за кола и друте.
Најважнији је услов, како се овде сматра, што ру-
"мунска машиноградња да-
нас запошљава преко 330 хи љада људи од којих десет хиљада инжењера а преко 20.000 техничара и мајстора. Министарству и машинским фабрикама речено је да уса вршавају с средњотехничке кадрове. :
Очекује се јопгда се види са ким се потписује споразум о лиценци. Ко ће победити у финалу — „Рено“ или „Фиат“ — сасвим је све једно. Није искључено да победе оба конкурента, јер се један од њих помиње као произвођач теренских возила. Румунија је одлучила да се уврсти међу европске про извођаче аутомобила. Румун ској машиноградњи на путу њеног успона стоји „зелено светло“, јер је званично про тлашена најдинамичнијом снагом целе националне при вреде.
Алекса БРАЈОВИЋ
ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА
Битка за петролеј — ње-
утово откривање, искоришћа евање и што ефикаснију хе-
"мијску прераду — постала је и у атомско доба један од најважнијих колосека на „којима се компаније, државе, па и савези држава, 6оуре да не заостану за други„ма, већ да обезбеде што веЋу добит и престиж. Све је већи број земаља које улазе Ку круг произвођача петроле ја; он остаје сировина за ко ју се увек добијају потребна девизна средства, однос"но — ако је нема за домаће |потребе — за коју се мора еретити девизни платни би ланс државе. И поред већ „врло изражене аутоматизауције и механизације произ| водње, у петролејској грани „привреде ради све већи број људи, а пратеће индустријке области и транспорт бележе прогрес који се,довољ но илуструје следећим пода тком: почетком ХХ века би ло је у саобраћају само 109
ним капацитетом од око 500.000 тона. Пре П светског рата тај број се кретао око 1.500, а пре две године више од 3.000 танкера са око 50 милиона тона запремине. Према до сада познатим алихама сировог петролеја
"(бродова-цистерни са укуп- |
у Земљиној утроби; на дубини до које је техника истра живања ове врсте доспела (сондажне бушотине спуштају се већ: и до 6.000 метара испод површине чврстог Земљиног слоја) налазе се две велике области на суп-
ротним странама глобуса за!
које се понекад каже представљају полове“.
На западној хемисфери такав „пол“ чини област Ка рипског мора, Антилских 0стрва и Мексиканског залива. У источној половини све та „петролејски пол“ се налази у зони Црног мора, Ка спијског језера и. · Персијског залива.
Ако се мало детаљније по гледа петролејска карта све та, могу се наћи пет главних нафтоносних региона: Северна Америка, Антили, Блиски исток, СССР (Каспијска зона и област Волга — Ураљ, а и Сибир) и Дале ки исток.
На статистичким прегледима земаља-произвођача сировог петролеја и земног гаса још увек воде САД, чи ји се удео у укупној светској производњи брзо смањује. Данас Сједињене Државе дају око 409, светске количине те сировине, тј. између 420 и 450 милиона
да „петролејске
'Петролејсни полови“света
тона. Колико у јаки амери чки петролејски капацитети може се видети и по илу стративном детаљу какав је податак да су пре десетак тодина само две (додуше нај значајније у том погледу) америчке федералне државе — Тексас и Калифорнија дале више сировог петролеја и земног гаса него Блиски и Далеки исток заједно. Са каснијим фантастич ним напретком кувајтске производње и ова слика се променила.
СССР је већ достигао дру го место међу петролејским силама. Његова производња је у наглом успону, тако да је. од 98,3 милиона тона у 1957. години, већ у 1965. години премашио 243 милиона тона, са планом да 1972. забележи рекордан темпо ра ста са количином од 400 ми лиона тона.
Венецуела је трећи светски произвођач сирове наф те. Она даје готово 90% укупне латиноамеричке петролејске продукције, тј. око 190 милиона тона.
На четврто место избио
|је пре годину-две Кувајт,
мала земља у северозападном углу Персијског залива, која је вероватно ненад машни (а до сада свакако незабележени) пример оп-
»ЦРНОГ ЗЛАТ
штег вртоглавног развоја на темељу огромних петролејских резерви Блиског истока. Саудијска Арабија и Иран са по око 90, Ирак са не што мање, Катар, Бахреини, Абу Даби и други дело ви Блиског истока чине овај део света — ако се он тледа у целини — петролеј ским гигантом коме уз бок стоје само САД и СССР.
Последња деценија увела. је у ред нафтоносних подру чја велике рентабилности и пустињске области Северне Африке, пре свега Либи ју и Алжир. |
Као ни остале важне сировине, ни нафта се не налази баш тамо. где је и потребна за локалну потрошњу. Неравномеран природни распоред нафтоносних поља показује се на готово свим странама света, при | чему је Совјетски Савез, из гледа, најближи оном циљу „подмирења сопствених потреба уз извесне вишкове за међународну размену.
Ако се потрошња нафте (у свим деривативним облицима) изрази по глави становника, она је највећа у САД (19,3 барела) што је за преко шест пута изнад свет ског просека (око 3 барела по глави). У арапским земљама је несклад између про изводње и домаће потрошње најизразитији: иако про изводе више од Совјетског
А «
Савеза, а мање од САД, арапске земље — гигант у продукцији и још више у резервама — троше мање од светског просека: само 2,4 барела годишње по глави становника.
Кад се обрачунају подаци о производњи и потрошњи
| покаже се да САД, мако нај
јачи произвођач, имају дефицит од око 113 милиона тона годишње, што подмиру ју углавном увозом из Карипског подручја, тј. Латин ске Америке, Ту постоји из возни вишак од око 150 милиона тона. Западна Европа мора да купи ван својих тр жишта око 290 милиона тона. То она чини у Северној Африци и на Блиском исто ку, пре свега. Северна Африка нуди око 50 милиона тона суфицита изнад домаће консумације, а Блиски исток преко 300 милиона то на. СССР и земље СЕВ извезу око 40 милиона тона, а Јапан увезе 60, земље Ин дијског океана и Аустрали ја око 40 милиона тона, итд.
Међу западноевропским земљама највећи купци пет ролејских производа су Западна Немачка и Велика Британија (по око 70 милиона тона), затим Француска (око 50 милиона тона), па Италија са нешто мањом по трошњом, затим земље Бенелукса (преко 35 милиона тона), Скандинавија (греко 51 милион тона). |
М. МИЛЕНКОВИЋ
Ра