Борба, 04. 07. 1966., стр. 4
| |
„држаним на иницијативу са
Страна 4.
__ПОЧЕДА ПРОСЛАВА ДАНА БОРЦА _
Славонски Брод: · _СКУП БОРАЦА ИЗ ЧЕТИРИ РЕПУБЛИКЕ
_ Славонски Брод, 3. јула Полагањем венаца на гробове, спомен-плоче и споменике палих бораца и жртава фашистичкот терора. у Славонском Броду. Новој Градишки. Славонској Пожеги, Новској и другим местима у средњој и западној СлавонНији почела је јутрос прослава Дана борца.
Највећа свечаност одржана је у бродском виногорју, крај Славонског Брода. где се на традиционалном сусрету окупило преко хиљаду учесника народноослободилачког рата Трешњевке, Чукарице, Брежица, Бањалуке, Жупање. Босанског и Славонскот · Брода. На овом скупу бораца из читаве републике говорио је народни херој и један од организатора устанка у овом крају Стјепан Фунарић Јота.
Крагујавац; ИЗЛОЖБА 0 НОБ
Крагујевац, 3. јула У'оквиру прославе 25-годишњице народне револуције, у Народном музеју у Крагујевцу данас је отворена изложба „Крагујевац у народноослободилачкој борби“. У присуству већег броја културних и јавних радника, из ложбу је отворио члан, Главног одбора Социјалистичког савеза Србије и, првоборац, овог краја Немања Марковић. (Танјуг)
Лесновац: |
ТА
"ПОХОД СТАЗАМА 6 ПАРТИЗАНА
- Лесковац, 3. јула, ГРезервни официри ЈНА,
чланови Савеза омладине. из
виђачи и планинари Лесков- | ·
ца, Вучја, Грделице и Лебана кренули су синоћ стазама про слављеног лесковачког парти занског одреда. Поход ће трајати два дана.
У Лебану су данас, уз. учешће великог броја грађана ја бланичког. краја, са Гајтана пренети посмртни остаци Радована Ковачевића Максима, првоборца и народног хероја. После тога су Максимови рат ни другови евоцирали успоме не из ратних дана.
У селу Јаковљеву код Власотинца отворена је споменчесма и одржан сусрет бораца, В. ВЕЉКОВИЋ
Црна Трава:
ГОСТИ ИЗ БУГАРСНЕ, МАНЕДОНИЈЕ И СА НОСМЕТА
На традиционалној прослави 7. јула на Павловим грамадама изнад Црне Траве, поред грађана црнотравског, сурдуличког, грделичког: ~“ власотиначког краја, овг године присуствоваће и борци са подручја Космета, Македоније, јужне Србије и Бугарске, који су у току НОБ боравили у овом кра-
| Р. КОСТАДИНОВИЋ
'
Лашко:
СВЕЧАНОСТ НА ЛИСЦИ
Овогодишња јубиларна прослава 25-годишњице устанка народа Ју гославије, празника рудара им Дана борца за општине! Лашко и: Севница, биће одржана код историјске пла | нинске куће на Лисци код Лаштког, где је марта 1988. одржана историјска конференција ЦК КПЈ.
С. ПЕТРОВИЋ
заједничка | мочкој крајини почеле су да
бнопјег 725 Рава У
СЛЕТ ПЛАНИНАРА НА
ПАДИНАМА ВОДНА
Ј Скопје, 3. јула
У Македонији се одржавају многобројне манифестације посвећене прослави 25-тодишњице револуције и Дана
борца.
На падинама Водна "крај
Скопја данас је почео четвородневни традиционални слет планинара свих поштанскотелеграфских служби Југославије. У част јубилеја револуције данас је на Водну“ „| свечано отворен нови планински дом, а синоћ је у 'О-
хриду отворен традиционални међурепублички феријалаца Југославије. Око 400 феријалаца из свих 'република упознаће места која су везана за значајније датуме из НОБ и на тај на»
чин евоцирати успомене из
славних дана револуције.
омладине Македоније органи зовао је традиционални омла дински марш „Славним стазама 1966“. У овом маршу, чији је крајњи циљ Преспа, учествују · омладинци из готово свих крајева Македоније. (Танјуг)
Неготин :
ПОЧЕО МДРШ „ТРАГОМ НРАЈИН(СКОГ ОДРЕДА“
.
. Неготин, 3, јула Борачке организације у Ти
нас прославу Дана борца 4. јула партизанским маршом „Трагом Крајинскот одреда“, Више стотина грађана Неготина с поздравило је учеснике марша, који ће данас и сутра обићи више места У Тимочкој крајини где је овај партизански одред иМао окршаје с окупаторима. Сутра увече Неготин ће дочекати: учеснике. марша на Тргу Моше Пијаде. (Танјуг)
сусрет
у
У НИШУ ПОЧЕЛЕ _
КОРСНЕ СВЕЧАНОСТИ "ЈУГОСЛАВИЈЕ
Свечаности | се. о није
под покровитељством председника Тита '
| Ниш, 3. јула. Заједничким _ концертом. свих учесника у великој са ли Дома ЈНА, у Нишу су данас почеле хорске свечаности Југославије, на којима учествује 15 хорова са преко хиљаду извођача из Београда, Загреба, Скопја, Сарајева, Титограда, Котора, Марибора, Бечеја, Охри да, Новог Сада, Приједор“ и Ниша. Ове хорске свечаности одржавају се под по кровитељством председника Републике Јосипа Броза е- Изасланик Председка Републике Вилко Вин терхалтер поздравиће учес нике вечерас пре заједнич ког извођења „Козаре“ Оскара Данона. Приредбе које буду одржане на Дан бор
· |ца и 7. јула, на Дан устанЦентрални комитет“ Савеза ха “ |
ка народа Србије, биће посвећене прослави 25-годиш њице револуције. :
Као гости на хорским све
твују Београдска филхармонија, дувачки ансажбл са рајевске Опере и солисти из Београда и Загреба: Рад мила Бакочевић, Ђурђевка“ Чакаревић, Звонимир Крне тић, Ђорђе Ђурђевић, Југ Лабаш, Нада .Путар-Голд, 2 Павишић и Ту
гомир Алауповић,, (Танјуг)
помиловАНО 116 ОСУЂЕНИХ ЛИЦА
Поводом Дана борца, 4. ју ла, Председник Републике донео је одлуку о помиловању 776 осуђених лица.
Помиловањем од даљег из државања казне обухваћено је 227 лица, а снижењем казне 547 лица. Истом одлу ком извесном броју осуђених условљена је изречена казна.
_ ЈЕДНОДУ
СУ целој земљи, прекјуче и јуче дошло је до спонтанбе реаговања нају пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије и његове одлуке. У радним ко лективима; организацијама СК и на ширим састанцима комуниста изражена је пунаги једнодушна подршка
У Х
Секретаријата за. унутраш-
ње послове у Сплиту такође |
низација Савеза комуниста. Одлуке и закључци плену-
су поздрављене пленумске , ма разматрани су и на саодлуке и осуђене негативне | станцима општинских ко-
појаве у, служби, . безбедности; 5
државне | митета и политичких акти одршку | ва Савеза комуниста у оп-
Уну Џ 3 [одлукама ТУ седнице НК|штинским“центрама“ јужне
СКЈ изразили бу и чланови|и југоисточне“ Србије. Да-
бродоградилишта
„Сплит“, | нас ће о закључцима доне
„Бродоспаса“, „Конструкто- | тим на Четвртом пленуму
одлукама Централног коми- ра“ у Сплиту, политички ак а посебно излагању |тиви и друштвено-политичдруга Тита у уводној и завр | ке организације Задра, Кор
тета,
шној речи: Комунисти су на састанцима изразили пуну спрем-
ност да се заложе за спрово ! леграм другу Титу у коме
ђење усвојених задатака. На састанку Општинског комитета Савеза комуниста у Титовом Ужицу, који је био проширен политичким активом општине, секретар ЦК Савеза комуниста Срби је Милојко Друловић пренео је утиске са Пленума и шире образложење изнете мисли, ставове и закључке, овог форума. „Риста Антуновић, члан цК СКЈ, говорио је на састанку Општинског комитета Савеза комуниста у Лесковцу. У дискусији је учествовало више чланова Комитета. ; )
" Излагање друга Тита и'од луке ПШленума већ прекјуче су се нашли на дневном ре ду састанака основних орга визација у многим радним ншрлективима у Љубљани, Марибору, Цељу, Јесеницама и другим местима Слове није. На овим скуповима, о-
миХ чланова основних орга
Са састанка комуниста Студентског града у Београду
чуле, Шибеника, Дубровника и Имотског. Припадници ЈНА са Виса упутили су те
саопштавају да прихватају одлуке Пленума и нагласили да ће, као чувари наше границе, бити и непоколебљиви чувари нашег јединства. - , Учесници Скупштине За-
| безбедности изразили
бити речи и на састанцима у свим већим радним организацијама лесковачког среза.
Комитет Савеза комуниста у Секретаријату унутрашњих послова новосадске ошштине на јучерашњем проширеном састанку отворено је и критички гово рио о слабостима у свом
бедности и сталног: уздизања кадрова који у њој раде. Секретари и чланови секретаријата основних организација Савеза комуниста и руководиоци организационих јединица службе су једнодушну подршку оценама и закључцима Четврте пленарне седнице Централног комитета. Политички секретар Општинског комитета СК у Новом Саду Душан Алимпић
прилагођавања службе без бедности савременим токовима нашег друштвеног развитка.
Састанци активиста, посвећени одлукама Четвртог пленума, одржани су такође у већем броју места "карловачког среза. Члан ЦК СКЈ Блажо Ђуричић говорио“ је прексиноћ о одлукама и закључ-
једнице југословенских уни верзитета упутили су телеграм Централном комитету Савеза комуниста Југославије: „Сматрамо да закључци ТУ пленума ЦК СКЈ зна че нови, изванредно значајан корак у остваривању од "лука МШ конгреса СК. Одлука ТУ пленума да се само управни систем остварује на свим подручјима друштвеног живота и да се све дру штвене службе, па и служ-
"дреде интересима радног чо
кратије-и афирмацију радног човека, његових слобода и стваралаштва,“
На проширеном састанку Општинског · комитета у Нишу, коме је присуство-
низација, радни људи су иСтакли да ће ТУ пленум и његове одлуке бити од непроцењиве користи за јачање Савеза комуниста и даљи пазвој самоуправљања.
На састанку колектива комитета и основних орга-| У Владимирцима је са до!
вао и одговарао на питања | члан ЦК СКЈ Драги Ста| менковић, закључено је да |се о одлукама Четвртог | пленума такође, дискутује на састанцима фабричких
СКЛАДИШТА ЗА
досадашњем раду. Указа- | | но је на неопходност реорганизације службе 6ез-
После | селнице Централног номитета Савеза комуниста Југославије
ЈНА ПОДРШКА ОДЛУНАМА ПЛЕЛУМА
у
цима Четвртог пленума на састанку секретара партијских организација и фабричких комитета у Са-
| штински комитет одржао. проширену седеицу на којој је такође пружена пуна подршка одлукама Централнорг комитета о даљој демократизацији односа-у Савезу комуниста и енергичном уклањању штетних | појава.
| Прослављена. 100-годишњица индустрије „„оветозар-Тоза Марновић“ у Никинди
И 3 Кикинда, 3. јула
| На данашњој свечаној ' седници, посвећеној 100-то' дишњици Индустрије гра| ђевинског материјала У · Кикинди, раднички савет | одлучио . је да преузме "бригу о даљем школовању | сина народног хероја Све-
тозара "Марковића-Тозе, | чије име носи овај колек| тив. ;
|- После евоцирања успо|мена о штрајковима циг= | ларских радника у 1936. и | 1938. . години, _ десеторици
уручене су дипломе. Педесеторици заслужних рад„вика фабрике „Светозар Марковић-Тоза“ _' предати су на поклон часовници са угравираном посветом. Четврти погон ове фабрике грађевинског материјала проглашен је за најбољи у такмичењу потона; које је; трајало: месец
дана. (Танјут)
"У МАЧВИ НЕДОСТАЈУ
око 400 ВАГОНА
== „ у
_ Шабац, 3. јула
Пољопривредно - индустријски комбинат „Мачва“, који под пшеницом има 1.850 хектара, пожњев је до сад око 70 хектара. Прино-
ба унутрашњих послова, по- | си се крећу између 45 и 55
метричких центи по хекта-
века — обезбедиће даљи|ру. Међутим, колона од 20 развој социјалистичке демо | комбајна морала је већ по
сле пробног рада да се повуче због кише. Посебан проблем је у томе што се жито мора сушити, а у Шап цу постоји само једна сушара капацитета од 12 до 13 вагона пшенице за 24 ча са. Међутим, само за: пољопривредни комбинат „Мач„ва“ требало би обезбедити капацитете од 50 вагона дне вно.
| сад пожњевених површина
добијено изнад 37 метричтких центи просечнб по хек тару. У селу Јаловику пож 'њевено је око 60 хектара и постигнут принос од 40 мет ричких центи. Слични при носи су и у Дебрцу, где је пожњевено само 20 хектара. Сем општина Коцељево и Владимирци, где недостају складишта за око 300 до 400 вагона пшенице, у осталим местима магацински про» 'гстор је обезбеђен.
Иначе, на пољима Подри ња тренутно лежи велики (број покислих крстина жита које ће морати поново да се растурају и суше када наступи лепо време.
Ј. РАДОСАВЉЕВИЋ
БОРБА
чаностима Југославије учес'
рајеву, а у. Добоју је. Оп- ,
| СПОМЕНИЦИ
У оквиру прославе Дана борца и 25. годишњице
устанка народа Југославије, данас ће у тополи бити откривен споменик народном хероју Дарин-
-ки Радовић и њеним кћерима. Споменик, дело гајара Анте Гржетића, посвећен је мајкама и кћерима Шумадије, палим од 1941. до 1945. године, чија ||
су имена урезана
_ Од данас, у малој шумадијској Тополи, стоји висо ка наша велика мајка Да|ринка из оближњег села Рајковца. РА У
У камену: мајка од камена. Као што је и била.
Стоји, расте мермерна, го ре, у грање, у небо и да|ље; У грч, у јаук, у леле до |бога, а глава, где је глава, под њом пада у смрт у де|ветнаестој тодини, радост '|мамина Радмила, доле је, [отичу јој из грла четрнаест | младих пролећа, мажена |мезимица Станка, тако је |било, бојиш ли се рано, не |бојим се. нано, | Стоје и падају, а уокрут, 'именом једна до друге,.мај шке и кћери: Војислава и Гроздана, Загорка и Пава, Милијана 'и Персида, Тома нија и Јевросима, Јулијава и' Драгиња; Меланија и Касија, Видосава и Ангелија, Анђелија (е анђелима) и Госпава. (0, господе), Живадинка (без живота) и Милојка (без милоште), и Радојка (без радости), Спасенија (на спасење), Слободан ка ( до слободе), и: друге, друга до друге. Е
Стоје, а над њима: затире се с породом наша мајка Даринка.
Као када: је почела ноћ | краја, деветог маја 1943, у „селу Рајковцу.
(У које је једном дошла за веселог Војислава, да ро ди сина првенца па син да умре, да донесе веселнице Радмилу и Станку, од дана до дана, од косидбе до врпгидбе, од појате до појила; од вајата до воћњака, од жуља до поста, па да домаћин из рата падне У ропство, и све остане на Даринки посленици, која данас живи у споменику.)
Од оне ноћи. б
Када је доле, у земуници, био скривен рањени партизан, а четничка сила ударила на врата.
А Даринка, а Радмила, а ' Станка: ћутале,
Не проговориле, а била ноћ, била сила, и кундак у леђа.
!
у постоље, .
нејачи, повели руку свезаних. Село је спавало, ни пас да се огласи, када су слаби с оружјем и снажни све зани стали пред општинску кућу.
Чула се чесма. Чуло се
и месец како хода. Само је Даринка с породом ћутала. - И тада је скочио нож. Слеђеном детету за врат. Станка је дигла ручице у одбрану, челик је светлео, и мали прсти из којих је расла крв, пали су у траву. За њима и Станка. Небо се спустило, свет стао, дрвеће више није расло, све је у кругу умирало смр. ћу детета, а ћутала је сес тра Радмила, ћутала мајка Даринка, док се сопуштао крај: и СИ
Нож побесне. Насрну на Радмилу. Девојка оћута, гр ло процвета у велику булку, и кћер рашири руке мај ци пред скуте, а не стиже да загрли. у
И ту мајка тврда била.
Убице излудеше. Удари кама на камен. Паде и Да ринка. '
На рајковачку земљу, на своје две златне јабуке, а из ноћи излетеше два врана гаврана. .
Тако се с, породом затрла мајка Даринка.
Даринка споменик.
" Да је већ тако дуго нема, а да је ту. Да нас походи, кад походимо споменик. Да се јави: из траве, | са чесме, да буде у читан|чици за мале Станкине дру гарице, има чему и данас она да нас поучи, устреба нам, када је толико година за ове двадесет три године прошло, па и ми поста. рили, ми мало и заборавили, па се питамд: како је могла, коју је снагу то смо гла, шта је те ноћи пред ножем ћутала, кад себе није бројала, наша мајка Даринка. Мајка сеоска и шумадијска, плетиља партизан-
срца
Онда су их, јуначни над.
ког одреда.
„~ вс "Записано у Мајданпеку
—
65
Мајданпек, јула Сваког петка по подне из
1 пора #22 # р. 5 2
аринка, мајка у камену |
Понедељак, 4. јул 1
220
Запис за споменик Даринку од Рајкобца | Имала сам две кћери,
И једну Србију Себе нисам бројала '
Себе ни сада не бројим Две голубице с мога дламна Искутилше од ножа миљеницу
Приђите мљ да је видим У Стасала за вечмост живу ма
Данас опет са децом и
Васко ПОПА.
Којег не би ни било:
другама овде, у камену у Даринке од села Рајкову малој Тополи, док ми сто- |
ских чарапа и курир дале- | јимо, а срца и разум нам се
враћају. у. оно време. --
Трговци су збет тога неза- | менути. Ми се снабдевамо
довољни, а код породица
преко београдске „Велетр-
Мајданпека крећу аутобуси | које раде у другим радним | говине“. По правилу, не мо-
са излетницима за Доњи Милановац, Ђердап и Београд. То рудник бакра жели да својим радницима, по сле пет радних дана, омогући два дана излета. Све |је то предвиђено и планом друге фазе изградње рудмика, јер управа жели да веже стручњаке да им пру= жи све оно чега нема у Мајданпеку._
Па ипак, најмање је излетника. Аутобус за" Београд увек је најпунији, јер они који путују У главни град желе у њему и да се снабдеју. Ово не би изгледало чудно,
нагласио је потребу бржег | учесника у овим догађајима | да мајданпечке продавнице
организацијама ствара се и суревњивост према људима из рудника којима је омо| гућено да готово бесплатно путују у Београд.
жемо купити мање од једне трубе штофа или другог материјала. И шта бива7 Ако неколицина купе неки материјал нико га више не-
— Сматрамо да је одла- | ће, не жели да се „унифор-
жење у друга места и снабдевање у њима помало И
мише“, Ми би — када би се то могло — купилџ ма-
луксузирање, пошто у на- | теријале на метар, али то
шим продавницама има свега — кажу Славко Додић, директор и Милутин Бундало, шеф рачуноводства трговинског предузећа „Бакар“. · Нормално је да рани, у београдске и продавнице других места оде по неколико „наших“ мили-
аису врло добро снабдевене. ! она. А још нешто треба по-
| а
Мајданпек
не дозвољавају прописи,,:
Пијаца —' зелена и приватна
Зелена пијаца потпуно је У рукама приватних произвођача, пошто је предузеће „Бакар“ одбило да снабдева град пољопривредним производима. Мештани из околине доносе пољопривредне производе и држе цене онако како се договоре, јер немају никакве конкуренције.
— "Тачно је да смо одбили снабдевање града пољоприв Ми "производима — ка-
_Руководиоци пре ећа „Бакар“. Ми нисмо 7 ИН да ризикујемо идући на велиКе губитке. Ево примера: у
5 | 1964. години на. "пољопритв-
стом том износу и снабдевали град свим пољопривредним производима. Одржали смо тако низак ниво цена и на то смо присилили и индивидуалне понуђаче Али, ове године нису нам одобрили Фонд ризика и ми смо одбили да. набављамо пољопривредне производе,
Рудник | одбио сарадњу · Када је ђ
у уБакру“ -. об стављају |
· организовало
јон путује у Беогт
(Топола, 3. јула 1966.) Првољуб „ПЕЈАТОВЕ
си атЕИ
1
свог предузећа које се сн“ бдевају код нас. Али ру; ник, у коме ради 1.300 Ма“ надпечана — одбија да рађује у фонду ризика. прорачунима, они су треб» ло да уплате око десет и“ лиона динара, а то није! 0,5 одсто личних доходко, Зашто онда да ми гуим из фондова више од 13 Ме лиона динара2 "
Ко је погођен
Све у свему — сви праву, а грађани Мајданг ка жељни су свега и не гу да набаве ни најоснове је производе. Овим су ' више погођене породице них који раде ван рудн“ ер — као и у Бору. дову и свим сличним стима — и у Мајданпеку,
днику имају готово струко већа примања у! да дођу на пијацу нед
кају се већ купују од 27. — Ове разлике у пр, њима стварају нама и. 10 проблеме — каже ј
Станојевић, секретар. С шттине општине у Мај пеку. На пример, наш пр ник са дугогоди + жом (и борац од 19 дине) има лични доку од 75.000 динара, док ник у руднику (рођен а тек се запослио) 110.000 динара. 3607 пре извесног времена, ( У једном дану — чете
службеника скупштине штине тражила су ре У радног односа због пре ска на рад у рудник,
Ђ. ВРАЊЕШЕВИЋ
| 18! 185
Кратке вести |
НИШ. — На граничном | лазу код Криводола ЈУ“ састало више хиљада " на из пограничних па Југославије и Бугарске. 4' "се овде' окупљају. На ционалном сабору веб 10 так година. (рану
АЛЕКСИНАЦ. — На Те ском атадиову крај. ! у це у Алексинцу, у ПЛР са! око три хиљаде мешина, домаћих и страних =, ' отворена је тури во тракција „На Морави ница стара“,