Борба, 04. 07. 1966., стр. 5
„СКИЦЕ ЗА ЈЕДАН ПРОФИА
1. Бриљантна реченица, дијагностична мисао, излагање које сваког часа одлази у благотворну идеју. Знање, познавање ствари, чињенице које нису мртви капитал и пука сировина за испразну дискусију.
2. отуљена, азнемична фраза, продукција пливања кроз мутљагу проблема при чему се пливач сва ки час дави, тоне. Немоћ, апатија, празнина уместо мисли — не помаже _ ту ништа речник активисте, податак из елабората, апост рофирање друштва са којим се дискутант поистовећује у декларацији да је за добро, против зла, за со цијалистичку, а не за неку ненародну културу.
3. Живахан, некаквим блоковима и пројектима на оружан човек. Нека врста средине између првог и другог лика. Вешт, али не паметан, бистар, али не кре ативан. Очевидно, тај његов кожни нотес, сав исписан нервозном руком коју тресу електрицитети сас танака различитих напона, замењује помало главу: он зарије очи у цифре и подат ке, отуда вади реченицу која је истовремено и фФраза и није фраза.
" Набрајати скице које ос-
тадоше по маргинама сећа ња и на страницама службене бележнице, током три десетак разговора, и тридесе так општинских центара, са културним посланицима ко муна, на тему културе и ње них проблема и успеха, не могућно је и бесмислено. Управо, то и јесте повод да се забележи немоћ хватања, профила културног радника, рецезентаната из армије активиста са њива култур не сетве и жетве.
Радника, политичара војника, службеника, земљорадника, просветног радни ка — нацртаће и осредњи сликар, описаће и осредњи писац или новинар. Али, де, снађи се у профилу културног активисте или професионалца, човека, на коме почива култура једног гра да, једне комуне! Авај, немогућно! Рекло би се да јењава пракса која је у област културних делатности убацивала људе без квалификација, људе које је ваљало добро запослити, хлебом осигурати, а ти људи нису могли—-бити за" стругом, за политичком говорницом, за катедром у школи, за плугом на њиви. Без струке и без фиксираног афумитета за неку врсту посла, они су постављани на места управ ника домова културе, радничких универзитета, преду зећа за приказивање филмова. (Ни једне једине сти
пендије не дадоше општин ски буџшети за школовање стручног водитеља културе неком центру комуне) И мада је пракса регрутова, ња културних радника“ из „легије неопредељених“ изгубила свој погибељни ритам, она је до сада дала богат биланс: како и којим начином може сада неко отказати гостопримство јед ном човеку који „води“ дом културе већ годинама, за кога сви кажу да је ваљан радник и диван друг, али има једну малену фалинку: не разабира се у послове дома културе!
А балш су култури потреб ни вешти, стручни, страсни људи. Култура у нашим условима, још законски не дефинисана, налази се између политике и привреде као пратиља, као област града коју је тешко финан сирати, а још теже укинути. Личи она на – помбаст | друм између магистралтих, експресних трачница политике и привреде, обав ља ситне, сервисне послове неопходног, али омаловажаванорг спореднор пута макадамског типа. Ту саобраћајницу друштвеног зжи вота унесу у карту само за време поплаве годишњих · извештаја — да се прикаже опште друштвено кретање.
Културни радник треба | „да својим личним зрачењем буде симбол зрачења, културе, он у свакодневици мора бити друштвено биће које је већ својом личном културом у стању да пропагира културу као насушни духовни хлеб радних људи. Како ће онај потуљени, онај са дебелим кожним нотесом, учинити нешто у том смислуг Може само постићи супротно, Рафалом погреш них падежа и примитивпим поимањем ствари. Је дан од њих, приликом раз говора са нашим репортерима, рекао је дословно 0во: „Ми, другови, те проблеме из културе афирмишемо већ годинама и у то ме смо постигли видне ре зултате!“
Има, — вратимо се на прву скицу — и оних маш тевитих, знанствених, стру чних људи који су стални покретачи културних збивања у „својој средини, '0~ |
их герилаца који се.-сна- !.
лазе у биткама за културу | и по беспућу, који примају на руке колико м дактило графи у бољем предузећу | или у комитету. Тај ретки профил ваља имати на уму када се мисли на културу и на љуле који треба да раде у њој. ·
Божо БУЛАТОВИЋ
»Дибљи шерају пишоме«
Титоград, јуља
„Ако се убрзо не стане на тијт дивљим таксистима, бићемо примјђент да вратимо дозволе за рад“.
То су речи групе титоградских таксиста који су недавно, да би заштитили своје интересе, формиралм % „Секцију такси-возача“,
Но, мако поједини од 35 регистрованих такси-возача плаћају порез до 400.000 ста рих динара годилшње, а Општина, туризам % грађант од тога имају користи, до сада, изузев самих тажсиста, нико није озбиљније по кхушао да стане на тлјт оншма који недозвољено тревозе путнике, не плаћају њи-
жажве обавезе. То што раде без дажбина, омогућава %љ да нелојално конктурилту ле галним таксистима, “ да, рецимо, тутовање од Титограда до Цетиња, које по тарифи кошта, од 10.000 до 12.000 старих динара (зависно од категорије возила), натлаћују 6.000 до 8.000 димара,
Недостатак с" било какве жонтроље довео је до тога, да данас у Титограду има око четрдесетак „дивљих таксиста“.
Неки од дивљих таксиста зарађују месечно ч "тој
. 300.000 па ц валше старих ди
нара а да за то не плате ну један једини динар друштве
не обавезе. Борислав ВОЈВОДИЋ
БОРБА
___Манве измене у здравственом овитурању. треба уеноро оченивати.
Да ли сви лекови на терет фондова здравственог осигурања2 — Из земунске
Грађани који заинтересованије прате област социјалног осигурања ' свакако су приметили да се у разговорима о превисоким издацима из фондова оштар нагласак ставља на губитке у здравственом осигурању радника. Разлога за оштрину има све више. Крајем 1965. године, од 132 комуналне заједнице социјал ног осигурања у којима се налазе здравствени фондови радника — 77 њих је завршило пословање с губицима у укупном износу од 13 милијарди и 119 милиона динара. Од јануара до краја априла ове године, за свега четири месеца, губици у појединим фондовима здравственог осигурања рад ника већ износе 9 милијар ди и 600 милиона динара. Мако је немогуће рачунским радњама израчунати и на основу њих предвидети коначне дефиците у фон довима здравственог осигурања крајем 1966. године, сви разлози за најозбиљију забринутост су ту.
Зато је разумљиво. нтто
су ових дана, приликом ра-.
зматрања завршних рачуна у фондовима социјалног осигурања, чланови Скупштине Југословенске зајед нице социјалног осигурања захтевали да се што скорије донесу прописи о којима већ постоји начелна сагласност, односно — да се изврше измене у постојећим законима о здравственом осигурању и организацији и финансирању социјалног осигурања. Исте захтеве о изменама у Закону о здравственом осигурању упутили су и посланици Со цијално-здравственог већа Савезне скупштине кад су пре неколико дана водили дебату о пословању фондова социјалног осигурања у 1965. и првим месецима 1966. године. Том приликом посланике Социјално-здрав ственог већа Савезне скупштине обавестио је савезни секретар за здравство и социјалну политику Драгутин Косовац да ће ускоро дати своје мишљење о разним новим предлозима, па и о изменама у постојећем Закону о здравственом осигурању. Према информацијама ко је смо добили ових дана
УМЕ Е ГОДИЋЕ
„Галенике“
измене у Закону о здравственом осигурању дело су широке консултације и сагласности свих заинтересованих за ову област. |
Пре света постоји сагласност да се лекови који немају битан значај за лечење — од којих не зависи успех терапије — убудуће уопште не издају на терет фондова здравственог осигурања радника. Затим, за поједине вакцинације која нису · законом – обавезне, а које осигураници захтевају, увела би се партиципација, такозвана такса. Проценат учешћа осигураника у плаћању тих вакцинација одредила би Југословенска заједница социјалног осигурања.
Југословенској заједници социјалног. осигурања требало би дати, по широко прихваћеном мишљењу, и право да уведе таксе за опревку зуба, намештање моСтова и протеза, као и за
добијање разних ортопед-
ских и санитарних справа. Право на бањско и кли-
„матско лечење у ствари би
се укинуло. Остало би да важи само за оне оболеле којима је потребно болничко лечење са такозваном применом природних фактора, и такви болесници би се искључиво лечили у бол ницама које у својој терапији заиста примењују так ве факторе. Које су то болнице које могу примењивати или примењују такав начин лечења требало би да одреде републички закони. Сатласност је постигнута и о начину на који се утвр ђује висина накнаде личног дохотка за време боловања. Уместо досадашњег тромесечног просека личног дохотка пре одласка на боловање, требало би осигуранику који болује плаћати тромесечни просек из последњих месеци претходне године и то по просеку добивеном на основу завршног рачуна. У просек лич ног дохотка не би се више обрачунавало све оно што се данас обрачунава, а нарочито се не би обрачунавали часови из прековреме ног и осталог допунског рада у самој радној организацији. А
О томе на чији терет фондова, или радне организације — треба плаћати боловање до 30 дана има више предлога. ' .
Према нашим информацијама постоје у ствари два предлога. По једном од тих предлога прва три дана 6оловања плаћале би радне организације из својих фон дова личних доходака. После тога, до 30 дана, боловање би се исплаћивало као што се и данас чини — у радним организацијама. али из средстава која су оне за ту сврху добиле од фондова здравственог осигурања (такозвана повраћена средства). По другом предлогу, међутим, допринос за здрав ствено осигурање треба сма њити, а радним организацијама препустити да саме плаћају боловања до 30 дана. ;
Постоји и општа сагласност да се убудуће у правилницима комуналних заједница о начину на који се могу користити права на здравствену заштиту поново прецизније пропише шта ће плаћати фондови здравственог осигурања, а шта осигураници кад захтевају да добију посебне услуге или користе могућност одласка на прегледе и лечења у здравствене установе у свом месту и изван њега.
Најзад, према информацијама којима масполажемо — постоји и сагласност да се осигураник који болује дуже од две године упути на инвалидску комисију и пензионише као инвалид рада. Да би се пензионисао као инвалид рада биће потребан комплетан налаз стручњака да он више стварно не може да ради.
Поред ових измена у самом здравственом осигурању, очекује се, и измена у инвалидском осигурању по којој убудуће кандидати за инвалидске пензије не би могли дуго да буду на боловању. Вероватно да ће се предложити да се уместо боловања, _ осигураницима који 'из разних личних или других разлога дуже чекају на коначну оцену комисија о пензионисању испла ћује аконтација будуће инвалидске пензије.
Иванка БУНУШЕВАЦ
ВАЊЕ
б
__ЦЕНОВНИК__
ОЈЕВА И СЛОВА
нолино У »ВАРТЕКСУ« СТАЈЕ ЈЕДАН САСТАНАН. — СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ НАО СЕРВИСИ“ "ПРЕДУЗЕЋА, — ПОГОДБЕ 0 ЦЕНИ НЊИЊЕЊА, АНАЛИЗА И ДРУГИХ УСЛУГА
Вараждин, јула
До необичних података до шао је „Вартекс“: да је за прва три месеца ове године сваки радник изгубио само на седницама органа управ љања, саветовањима и семи нарима око два радна сата просечно. Мала је то, истина, бројка при осталим изо станцима с посла, који су и"стовремено“ износили 52,7 радна часа по запосленом. Али довољно велика да се и о њој размишља. Јер, „Ва ртекс“, има 8.603 радника и
|| службеника, па када сваки
од њих изгуби на састанцима у радно време по осам сати годишње (два тромесеч но), испадне позамашна број ка од око 50.000 радних сати. А где су остали састанци — стручних колегијума, радних јединица, друштвених организација. Па припрема материјала...
„Вартексови“ статистичари забележили су да су про текле године органи управљања заседали у радно вре ме три пута више него у претходној“ години. А на са ветовањима и семинарима изгубљено је око 70 одсто ви ше радног времена.
Израчунато је такође да један референдум стаје пре дузеће око милион и по динара. Нису „Вартексовци“, како кажу, имали намеру да тим рачуницама спутавају само управљање. Хтели су само да предоче радним јединицама колико их стају састан ци у радно време, па нека са ми оцене да ли се исплати због сваке ситнице сазквати састанак, и то у радно време. Сасвим је нормално што су У „Вартексу“ израчунали цену и састанцима, јер време је новац. Састанци у радно време им умањују до ходак, а то им нико не при знаје. Није ни право да неко седи на састанцима, а да други раде за њега. Нека предузећа су отишла још да ље, па једноставно не плаћају те изостанке. „Вартекс“ истина, ради у три смене-па, тешко може избећи да. му неки састанци не падну у радно време бар једне смене. Али, онда нека се зна колико траје сваки састанак. =
Све има своју цену
Све има у „Вартексу“ цену: и састанци, и референ думи, и бројке, и слова. Откако су стручне службе про глашене за сервисе предузе ћа, за сваки посао испостављају им се рачуни, као за штивење одела. Књиговођама, планерима, аналитичари ма, правницима и осталим службама. И механографски и електронски центар раде по ценовнику од почет ка године.
Разуме се, где је цена, ту има места и погодби. Радне јединице разматрају ове не обичне ценовнике бројева и слова. Понекад-долази иј до ценкања. Правно одељење је на пример; у почетку понудило колективу за око 10 одсто нижу цену услуга од адвокатских у граду, а када то није прихваћено, до штле су нове понуде: 15 од- | сто, па 20 одсто јефтиније. Тако су се партнери срели.
Ни с механографским цен тром није ишло глатко. Ваљало је прво установити ко лико стаје књижење једне бројке. Прва понуда је била 24 стара динара за сваку „ставку“, али је радне једи нице нису прихватиле. Смат рале су да бројке могу бити и јефтиније ако се овај центар боље организује и припреми. На основу њихових приговора, цена је снижена. “
И тако, једна по једна, стручне службе долазе под лупу произвођача.
Око 65 одсто служби сервиса ради по ценовнику. Једино се за део општег и кадровског и још неких одељења није могла утврдити цена услуга. Углавном за послове за које у граду нема конкуренције. По пра вилу овде домаћа служба мора бити јефтинија.
Преко милион одела годишње >
Са Економским институтом у Загребу „Вартекс“ је успоставио реципрочну са- |
Мреко милион одела годишње, — У једном погону
је него радничке. Нормално је, такође, очекивати да ће се и број службеника смањити, а квалитет служби по бољшати. (Број службеника се иначе у матичном погону. чак и у протеклој години по већао за око 6 одсто, али се то објашњава првенствено доласком већег броја струч' њака). МЕ Иако још опрезно, бојажљиво, овај вараждински тек стилни џин, из чијих погона изађе годишње преко ми. лион готових одела и око милион и по квадратних ме тара тканина, „спушта“ по| стпено на радне јединице до ходак, који је био често из : вор многих трвења и неспо разума у колективу. Окреће се све више ка специјализа . цији, модернизацији производње, смањењу трошкова, и извозу. Све ће му то помо ћи да исплива и нађе себи место и на иностраном тржишту. Потешкоће у плас
| ману и производњи, која не-
иде у корак са уложеним средствима, само су сигнал да још смелије иде тим путем. >
Данило ВУКОВИЋ _
У 2:
„Вартекса“
радњу: предузеће преноси институту практична, а овај њему теоријска знања.
„Вартекс“ има прилично велику војску службеника, чије стимулирање одавно за даје доста главобоље колек тиву. Ценовници ће, како се очекује, допринети да поје дине службе — сервиси буду ажурније, јефтиније и ефикасније него досад.
Има знакова да су после увођења ценовника трошкови администрације нижи не го раније. Зараде службени ка које су иначе веома висо ке (просек преко сто хиља-
да) расту сада нешто спори
БАР ДОБИЈА ХЛАДЊАЧУ
Бар, 3. јула
У Бару је почела изградња велике хладњаче капаци тета око 20.000 тона. Хладња ча ће се градити у фазама. Прва етапа изградње хладњаче од око 2.500 тона завршиће се до марта идуће године. Изградњом хладњаче у Бару, за Коју се највише инте-' ресују привредне организације из Војводине и Космета, створиће се услови да на Црногорском приморју током целе године буде довољно свежег воћа и поврћа.
(Танјуг)
КОПРАНИ 0 КОПРУ
Мање и више — од блнеке границе
и а ~ = и
Копар
Оно по чему се Копар разликује од осталих примор. скиж градова — нису ни море на клима, на лука која израста, па ни туризам. Није ни аутомобилизаљција, на ноћни живот интензивнији него у десетак тата већем Трсту. Оно што Копру даје посебно обележје, јесте близина најтрометније југословенске ч, једне од најпрољет-
тијихг државних граница у
овом дељу Европе. Шта им
граница пружа, а шта евентуално узима — говоре данас
Котранљ. Душан Барбић, председник Општинске скупштине: Ко-
пар има специфичан положај због“ близине границе и малограничног промета који битно утиче на његов привредни развој, посебно на туризам. После укидања виза у путничком саобраћају с Италијом, овај се промет нагло· развио, што нам налаже да брже решавамо „нове проблеме“. То је, пре свега, отварање нових хотела и приватних угоститељских радњи.
Преко граничног прелаза у Шкофијама, прошло је проштле године 8 милиона људи и 2,800.000 моторних возила, а само у прва четири месеца 0ве године — 4 милиона путника и више од 1,300.000 моторних возила. Толики моторизовани туристи отворили су проблем који нисмо очекивали. То је изградња друмова и простора за паркирање во-
зила. Мораћемо, пре свега, да обезбедимо средства за друм Шкофије — Сечевоље, који би се, затим, даље повезао с Јадранском магистралом: Трговина ће сигурно имати важну улогу у развијању туризма на овом подручју, па и њој морамо да посветимо одговарајућу пажњу. У прва че тири месеца ове године, промет у трговини на мало се по већао за 67 одсто. Потражња је превазишла могућност постојеће трговине.
Цветко Видаков, секретар туристичког друштва: Између Трста и ових крајева данас се одвија један развијен излетнички туризам. Тршћани траже, пре свега, добре угоститељске објекте свих ка тегорија; од најлуксузнијег хотела до гостионице у којој су домаћински послужени. А-
ли, близина границе се на ове
крајеве не одражава само
кроз малогранични – промет, Копар је најближа тачка Јадрана и за Аустријанце, Нем це, Чехе, Мађаре. Ту се они најпре зауставе. Прошле године, на пример, код Изоле је спонтано израстао кампинг, где су се заустављали Пољаци, Мађари и Чеси. Сада се на том месту уређује савреме ни аутокамп. Како су Италија ни сада најбројнији гости, то нам је дало повода да заједно са туристичким организацијама из Трста пропагирамо овај крај.
Јосип Зидар, директор хотела „Триглав“: Често се чује како овдашње становништво плаћа данас данак туризму и близини границе; како све покупују туристи и
схватање погрешно. Робе заиста понестаје, трговина је прилично десортирана и цене су често више него другде. Али, све је то последица неразвијене трговине, коју је општи развитак ових крајева и висока потражња која га прати, далеко превазишао. У таквим условима, наравно. нема конкуренције, нема борбе за економичније пословање, за шири асортиман. Сви
Тршћани, па нема довољно за домаће становништво. Наравно, такво је:
| знамо да робе коју овде не
видимо — у Југославији има. Иначе, имамо много гостију и изван сезоне. То нас обавезује да у току целе године развијамо забаву и разоноду, па се овде почео да развија и вечерњи и ноћни живот, што У знатној мери мења до неда вна мирну и помало патријар халну атмосферу овог града, уносећи у њу и оне нежељене стране забавног живота. Мирко Фирм, директор предузећа „Колонијале“:; Трговина је већ годинама запостављена и још увек нема повољних услова за развој, јер политика цена не одговара политици развоја трговинске
мреже. Наиме, због контроле |
цена трговина не може да ствара сопствене фондове за просту и проширену репродукцију и сопствена обртна средства. У целини узев, цене су овде нешто више него дру где.
Италијани су више купова-
ли прошле године. Жене су куповале практично све, целокупан бакалук.
Ђорђе Мандић, помоћник управника Царинарнице: Овде сам тринаест година, и сведок сам велике разлике у раду наше службе ранијих година
и данас. И ми морамо да при- |
лагођавамо наше поступке и рад промету који се овде из године у годину удвостручава. Либерализација путничког промета нормално 'повлачи за собом повећање робног. За нас то представља обимнији и сложенији рад. јер није у питању само контрола на граници, већ комплетан рад који обавља једна царинарница. Све то тражи од нас. да прилагођавамо царинску службу, тражи способан и образован кадар, а ми смоу ситуацији да најспособније људе чак губимо, јер живимо у средини која има далеко виши стандард него што ми можемо да обезбедимо царинским радницима.
Бруна Фабјанчић, домаћица: Кажу да ако хоћемо да живимо у туристичком месту, морамо да се помиримо са скупоћом и несташицом час овог час оног производа. Ја мислим да бисмо морали од толиког промета да имамо и више и јефтиније за нас. Јер, велики промет ствара и велику зараду. Мени никако није јасно зашто овде нема оних артикала којих има свугде. Зашто их наши трговци не купују, рецимо, у Маке-
донији, 3. ДЦОЉА