Борба, 04. 07. 1966., стр. 6
МИ
Понедељак, 4. јул 1966,
Страна 6, :
- ПРИМОШТЕН — ТУРИСТИЧКО ОТНРИЋЕ
оде до „Адрнатина“
Примоштен — од рибарског насеља туристички центар
Примоштен, јула за инвеститора првог хоте- |су стипендисти задруге ко-
— Ако момци ноћу гала ме, а куварице бацају крљушт од риба уз морску плажу, онда то смета туризму. .— Ако келнери ходају „као да су у касарни, а кел нерице нељубазно услуже госта, онда боље нека се врате њиви и винограду, одакле су и дошли. Није свако рођен за туризам.
Била је једна од последњих недеља маја. пред са"му туристичку сезону, када су Примоштенци овако говорили на састанку месне заједнице . За њих је ово тек шеста година како се „баве туризмом, шесто лето да туристи организовано до лазе у дојучерашње далматинско село којем је прокрчила пут магистрала. Прчви насељени град на југу је Трогир. На северу Шибеник. Кад буде завршен сплитски аеродром, путници ће из Ресника стизати у
|ла („Адриатик“) предузеће „ГенералексПорт“. Тако Примоштен данас има хотел „А“ категорије са 270 места, павиљоне |са 80 места, камп и око 1.000 места у собама приват них домаћинстава. Подигну та су и четири ресторана. Почекком јуна ове године отворена је пошта са аутоматском телефонском централом. Дворац у старом де лу града биће већ овога лета претворен у класичну далматинску таверну која ће моћи да прими преко 500 гостију.. Како нам рече директор Марко Скорин, тру диће се да тамо гости нађу све приморске специјалитете. Чак је направљен и спе цијални базен за гајење јастота.
Данас је Примоштен више туристичко него рибарско место. Од туризма, пољопривреде и рибарења
Примоштен за 20 минута.
да захвали групи астронома Загребачке звездарнице си кампу есперантиста који су га и открили. У 1961. село-није имало ни струју, ни "воду, ни пошту. Од окол1.300 становника, претежно рибара и земљорадника, само се њих осамдесетак усуди=ло да изнајмљује собе "Почели су од воде. Најпре су обезбедили само резервоар. Цистернама је сти зало по 320 кубика дневно. 'Литар воде — 2 динара. По инвестиционом програму "још од 1958, за далековод до Шибеника требало је 110 милиона старих динара. По 'љопривредна задруга издво јила је 47, док су разлику накнадили Примоштенци добровољним радом. Та ко су светло добили 1962. Две године касније, да. не би више довлачили скупу воду цистернама, сами су "изградили водовод. УЗ воду су никла, већ исте сезоне, купатила са плочицама и бојлерима. Собе су добиле паркете, кухиње електричне штедњаке, а трпезарије "телевизоре.
Кад су асфалтирали ули"це и повезали место маги" стралом, прешли су на изградњу туристичких објеката. Али не у самом При моштену, са старим кућама, црквом и напуштеним пле-
мићким дворцем, већ на суседном полуострву Радучи које је некад било под виноградима, а од пре три године су га чланови туристичког друштва и становници пошумили густом 60ровом шумом. Средствима задруге уређен је прво камп. А када је Примоштен, због своје привлачне околи не и положаја који унеколико подсећа на Св. Стефан почео да „улази у моду“,
јавило сејја остварује промет од око
милијарду динара: Бави се као неки комбинат угоститељством, трговином, откупом и прерадом пољопривредних производа, рибарством, грађевинарством. Имају и механичарску ра„дионицу која ће лако прерасти у сервис за одржавање аутомобила.
Све што данас имају, Примоштенци су углавном створили сами. Чак и без неке нарочите помоћи комуне. А кад је реч о њој, ваља споменути да овде нису потпуно задовољни свим поступцима њених органа. Јер, рекоше, ако су у Општинској скупштини били кад да им једним потезом гну сву боравишну таксу коју убиру од гостију (прошле године од 4 милиона старих динара из 1964. уступили су им само 560.000, а за 1965. им је, на-
живи 260 домаћинстава. У |водно, речено да се ничем
170 породица бар по једно,не надају), како се ту моЗа то што је сада ушао у |или двоје су у сталном рад|же говорити о неком разу-
све туристичке карте. При|ном односу. Нико није без |мевању за туризам. А При-
моштен треба у првом реду |посла. Тренутно је 80 мла- | моштен живи од туризма.
дих на школовању. Већина
Наташа ЂУРИЋ
Отворено пвионски линија
Чехословачка ваздухоплов
је данас редовну одржавати једанпут недељно до краја октобра.
Ово је прва редовна линија у међународном саобраћају аеродрома у Титограду. Тим поводом на титоградском аеродрому данас је одржана свечаност којој су, поред представника друштвено-политичког живота Црне Горе, присуствовали и представници компаније ЧСА и Управе југословенског цивилног ваздухопловства. Аеродром у Титограду при миће ове сезоне око 250 чартер-авиона разних европских ваздухопловних компанија са туристима који ће провести годишњи одмор у одмаралиштима на Црногорском приморју. (Танјуг)
Велини ресторан на УлцињЊСној ПАШНИ.
Улцињ, 3. јула На великој пешчаној плажи у Улцињу, дугачкој око десет километара, завршава се изградња ресторана са укупним капацитетом од око 3.000 оброка. Према урбанистичком плану, на великој плажи биће подигнуто и велико насеље са пуно зелених оаза, затим продавнице, ауто-кампови, ресторани и други објекти. Део насеља почеће да се гради ове године. (Танјуг)
Нови услови 3 додељивање кредита у Зеници
Зеница, 3. јула Комерцијално-инвестициона банка у Зеници одлучила је да од 1. јула уведе нове услове за добијање потрошачких кредита. Убудуће се повећава учешће у готовом нов цу на 25 одсто, д камата ће износити осам одсто. Зајмотражилац може највише да добије 3.000 нових динара, уз Рок отплате од 24 месеца. Ова зеничка банка обуставила је кредитирање куповине приватних путничких аутомо била. (Танјуг)
ПОСЛЕ СМРТИ 12 НОВОРОЂЕНЧАДИ У ЦЕЉОНОЈ БОЛНИЦИ
КОМИСИЈА СТРУЧЊАКА ИСПИТУЈЕ
УЗРОЋЕ ТРОВАЊА
Цеље, 3. јула
Поводом немилих догађаја на порођајном одељењу Опште болнице у Цељу, где је у току последњих неколико дана од инфекције колибацилом из млека умрло дванаесгоро новорођенчади, о чему је
наш лист писао у јучерашњем броју, цељска Градска млекара, која свакодневно
снабдева болницу пастеризованим млеком, издала је службено саопштење.
Према саопштењу Градске
млекаре у Цељу, болници се| отпрема 400 литара пастеризо |
ваног млека дневно из фарме „Залог“. Затим се наводи да ова млекара снабдева потро« шаче Цеља и његове шире околине квалитетним млеком које се по већ устаљеном поступку пастеризује и хлади, под свакодневном контролом стручњака технолога. Једанпут недељно узорци овог мле ка упућују се на бактериолошко-хемијску анализу у Хигијенски завод у Цељу. Тако ђе се истиче да до сада потро
шачи нису стављали озбиљни !
је примедбе млекари.
Из Љубљане је истовремено саопштено да је Републички секретаријат за здравство и социјалну политику, у сарадњи са Републичким центром за здравство, основао специјалну стручну комисију у ко
јој су тројица лекара са Инфе ктивне клинике, представник санитарног инспектората Завода за здравствену заштиту и један токсиолог, представник Института за судску ме“ дицину Универзитета у Љубљани. Ова комисија треба де“
таљно да испита околности 0вог догађаја на Гинеколошкоакушерском одељењу Цељске болнице. Налаз лекарске стру | чне комисије из Љубљане би 'ће затим упућен надлежним
| правосудним органима. С. ПЕТРОВИЂ
ТРМ ГОДИНЕ ЗАТВОРА ЗА СМРТ
ДВОЈИЦЕ
Лозница, јула
Пред већем Окружног суда у Шапцу. којем је председавао судија Јаков Јаковљевић, одржано је суђење инж. Миодрагу •Гилдингу. ком директору београдског предузећа „Јанко Лисјак“, ко ји је пре два месеца путнич ким колима „фиат—1300“ скренуо с десне на леву страну пута код Лознице и Ударио у групу основаца, који су се у поподневним часовима враћали из школе ку ћама, Том приликом изгуби-
| ла су животе двојица девето
годишњих дечака, док су јед-
технич--
ДЕЧАНА
на девојчица теже и један лечак лакше повређени.
Уочи ове тешке несреће падала је киша. због чега је асфалтни пут код Лознице био веома клизав. Осим тога. место несреће је густо на сељено с обе стране пута, а и основна школа је у непосредној близини. Па, ипак, ко ла су. према изјавама очевидаца, јурила близу 100 километара на час.
По завршеном претресу инж. Миодраг Гилдинг осуђен је | на три године строгот затво ра.
Н. МИШЧЕВИЋ
СВИРЕПИ ЗЛОЧИНАЦ ОСУЂЕН НА СМРТ
Панчево, 3. јула
Веће петорице Окружног су да у Панчеву, којем је председавао судија Драган Адамо
из СУДСКЕ ПРАКСЕ
Штета настала у вези еа радом
Радник молерског преду- |судио кривични суд. „Тачно
"зећа припремао је зид за кречење кад је у собу ушао _ малолетни тужилац и питао ч "та шта ради. Уместо одгово"ра, радник се бацио на тужиоца малтером са лопатице којом је радио, погодио га "у лице и оштетио му вид повредивши му лево око. У скривичном поступку осуђен је због овога на казну од 6 месеци. У парници против предузећа тужилац је пресудом окружног суда одбијен од захтева да му прдеузеће нак· нади штету коју трпи услед смањене радне способности, унакажености и _ претрпље„ног страха и болова. Окружни суд је нашао да штета ._ није наступила у вези с ра„дом који је обављао радник. "Републички врховни суд од био је жалбу тужиоца, јер
такође сматра да је повреда
тужиоца настала независно од рада, радниковом кривицом, због које је овог и о-
је да је радник С. М. приликом извршења дела био на свом радном месту и раду“. каже се у пресуди републичког суда, „али је У моменту наношења повреде тужиоцу он прекинуо ради новом радњом, која нема никакве везе са радом који је до тада обављао, нанео повреду тужиоцу која је довела до оштећења ока“.
По ревизији тужиоца, Врховни суд Југославије укинуо је обе пресуде и вратио ствар на поновно суђење првостепеном суду.
„У овом спору“. према пресуди Врховног суда, „поставља се као одлучујуће пи тање: да ли је радња радника С. М. у вези с његовим радом“.
„Појам „„у вези са радом““ не може се тумачити тако ла се ограничи на операције које су неопходан саставни део радног задатка, већ на све радње које је рад-
ник учинио за време вршења радног задатка, ако су учињене у току извршења задатка и физички с њим непосредно повезане, па макар и не биле неопходне И логично везане за извршење задатка“.
Овакво тумачење одредаба које регулишу одговорност за штету делатношћу падне организације трећем лицу за снива се у пресуди Врхов-
ног суда Југославије, _ поред осталог, и на схватању да су те одредбе „резултат
потребе савремених. околности у материјалној производ њи и са тим у вези потребе заштите грађана од, повећане опасности за њихова добра, телесни интегритет и живот услед те делатности“.
Уз то. суд је имао у виду и то да радна организација по закону може да се у оваквим случајевима регресира према раднику који је штету проузроковас намерно или из крајње непажње. М.Ј.
вић, осудило је на смрт 21-то
дишњег Спасилија Констанди
| на из Црепаје. Он је 4. априр њу пасторку Миру Данковић
повреда. Констандин је, тако ђе, лакше повредио мајку Верицу док је покушавала да заштити дете.
| ЈЕ
ЦРТА: МИЛОРАД ДОБРИЋ
Праг – Титоград
Титоград, 3. јула |
на компанија ЧСА отворила
линију Прат—Титопрад, која ће се
ла, пијан, претукао 4-тодиш- | и она је убрзо издахнула од.“
Мирину ||
а и приговора визији. .
"И амбалажа прода је
Писма из Кутине, Ластова и Београда била су повод за разговоре о неким неспоразумима између потрошача и радника у трговини око паковања робе у Кутини, несташице горива — нафте, бензина и нафтиних диревата на Ластову ТВ претплатника Београдској радио-теле-
Овом приликом нашим читаоцима одговарају: Александар Гребер, секретар одељење» за амбалажу Савезне прив-
редбе коморе, Иван Брајчић, директор трговине загребачке Индустрије нафте и Славко Давидовић, начелник одељења претплате Радио-телевизије Београд. |
_ ДРАГИЦА ШУТЕЈ, КУТИНА, НАЗОРОВА 27: Дотла сам у продавницу Пољоприв редно индустријског комбината у Кутини и купила разну робу, и замолила продавца да ми све то стави у папирнату врећицу пошто је петходно хтео да робу неупаковану ста ви у мој зембиљ. Заиста, „културна услуга“, А кад је ипак спаковао робу као што треба, тражио је да платим врећицу од два килограма. Чини ми се да ту амбалажу треба да плаћа трговина, а не потрошач, јер тако не чине у предузећу „Опскрба“. Учеста ли су случајеви оквакве врсте. То доводи до неспоразума. између потрошача и трговинских радника. АЛЕКСАНДАР ГРЕБЕР, се кретар Одбора за амбалажу Савезне привредне коморе: Поступак о коме говори ваш читалац из Кутине Драгица Штутеј, је неправилан. То. очитледно показује да прода-
вац не поседује довољан еми.
сао за трговину, а још мање за освајање купца, што треба да буде основна брита наштих трговинских радника широм земље. Али, појава на коју скреће пажњу Дратица Шутеј, је симптоматична, не само за Кутину. Ево о чему се ради.
Трошкови _ амбалаже, по правилу, урачунати су у мате ријалне трошкове, односно у марсжу трговине. Трговина се у последње време заиста наштла у веома тешкој ситуацији, због тога што је низ цена разних производа лимитиран. Излаз из тога неки су тражили у томе да купљену робу не упакују, или, ако то учине, траже од купца посебну накнаду — случај у Кутини и још у низу места широм земље. Поједини трговин ски радници почети су да напуштађу лепе и добре обичаје трговине да потрошач треба да буде културно услужен; заборавило се да, поред тота
„што роба сама, себе продаје, „У томе помаже и амбалатжа.
Зато је за чуђење случај из Кутине, а још више сличне појаве у неким самоуслугама, где се већ одавно продаје роба лепо упакована, а сад се избегава паковање, како би се више зарадило.
Ово је, изгледа, омогућено У ситуацији кад купац тражи робу које нема довољно. И трајаће све дотле док роба не буде тражила купца, јер ће то присилити трговце да је боље пакују, лепше опремају и да буде привлачнија
за купца.
Сбађа око продаје бензина
АНТЕ ЧЕНГИЈА, ЛАСТОВО: У Ластову је, опет, као и последњих година тема дана, трговина — овом приликом због несташице бензина и нафте. Трговци, изгледа, од
бројних примедаба туриста и
мештана прошле године ништа нису научили, јер су домаће и стране госте и рибаре у јеку туристичке сезоне 0ставили без нафте, бензина и других нафтиних деривата. До пре неколико дана ове
МО
је Комуртиктле набављало је палоублужно предузеће.
Али, пошто се ово продаје под специјалним адирају 4 Комунслиом предузећу К 5 да им се продаја деривата 65 исплати, (јер за то је у а био посебно лице, одно продавац и да има одређене просторије, одговарајућу 32штиту од евентуалног пожара и_ слично). Ми "УСплитско предузеће „Далма“, које иначе снабдева сва места. на Средњем приморју нафтиним дериватима, Још није направило своју калкулацију о продаји ових артикала. И тако су Ластовчани, и не само они, остали без гдрива. Овде чекају бројни чам ци, рибарски м други, јахте и аутомобили, док се гориво довезе са Корчуле. Ко је, коначно, надлежан да обезбеди одговарајуће услове за продају горива — Комунално или трговинско предузеће или пак произвођачи, односно дистрибутери нафте и нафтиних де ривата7 Ни они, а ни меродавни општински органи нису показали добру вољу да реше ово тренутно најантуелније питање у Ластову, а нису ни много размишљали о последицама. о ТВ. прешалаши
ЖИВОРАД ЈЕФТИЋ, МАЉЕНСКА 7, БЕОГРАД: Мислим да делим мишљење при личног броја претплатника Радио-телевизије Београд кад кажем да у систему претплате нешто није у реду. Уместо да се претплата наплаћује ре довно сваког месеца, то се чини према нахођењу. Због тога смо ми, претплатници, често у врло непријатном положаЈу. Ево примера: 19. овог месеце морао сам да платим на име претплате за ХВ-пријемник и радио-пријемник 66 нових динара. За ТВ-пријемних сам платио претплату за мај, јун и јул, а за ралиод-пријемник само за јун. Зашто се ТВ-претплата не наплаћује редовно.
СЛАВКО ДАВИДОВИЋ, на челник Одељења радио-телевизијске. претплате: Радиотелевизија Београд наштлаћује претплате на целој територији Србије, а ту има преко 1,200.000 _ претплатника. Како имамо механотрафске маштине ограниченог капацитета, оне нису у стању да сваког месеца одштампађу признатице за претплатнике. на: целој. територији Србије. Зато смо били принуђени да тај посао обавимо у два дела: једнот месеца штампано рачуне за Београд и Србију, а другот за Војводину. То чинимо истовре мено за два наредна месеца и зато се и достава признаница за наплату врши двомеасечно. Поште су обавезне да на плату у једном месецу обаве само за тај: и евентуално за за остале месеце, а нареднот месеца сохупљађу претплату за наредни месец.
ДЕОБА ДЕДОВОГ ИМАЊА
ПИТАЊЕ: Живана и Мили Ца Гојаковић, Павино Поље. Наш дед је био власник не покретнот имања. После његове смрти његова супруга наша баба се поново удала, а њен други супруг је 1928. године на тама непознат начин пренео целокупно имање нашег деде на себе. "Наша баба је умрла 1954. године, а њен супрут се поново оженио. После његове смрти 1964. године његова жена нас је истерала из куће у којој смо одрасле. Имамо ли право нас леђа на имовини која је при падала нашем дедуг
ОДГОВОР; Према подациМа, из вашег писма после смр
ти вашег деде његово имање
је пре 38 година пренето У власништво другог лица. То значи, дакле, да не постоји заоставштина вашег деде, па зато ви, иако би били позва
. ни на наслеђе по Закону о
наслеђивању, немате шта да наследите,
Уколико сте својим радом Или на други начин за, време боравка на имању допри нели његовом побољшању, и мате право да потражујете „одговарајућу противвредност рада и других улагања. Ово своје право могли би да о-
М
Ут ДЕ РЕЈ 7" “= #Е,,
огтташњиа Сета ЕР КУРИР
-, 1" – > АЦА
робу
Одмах по пријему овог пи. сма обратили смо се Миду. стрији нафте Загреб, које снабдева читаво подручје ватске и једранска острва на фтом и нафтиним дерива. тима. ;
ИВАН БРАЈЧИЋ, ди одељења трговине УИшндустрије нафте Затреб, рекао нам је о томе следеће: Веома нам је жао што је дошло до овог не. споразума. Схватамо шта „зна чи за Ластовчане 'и многе домаће и стране госте и ру'баре када у јеку туристичке сезоне остану без горива,
Познато нам је да се о про. даји деривата у друтим местима бринула сплитека „Дал ма“, а за подручје ле, корчуланска | „Прадина“, "Ми смо заинтересовани да 'се про даје нафта и нафтили. дерувати, па ћемо одмах инсистирати да се овај проблем хитно реши.
Али најбитније је да се ре шење нађе у Ластову, између домаћих предузећа, а се вентуашно и у сарадњи са чуланском „Градитом“, јеђ за произвошњу · нафте и нафти. них деривата заиста су потребни извесни услави. Тобвбно ћемо се заинтересовати за овај случај. Надамо се да ће спор бити решен у жорист потрошача.
1 “ ућ 1 +
Узпред напомињемо да свакот месеца морамо да спроведемо соко 40 ло 50 хиљада раз них промена код трретшлатни= ка (пријава, одјава, печа-
ћења, купо-продаја, пресељења итд. па и то, поред напред поменутих тешкоћа, отежава брже обављање овог посла.
стварите тужбом код надлек ног општинског или родови
окружног суда, зависно 0 вредности спора. За постуле ње у парницама у којима вредност предмета спора пре лази 10.000.— динара надле жан је окружни суд.
ЛЕЧЕЊЕ И НАНМАДА ПУТНИХ ТРОШКОВА
ПИТАЊЕ: · Велина Коста линовић. Бушнице — Кос Каменица. У којим случаје вима осигураник има право на накнаду путних трошко“ ва када путује у циљу оства рења здравстевене заштите
БОДГОВОЋ; У смислу чл, 75 сновног закона о здравстве ном осигурању накнада ПУТ" них трошкова припада СВИМ осигураним лицима кад су од здравствене установе, лекаре појединца, лекарске комисије или завода за социјално 00" гурање упућепа или позва“ на у друго место у вези остваривањем права по Осно“ Вном закону о здравствено“ осигурању, или кад су мор“ ла ла путују из места 3810 слеља односно места бора“ ка, у коме нема лекара,
најближег лекара или здрее“ Ствене установе у другом
сту. ради лекарског претле“ да. ;
КОД ЧАСОВНИЧАРА
Сита Гк Т7а, ОСОВИЋД 3 РОРМЂЕ 14 Јан зубаца се СПОРИ, ; МАГ ЕУТВа МОРОљУ на, ГРОТЕВЕ ИКО
АРА стат март сл легла. само сам сеедтио НА лотевате пастир ВРЕМЕ
у