Борба, 04. 07. 1966., стр. 7
„тај
Одличан пријем и у Џорета Терми: Сцена из Бауеровог филма „Лицем у лице“
ОВА ФИЛМСКА ВРЕМЕНА
Мала Порета Терме, зеле
_ни кутак тишине и споко-
ја између Умбрије и Тоска не, пружила је вредан при мер својим неупоредиво славнијим _ супарницима: Кану или Венецији, Оберхаузену или Бергаму. Али, то је сасвим једноставан гест, без» икакве жеље за опонашањем, за сензацијама, за придобијањем пажње. Једноставно, Порета се апсолутно одриче риту алне фестивалске помпе, одриче се каприциозних звезда, кулоара, интрига, жирија и свих могућих и немотућих спекулација ко је редовно представљају 06 лигаторни део свега тота. Онај ко зажели да дође у Порету моћи ће после тога заисита себи да каже да се пут двоструко исплатио: с једне стране човеку се пружа прилика да ужива. у свежем планинском ваздуху. а са друге да ужи ва и у понуђеним филмским програмима, ослобођЂен потребе за·оним напрегнутим и грозничавим упоређивањем, с лицитирањем, оцењивањем и сличним ривалским играма и надметањима. Уосталом, По рета не ужива узалуд глас привлачног бањскот с месташшета, она нас лечи и од наших и' уобичајених филмских заблуда и предра суда да нешто вреди тек кад се измери на варљивом жантару ћудљиве фестивал ске пороте.
Југословени су ове годи не у ПЏорети имали част да "буду у центру пажње од по четка до краја. За тако нешто треба пре свега да захвалимо предузимљивим и динамичним организаторима ове изложбе „слободног филма“, на којој смо и ми сами коначно стекли прили ку да на једном месту ИУ једном промишљеном континуитету сагледамо путеве које смо прешли и сазна ња која смо стекли. Укратко, у Порету су Југослове ни дошли да прикажу сво је „нове тенденције“ у игра ном, као и београдске доку ментаристе у краткометражном филму. У првом случају, на окупу су се зајед-
Југославија је сваке друге тодине домаћин међународног фестивала научнотехничког филма, а скоро се може рећи да филмове ове врсте и не производи! У „богатој“ 1961. на пример, снимљено је једва 8 филмова (од којих 1 наставни), а прошле и претпрошле укупно — само по један.
Зашто Недостају ли финансијска средства, кадрови, _искуствог Можда за научнотехнички филм не постоји интерессвање ни „произвођача“ ни „Потрошача“2 Или је реч о нечем другом питамо не због на веденог парадокса, већ што је овај својеврстан филмски жанр У свету одавно постао испробано „средство _ истраживања непознатог, кондензовања људ ског сазнања и преношења Упознатог“. зато што овај филм — управо све више чини драго цени део научноистраживачке Методологије и документације. веома корисно служи и проучавању технолошког процеса, побољшању производње, раџио налћзапији наставе у образовНим институпијама свих врста и ступњева, а и интензивној и масовној популаризацији науке и технике.
Ево неколико одговора на на ше питање:
Председник Организационог одбора фестивала научнотехни чког филма Павле Врачарић:
Историја се поновила
— Данашњи степен развијено сти научноистраживачког рада У нас, нови услови привређивања, разуђеност и ниво систе„Ма образовања, као и мрежа образовних и културних инсти тТуција у нашој земљи пружаУ услове и. истовремено, за"Хтевају да се научнотехнички
ИЛМ систематски и неупореДиво више него досад произво ДИ и користи. Уместо тога. наша петотодишња | производња Филма овог жанра једва _ да
одтовара. једногодишњој- проДукцији неке од низа _ малих средњих земаља (Бугар-
Ске, на пример). а на овогоди ЕМ фестивалу краткометра тор филма „историја се повила — није било ни једнот Учнотехничког филмског ле5 Мако се ова поређења не Рају схватити као _ „сигнал с пи Уну. она ипак прелстав5 неоспорни. локаз заостаја овог значајног _ чиниоца
но нашли аутор који на овај или онај начин, свеједно, окрећу леђа традиционалном филму. од Петрови ћа и Хладника па до Пав ловића и Макавејева, а у другом најодабранији пред ставници из редова „Дунав -филма“, са Шканатом на челу и са Заниновићем, као појачањем из „Заставе“. Био је то, без сумње, лет и завидан успех: десетак наших играних и десетак наших краткометражних филмова могли су на увер љив начин да демонстрира ју најмаркантније и највредније процесе који се од пре неколико година од
вијају у југословенском филму.
Порета је само означила тренутак да је дошло време да југословенски савре мени филим шире закорачи на међународну сцену, где без превеликог устручавања тек треба да покаже и своје особености, и своје заносе. Нашим уобичајеним скепсама _ овде заиста није било места. То. су нам најбоље потврдили Швеђани Бо Видерберг и и Вилгот Сјемен, чијих је неколико филмова такође требало да бличе најновије струје данашње шведске кинематотрафије: 'И не за-' боравимо да ни Сјемен ни Видерберт нису личности које тек треба откривати, То су већ широко прононси рана имена. Утолико пре онда охрабрујуће делује и чињеница да наши најбољи представници у Џорети нимало нису одступали пред овим познатим · шведским синеастима, напротив. Александар Петровић, Владан Слијепчевић или Бран ко Бауер деловали су зрело и сигурно, откривајући присутним критичарима и публицистима да се у Југо славији све видљивије оформљује једна аутономна и витална кинематографија, која има и зна како да каже оно што јој лежи на срцу и уму.
То је за многе било истинско откриће и баш зато не би било на одмет кад би смо и ми сами из тога открића открили бар неке
поуке о томе како једна амбициозна кинематографи ја мора да буде амбициозна и у свом представљању свету! Порета је зато дошла у срећан час. али тамо где нема Порета очигледно је да и ми сами мо рамо нешто да учинимо, јер сва наша досадашња че кања, неодлучности и.крат ковидости 'управо нам говоре да на тај начин нигде далеко нећемо стићи, акаад оне испред нас сусти 1.
Иста ствар, наравно, важи и за наше краткометра жне филмове. Они су у По рети збиља свесрдно били поздрављени, (6ез обзира што су поред себе имали ретроспективу одличне енглеске документаристичке школе, Рајша, Андерсона, Шлезингтера и друге. Можда је то знак да данас до лази време Шканате, Ђорђевића, Заниновића, Ћеловића... М. МИЛОШЕВИЋ.
нон
ћег филма.
Домаћи филм
Нисмо научили да се балш често сусрећемо са нашим филмским публикацијама, га и међу оно мало постојећих скоро да ништа не налазимо о домаћем Филму. Ових дана, међутим, угледали смо у књижарским излозима н0во и веома лепо опремљено дело Бранка Белана »„Ојај и биједа Филма“, у коме се знатижељном читаоцу нуди једно више есејистичко него историјско штиво, многим духовитим кемпарацијама и проницљивим запажањима и инверзијама, Лепо, ко воли стил Бранка Белана наћи ће га овде у његовом аутентичном облику, али нека се ипак тај исти читалац овде припреми и за једно необично изненађење, на оном месту где ће Беланов текст уступити сав даљи простор опсежном, документованом и заокруженом историографском есеју Петра Волка о домаћем филму. Није "реч о каквом обичном, реда ради, додатку. Реч је о тексту који заузима више од једне трећине књиге и који досад представља вероватно најзамашнији рад те врсте у нас. Али, о Болку и о његовом тексту нигде ни слова на корицама већ поменуте Можда та несхватљива и нефер игноранција истовремено говори и колико је нашим издавачима, стало до дома-
"БОРБА. ДМЕВНИК
· прим
КРАТКОМЕТРА ИЛ
ФИАМОВИ ОЧЕКУЈУ |
у Париз, јула
Пре неколико дана комитет за синтезу уметности путем филма, Под председништвом Н. Пилата, организовао је У новој сали француске кинотеке две пројекције југословенских краткометражних фил мова, то јест једну селекцију дела“ приказаних на пролећном фестивалу југословенског документарног филма ове тодине. Доста неповољно одабрани час пројекције (7 а сова) као и '~-ан штрајк радника У саобраћају, проузро«ковали су недовољан одзив публике чиме је ова култур-
"на манифестација донекле из-
губила од свог значаја. Председник француског Комитета за синтезу уметности путем филма присуствовао је, како је то сам нагласио у сво јој уводној речи, овогодишњем београдском фестивалу краткометражног. филма и „био очаран разноврсношћу тема, мајсторством реализације и надахнућем југословенских _ аутора“ чија је дела срео током боравка у београду. Одатле и ова пројекција У француској Кинотеци КОЈУ је Комитет организовао заједно са нашом амбасадом и пред ставништвом „Југославије-фил ма“ у Паризу. селекција о којој је реч _ обухватила је „Коњанике“ М. Милошевића, „Тврђава на Дунаву“ Р. Ивковића, „Зид“ А. Заниновића, „церемонију“ Б. довниковића, „Одричем се света“ к. шканате, „У заветрини времена В. Филиповића итд. Пројекције овакве врсте су 6з сумње лепа ствар. али је поводом ових и сличних манифестација исто тако могуће товорити и о неким другим проблемима који и те како интересују југословенски крат ки филм и његове ауторе. Ради се о пласману истих филмова у иностранству. о предусретању симптома оне 60лести од које болује готово целокупна европска продукција документарног и краткот филма: филмови се наиме реализују али се — не гледају! Остају у фијокама и бункерима произвођача јер је криза "кратког филма дугогодишиња. џ
Са много добре воље, и уз много залагања, било би — “удећи по мишљењима «оја изражавају француски синеасти и неки дистрибутери могуће развити размену краткометражних филмова измеЂу појединих земаља — произвођача; на билатералној бази, одобравањем посебних кре дита који би обештетили дистрибутере у случају недовољ-
у ауту
проткано
књиге!72
· ве.
уго чекање домаћег научно-популарног филма!
(филма) за, наш садашњи и бу дући научни. привредни. обра зовни и културни развитак. По речима Врачарића, узроци за садашње стање нашег научнотехничког Филма су бројни. Један од њих је свакако и потпуно одсуство протрамирања и усмеравања производње, која би. иначе. треба ло да буде у складу са нашим потребама. Као разлог лефици јентности и слабог квалитета домаће производње научнотехничког филма не сме се потце нити ни недоставак одговарајућих и сталних наменски ангажованих финансијских средстава. којих. у ствари, има. али расцепканих. уситњених на неколико страна. Посебно треба рећи да су се филмске куће досад углавном узгред бави ле производњом научнотехничког (више: опште-културнот)
„филма. При томе су се испољи
ле и слабости због неловољне. неконпентрисане и – застареле технике, што. опет. онемогућа ва коришћење савременијих метода и облика снимања и научно стручнији захват у мно гобројне научнотехничке дисциплине и снимање Филмова за одређену намену. Исто тако. у нас се још није заузео одређени став ни о систематском оспособљавању и усавр. шавању кадрова само за рад
на научнотехничким филмови“.
ма.
Од 25 милиона — један филм!
Дирен Завода за наставна средства и школску опрему Србије Лаза Росић смитри“ ла су недовољна _ финансијска средства и небрига за научно технички филм најважнији уз ропи што овог филмског жанра поодавно нема у нас.
— Док су култура и просвета биле. брита једне установе, из фонда за краткометражни филм излвајана су фФинансијска средства и за овај жанр
(нучноистраживачки. научнопо пуларни, наставни Филм). Откал су издвојене У две посебне републичке институције. сва. средства су пренета Секре таријату за културу Србије. Из републичкот фонда за кине матографију постојећа филмска предузећа. пре света „Ду нав-филм“. добијају сваке године приличну новчану суму (преко 100 милиона динара) за краткометражни филм. али о. на избегавају да из те квоте
"финансирају и научнотехнич-
ка филмска остварења, тврдећи да су то такозвани „поруџбени филмови“. Зато. изјављују та предузећа. техничке фил мове треба да нарумују и финансирају. нау институти и привредне организације. а наставне — Секретаријат за обра зовање односно Лруштвени фонд за школство. Стога су Секретаријат за образовање и наш Завод за протеклих пет година стално предлагали Извршном већу Србије да се У републичком бумшету предвиде посебна средства за производњу наставних и културно-тросветних филмова. али она ни једне године нису била олобрена. Говорено је да се та средства већ налазе у Фонлу за кинематографију и да се њему треба обратити. И тако — у круг. Јер став Секретари. јата за културу једасеиз тог фонда не може да финансира производња филмова ове врсте. У 1964. је за њих _ ипак некако издвојено око 25 милиона динара. а „Ллунав-филм“ је од, тих средстава снимио само један (и слаб) филм „Теренско возило“.
Свуда У свету. лодаје Росић, научнотехнички филм је, као и документарни. дотиран. Ако је то средство за образовање. пропаганду. поосвећивање, онла свакако мора па се нађу извори финансијских средстава, јер ови филмови не могу ла буду комерцијални (.Ни игра"ни филмови то нису — често се дотирају и са по 80 милио-
Бад. А тих могућности има, јер издвојити '30 милиона лина ра годишње за ове сврхе из фонда који располаже са око 14 милијарди представља незнатну суму. а опет довољну чак и за 15 филмова.
Од случаја до случаја
Управник Института за филм Момчило Илић: а
— У систему наше кинематографије не недостају само научно-технички филмови. него и друге филмске врсте. Ово пре свега зато што не постоји. никаква произвољна политика, омануло је било какво про грамирање. Чак и остварења филмских врста која се иначе негују, снимају се „од случаја до случаја“, већ према томе шта донесе сценарист или редитељ. Најважније је. значи. Утврдити неки репертоар. а на рочито када је реч о научнотехничком филму за чију про изводњу нема ни довољно искуства. Можда би се ситуапи ја изменила када би постојао један продуцент који би организовао производњу ових фил мова (Институт за филм _ или „Дунав-филм“. на пример). Не треба занемарити ни могућност ла се научно-технички филм и увози јер се на страном тржишту 'често може наћи сасвим добро филмско остварење овог жанра и много јефтиније него што би нас коштало У нашој продукцији. Поготову. што је увоз ових филмова сло боднији у поређењу са играним. Оно. што се. међутим. не може наћи у страним филмским фондовима. а нужно нам је — треба снимати „код куће“.
Кадрове треба придобијати
Секретар Секретаријата образовање Србије Вора ловић:
— Произволња 'научног фил
за Пав-
"ма до 1961. била је прилично
"-траници Албаније.
ДАНЕ
с бље финансијског успеха. » е године, кажу француУ дистрибутери, овде игђа Авај двадесетак југословен 55 хратких филмова. Међу тим већ годинама ви нисте та ниједан наш: докуменЕУ Е филм.“ у овој примедКос а више горчине нето пре 7 8: овогодишњи произвођаМа У сваком случају, у да ДеЕ пеај ситуацији него ју
ловенски којима заједница и поклања далеко више паж-
ње, и помоћи. н Ћ · нето што се то дешава овде, ст
Пласман југословенских документарних Тилмова у Фран дуској зависи, дакле, добрим делом од узајамности: помози МИ — помоћи ћу ти. Културна конвенција између Југославије и Француске може да отвори врата и оваквом облику сарадње: потребно је пронаћи модусе којима би се, овако или онако оријентисана- размена, каналисала. Што би, на равно, било од користи и једној и другој производњи; француски филмови, које јутословенска публика познаје тако слабо, у последњих неко лико година означавају неколико неоспорних врхунаца овог филмског жанра. Ауторе као што су Отеро, Вилардебо, Делфо. Фолгоас, Маркер. Варда итд. грех је не упознати.
Пласман. југословенских лдокументарних филмова у иностранству зависи дакле добрим делом од концентрисане акције произвођача и дистрибутера: „Дунав“, „Сутјеска“ или „Загреб-филм“ у том смислу требало би да иступе заједнички са „Кроацијом“ или „Моравом“ и извесно је ла би разменом о којој је малочас било речи послови , кренули другачијим ритмом. УЗ много добре воље, и још више труда, разуме се.
Владимир БАЛВАНОВИЋ
_ НАПИСАЛИ СУ О НАШИМ ФИЛМОВИМА
Уго Казираги: Лепо! представљање
С филмовима ЛИЦЕМ У ЛИ_ ЦЕ Бауер, ТРИ Петровића,
" ПРОМЕТЕЈОМ СА ОТОКА ВвИ-
ШЕВИЦЕ Мимице. ЧОВЕК НИ ЈЕ ТИЦА Макавејева и ПРАВИМ СТАЊЕМ СТВАРИ Слијепчевића југословенски филм се лепо представио У Порети Терме. Али краткометражни филм је У целини више одуше вио. Крсто Шканата је додао трећи бисер филмом УЉЕЗ ко ји се осдликује изванредном
изражајношћу. без потребе и једне једине речи коментара. долазак једне машине, индустријализације у сиромашно муслиманско место“ на показује У неколико минута како прогрес — тај „уљез“ у крај старих и заосталих обичаја — мучно и тешко продире. Сигурно је да се много више цени изванредан и болан. _ документарац МАЈКА, СИН. УНУК. УНУКА пурише Ђорђевића. филм о старој мајпи народног хероја која се пред нама сећа вешања свог сина. од његовог експерименталнот филма ДЕВОЈКА. Заиста, југословенски документарни филм. како је и речено на врло живој конферен цији-расправи, је пет година отишао напред У односу на пу тометражни Филм. својом хра брошћу. борбеношћу. а понај више стилом. Неки су то пока зали и у Порети Терме. као и прошле године у Пули. да ле јутословенски филм данас јед. на стварност за коју се мора знати и на коју се мора рачунати. („Унита“) 4
добра. Од тада непрекидно опа да. Требало је управо у првом реду решавати егзистенпијалне проблеме школа. па тек онда мислити и на наставне фил мове као дела нау"ноистраживачког филмског жанра. ко ји се сматрају обележјем ви шег наставног стандарда. Поред тога установе које су се раније специјализовале за про изводњу овог филма лошле су У исти положај са другим рад ним организацијама све олакшице су престале (што ле и природно) — а ни потрошач није могао да откупи све произведене филмове ове врсте. И уместо да се још више развија ЈУ У овој области. неке радне организације су морале да се прилагођавају ситуацији и про изводе филмове који су се мо тли продати.
Ла би научно-технички филм, а пре свега наставни, каже Бора Павловић. заузео одговарајуће место У нашој фитмској производњи, потребно је обезбедити стабилнији и трајнији извор средстава за ову врсту делатности. Досад је Фонд за унапређење кине. матографије. Србије. на пример, сваке године издвајао око 100 милиона динара. Али, и поред покушаја да се из ових средстава услови и производња научног филма. највећи део суме је ишао на снимање филмова слободних тема или чисто документарних, а научно-образовни филмови су запо стављени. Зато би републички закони о финансирању образо вања требало да предвиде и Финансирање научног филма.
— Кадрови су посебан _проблем додаје Павловић, Тек смо почели да придобијамо Један број научника који су иначе неопходни У производњи ових филмова. Јер наУчници управо треба да их креирају. педагози такође ла лају своје стручно мишљење. а режисер и филмска екипа да остваре њихове замисли. да их филмски обраде.
Корак напред ипак је учињен: у Југословенској телевизији већ је организована једна посебна група за снимање оваквих филмова који ће бити и веома јефтини. тако да ће ИХ и школе моћи имати У сво Тим кинотекама. Само. — хоће ли овим бити заловољене све потребе за научно-техничким филмомг .
Добривоје ВУЛИЋ
Јави. и _______-_ 1 за = __РНИОННИННИЦ СЕ Ноа о вата ЛЕ ас
ТЕЛЕВИЗИЈА
СА „ШЕСТОГ ФЕСТИВАЛА ДЕТЕТА“ У ШИБЕНИКУ
Шибеник, 3. јула
Шести југословенски фестивал лететг “ Шибенику при веден је крају Последњи ре "ферати прочитани су данас, послепње прелставе бићемизвелене вечерас и сутра Увече, Добре и лоше стране овоголишњег шибенског фестивала заслужују посебан 06врт. Сачекајмо зато и сутрашње представе. Овог пута за ложимо се на неким детаљима његовог стулијског програма, на разговорима о теми лете. ралио. телевизија.
коћи-еу “ граду који ове го-.
лине слави. 900-тодишњицу свог постојања и помена. оку пили педагоге. психолоте. пис це. ралио и ТВ стручњаке го тово из свих крајева земље.
Каква је моћ радија и телевизије у васпитању – младих генерација. у чему јењи хов најснажанији утицај. чиме радио и ТВ студији привлаче слушлоце односно гле даоце. шта им пружају свОолим програмима. колико је и какво је дејство изговорене речи
На једно од тих питања по кушад је да одговори књижевник Војин Јелић излагањем о литеоатупи за децу У радио, и ТВ емисијама.
.. „„Упуштати- се у оцјењивање. поготово бодовање појелиних ТВ прилога. ма ко лико то имало и има оправлања У овом случају. кала се наша најостоптија залаћа ипак свољи на саглелавање но вих приступа и тражења но вих путова. чини се моментално не би имало сврхе. Осим тога. морало би се далеко опширније заиста аналитички (прилог по прилог) и што струтније говорити " по јелиним емисијама. а према томе и о ауторима, Само олјелном. ма колико критичар био и хировит. узалудно ће. рецимо. У нашој есеистици тражити бар неке податке и
„ДЕТИЊАСТВк ГРЕШКЕ -У- ТВ - ЕМИСИЈАМА 7 ЗА АНУ |
освоте о такозваној литератури за дјецу. · узалудно ће листати годишта и годишта боолних књижевних часописа — написа о литератури за лјецу готово и неће наћи (па и у пневној штампи је тога веома мало. ла се не питамо за неке посебне монографије и сличној, | Зато се и гласају мишљења. час о томе ла је у нас таква литератуоз поста бога та. разновосна. савремена. час таква која говоре ла готово и немамо (уз неколико изнимака) писаца који су завријелели тај назив лелима у области књижевности за лецу и младе „Мако бисмо мо
гли наћи. запитајмо се колико смо и на телевизији искористили“ сву литератуоу за лецу и млале а коју су писали или пишу Андерсен. Грим. Чехов. Дикенс. Пушкин. 'Текери. Толстој. Твен,
Лондон. Горки или Змај. На зор, Жупанчич, Брлић-Мажуранић, Ћопић, Чолаковић. Ан лрић. Максимовић. Крклеп, Калеб. Витез те многи дру-“ ги. а ла и не говоримо о низу дела из области такозване авантуристичко-забавне књижевности,
Изгледа ла се телевизија суочила веома оштро баш с тим 1ошт ол оног тренутка када се јављају у програмима и такви прилози. олносно од кала је покушала и покуптава да и тим поилозима 9260гати свој укупни програм. Учини се стога ла приступајући организовању таквих при лога „на“ пречап“ нитпје није толико нелопустиво да се по несе експериментима. како У оетким и најпозитивнијим. а то су непроцјењиви прилози Душка Радовића тако још више и углавном у којекаквим импровизацијама. нелора
слим и збрла-злола склепаним емисијама и квизовима“... Бранко ЈОВАНОВИЋ
СВАКОДНЕВНЕ ОПОМЕНЕ
Бомардовања и свакојаке страхоте, на жалост, нису само знамења прохујалих великих светских ратних сукоба. Нису ни тематика којом се свакодневно баве новински и филмски извештаји свих меридијана, нису само мотиви које обрађују писци многих земаља у искреној жељи да
трагедије - и: недаће које о=
писују заувек нестану из свакидашњице» и: да' буду потиснуте у неповратност заборава.
Поменуте страхоте све че шће постају призори које непосредно преносе мали екрани широм земаљске ку гле. Не прође вече а да пажљијивији гледалац у ти шини своје одаје, узалудно покушавајући да одагна умор претходног дана, не пође у сусрет стравичној панорами разарања и уништавања. Површина његовог телевизијског пријемника макар и за неколико тренутака биће затамњена сценама чија садржина ма колико деловала невероват но и обесхрабрујуће није ништа друго до неумитна стварност; Сулуди муњевити плес млазних авиона који за собом ослављају пустош, фијукање и детонације напалм;бомби, рушевине и пожари на сре стране, унезверена људска лица, кошмари у којим нестају лица градова и облич
Емисија у целини „У првом плану“, репортажа под насловом „Кад Европа кре не друмом“ живописно је указала на згоде и незгоде наше туристичке стварности.
о» %»
„Народни херој Даринка Радовић“, ТВ репортажа Петра Ђурића и сниматеља Станка Алексића на изванредан начин евоцирала је успомене на незаборавне ликове наше Револуције. „Вентилатор“, нова истоимена емисија за децу већ првим при
Властимир — Ђуза Стојиљковић
РУ,
#
ИРРЉУ
ОД ПОНЕДЕЉКА ДО ПОМЕДЕЉНА
ја свеукупног живота у чијим је оквирима колико јуче било и осмеха и цветања и песме и раздраганости и љубави и сваковрсних емоција — све тоу суморном ковитлацу затитра пред разрогаченим очи ма телевизијског гледаоца и нестане истом оном брзином којом је и доспело до његове концентрисане пажње. " "Релевизија упечатљивије но било које друго савремено средство информације упозорава на недаће којима смо окружени, Чак и када не коментарише, када се не опредељује, када наоко незаинтересовано и хладно репродукује збивања од којих се леди крву жилама — телевизија итекако опомиње, Опомиње све оне који нису само претплатници на њена издања у речи и слици, него су и јединке иначе огромне популације која још увек није у стању да спречи махнитања силника и агресора. Опомиње и опомињаће све дотле док трезвеност не укроти неуравнотеженост оних који челиком и барутом желе да стекну углед, све дотле док небо изнад наших глава доиста не по-
стане чисто и незапрљано убилачким летом неброје-
них бомби. Дог),
ДА А ГИ
АЕ
логом посведочила је инвентивност својих твораца и учесника. Режија
Миша Стефановић је јединственим редитељским смислом за документарност и прегледност реализовао ТВ репортажу „Кад „Европа жрене друмом“.
КГлума
Слободан Алигрудић, Михаило-Бата Паскаљевић и Бранислав Јеринић У ТВ драми „Воз који је носио наочари“ остварили су складне и уверљиве креације.
. . +.
Властимир-Ђуза Стојиљковић у водвиљу „Грозно убиство у улици Лурсин“ демонстрирао је узорну глумачку окретност и експресивност.
Камера
Часлав Пантелинац је у тв репортажи „Кад Европа крене друмом“ без поговора подсетио на своје изузетно сниматељско мајсторство.
. ..
Јан Беран у емисији „Лирика Хамида Диздара“ упозорио је на врхунске сниматељске домете,
Сиснографија
. Никола Теодоровић заслужу је признање за веома добра сценографска решења у комаДУ „Грозно убиство у улици Лурсин“.
Бескрајни шурасшички |
картбани »У првом плану“, репортажа под насловом „Кад Евјуопа крене друмом“. Текст: Миладин Тешић, Редитељ: Миша Стефановић. Сниматељ: Часлав Пантелинац.
Емитовао студио Београд 30. јунг.
Непосредно пред почетак лета, а поготово током овог привлачног годишњег доба, каравани туриста из свих крајева света незадрживо крећу на велико туристичко ходочашће, Свима нама је познато у којој мери „велика сеоба народа“ у летњем периоду бива видно присутна на стазама и богазама свих оних земаља које могу да се похвале изузетним лепотама и занимљивостима чија се сликовита обележја срећу на сваком кораку.
Отуда је и ова репортажа, као уосталом им многе раније које су реализовали исти сарадници (Миладин Тешић. Миша . Стефановић и Часлав Пантелинац) привукла нашу максималну пажњу не само убедљивим врелностима својег садржаја и фор ме, него и изванредном разноврсношћу искоришћенот ма теријата,
Истовремено, није пропуштена прилика да се укаже и на недостатке у неким видовима наше туристичке сва кодневнице, да се уверљиво акцентују све оне аномалије које ометају бржи и функци оналнији развој туризма У нашим крајевима.
Не треба сметнути с ума и сниматљеску вештину Часла ва Пантелинца који није жалио труда да камером региструје и оне најрељефније призоре, а ни допринос музичког сарадника Доријана Шетине чијем рафинману за избор најскладнијих. музичких: прилога Не може бити упућена ни једна замерка.
На крају, сматрамо како не би било згорег да иста ова екипа у предстојећим месецима настави сличне подухвате тим пре што наш телевизијски протрам и иначе не обилује таквим емисијама управо у околностима када су оне и најпотребнијег и, најактуелније и када могу послужити и за разоноду, али и за поуку.
Судбина ћђодбиља
Ежен Лабиш: „Грозно убиство у улици Лурсин“, трећа емисија из нове хумористичне серије под насловом „Галски петао“. Ре дитељ: Здравко Шотра. Сце нограф: Никола Теодоровић. Емитовао Студио Београд 2. јула.
Ни трећи сусрет са одабраним творевинама најизра зитијих представника француског водвиљског хумора није одушевио онолико колико се с правом очекивало.
И даље, по свему судећи, остаје отворено питање на ко ји начин се стилска обележја водвиља могу прилагодити изражајним могућностима те левизије. Фактор публике, њеног непосредног и живог реатовања и спонтаног учеш ћа у урнебесним водвиљским перипетијама у доброј мери чини оно специфично погонско гориво за интерпретаторе којима се тиме пружа при лика да бучно изражену подршку гледалаца искориста колико год је То могуће У границама њихових креативних моћи. У телевизијској презентацији изостаје било каква помоћ гледалаца, и они и извођачи препуштени су сами себи, што нарочито утиче на ритам и темпо реализације. Ако наиђе нека упадљиво духовита реплика, смех који одједном навре не ма ону ширину и трајност којом би се иначе одликоБао У позоришној дворани, ве поседује оно неопходно време за нужне паузе које итекако помажу и глумцу и гледаоцу а које судбоносно делују на обострана располо жења и пријемљивост. Отуда водвиљ у телевизијском меди јуму унапред мора рачунати на прецизно фиксиране изражајне елементе, што У мно томе одмаже његовој свеукуп ној сугестивности и условима својеврсног жонглирања сме хотворним средствима.
Слични објективни разлози деловали су и на Лабишово „Убиство у улици Лурсин“, јер осим сценографа који је једини умео и могао да свој део посла обави независно од осталих помену“ тих чинилаца који су пресудни за сценско оживотворење водвиља — јер он једини и може да своју машто витост уобличи већ унапред знајући да ће потпуније одтоварати публици — и редитељ а и извођачи били су хендикепирани, не могући да целовитије укажу на своје стварне вредности. Донекле је ту био изузетак Властимир-Ђуза Стојиљковић коме се на окретности и сналажљивости не може замерити.
Ђорђе ЂУРЂЕВИЋ