Борба, 06. 09. 1966., стр. 6
~
——
а АЕ
рта чин: Јо
ма.
"
им Поа и
бо
Страна 6.
· оназену НИНАД БОЉЕ НА. МАЛОМ ЛОШИЊУ 4 | Странци остају кодино ГР ""и домаћи гост
Ријека, септембра
За осам месеци ове године остварено је на острву Мали Лошињ 266.697 ноћења, што је за !8 одсто више него прошле године, Иако је у првих осам месеци године боравило нешто мање домаћих туриста него лане, они су остварили 3а седам одсто више ноћења него прошле. године, Наиме, про шле године домаћи гости о стајали су 10,83 дана, а ове тодине 11,6 дана. Страни ту ристи остварили су 165.418 ноћења (27 одсто више него лане) и боравили суу просеку 10,4 дана, што пре дставља ванредно добар просек. Највише страних туриста било је из Западне Немачке, Аустрије, џи Италије. Према информацијама ло калнор туристичкор друштва Уз хотелске капацитете најбоље је коришћена ку ћна радиност и дечја летовалишта, док су одмарали шта ове године имала мање гостију него прошле.
Туристички радници из Малог Лошиња, а и из дру гих места. на овом острву, као м на Цресу, туже се да у туристичкој шпици трајектне везе између копна и острва нису задовољиле. Трајекти "Ријека—Порозина и Рабац Порозина саобраћали су у главној сезони по три пута у оба смера (а некад и по четири пута), али то није било довољно да приме све мотори зоване туристе, који су хте ли на ова острва или су се враћали са њих. Трајекти
Мали Лошињ
стрвима због тога су одуста јали од намере.
У Малом Лошињу, завршетком главне сезоне, сни жене су цене лежајима у кућној радиности и онеу првој категорији сада изно се 9, д у другој категорији | Т'нових динара, док се три дневна оброка могу добити Уз цену од 18 до 22 динара. И поједина одмаралишта у којима као и у кућној ра диности сада већ има доста слободних места, нуде ком плетан пансион за 27 нових динара. Дечје излетни чке групе добијају компле тан пансион по 20 до 22 но ва динара.
М. ПЕТРИНИЋ
ПРОМЕВЕРИЛА ПРЕКО 9 МИЛИОНА СТАРИХ ДИНАРА
Зрењанин, 6.
септембра
Данас је у Окружном суду у Зрењанину почело суђење Драгињи Габоров, бив шој управници поште у ком бинату „Серво Михаљ“. Оптужница је терети да је од 1959. "тодине' до 12. маја. ове године "систематски поткрадала Комбинат. Зд то време она је направила преко 28.000 фиктивних ставки и оштетила „Серво Михаљ“ за готово 9 милиона старих ди нара.
У доказном поступку Габорова је изјавила да — је проневерила преко 6 милиона старих динара, а не девет,. Међутим, према налазу "вештака, разлика између на плаћене своте из комбината „Серво Михаљ“ м суме коју
су служили и за превоз те ретних возила и терета, па | су се често стварали велики редови, д многи туристи који су планирали посету о- |
НОВОСТИ 13 МЕ
је послала пошти износи Управо онолико за колико је оптужница терети.
Суђење се наставља.
БОРБА . . ПРЕД ОТВАРАЊЕ ЗАГРЕБАЧКОГ ВЕЛЕСАЈМА
ЕДНОСТ ПРОИЗВОДИМА _ Шта кочи комуналану
"ЗА ИЗВОЗ
Загреб, 5. септемрба Припреме _ југословенских излагача за | суделовање на предстојећој смотри индустријских производа из 57 земаља — како се очекује у пословном центру“ Загребачког велесајма — солидније су него ранијих година. Наша производна и извозна предузећа углавном су се оријентисала само на излагање ппоизвода који по квали тету и техничкој опремљености могу конкурисати ·захтевима светског тржишта. Таквој оријентацији наших излагача придружиле су се банке и надлежне трговинске, коморске и друге орга низације и органи. Њихове испоставе у пословном центру радиће нон-стоп и омотућити привредницима експе дитивно сајамско пословање. Према изјави представника велесајма на данашњој конференцији за штампу, по словнџ центар је нарочито последњих дана регистровао значајну заинтересованост страних пословних партнера
да У условима либерализаци је југословенског спољнотрговинског режима и спровођења других мера реформе детаљније размотре могућно сти за склапање опсежнијих а стабилнијих трговинских аранжмана с домаћим преду зећима. _ Управи велесајма најавило је своје посете неколико десетака службених иностраних државних, трговинских и коморских делега ција. Досад је уговорено и стотинак пословних сусрета привредника, размена техничких искустава, информи сање страних партнера о
променама у нашим спољнотрговинским прописима итд.
На јесењем велесајму биће заступљено 6200 страних и домаћих излагача, међу ко јима све најважније економске групације у свету.
Сајам се отвара кроз два дана и трајат ће до 18. сеп-
тембра. А. 3.
Нако повећати плосмон говеђег меса на италијанском трништу
Југословенско-италијанска трговинска комора расправљаће о овом питању на заседању које ће се одржати на Загребачком велесајму
Југословенски произвођачи намеравају да још једном покрену иницијативу да би. се превазишле тешкоће у пласману говеђег меса на италијанском тржишту. О то ме ће, како се сазнаје у Савезној привредној комори, бити речи и приликом пред стојећег заседања Југословенско-италијанске трговинске коморе, које ће се одр-
жати на Загребачком велесајму. Позивајући се На једну
клаузулу уговора о Заједнич ком европском тржишту, Италија је почетком године увела додатне царинске дажбине на увоз говеда И свежег меса. Овом мером били су погођени југословенски произвођачи који, иначе, ни су изазвали никакве пореме ћаје у ценама на италијан-
ском тржишту говеђег меса.
У јулу и августу поново су повећане посебне – царинске дажбине, тако да је данас, само на основу ових дажбина, цена једног килограма говедине оптерећена са око 400 лира. –
Подсећа се да је Италија традиционални и највећи ку пац говеда. и свежег меса на југословенском тржишту и, полазећи управо од заинтересованости италијанских увозника за ове производе, ломаћи привредници су изме вили и саму структуру производње,; како би она што више била прилагођена захтевима италијанског тржи-
М. К.'шта. При томе се водило ра
МИЦИНЕ
пише проф.др Митајло Андрејеђић
У време великог полета на учноистраживачког рада, ме дицина је данас посебно поље на којем се научни прогрес испољава готово непрекидно. Новости има толико много да лекари често че стижу ни да их прате, Огромно обиље публикација задаје бриге чак и установама које су дужне Да их само прате и региструјУ — научним библиотекама, институтима за документацију и другим. Повремено изно шење новости у медицини у скраћеном облику зато може добро да послужи информисању из ове научне области.
Превентивне методе против епидемијског запаљења мозга (енцефалита): Епидемијски енцефалит захватио је у току овог лета извесне пре деле САД, нарочито у околини Даласа. Епидемије се јављају у великим размерама и у прилично оштром виду па је било и смртних случајева, Правог лека који би директНо лечио ово запаљење мозга још нема. Болест је вирус ног порекла. имптоми су јаке главобоље, крајња летар
' гИја и тешки грчеви у миши
ћима. Ни антибиотици нити какав други лек не делују на сам развој болести, већ се да ју једино симптоматски лекови За олашшање болова и смањење грчева у мишићима. Досадашња испитивања откри ла су да вирус преноси на чо
лога, који су указивали на евентуално штетно дејство овог „хемијског средства на
ковотворне органе и крв човека. Дијагноза почетне трудноће за три минута: Доскора је
| дијагностика настале трудно-
ће била могућа тек после биолошког опита. Метода ' те дијагностике заснива се на томе Да се у мокраћи гравид не жене излучује известан хормон који потиче од посте љице (постељица се. иначе, образује одмах по зачећу). Мокраћа за такву пробу убризгавана је заморчету па је на основу одговарајућих промена На органима заморчета закључивано да ли је же На гравидна или није.
Нова метода заснива се на истом деловању постељичног хормона који се у мокраћи гравидне жене јавља већ 8 до 10 дана после првог изостанка _ менструације. Међутим, нови опит траје само три минута и даје воло прецизне резултате. На обичну лабора торијску стаклену плочицу стави Се по једна кап мокра ће и једног серумског реаген са који делује против постељичних хормона. Кад се томе лодају још две капи постељичиног хормона (хорионског гонадотрофина растворе У ом кпмтуку),. ако жена није гравидна у року од три
века један комарац — кулекс.| минута долази до згрушаваОвај комарац, слично комар-|'5а. Ако мокраћа потиче .од
цу
брзо множи,
Према томе, јасно је. да сеј тибиотике;
анафелесу који преносијтравидне. жене маларију, лети се изванредно тема. А
згрушавања
Отпорност. бактерија · на анОво је позната
само борбом против ових ко-| тешкоћа на коју лекари све
мараца може учинити за заус
чешће наилазе при лечењу
тављање епидемије. Позвана| болести које су некад веома
је у помоћ авијација,
као| брзо сузбијане помоћу анти-
што је то био случај и Код|биотика, Та нова особина ко
борбе
против маларије, За-|ју стичу бвктерије позната је
прашивање великог комплек|сада у медицини под именом
са земљишта великим количинама тајашџопа, јаког ин-
„бактеријска | безистенција“ У ствари, у питању је био-
сектицидног средства, брзо јеј лошка алаптација клица на
зауставило џштирење и сузбило епидемију, Интересант-
промену животних услова Бактерија коју изазивају ан-
но је да је предлор о запра- теибеотитА,
шивању у почетку налило на
Тако је, на пример, конста-
| на нове генерације тих
велики отпор лекара,и био-!товано. да је пеницилин, од
како је све чешће примењиван, постао неефикасан на Неке бактерије раније осетљиве на њега, У почетку се мислило да је За то крив лоше произведен пеницилин, али је убрзо откривено да бактерије стварају један енцим који их штити од пеницилина, Тај енцим је назван „пеницилиназа“.
Касније се показало да и друге бактерије током дуже употребе антибиотика стичу извесну отпорност против њих па њихово дејство постаје веома слабо или никакво. То је био случај и са стрептоми цином, кад је после првих ве ома лепих резултата у сузби јању туберколозе, утврђено да су кохови бацили постали резистентни на овај лек. То је захтевало ла се пронађу нови антибиотици За туберкулозу, па је дошло и до промена у терапији ове болес ти — комбинација у лечењу са изониазидом, пасом, цикло серилом и другим новим „туберкулостатицима“, који ипак делује на резистентне Кохове бациле. 58
Недавно је откривено да се бактерије, нарочито коли, штигела и салмонела, које иза зивају обољења црева и мокраћих органа, у одбрани од антибиотика служе спајањем ба бактеријама које су сачувале своју отпорност, Тај фак тор лежи у дезоксирибонуклеинској киселини. Приликом спајања, он се преноси - 5 Ј бакте рија, Које онда бивају зашти ћене од антибиотика. Отуда сада ИМа и. таквих клипа Које су отпорне на највећи број или чак и На све досад позна те антибиотике. т
Примећено је такође да да вање антибиотика животиња ма да би брже расле доводи до резистенције на клице про тив којих бе ови антибтотичи употребљавају — кол човека који јеле месо тих животиња. Зато се сада настоји
да се животињама дају пру-.
ги антибиотици, ~ не они који служе за лечење човека.
чуна И о трговинским спора
зумима између две – земље, чији поједини инструменти управо подржавају овакву
оријентацију југословенских произвођача. Увођење прелевмана створило је, међутим готово непремостиве баријере за пласман говеђег меса на италијанском тржи шту., Југословенски привред ници сматрају да би ово могло веома неповољно да се одрази на целокупну робну размену између две земље, која се, иначе, од почетка
године одвијала врло успешно, Застој који је настао У пласману говеђег меса. у Италији, поред тога што угрожава даљи успешан развој југословенско-италијанске размене, наноси и велике штете домаћим — произво ђачима. Југословенски с привредници очекују да ће италијански надлежни _ органи уклонити ове баријере у интересу будућег развоја међу собних односа, нарочито тргтовинских. , (Танјуг)
ПРЕКО 2.000 УЧЕНИНА НА ТЕХНИЧКОЈ СМОТРИ У СУБОТИЦИ
' "Суботица, септембра |“ Поводом — 25-тодишњице револуције и 20-годишњице Народне технике у Суботици ће се од 8. до 1. септембра одржати до сада највећа смотра Народне те хнике.
Смотру делатности свих техничких организација и институција које се баве техником или раде на ширењу техничке културе, ор ганизовало је Покрајинско веће Народне технике у са радњи с" са Покрајинском привредном комором, Заводом за механизацију, Секретаријатом за пољопривреду, Пољопривредним факултетом, ЈНА, домаћином ове јубиларне смотре Општинским већем Народне те хнике Суботице, уз подршку радних и друштвено-по литичких организација.
На овој смотри узеће учешће преко хиљаду двеста такмичара. из готово свих места покрајине, који ће се такмичити у дванаест дисциплина, као и преко хиља ду омладинаца и одраслих који су се у својим организацијама бавили разним техничким _ активностима, затим бројни произвођачи и _"руковаоци техничких средстава из разних организација. "Из разноврсног и богатог програма, поред осталог би ће приређене демонстрације пољопривредне авијације, теледиригованих трактора, изложба пољопривредних машина домаће и стране производње, такмичење тракториста — ратара Војводине, такмичење ваздухопловних – моделара. такмичење младих технича ра и металостругара Војво дине, такмичење комбајнера и такмичење возача ама тера и професионалаца као и припадника моторизованих јединица ЈНА.
И. ЛУЕТИЋ
рајем године пут Мајданлен Доњи Милановац
Мајданпек, септембра Крајем године завршиће се асфалтни пут првог реда од Мајданпека до Доњег Милановца. Средства за изградњу пута обезбедио је Рудник бакра у Мајданпеку, а извођачи радова Предућезе за путеве из Зајечара и „Партизански пут“ из Београда, обавезали су се да ће пут довршити до
29. новембра. Ђ. ВРАЊЕШЕВИЋ
ЈОШ ЈЕДНА ЖРТВА ТЕШНЕ САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ НОД ТОПОНИЦЕ
Е Ниш, 5. септембра Ноћас је у хируршком 0дељењу, клиничке болнице у Нишу подлегла повредама Ивана Цветковић из Ниша, Она је тештко повређена у јучерашњој саобраћајној несрећи на путу Ниш — Београд код Топонице, у којој су погинули Хранислав Здравковић, земљорадник из Доње Трнаве и Мирко Благо јевић из Београда.
Према информацијама лекара хируршког одељења, стање осталих повређених Николе Веселиновића и Ката рине Перишић из Београда још је критично,
Несрећа се догодила кад је возач Хранислав Здравковић, желећи да обиђе колону аутомобила на ауто-путу, налетео на 10-тонски камион нишког „Србијатранса“
(Танјуг)
пзрадњу 7
Друже' уредниче,
Последњих година грађани су све више заинтересовани за изградњу објектата За сво је заједничке потребе као што су На пример: путеви, школе, водовод, друштвене просторије, електрификација села и слично.
Међутим, неки постојећи прописи не стимулирају овак ву изградњу која је веома ко рисна, већ је напротив отежа вају. Због тога се често не могу искористити сва расположива средства нарочито У селима која би се могла уложити у изградњу комунал= них објеката. Ево о чему се ради. Приликом изградње објеката инвеститор је обаве Зан да обезбеди, поред сред става за изградњу, у висини вредности објеката које гради и средстава за извесне до приносе, гарантне _ износе и ограничења која понекад износе и до 40 одсто од вредности објеката који се граде.
Ово, као и доста компликована процедура коришћења средстава путем банке одвра ћа грађане да дају сопствена средства за изградњу оваквих објеката, И зато у последње време. има све више појава
е и тамо где су неодлож• на | пина појединих зна ма изградње све мање иде а задовољење _ месног рамодо: приноса, а све више на у 5 рање средстава У виду пр Г лога и плаћања у готовом мн мо банке и жиро рачуна п се на тај начин избегавају прописане обавезе. Ово ТАКОа ђе чини одређене тешко скупштини општине и њеним органима код довршења и ле гализовања тако изграђених
објеката.
Мислим да је умесно питање целисходности оваквих прописа и њихове примене
на средства грађана која се убиру и користе за инвестирање изградње комуналних и других објеката за заједничке потребе.
Предлажем да се ова питања што пре изуче и да се пронађе решење које би грађане _ подстицало да улажу своја средства на изградњу оваквих објеката. Сматрам да је довољно да се грађани оба вежу да објекте које граде буду плански и квалитетно изграђени.
Прњавор, септембра Бранко САВИЋ.
Десешине киломешара пешке до апошеке
Друже уредниче,
Гусиње у општини Плав са непосредном околином, има преко 9.000 становника. Дуже време било је без лекара. Сад је лекар дошао али он нема ни приручне апотеке па Често болесницима не може да помогне. Нема зборова бирача на коме грађани не истичу потребу да се оснује апотека, или бар неко мање одељење као филијала неке апотеке и слично, како Гусињани не би пешачили на десетине километара за најобич вији лек.
Бусиње, септембра Миодраг ЛАЦИЋ, бр. л. к. 11590
Шест дана без попе
Друже уредниче,
Ионако слаб пут од Лесков
ца, преко Власотинаца и Свођа, до Црне Траве ових
Друже уредниче,
У селу Кисељаку код Звор ника 22. августа око 9 часова догодила се тешка несрећа која је узбудила становништво читавог овог краја. Једанаестогодишњи дечак Никола Васић и његов трогодишњи брат чувајући овце у баш ти су нашли гранату од минобацача. Играли су се њоме све док није експлодирала. Старији дечак изгубио је жи вот, а млађи је претрпео теш ке повреде.
Претпоставља се да овде има још понека заостала 60мба или граната из другог свет ског рата па би читав терен требало прегледати.
Козлук, септембра Новак ЈОВАНОВИЋ
Саобраћајна збрка у Врбасу
Друже уредниче,
Када човек дође у Врбас, град са преко 30.000 становника, изненади се сликом коју види на улицама. Добија се утисак да овде о саобраћају нико не води бригу. Тро тоари су главна саобраћајни „ца. По њима се крећу бициклисти и мопедисти, За то није чудо што често обарају пештке, а, најчешће децу. Прописи се донекле поштују у центру града, углавном У Улици Саве Ковачевић.
У Врбасу је саобраћај све живљи. У свим улицама 2сфалтирана је само једна стра на тротоара жоји су претворени у саобраћајнице. 3Зашто Београд, септембра
Димитрије БАУЦАЛ официр, Срзентићева 8
Кад репешитор
рта ===_——___________________________________---__________слнинититнтинтниннннннннининининнининие пина ћи
»спађа«
Друже уредниче, Наша општина И радне ор ганизације уложили су доста
напора и средстава да би по
дигли репетитор изнад Пљеваља на брду да бисмо редовно могли да пратимо ју“
дана је због планинских бу јица постао непроходан. Ста новници Црне Траве, готово голоруки, са крамповима и лопатама похитали су да 0отклоне препреке са пута. То су биле и џиновске громаде камења.
За то време На супротној страни Црне Траве два аутобуса на релацији Ниш Лесковац — Хан — _ Црна Трава редовно су саобраћали али ниједан од њих није доносио пошту. То је несхватљиво у ситуацији када је Црна Трава везана са девет аутобуса дневно, — два саобраћају до језера преко састава реке, а пет до центра комуне. Поште у Власотинцу и Лесковцу ипак нису искористиле прилику да У Црну Траву доставе пошиљке већ су чекале везу преко Власотинаца.
Црна Трава, септембра
Радомир КОСТАДИНОВИЋ
наставник
Заосшале транаше код
Зборника
тословенски телевизијски програм. У Међутим, нечијом небри-
гом, аљкавошћу или неодговорношћу многе емисије не можемо да пратимо. То се недавно десило са преносом са Неп стадиона у Будимпешти, затим са преносом утакмица у ватерполу из Утрехта недавно је дежурни на репетитору, којем се ваљда приспавало, угасио 8паратуру у половини утакми це Италија — Немачка Де мократска Република. Узалуд смо чекали да се појави тон и слика, али се то није десило. Пљевља, септембра
Филип ЈЕЛОВАЦ,
Борачка 6. 6.
Уторак, 6. септембар 1966,
Ванредне мере за бербу кукуруза
Друже уредниче, 1
Слушајући „емисију за село“ 21. августа У којој је било речи о неким проблемима које Нам је донела родна година, осетио сам потребу да вам пишем. О оном што је досад објављено се истиче да нема магацина за пшеницу и кукуруз, да нису осигурана средства За откуп пшенице и кукуруза, да Због свега тога постоји опасност да Се велике количине жита и кукуруза укваре. Има тешкоћа и са ше ћерном репом, сунцокретом, изненадиле су Мас и веће количине воћа и поврћа које веће бити искоришћене. ,
Годинама СМо ТРАЖИЛИ од наше пољопривреде да нас ослободи увоза пшенице и других пољопривредних про. извода. Јер, зашто да дајемо 100 и више милиона долара за робе које можемо сами извести, Сад смо произвели, а родна година нас је затек. ла неспремне. Неспремне с радне организације. трговина, банке, нешто ШКОИПИ И у ођ ганизатији откупа. Нисма т, лико богати да бисмо могли лозволити да нам род пропада, По мом мишљењу ова ситуација је толико озбиљна да би ове године требало предузети ванредне мере. Кад то кажем мислим «а цене поврћа које су веома високе. Зар је нормално да се земљораднику-произвођачу _ килограм паралајза плаћа по 15 до %) динара, а просечна малопоолајна пеНа у неким нашим гоадовима износи 200 тинара И штампа о томе питпе, а ла ли се шта прелузима7 Самобор, септембра
Ладислав БАБИЋ Жумберачка 4
„Заборабљени у кампу »Бетрад«
Друже уредниче,
Летовао сам у кампу „Београд“ у Ровињу од 16. до 22. августа ове године, У кампу ми је нестало 30.000 динара. Кад сам то приметио одмах сам обавестио шефа рецепције Кроту Смољановића, ко ји, не само што ме није пажљиво саслушао, показао бар добру вољу да учини шта је у његовој моћи, већ је почео да виче као да сам малтене лопов. Онда сам поднео пријаву СУП у Ровињу.
Продужио сам боравак у компу у нади да ће се нешто предузети против крадљиваца, али ништа није учињено. Пред одлазак обратио сам се и управнику кампа "Бранку Бошковићу, али ни он ништа није предузео и пред сам одлазак ми је саопштио да против лопова у кампу НиИшта не може да учини.
Како сма се у кампу разболео и неколико дана лежао у кућици, нико од 0с06ља кампа није ме обишао. Овде изгледа човек може И да умре, а да то нико не при мети. Иако је у питању камп мало више пажње према његовим корисницима и хуманизма добро би дошло. Београд, септембра
Галиб ОМЕРБАШИЋ Господара Вучића 224
НАКНАДА · ШТЕТЕ ПРОУЗРОНОВАНЕ ТУЧОМ
ПИТАЊЕ: Н. Ј. Краљево. У тучи ми је нанета тешка те лесна повреда, због чега су лица која су ме напала осуЂена. Као оштећени упућен сам да свој имовинско правни захтев остварујем у парници. Кога да тужим за. накналу штете;
ОДГОВОР: Иако су учесници у тучи осуђени, јер су извршили кривично дело, њихова одговорност за телесну повреду коју сте претрпели није утврђена, па због тога 0ни још увек нису одговорни За штету коју сте претрпели.
Уколико знате који од учесника вам је нанео повреду, можете га тужити суду и тра жити да га суд обавеже да вам накнади штету. Ако вам није познато лице које вас је повре дило, поднесите тужбу надлежном суду против свих учесника туче. а суд ће у току поступка утврђивати кривицу и кривца за штету која вам је нанета и према утврђеној кривица и одговорности одлучити о вашем тужбеном захтеву.
УНИДАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И ОТНАЗ РАДНОГ ОДНОСА
ПИТАЊЕ: Н. Н. Смедере“ во. Дат ми је отказ радног од носа уз образложење да Је моје радно место укинуто, Тај исти посао сада обавља друго лице. али радно место носи други назив. Да ли је посту“ пак моје радне организације правилан и законитг
ОДГОВОР: У смислу чл. 98 Основног закона о радним односима радни однос може пре стати раднику и без његовог пристанка у случају укидаве радног места.
Међутим, не сматра се да Је радно место укинуто ако је 7 систематизацији радних мес“ та измењен само назив, а се држина, послова радног мест је остала иста, јер је у 282" вом случају битно који посло ви су предвиђени за то радно место, а не како се радно ме“ сто назива.
Уколико сте користили пре во приговора другостепеном органу ваше радне организа“ ције, покрените радни 6ПОр пред надлежним општине судом са захтевом да суд 10“ ништи отказ радног односа ко Ли вам је дат,
ЦРТА! МИЛОРАЛ ДОБРИЋ
| |
КЕРТИС ОД ОВИХ РИС РА РСКИХ тдетиША.