Борба, 06. 09. 1966., стр. 7
,
2
г
:,
усправно нејака ђачка леђа,
Стотине хиљада младих грађана јуче је. примило прву личну, породичну и друштвену обавезу; да сучели своје очи са очима учитеља и учитељица, представника знања, цивилизације, представника друштва.
Пожелимо, у овај први дан њихових првих обавеза, да све до факултетског амфитеатра, имају уходане Уџ-
„бенике без поправки и непотребних издања, да буду прва тенерадција, реформисане школе која неће трпети даље покушаје реформисања, да ови млади људи прославе У миру и годишњице поласка у школу и годишњице мату-
рирања и дипломирања.
"Нема сумње — у школским клупама седе баш овог тренутка будући инжењери, професори, паучници, писци, новинари, радници, пољопривредници, филозофи.
» Тај буквар који дрхти на њиховим рукама, садржи, као што атом у себи крије, сав овај космос около нас, сва будућа знања и умења, све нове мостове и солитере, нове самоуправљачке метафоре, нове општејугословенске захвате пред нама самима и прел светом,
Желим вам, другови прваци, да у свему будете —
прваци!
а | | | | а ИЦ Уторак, 6. септембар 1966.
УЏБЕНИЦИ ЗА ВИШЕ РЕПУБ
Цртеж са плакетице којом су нове ђаке поздравили Савет за васпитање и бригу о деци СР Срби;е и Издавачко предузеће „Младо поколење“ у Београду
пет Нови обвезници
у знања
Јуче је на школске полигоне изишла нова генерација ђака, разврстана у школе, разреде, одељења, наоружана убојитим букварима, цртанкама, оловкама, брисаљ= кама, ђачким тбрбама које својом малом тежином држе
у
| ло изражаја при издавању до
БОРБА.
Нена издања загребачне „Шнолене нњиге“ нористе се у шнолама. Србије, Нанедоније Босне и Херцеговине | Сповеније — Уџбеници за основне шноле снупљи за 10 до 15 одсто, а тимназијени за оно четири одсто
Загреб. септембра
Школске књиге продају се данас на 42 продајна места У граду у дистрибуцији књижа ра · загребачких издавачких предузећа „Младост“. „Напри јед“. „Знање“ и „Зора“. и књи жаре самог издавача „Школске књиге“ продајна мрежа је у потпуности подмирена, Тако ће око 55 хиљада ђака из 96 загребачких основних шко ла на време бити снабдевено уџбеницима.
Ове јесени школске књиге за основне школе углавном се нису мењале. Од укупно 51 уџбеника. колико их је потребно за обавезну наставУ. само читанка за шести разред претрпела је неке измене, јер су након 10 непромењених издања стручњаци сматрали да би је требало усавршити |
Коначну стабилизацију издавања уџбеника тумаче у за гребачком издавачком предузећу „Школска књига“ тиме ла наставни програм за основ не школе који је усвојен 1960. године није још досад претрпио измене. У међувремену је већ неколико умбеника „Школеке књиге“ за основце прешло границе Републике. То су уџбеници физике, биологије и хемије за седми разред. који су након награде и признања Савезног секретарилата за просвету прихваћени и у Босни и Херцетовини и Македонији.
„Наш свијет“ — географија за У разред преведена је на русински. мађарски. словачки, румунски и италијански језик за школе народности, што је такође био случај и с хемијом и теографијом _ за | УП и УШ разред. Уџбеником за предмет познавање друштва за М разред „Моја домовина“ користе се. уз 00новне школе у Србији, и шко ле народности. књига „Богатства природе“ користи се У Босни и Херцеговини и Маке донији, док су уџбеник немачког језика за У разред преузеле и школе у Словенији, Дакле. процес стварања зајед ничких уџбеника кренуо је с мртве тачке захваљујући лобрим делом и залагању појединих републичких „предузећа за излавање школских књига и приручника. Међу њима су ланас заводи за изда вање уџбеника Србије. Босне и Херцеговине и Војводине. Просветно дело из Скопја. и „Школска књига“ из Загреба. Њихова сарадња дошла је
пунске школске. литературе — углавнонм скупљих књига као „Свијет природе“. „Наш пријатељ атом“. „Свијет науке“. где су се заједнички ан-
вања с наставним програмом будући да у ове разреде долазе генерације ученика који су стране језике учили већ у основној школи, Нису још изишли из штампе уџбеници руског језика за 1 и матема-
тика за 11 разред због закаш |
њења аутора. ћ
Родитељи основаца платиће ове године за књиге своје де це од 10 до 15 одсто више н#ето протекле. Рачуна се да су цене само за штампарске У“
слуге порасле у том износу. |
а у „Школској књизи“ жале се и на поскупљење папира. транспорта. услуга ПТТ И банке. Тако ће цена облигатних уџбеника за 1 разред књиге) износити 1340, за По Ра зред (8 књите) 1970. за Ј1 раз ред (4 књиге 1900 за ТУ разред (6 књига) 2785, за У разред (7 књига) 3864 за У1 разред (8 кињга) 4900, за УП разред (1 књига) 6130 и УП, разред (10 књига) 6721 старих линара. 2 Тимназијским _ уџбеницима цене су порасле у просеку за 3.8 одсто у односу на прошлу годину, Тако ће 10 обавезних књига за 1 разред стајати
8510. за други (11 књига) 6010, 1 (12 књига) 8436 и ТУ (9 књи га) 7420 динара.
Према прорачунима излази да би просечна цена једног уцбеника била 580 старих динара или 4 динара по страни-
ци, То објективно није много“
кад се зна да цена нађефтиније белетристике износи око 10 динара. али друга је ствар
| како ће се то »дразити на џе-
пове родитеља“ И, ТОМЉАНОВ
ПЕЋ: 1.000 УЧЕНИКА ВАН КЛУПА
Пећ, септембра Данима су свршени учени“ ци основних школа из Пећи
и њихови родитељи опседали Савет за просвету и културу општине, тражећи да се будућим средњошколцима 0безбеди упис у једну од четири средње школе у граду. На њихове молбе и захтеве одговорни су само слегали раменима,
Овако тешку ситуацију У
| школству, по мишљењу Нова | Ивановића, шефа одсека за! просвету џи културу. изазвали |
су ученици из других општина који су у јунском року положили пријемне испите и тако заузели око три стоти-
не места свршених основаца из пећке комуне. Међутим, због малог капацитета средњих школа у граду И три стотине прошлогодишњих Ученика није обухваћено средњим школовањем. Ту је још и четири стотине из других градова који такође покушавају да постану средњошколци, Тако је хиљаду ученика остало тако рећи на улици, а надлежни ни поред најбоље воље нису били у стању да им изиђу,у сусрет. Постоји могућност отварања и потпуне учитељске шко ле у Пећи. али и њеним отварањем неће се решити проблем уписа ове хиљаде свршених основаца Б. МИКИЋ
" пинчево: ШКОЛЕ СПРЕМНЕ – КЊИЖАРЕ БЕЗ
Панчево, септембра
Панчевачке школе спремне су дочекале почетак нове школске године, „Урош Предић“. Економска, Техничка школа „Никола Те- | сла“. и Средња медицинска „Стевица Јовановић“ завршиле су упис ученика у јулском року. У ове четири школе примљен је 571 ученик. У осталим школама као што су Хемијско-технолошка и Пољопривредно-машинска са ра тарско-тракторским одбеком, остало је празних места која ће: овакако бити попуњена. Тако на пример, у Хемијскотехнолошкој школи од 60, колико је планирано, уписано је 50 ученика. Пољопривредно-машинска школа може да
шинско одељење, док за ратарско-тракторски одсек има још 90 упражњених места. Занимљиво је да су у јулском року за овај одсек била пријављена само два кандидата. Како нам је речено у Одсеку за образовање општине, у љулском конкуреном року остало је необухваћено око 410 свршених ученика основних школа,
Наставни кадар је углав-
ограда из Скопја.
гтажовали „Школска књига“, „Младинска књига“ из Љубљане. „Вук Караџић“ из Бем „Просветно
Уџбеници за гимназије та-
ном обезбеђен. Верује се да неће бити већих тешкоћа. Истина, још увек се очекује завршетак накнадно расписаних конкурса,
Шест књижара, колико их
дело“
СВИХ НЉИГА
и разговарали са пословођама. Према информацији коју "смо том приликом лобили, до-
Гимназија | знали смо ла је за уџбенике,
књиге лектире и остале уложено око 22,500.000 старих динара. — Као и сваке године, тако смо се и ове снабдели свим уџбеницима и приручницима, потребним за ученике основних школа, гимназије и других школа у граду, рекао нам је Тони Мелстер, пословођа књижаре „Јован Поповић“, највеће и најопремљеније продавнице ове врсте у овом делу Баната.
Према речима Мелсгера, само њихова књижара набавила је школских књига у вред ности од преко 14 милиона старих динара. Но и поред свега још увек недостаје око 20 одсто предвиђених уџбеника. Углавном недостају чи-
танке за ниже разреде и неке
књиге за гимназију и остале школе.
Слично нам је речено и у двема продавницама књижаре „Култура“ које снабдевају искључиво ученике основних школа — недостају читанке и уџбеници за језике, Ништа боља ситуација није ни у продавницама књига „Чика Јова Змај“. „Светозар Милетић“ и „Народна књига“ које су у саставу предузећа „Тргоцентар“, Пословођа „Народне књиге“ Стан Томислав рекао нам је да се књиге узимају са извесном резервом.
— Наручио сам мање књига него што је требало, Уколико распродамо, тражићемо накнадно још. Ово чиним из предострожности јер Завод за издавање уџбеника Србије, као једини издавач, не прима непродате књиге које нам касније стварају баласт.
М. МИШИЋ
Фијено: ВЕЛИКИ ПРИЛИВ ~ ФЕНОВАЦА
Ријека, септембра
Још се нема тачан преглед о. упису ученика у ријечке школе али се рачуна да ће ове школске године бити око 19.500 ђака, што представља повећање од неколико стотина. Велики прилив основаца нарочито је јак На школе у
моћи да се упишу сва деца рођена до марта 1960, године.
Неке школе у граду и ове године мораће бар у првим разредима да раде у три смене. Због свега тога се сматра да би нова средства за инвестиције х“ основно школство која притичу из само-
Страна 7.
7 _ БЕОГРИДЕНА ФИПХАРНОННА У НОВОЈ СЕЗОМ
· ОТВАРА
ИНД · АРТУР РУБИНШТА ЈЕ
(СЕЗОНУ _
;“ М | 4 5 . 2 з Иосебна пажња биће посвећена делима југословенских композитора
За неколико дана у Београдској филхармонији почеће прве пробе репертоара за следећу сезону. Очекује се да ће ло краја године бити завр-
шена и зграда Филхармоније_
која већ одавно се очекује, Према уговору са предузећем „Дом“, радови на анексу при Коларчевом народном универ зитету требало би да буду завршени средином октобра, Та ко ће београдски филхармони чари лобити дворану за пробе. гардеробе. просторије за администрацију и за остале потребе.
У разговору са директором Београдске филхармбније Живојином Здравковићем саз нали смо да ће Филхармонија и ове године наступити са не колико музичких циклуса. али са унеколико сењеном концепцијом.
Налвећа новост је отварање циклуса од четири концерта са делима југословенских композитора. Биће то првенствено новија дела, укључујући и авангардне ком позиције. Предвиђена су изво Ђења дела Љ .Марић, Б. Бјелинскот, М. Лотара. М. Ристи ћа. М. Живковића. М. Бравни чара, С. Раичића. Б. Папанлопула, Е. Јосифа, Д. Чолића. С. Настасијевића (чиме ће се обележити им 45 година његовог рада). Б. Сакача. Мирјане Живковић, Дејана Деспића и Миодрага Илића Белог.
— Жеља нам је да се код наше публике побуди веће ин тересовање за домаће стваралаштво, Уколико циклус добије одјека постаће традиција У раду Београдске филхармо није — каже Живојин Здравковић. То је уједно и подстрек домаћем стваралаштву. Порет овог циклуса готово на свим осталим концертима биће на програму и по једно до маће дело. #
Сем поменутог. на програму су поново два циклуса од по шест концерата на којима ће познати светски и домаћи извођачи представити значај-
на дела светске музичке литературе: 2
У циклусу од шест концера
та „Портрети музичких величина“ изводиће се дела Моцарта, Бетовена. Чајковског, Вагнера, Листа и Гершвина. У сарадњи са Музичком омла дином поред пет редовних концерата извешће се и три концерта са дебитантима диригентима и солистима. . На концертима ће дириговати 16 домаћих диригената и учествовати преко 40 домаћих солиста. Међу гостима из иностранства налазе се и име на диригената Кирила Контрашина (Московска филхар монија), Милера Краја (Штут гартска филхармонија), Нела Сегуринија (Италија) и Јозефа Вилкомирскот (Пољска). Као солисти гостоваће клави ристи Артур Рубинштајн, Алдо Чиколини. Никита Магалов и Силвија Мерсеј, виоли нист Натан Милштајн, виолончелист Андре Навара и лруги,
Ван пиклуса поводом 25-тодишњешње револуције. биће изведен „Ратни реквијем“ Бенџамина Бритна, једнот од најзначајнијих савремених композитора.
Сезона почиње 27. октобра гостовањем Артура Рубинштајна. Диритоваће Живојин Здравковић. Цене ће остати на прошлогодишњем нивоу. за абоненте.
М.В.
ОПЕРА ИЗ МОДЕНЕ ГОСТУЈЕ У САРАЈЕВУ
Сарајево, 5. септембра
У Сарајеву је допутовао ансамбл Моденске опере који ће у оквиру прославе 20-годишњице сарајевске Опере и традиционалне сарадње између Сарајева и Модене да-
ти две представе Пучиније-
ве опере „Боеми“ — 8. и 10. септембра. ;
МИРОСЛАВ ЧАНГАЛОВИЋ НА ВУКОВОМ САБОРУ У ТРАШЋУ
Тршић, септембра Овогодишњи, тридесет трећи Вуков сабор у Тршићу, родном · месту Вука Стефановића Караџића, одржаће се 18. септембра. Организатор Сабора, Културно-просветна заједница у Лозници, предузела је низ мера да програм буде на што већој уметничкој висини. Основна тежња је да се Вуков сабор. који је раније био само народни вашар, . претвори у културну манифестацију са богатим уметничким програмом.
кође се нису много мењали, Промене су претрпели само упбеници руског и француског језика за 1, енглеског и немачког за Пи руског за ТУ разрел гимназије. Они су се
је у Панчеву. опседају се, од стране ученика и њихових оодитеља током целог дана. На све стране траже се пријаве. уџбеници, свеске и 0-
прими још 40 ученика за стали школски прибор.
Утврђен идентитет Бруна Травена:
,
Једна од највећих мистификаци ја књижевности нашег времена идентитет познатог романсијера БРУна Травена — изгледа да је на путу
да буде расветљена. _У издању лајпцишког предузећа „Филип реклам“ изашла је из штампе књига
Ролфа Рекнагела „Бруно Травењ, ка биографији“ у којој аутор са прилично сигурности утврђује да су Б. Травен, његов заступник Б. Торсван и немачки публицист двадесетих година овог века Рет Марут једно исто лице. Као докази узети су анализе рукописа, стила џи фототрафија. Рет Марут је нестао — из Немачке после пада Баварске Совјетске Републике око 1920. гудине.
Занимљиво је да је до истог закључка (да је Б. Травен Рет МаРут) дошао потпуно независно и: „зЗападнонемачки публициста Јоханес Шенхер,
Но без обзира на убедљиве доказе Рекнагела, око личности Б. Травена и даље се плете мрежа непотребних легенди, Тако је он неодавно у „Њујорк тајмеу“ проглашен за Американца Кеји живи У Мексику, а пре тога „откривено“ је Да је Б, Травен у ствари „капетан Билбо“ који живи у Западном Берлину, још раније да је чешки писац Артур Брејски, да је бивши руски кнез, па чак и да је он главом Мек Лондон:
„Варшавсна јесен“
- оредином месеца
Од 17. до 25. септембра у Варшави ће се одржати десети међународни фестивал савремене музике „Вар шавска јесен“, На њему ће узели учешће 14 пољских им иностраних ансамбла и велик број. солиста. ПрВИ пут ће учествовати и варшавско Велико“ позориште опере и балета. На! програму иностраних учесника углавном је камерна музика с којом ће наступити музичари _ из Швајцарске, Шведске, САД. Данске, ЧССР им Бугарске, Један _концерт приредиће и Московска филхармонија с диригонтом ,Кирилом Кондрашином а такође и Оркестар Радио-телевизије из Торина којим ће дириговати Марио Роси и Анджеј
арковски, Од истакнутих солиста
очекује се учешће пијанисте Артура _Рубинштајна и _ виолончелисте Мстислава Растроповича. ,
%
Шарл Азнавур у Лондону у
После многобројних гостовања по Европи и САД Шарл Азнавур, један од највећих француских шансоњера, гостује први пут у Лондону. Он ће у највећој концертној дворани Хомдона Алберт-холу (7 хиљада места) приредити концерт 38 лондонску публику.
Шарл Азнавур
Понуду да наступи на телевизији са три песме одлучно је одбио: „Како могу да се као уметник изразим за тако кратко времет, Морао бих, да отпевам бар _ тридесет шансона“, ;
У разговору с новинарима Азнавур је рекао: „Мој глас је глас сваког човека, са свачијим проблемима“, Све улазнице За концерт Шарла Азнавура у Алберт холу распродате су две недеље пре концерта.
"Вагнер позван у Источни
Берлин |
Познати западнонемачки редитељ Виланд Вагнер, унук Рихарда Вагнера чувеног композитора, добио је позив да у Источном Берлину режира | оперу , „Електра“ Рихарда Штрауса. Опера треба да буде изведена у Државној опери НДР а главне улоге поверене су Ани Силија и Марти Медл.
морали мењати ради усклађи
КУЛТУРА У СВЕТУ ~ КУАТУРА У СВЕТУ У КУЛТУРА У СВЕТУ = КУАТУРА У СВЕТУ # КУЛТУРА У СВЕТУ # _ КУЛТУРА У СВЕТУ МЕЈ 7 | УК Ре, ДМ а аи о ИН Ео
Посетили смо све књижаре
Златна медаља Шостаковичу
Чувеном _ совјетском композитору Дмитрију Шостаковичу почетком октобра биће уручена Златна медаља Британског _филхармонијског друштва. Свечаност предаје обавиће се приликом отварања заседања Британског филхармонијоког друштва У дворани Ројал фестивал хола у Лон-
"дону. У уметничком делу заседања
зиће изведена Пета симфонија Шостаковича. Лапуансна уметност
у Аметердаму
У Амстердаму је отворена изложба папуанске уметности, досад највећа ове врсте у Европи. Изложено је око 300 експоната из музеја у Ротердаму, Бреди, Лајдену, Амстердаму и Стајлу.
На Новој Гвинеји коју настањују Папуанци развило се дванаест културних зона чија се стваралаштва разликују. Од свих примитивних Уметности ова је најмање истражена. Мада Европљанин прихвата уметност Папузнаца као чудну и неуоби“ чајену он у њој налази битну карактеристику сваке уметности: она се пре свега задржава на човеку и одражава друштво у чијем је средишту човек. И поред присуства ритуала и наивности ипак, поред свих извајаних тотема, чунова с веслачима, кор“ њачама и птицама свуда је присутан човек — стваралац, који посетиоцу изложбе постаје ближи после разгледања. у
Нинези 0 светској нЊиневности
Совјетски лист „Литературнаја газета“ дочоси у једном од последњих бројева избор цитата из — кинеске штампе у којима се оцењује умет-
ничко стварање класика. — Доносимо неколико цитата.
О Шекспиру: _ „Централна идеја _ Шекспировог стваралаштва је буржоаски хуманизам... Његове идеје припадају _идеологији експлоататорских класа,
супротне. су идеологији пролетаријата и зато, ако им се дозволи неконтролисано ширење и ако се не подвргавају суровој критици оне
могу имати крајње лош утицај на:
градским пределима Вежица| доприноса грађана, што пре и Турнић. где је последњих | требало ангажовати за из-
градњу новог школског проградња. У основну школу „Ве| стора посебно у пределима је | Вољак и Кантрида.
година појачана стамбена из- |
жице“. на пример. мада проширена, ове године неће
савременог читаоца. Ако се посматрају са савремене тачке гледишта Шекспирови комади су у својим коренима супротни социјалистичком колективизму. Стојећи на
хуманистичкој позицији Шекспир подржава власт монарха“ („Женмин жибао“).
О Балзаку:
„Он је опевао реакционарну с теорију хуманизма... Лек који Бал-
зак предлаже за измену друштва је смешан и лажљив“, („Женмин жибао“). О Пушкину:
„Пушкин није конкретно анали= зирао народ и хуманизам, већ их је претворио у апстрактан — неизменљив критеријум За писце“ („Женмин жибао“). |
О опери „Кармен“;
»Није ли то уствари распродаја слушаоцима такве робе као што је буржоаско „ослобођење“ личности, култ секса и индивидуализма;“
(„Женмин жибао“). О Бетовену;
„Као резултат тога што сам много слушао западну класичну музику ја сам постепено почео да _ губим класни поглед на ствари. Пошто сам. се много одушевљавао и наслађивао музиком Девете симфоније Бетовена, идеја с буржоаско-хуманистичке „љубави“ коју опева последњи став симфоније (на текст Шилерове „Оде љубави“ — прим. ред.), изазвала је У менџ илузије: ако је могућно, да међу нацијама заиста постоји љубав зар онда не би могао да влада вечни мир... Али, схватио сам да стално слушање западне буржоаске класичне музике може само да парализује револуционарну снагу“ (Из чланка биолога Ма Тин Шена у „Женмин жибаоу“).
Смрт литванског слинара_
Антанасо Змуидзинавициус, познати литвански уметник и пионир националног сликарства, умро је у Вилниусу у осамдесетдевето; години живота.
Совјетска штампа истиче да је име Змуидзинавициуса тесно повезано са развојем литванскег сликарства и, кУЛлтуре. Он је био један од покровитеља првих изложби. у Литванији и 9снивач литванског уметничког удружења. Оставио је за собом око три хиљаде радова, углавном пејзажа,
М. п.
Како је програмом предвиђено, ове године на позорници природног амфитеатра у Тршићу појавиће се оркестар Дома ЈНА из Београда и скопски ансамбл народних
чешће у програму потврдио је и наш истакнути оперски уметник Мирослав Чангаловић.. Народно позориште из Шапца извешће на Сабору рецитал епских песама из Вукових збирки. Химном Ву-
ку, Сабор ће отворити три хора — лознички, шабачки и ваљевски.
Очекује се да ће ове године бити прихваћена иницијатива да се на Сабору приреди сусрет најбољих рецитатора из учитељсоких шко-, ла Србије. Ово такмичење би постало традиционално. Учешће на овом такмичењу досад су пријавиле учитељске школе из Сомбора, Шапца, Уба и Крагујевца.
песама и игара
„Јтело“ у: Думдевој палати
у Венецији
Недавно извођење Вердијеве опере „Отело“ у амбијенту Дуждеве палате у Венецији (где се у ствари и дешава један део радње дела) изазвала је отроман успех код гледалаца. Томе је наравно. допринела и репрезентативна екипа певача и успела режија.
Ево одломка критике из листа „Ле летр франсез“; ·
„То је ремек-дело, нека врста чуда. Отело: Марио дел Монако, са савршено добрим гласом и сав прожет неким пригушеним животом; Јаго: Тито Гоби, увек изванредан; Дездемона, блага, и обезоружана: Рита Орланди; Касио: Ермано Лоренци. Сви апсолутно вердијевски певачи. Али оно најважније је савршено истанчан укус режије (Херберт Граф)... Не може се бити ближи Вердију. Ово је диван „Отело“, ретко истинит“. „Прича -0 војнику“ у. Риму
Нова сезона Филхармонијске академије у Риму биће отворена 12. октобра у концертној дворани „Театро
"Игор Стравински
олимпико“ представом „Приче о војнику“ Игора Стравинског, Дело. неће бити изведено у концертној форми,
„Танец“. У-
Ј. РАДОСАВЉЕВИЋ
како је то био обичај до сада, већ као опера у којој ће бити и балета. Дириговаће лично Игор Стравински. Декор ради познати италијански вајар Манзу, режисер је Сандро Секви а кореограф је Морис Бежар. Главну улогу тумачиће – Патрик Белда члан „Балета ХХ века“. У улози приповедача појавиће се чувени Жан Вилар.
Пријатељ сопствених јунака
„Хладнокрвно“, роман о једном свирепом, хладнокрвном убиству, највећи је књижевни успех у Сједињеним Америчким Државама у последњих десет година. Писац Труман Капот је од јануара — рачунајући америчка издања, преводе, право на снимање филма — зарадио на тој књизи око два милиона долара. У разговору са уредником часописа „Ар лоазир“ Капот је оп ширно причао о себи и о историјату свог романа.
Тему за „Хладнокрвно“ дао је Капо ту један новински извештај. У Канзасу се догодио злочин Сурово су убијени сви чланови породице Клатер, отац, мајка, син и кћер, просто ни за шта, због четрдесет долара. Убице су Пери Смит и Дик Хикок, два младића који као да су карикатура једне амери чке крајности, подземне струје насиља које бесни у сенци грађанских врлина. Они су бацили љагу управо на оно што је убијена породица представ љала, типичну слику одређене Америке. Капот је на сахрану убијених доштао као новинар и није у почетку имао намеру да пише књигу. Три године је бележио све што је сазнао из ра зговора са мештанима, а доцније је у дугим месецима проводио читаве дане у затвору са убицама. Он каже да је између њега и Перија успостављена нека врста духовног комуницирања, због многих додирних тачака њихових природа, због тога што је Пери Смит био нека врста претераног и искривљеног одраза његове сопствене личности. „Захваљујући разговорима са Пе ријем, ја сам постао мање сконцентри сан на себе и сада имам ширу скалу осећања за људе. И ја сам много учинио за њега, указујући му пажњу, во лећи га. Ја сам га признавао и прихва тио. То му се раније никада није догодило“, Када је у једну априлску зору 1965 над двојицом младића извршена смрт-
"на казна, обојица су, из пријатељства,
оставили опроштајне поруке за Капота. |