Борба, 19. 07. 1968., стр. 11

веогратсхк снијег

= ЖТОЕТУГКСТА

Информација Градеког комитета о прђим резулталћима пи. искустђима у сапробођењу Смерница у Беотраду

ОПОЗИЦИОНО ПОЛИТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

РИПА НА ФИЛОЗОФСНОМ ФАНУАТЕТУ

Последњи тодина код једно: броја настађника на филозофској пи соцполошкој кашедри Филозофског факултета сђе су присутнија гледишта која се супротстабљају оснобној идеолошкој

делегати Градске конфе-

евције СК Београда разматраће данас прве резулпате и искуства у спровођењу Смерница. Разговор ће се водити на основу уводне речи председника Конференције Вељка Влаховића и информације коју је прекјуче усвојио Градски комитет.

У исцрпној информацији сказује се да су Смернице дале снажан подстицај ортанизацији СК и свим другим друштвено-политичким чиниоцима да још енергичније развију борбу за пунију реализацију политике Савеза комуниста у остварењу друштвене и привредне реформе. Оне су унеле нови оптимизам и. појачале уверење да је неопходно мобилисати све прогресивне снаге у друштву и повећати борбеност и ефикасност у остваривању прокламованих циљева. :

Иако преовлађују позитивна расположења, ипак се око прихватања и могућности реализације Смерница јављају извесне дилеме: присутна је извесна доза скептицизма, што се изражава у питањима да ли можемо овако радикалан протрам мера успешно реализовати: понегде се сусрећу и схватања да СК треба поново да преузме оперативно руковођење и постане део егзекутивних политичких структура; негде се суд бина Смерница везује пре| тежно за понашање и деловање руководећих политичких фактора; у неким срединама уочљиве су и разлике између вербалног и стварног прихватања Смерница. ; ·

НЕМА МЕСТА У СК НОСИОЦИМА ИДЕЈно-политичког НЕЈЕДИНСТВА

У расположењима и ставовима радника доминира спремност за реализацију Смерница, оштар критички однос према постојећим слабостима, а посебно јасно је изражен став да се неће толерисати било какво одступање од усвојеног курса, Поред осталог, оправдано се поставља питање потребе да се у оквиру града, уз најпунији самоуправни договор, заузме политички став у погледу минималних личних доходака, за који се одлучно треба. изборити и то пре свега због економских, а не само социјалних разлика.

Организације СК на Универзитету, после Смерница и товора друга Тита, добиле су нове могућности и шиРок простор за идејни рад и политичку активност. основи Смернице су прихваћене као документ који изражава садашње обавезе Комуниста у даљој борби за реформу и реорганизацију СК. Сада су се очитије испољиле и слабости У ранијем _ идеолошко-полиТичком раду међу студентима. Многе разлике које се већ годинама испољаваЈУ нису рашчишћаване и превазилажене.

Све дилеме око идејног и акционог јединства СК О У, спровођењу _ Смерница каже се у информацији —

Недопустиве су и потребно,

ИХ је превазилазити на тај начин што би носиоци идејНо-политичког нејединства СЕ удаљивани из редова

КАКВА СУ ГЛЕДИШТА ГРУПА СА ФИЛОЗОФСКОГ

ФАКУЛТЕТА

У материјалу који је упућен делегатима Градске Конференције посебно се товори о политичком понашању једног броја чланова

Београдског универзитета. Ради се о опозиционом политичком деловању појединих трупа и појединаца, Које се наставља и после доношења Смерница и које има своју предисторију.

„Познато је да су се у тоКу последњих година у неКим круговима интелигенције (који су обухватили и

оријентацији и

чланове СКЈ), пре свега, код једног броја наставника на филозофској м социолошкој катедри Филозофског факултета, јавила и постајала све присутнија гледишта о основним питањима социјализма и његовог развоја у нашој земљи, која се супротстављају основној идеолошкој оријентацији и политици СКЈ“, каже се поред осталог у информацији Градског комитета. Основне тачке идеологије коју је развијала ова групација укратко су овако формулисане:

САМОУПРАВЉАЊЕ: Кри тика стварности самоуправљања почела је са критиком теорије и идеологије којом се Савез. комуниста руководио у остваривању

самоуправљања. Прокламу- |

јући монопол на познавање и тумачење марксизма, ове трупе су покушавале да оспоре марксистички револуционарни карактер теорије коју примењује и развија Савез комуниста, квалификујући је као „позитивизам“ ми „утилитаризам“. Са те позиције вршена је

„беспоштедна критика“ те- | ковина и циљева развитка ,

самоуправног друштва.

РОБНА ПРОИЗВОДЊА: Песеудохуманистичка, „радикална“ критика самоуправљања упорно протура тезу о наводној апсолутној неспојивости социјализма с робном производњом, представља робну производњу као „извориште отуђења У социјализму, а деловање економских законитости, као јачање капиталистичких елемената у нашем дру

Љаштву. Са те идејно-полити-

чке платформе доводе се у сумњу политички циљеви, пориче прогресивни друштвени смисао и стварни домашај реформе.

СИСТЕМ: Политички систем, заснован на самоупра-

вљању, и непосредна соција |

лмистичка демократија критиковани су с једне стране као „мит“, као нешто што се не може остварити, а са друге стране препоручује се његово „унапређивање“ и „усавршавање“ — уношењем у њега елемената буржоаске демократије, поли-

тичког плурализма и виште- |

партијског система. У последње време учестали су отворени позиви на „самоорганизовање“, на стварање организација и „покрета“. ван и против организација и институција нашег политичког система.

САВЕЗ КОМУНИСТА: По себно је критикован Савез комуниста, почев од довођења у питање потребе за његовим _ постојањем — до критике неких основних принципа на којима почива његова организованост. У дискусијама пред Осми кон трес појавили су се написи и иступања у којима се заступало легализовање фрак ције у СКЈ и одбацивање демократског централизма. Отворено се заступа становиште да радничка класа није носилац друштвеног прогреса. Та снага је сада ухуманистичка“ интелигенција, прожета „критичким духом.

ОКУПЉАЊЕ ИСТОИМЕНИКА И ОРГАНИЗОВАЊЕ

У информацији се каже да 'ова група, претежно састављена од неких наставника социолошке и филозофске катедре на Филозофском факултету (током времена проширена са појединим истомишљеницима са Правног, Електротехничкогт и неких других факул тета, културних установа и редакција) од 1967. године има све мање теоријских а све више политичких претензија. Она се тако оргтанизује да буде дневно присутна на јавним трибинама, широко се повезује и делу је све организованије и интензивније. У другој половини 1967. чују се и први позиви на политичку акцију. Говори се о неуспеху привредне и друштвене реформе, о томе да су идеолошки и политички циљеви

реформе „сумњиви“, економ ска и политичка ситуација у земљи слика са најцрњим

полапшици СКЈ

бојама, сва организована тела, представнички органи и форуми проглашују се не способним, итд.

Поступно се оформљује закључак да ситуацију треба преовладати директном политичком акцијом — изван политичких структура, којом треба да руководи „хуманистичка“ интелигенција. У материјалу Градског комитета указује се на неке чињенице које карактеришу политичко понашање по јединих наставника са поменутих катедри Филозофског факултета у протекле две године:

Прво, организација наставника-комуниста на Филозофском факултету била је једна од крајње ретких организација у СК Србије која поводом одлука ЈУ седнице ЦК СКЈ није има-

ла шта да каже (изузев три | члана те организације). Ни|

У доцнијем периоду, пово-

дом УТ седнице ЦК СК Ср- |

бије и других мера, она се није активно поставила и укључила у политичку акцију. Друго, припадници

часописа из унутрашњости У Лесковцу. На свом саветовању _ најпотпуније су прокламовали теорије о одлучујућој револуционарној функцији хуманистичке ин телигенције, предлажући и покушавајући да остваре — и организационо — повезивање „ауторске интелитенције“. У Треће, организација СК наставника на Филозофском факултету одбила је да утврди своје задатке поводом писма Извршног комитета у коме је говорено о делатности политичког подземља. По њима, та делатност је „неважна“.

Четврто, почетком 1968. комунисти наставници нарочито социолошке кате' дре — окупљајући око себе

| истомишљенике из редова студената, почели су са ра'звијањем широке пропагандно-агитационе активности у складу са својом основном идеолошком и политичком оријентацијом. Та се активност нарочито одви| јала преко листа „Студент“, |а долазила је до изражаја ји у неким другим листовима („Књижевне новине“, | „Сусрети“).

Ставови изношени у овим написима и иступањима представљали су непосред|ну припрему за акцију ове групе у јунским догађајима на Београдском универзитету. А током јунских догађЂаја ова група је стално покушавала. да за себе обезбеди руководећу улогу. Политичка тактика се испо љавала: у покушајима конституисања посебног политичког покрета и његовом ширењу ван Универзитета; у покушајима да се оствари придобијање радничке класе (делегације, емисари, леци и сл.; у покушајима да се постављањем разноврсних услова и ултиматив

них захтева одржава кон-|

стантан политички притисак на сва представничка, самоуправна и политичка тела у земљи.

„НЕОПХОДНО ЈЕ ДА СЕ ПРЕДУЗМУ МЕРЕ ЗА СРЕЂИВА' ЊЕ ПРИЛИКА У СК НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ“

И после завршетка јунских акција поменута група наставља са својим делова-

Ванредн за (,

њем, покушавајући да га

прилагоди новонасталој ситуацији. На пример, у огран цима на катедрама за филозофију и социологију изражен је став да не треба водити дискусије о Смерницама, јер су оне наводно од

ако је у Смерницама и говору друга Тита јасно било упозорено на покушаје по-

ван СК и даље се у овим огранцима говори о „покрету у покрету“ и да студентски зборови треба да буду форма политичког окупљања, не облици самоуправљања. На овим огранцима фронтално се устало и у одбра| ду „Праксиса“.

| идеолошко-политичкој пла' тформи која је напред при| Разуме се да иу огранцима СК на овим групама има комуниста који не прихватају ову платформу, али по ставовима који из тих организација долазе очито је да су они у мањини или да су под снажним при тиском ове групе.

У информацији се поред осталог каже: „Овакво понашање у целини показује да група комуниста на филозофској и социолошкој катедри на Филозофском

факултету наставља свој сукоб са Савезом комуни-

'ста. Није могуће уочити ниједан покушај да се изврши самокритика и прила-

тоди делатност ових огранака делатности Савеза ко-

муниста. Мора се истаћи да нема ниједне организације Савеза комуниста на Универзитету која се понаша на сличан начин и која у | својим документима усваја | овакве ставове.“

С тим у складу, Градски комитет закључује да је неопходно да Градска конференција „размотри овакво политичко понашање чланова Савеза комуниста и предузме потребне мере за сређивање стања у организацији СК на Филозофском факултету“. у

Седам књига дела Десанке Максимовић

Издавачко _ предузеће „Нолит“ у Београду одлучило је да, поводом 70 година живота и 50 година књижевног рада Десанке Максимовић, објави у седам књига одабрана дела наше познате књижевнице. Све књиге ће бити објав љене до 1. јуна 1969. године. Песме ће бити штампа не у четири књиге под насловима: Зелени витез, Песник и завичај, Мирис зем ље и Песме за децу. У остале три налази ће се при поветке, бајке и роман „Бунтовни разред“.

(Танјут)

н возови _ ПлИТ

Због све већег интересовања путника ЖТП Београд ће поред три редовна воза ускоро за Сплит уве-

сти и два ванредна.

Како смо обавештени из овог предузећа један воз ће саобраћати у „шпицу“ од 1. до 5. августа у 18,20 часова, а други 6. 8. 10. и 12. августа у 19,36 часова.

Сва места којих

сваком возу има око 700 су

под резервх~дијом, а карте се могу резервисати на железничкој станици или телефоном. Оба воза имају и кушет кола — први воз двоја, други једна.

Ђ. В.

њих већ антиципиране. И- |М

литичког организовања из- !

Градској чистоћи дато — је право да наплаћује паркирање возила у центру града, на трговима и улицама. За ту сврху она је набавила из иностранства и — часовнике, којима се мери време паркирања. Када се у њих убаци један нови динар, место за

паркирање крај часовника за. њупљено је на 90 минута.

Ако возач који је платио један нови динар оде са својим колима пре истека _ тог рока, остатак већ плаћеног времена може да користи би ло који други власник кола. Нови динар мора да се убаци тек када истекне то вре-

чистоћа — се

| Градска то,

очигледно, не свиђа понајви- |

ше. Синоћ око 18,30 часова,

смо човека који откључава паркинг часовник, и казаљку која је показивала да је плаћено још 40 минута пар|кирања враћа на нулу. Си|турни смо да је то службеник ове установе, јер само они имају кључеве који отва рају часовнике. Следећи возач који ту заустави кола мо

раће зато да убаци још један динар, без обзира што му је

претходник оставио тих 40 минута „бесплатног“ парки-

у Нушићевој улици, видели |

рања уствари поштено пла- |

ћеног по установљеној тарифи. Ради се, дакле, о томе да се места за паркирање пла-

ове | понашању већег броја чла- ћају и по два пута. То је про

групе били су главни говор | у у ДИ ~ г ниста, најтивно одлуци којом је Скуп ници саветовања уредника | 5088 Савеза комуниста, д Ј

штина града овластила Градску чистоћу да удгра таксу !за паркирање, и изигравање цене коју је највиши градски орган прописао.

То је, исто тако, за мале паре,

Га

превара

МАЛВЕРЗАЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ. пао

ЗИЈЕ

ПЕТАК, 19. ЈУЛ 41968. БОРБА — СТРАНА:11.

улеки кишоорани

Јуче је београђане изневерило ведро јутарње небо. Већ око подне почела је да

пада ситна киша, која се убрзо претворила у монотон, готово јесењи пљусак. Ова

непријатна киша трајала је до синоћ касно. Температура у главном граду у 13 ча сова била је 24 степена, а четири часа касније — четири степена нижа.

Уз „благослов“ директора неки, комерција гисти који-су радили за Издавачко-тублицистички завод „Југославију“ зарађивали су итреко два милиона месечно

блицистичком заводу

34%

ја .

нара!

Овај износ исплаћен је на име аконтације за провизију само у прошлој години — Зорану Обрадовићу из Београда, Краљевића Мар ка 12 (преко 26 милиона). Богољу-

бу Отовићу из Београда,

24 (преко 17 милиона). Милоју Мак симовићу из Пожаревца, Книћани-

ма

ПОСЛЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У БИОСКОПУ „20. ОКТОБАР“

Омогућити ефикаеније деловање државних органа

| Одбор Скутлаштине Ср-

| бије растрављаће данас

|9 сузбијању _ нетријатељске активности

Данас ће Одбор Републичког већа Скупштине Срби је за друштвену безбедност и народну одбрану размотрити деловање државних ор гана на сузбијању непријатељских делатности у Репу блици, а посебно у Београду. Овај Одбор посебно интересује шта органи гоњења предузимају после неда вне експлозије бомбе у беотрадском биоскопу „20. ок тобар“, затим раније експло зије на Железничкој стани ци у Београду.

Како се сазнаје, намера је овог Одбора да се ради 'суз бијања непријатељских делатности иде и дотле да се,

Пример лаке зараде и брзот богаћења уз помоћ разних махинација, тржни инспектори открили су, и у београдском Издавачко-пу„Југослави- Петорица комерцијалиста, са ко јима је прошле године у јануару „Југославија закључила уговор за продају и пласман публикација и неких других артикала — зарадили су преко 82 милиона старих ди-

ако је потребно, по хитном.

поступку мењају и неки за конски прописи који сада можда ометају ефикасност |У овом послу.

(Танјут)

нама непознат и чудан свет.

раду Величковићу из

она). . Све ове аконтације, како је

лиона старих динара.

У" овом „метежу“ неморалних

плати 16

Волгина уговору.

нова 27 (преко 5 милиона). ЖивоБеограда, Кошутњак (преко 17 милиона) и Аксентију Живановићу (16 мили-

тврђено даване су без правдања. Најмања аконтација била -је ми лион, а оне највеће и до седам ми-

слова, инспектори нису још установили зашто је Слободан Ђорђевић, директор „Југославије“ наредио да се Аксентију Ђорђевићу ис милиона динара — име овог комерцијалисте уопште није било на овом осамдесетмилионском

Настојећи да „похватају конце“ овим сумама инспектори су утвр-

дили да је око 45 милиона дато неоправдано, односно да за ове паре нема рачуна и да се не зна како су исплаћене.

Више од половине комерцијалиста-милионера није имала жирора чуне и новац им је исплаћиван готовинским чековима. Чак и Зорану Јанковићу који има жиро рачун у Пожаревцу, према налазу инспекције — исплаћено је у готову преко 26 милиона динара. Нико не зна да ли су на ове суме платили и порез. у-

по

и –——————

Инспекција ће вероватно још навратити у „Југославију“ да би од директора Слободана Ђорђевића затражила нека допунска објашње ња која се тичу „масних провизија“.. џ 4

ВевВ: 2

Могући свет Јанка Михаиловића /

На сликама које припрема за своју трећу овогодишњу самосталну изложбу (другу у Београду), сликар и керамичар Јанко Махаиловић изображава један нов, Техником која је синтеза акварела, туша и воска, труди се да нам представи један свет бескрајних) могућности, свет којим је и мисаоно и визуелно преокупиран, који је могућ и вероватан, у који уметник хоће да верује.

— Сликама које ће од 25 јула бити изложене у галерији Савременог дома на Теразијама, дао сам заједнички назив „Космички импулси“, — рекао нам је Михаиловић показујући слике са чудно 06ликовним, но хармонично распоређеним и вешто исликаним фигурама, које стварају пријатан утисак. — Овако формулисана тема изложбе може у први мах да асоцира на кич и помодарство. Међутим, хоћу, да нагласим да су ове фигуре плод неких озбиљних размишљања и сазнања, и још више једпогт емотивног стања"и става према свету, бескрајном, који се никад не да потпуно замислити. Мислим да слична осећања и размишљања преокупирају сваког човека. Ја сам им се у једном периоду искрено препустио и покушао да све то сликарски изразим.

Слика „Четири јахача“ апокалипсе“ служи као увод или предговор осталим сликама на теме: градови, времеплов, Марсовци и слично. Она има једно алегоријско значење. У једнаком ритму, четири фигуре — четири елемента, четири закона природе — пулсирају простором и представљају спој вечног и пролазног; зато и јесу јахачи апокалипсе — творци и трагичног осећања.

Скулптура у слободном простору — у Пионирском парку

Од сутра поподне Београђани ће У Пионирском парку моћи да виде комплет ну ХГ изложбу скулптура у слободном простору. ФОсамнаест реномираних београдских уметника представиће публици главног града овом приликом по једно од својих последњих остварења. -

Већина скулптура извајана је у гипсу. Ту су — „Лежећа фигура“ — Николе Милуновића, „Одмор“ — Мире Сандић, „Фламингоси“ — Градимира Алексића, „Мир“ Милана Бесаревића... Запажени су и „Крајпуташи“ — урађени у обојеном дрвету — Томислава Каузларића, „Предмет идеје“ — Милије Нешић, који је израђен у вареном челику.

Организатори ове изложбе су као и ранијих година — Туристички савез Беотрада и Удружење ликовних уметника Србије. Уочи отварања Изложбе разговарали смо са Станишом Јовановићем, стру чним сарадником Туристичког савеза:

— Ова манифестација је у склопу летњег културног програма Београда и надамо се да ће унеколико освежити доста оскудан културни живот у главном граду за време летње жеге. Изложба ће трајати до 1. октобра. Као и сваке године, после затварања изложбе Савез ће откупити једну или више скулптура. Хтео бих овом приликом да подсетим нашу публику на немиле инциденте који су за-

бележени за време ранијих изложби У слободном простору, када се дешавало да су неке изложене фигуре биле оште-

обесних.

ћене или уништене „од стране некултурних пролазника и пожелим да се слично не догоди м овог пута.