Борба, 01. 06. 1969., стр. 37
2. ЈУН 1969. — БОРБА — СТРАНА 9.
–
(ФФ Обвезнице, иако су тек сту пиле на позор
"'Ф Добровољни зајмови прихватљивији од до
Ф После успелог дебија. „Црвене заставе“, сада
се и железнице надају садашњих __ метода чице већ до успешном исходу рас- прикулљаљња ._сред- бијају многе става
епитете
„КАПИТАЛ ПУТУЈЕ (А ОБВЕЗНИЦАМА
Власник обђезнице: „реншијер“ пли обичан штедиша — Ошкуд епидемија зајмоба код нас2
| писаног зајма
(теван Дороњеки
Стеван Дороњски, члан Извршног бироа и председник Комисије Председништва Савеза комуниста Југославије за аграрну политику. рођен је 1919, у Крчедину, у Срему. За члана Председништва СКЈ изабран је на Деветом конгресу. Пре је био секретар Извршног камитета Централ ног комитета Савеза комуниста Србије.
За две године, поред скопског, расписана су код нас још три зајма, а и четврти је најављен. Тек што су успешно окончани зајмови за босанске путеве и „Заставине“ аутомобиле, појавиле су се у улози зајмотражиоца још и Југословенске железнице, док Македонија баш ових дана расписује зајам за запоштљавање. Тако ће ускоро, осим скопских које се гасе на почетку идуће тодине, циркулисати још четири врсте и боје обвезница. Сведоци смо дакле једне мале „емидемије“ зајмова. Они су у почетку наишли на различит пријем. У привредним круговима су, углавном, дочекани са добродошлицом. Али,
ћонференција
(К] о аграрној политици и селу
А ДЕВЕТОМ конгресу је закључено да конференција СКЈ,
како стоји у Резолуцији, „размотри питање — разрада аграрне
политике Савеза комуниста и унапређење његовог идејнополитичкст деловања на селу“, У овом закључку садржана су практично два обимна задатка, два комплекса питања: прво, разрада и јасније прецизирање поставки аграрне политике у условима реформе уз истовремено изналажење одговора на нека отворена питања и, друго, унапређење идејно-политичког деловања СК на селу, при чему сматрам да то унапређење није везано само за остваривање аграрне политике већ је много шире.
На републичким конгресима и на Деветом конгресу СКЈ једногласно је утврђено да је пракса потврдила основну концепцију наше аграрне политике, али је истовремено показала да њу треба на садашњој етапи даље развијати и разрађивати. Темељни принципи су, као што је познато, утврђени још на Шестом конгресу СКЈ, онда када је Савез комуниста усвојио први концепт ·'самоуправног социјалистичког развитка. Тада усвојена начела су даље развијана и разграђивана на следећим конгресима, посебно на Деветом пленуму Социјалистичког савеза, а Савезна скупштина је 1964. тодине донела познату Резолуцију 0 пољопривреди и селу.
ТОМ периоду одвијао се процес брзог распадања традицио-
налне натуралне производње и односа а развијала се тржна
производња на селу која је нужно водила ка социјално-економској диференцијацији, која је тражила нове облике удруживања произвођача, нове облике кредитирања, сарадње са задру“ гама и социјалистичким газдинствима. То је време брзог одлива сељака са села и развитка индустрије, задруга и кооперације. То је период када су настали наши познати пољопривредни комбинати који по производности рада и модерној организацији спадају у врх светске ранг-листе. По темпу повећања пољопривредне производње у овом периоду Југославија спада међу водеће земље У свету. Да подсетимо: престали смо да увозимо пшеницу и друге пољопривредне производе, темељно се променио однос сељака према нашој аграрној политици односно она јевеома широко присваћена и реализована а та реализација истовремено је мењала однос снага на селу и то баш у корист аграрне политике.
Стоји, додуше, и то да текућа политика није увек била адекватан израз наше аграрне политике, отуда познате осцилације и кризне ситуације, нарочито У сточарству. Садашње стање је неповољно, али се у последњој години запажају неки знаци ' побољштања. Све су то познате ствари. Многа актуелна конкретна питања (крелитирање, пореска политика, однос цена, извоз итд.) су ствар текуће политике надлежних органа. У јавности, међутим, постоји понегде забуна па се сматра да ће наша Комисија сада да решава баш ова актуелна питања, у том смислу се и обраћају поједини комитети, На Комисији је да изради и предложи конференцији СКЈ даље правце остваривања аграрне политике у
условима реформе. АО што сам већ рекао у почетку, ми немамо шта да мењамо Бе > се тиче дугорочнијих циљева наше аграрне политике, чи да не треба даље развијати њене политичко-идејне основе. Напротив. Ми смо данас на вишем степену друштвеног и економског, развоја, у току је борба за реформу привреле и друштва. То је наша трајнија оријентација и дугорочна борба. Отворени су позитивни процеси, они су нормално захватили и пољопривреду и село. Наша политика мора да отвори просторе за прогресиван развој. Као што је познато, реформа је отворила квалитетно нове и сложене ЛРУМИВЕНО ЧЕКУ НАМ ДР А по-политичке токове на селу, које ми још нисмо довољно изучили и анализирали. А та кретања и ти токови су изванредно значајни
за идејно-политичку акцију Савеза комуниста. Програм рада за извршење закључка Деветог конгреса мора
алелно ради на изучавању ирати тако да се пар ; се, дакле, конципир У складу с ТИМ. материјал који би био
обе сПрИА АНа о тСтЕЈ на разматрање и усвајање, имао би поднет конфере авља, и то: основне поставке аграрне политике три основна ПА ништнен о-економски и политички односи на селу у с А пау се — предлог закључака. Комисије је, као што се види, сложен и одговоран. ЈЕ чланови СКЈ. очекују од конференције да одгоЈавност, посебно ктуелна питања аграрне политике и да она јасно вори на бројна а пут даље социјалистичке реконструкције, а тефинише и Тота у припремама конференције и материтиме и акција |- активно. да учествују научници, научни инстијала за њу треба нарочито у припреми оног поглавља које разтути и стручњаци, Ину потребно је да што шири круг чланова рађује аграрну полу произвођача. коопераната и политичких акск. пољопривредн Х припремама. да се при том систематизују ративиста У ЈЕ ставови, да се усаглашавају и изналазе најзличити пот;
тења. боља реш треба да
У припремама покрајине. редлог закључака публиковаће се за
Основни материјал и п јавну дискусију. а СКЈ за аграрну полиа Председништв
Рода че комисијом састанку. у петак, 30. маја, програм тику донела свог рада.
али то не зна
учествују све републике односно
понегде има и подозрења.
МОТИВИ
„Црвена застава“ је расписала прошле године зајам од сто милиона нових динара, а уписано је 113 милиона. У ствари, седамдесет рад них организација уписало је 105 ми лиона, а 25 хиљада грађана осталих осам милиона. Одзив је био, да кле, изнад очекивања. Мотив: „Црвена застава“ има велике амбиције; да се равноправно сврста у ред великих породица европских произвођача аутомобила и да већ у 1973. произведе око 180 хиљада во зила. За финансирање. ових ·про-
грама заинтересовао се и њен моћ
ни италијански партнер, али су јој потребна још и додатна динарска средства.
За путеве у Босни и Херцеговини, уместо расписаних 45, уписана су 7 милиона нових динара. Око 600 хиљада грађана уписало је 35 милиона, а 18 милиона радне организације. Циљ: модернизација 1850 километара путева.
И Југословенске железнице се на дају да ће кроз зајам добити суму од 200 милиона нових динара. До 27. маја уписано је око 70 милиона нових динара. Од тога: је 85 хиљада железничара уписало 56,5 милиона, осталих 4236 грађана 4,3 милиона и 74 радне организације 8,2 милиона. Железнице међутим, оче кују да ће после усвајања завршног рачуна, пошто прође редовна процедура, радне организације одрешити кесу.
За железнице, чији дотрајали ва гони, иначе не наилазе увек на го-
стопримство у иностранству, овај“
зајам представља одскочну даску за модернизацију, добијање кредита у земљи и иностранству. Тим пре што им домаће банке досад ни су биле баш наклоњене.
" ПРОПИСИ
Шта стоји иза обвезнице, иза ове вредносне хартије, чијег су се самог имена прибојавали чак и добро верзирани економисти, гледају ћи у њој малтене опасност за соци јализам7т
Законодавац је био шкрт у речи
ма и формулацијама па је оставио
у приличној недоумици нашу привреду у погледу права на расписивање зајма и издавања обвезница. У Закону о хартијама од вредности
је, истина, речено да банке, у циљу прикупљана средстава, могу издавати обвезнице, док се у почетку није ни знало да ли и предузећа имају на то право. Кад се најзад „Црвена застава“ осмелила и расписала зајам, заинтересовала се Служба друштвеног књиговодства: не коси ли се то са прописима У недостатку прецизнијег прописа, „Застава“ и Железнице су се снашли и расписали зајмове посредст вом Југословенске инвестиционе
банке. Банка за њихов рачун штам .
па и издаје обвезнице и наплаћује
ануитете.
Са уписа зајма за модернизацију југословенских железница: уписно место у згради ЖТП, у Немањиној 6, у Београду
РЕНТИЈЕРСТВО
Шта је заиста предузеће, односно грађанин са обвезницом у руци: рентијер, акционар, „капиталист“7 — какве му атрибуте кад-кад при писују. У ствари, ни једно ни друго, ни треће, већ само штедиша. Ра злика је само у томе што обични улагач на књижицу може да подитне новац кад год хоће, док се власницима обвезница, предузећима и-
ли грађанима, новац враћа у ратама у одређеном року. У оба случа-
Дђе машице
+
— Што су вам слатки ти бумбарчићи, = Д:тек вашљ стршљенмчићи Бу
МИЛОРАД ЋИРИЋ — Београд
ја, било да је реч о једној или дру гој врсти штедње, елемената ренти јерства има само онолико колико и у свакој камати.
У ствари, овакви добровољни зај мови много су прихватљивији од разних досадашњих метода прикуп љања средстава (орочавање, опорезивање и сл.), иза којих обично сто ји административна диригентска палица.
ИНТЕРЕС
Тајна успеха сваког зајма, па и ових наших, је у томе што су уписници нашли у њима неки свој ин терес. За раднике „Црвене заставе“ и Југословенских железница, који су листом купили обвезнице зајам је интересантан, у првом реду, по томе што њиме своје предузеће јачају и развијају. а за многе кооперанте, рецимо, „Црвене заставе“ још и тиме што јачањем финалисте стварају купца за своју робу. Сем тога „Црвена застава“ је, привукла приличан. број грађана већ самим обећањем да ће им за 30 дана испоручити кола, док Железни це покушавају да заинтересују зајмодаваоце бесплатним возним картама. За сада су ипак зајмови претеж но мета интересовања предузећа, која овако усмеравају своја средства на одређене, привлачне пројекте. МОБИЛИЗАТОР
Обвезница — иако је тек ступила на позорницу — већ добија са разних страна многе епитете, као мобилизатор слободног „Капитала“, претеча развијенијег новчаног тржишта, магична хартија која по дупире наш развој. Она заиста може да одигра овакву улогу: да оку пља и концентрише капитал око најбољих и најпрогресивнијих про грама и да постепено крчи пут сред ствима преко још тешко премостивих регионалних граница. Данас, када се постепено гаси улога држа ве у проширеној репродукцији, ни једно веће предузеће, не може се нахранити „капиталом“ само изсоп ствених трезора.
Разуме се, зајмови нису ни једу НИ, а ни најважнији мобилиза . слободних средстава. То су, пре 51. га, заједничка улагања, на МЕИРОХ
посебан аки и ТХ Конгрес ставио паша већ ом, јасно је да нахи
нат, Углавном, да мора да проразвијенија Па еонцентрације Налази нове фор су и зајмосредстава, У том ланцу ви једна од карика.
_ Данило Вуковић
-