Борба, 01. 06. 1969., стр. 38
БОРВА — 2. ЈУН 1969, — СТРАНА 10. атара на Бе
У о је
4 |
ПОШТАНСКИ ФАХ 629
Осјечка „Просђеша“ и „Липа,
У броју од 5. У 1969. Ваш угледни лист донео је у рубрици „Писма уредништву“ писмо са потимсом Перо Делин, под насло вом „Важније им име него рад“.
У писму се спомиње и наше друштво. Како су притом изнесе ни потпуно нетачни подаци, који би могли да доведу у сумњу правилност рада и добру намеру нашег друштва, молимо да објавите овај наш одговор:
Нетачнва је тврдња да су пре 50 година у Осијеку постојала два културно-уметничка _друштва: Српско културно-уметничко друштво „Просвета“ и Хрватско уметничко друштво „Липа“, Тач но је ово: У Осијеку је постојало Српско певачко друштво „Гусле“ основано 1848. године и Хр ватско певачко друштво „Липа“, основано 1876. године.
Српско — културно друштво „Просвета“ основано је за време народноослободилачке борбе, 1944. године на ослобођеној територији. са задатком да обједини рад свих српских друштава на подручју СР Хрватске, а нарочи то ради ширења и учвршћивања братства и јединства између Срба и Хрвата. Друштво је организовано тако да постоји Главни одбор (сада са седиштем у Загре бу), док су у појединим местима само пододбори. Тако је и у Оси јеку. августа 1945. године, основан пододбор у који се, поред ос талих српских друштава, укључило и певачко друштво „Гусле“.
Нетачна је тврдња да је икада дошло до интеграције СКД „Про света“ и ХПД „Липа“. Напротив, оба друштва су потпуно самостал но постојала и радила, али у ду ху пуног разумевања и слоге. Го дине 1964. сложиле су се управе оба друштва да обједине рад до тада самосталних певачких хоро ва у један, док су у осталим де латностима оба друштва радила самостално. Било је и преговора у току 1965. године, о стварању једчога друштва, али се та идеја није остварила и пододбор на шег друштва је закључком Скуп штине децембра 1966. године, при времено' обуставио рад. Према томе нетачно је да је „друштво низ година наступало под име-
ном Културно-уметничко друштво „Липа“.
Свико друштво има своје посеб не“ просторије. Наш пододбор је био уступио део својих простори ја за рад неких секција КПД „Липа“, а када је наш пододбор привремено обуставио рад ЛПД „Липа“ преузело је на коришћење све наше просторије и наш ичвентар на чување, о чему је касније склопљен и писмени уго вор између Главног одбора нашег друштва и „Липе“. У уговору је нарочито истакнуто да ће просторије и инвентар бити враћени нашем друштву чим оно обнови рад. У марту 1969. године наш одбор је обновио рад, па је КПД „Липа“ без икаквих приговора или примедби уступило нашем друштву просторије и инвен тар у смислу уговора.
Према томе, сасвим криво је приказано у писму да се од КУД „Липа“ одвојио један огранак и формирало Српско културно дру штво „Просвета“, Наш пододбор никада није био уклопљен у КУД „Липа“, нити је био његов огранак. него је увек постотао као сомосталан пододбор, органи зационо везан само за Главни одбор у Загребу. Друштво је обновило рад под истим именом под којим је и раније постојало,
Није истина да су „већ први дани постојања два друштва“ створили било какве проблеме, КПД „Липа“ има свој певачки хор (у коме и даље учествују и неки чланови некадашњег певач ког хора и нашег друштва) и музичку школу. Наше друштво за сада ради само са литерарном и драмском секцијом и библиоте ком. Свако друштво има своје стручне руководиоце и нема баш никаквих међусобних несугласица или проблема.
Коначно, желимо да истакнемо да смо са братским друштвом КПД „Липа“ одржавали увек вр ло добре односе и да никада није долазило ни до каквих несутласимша. Осијек, јуна За Српско културно друштво „Просвета“, · Пододбор у Осијеку: Е Богдан ИВАНЧЕВИЋ Душан СТОЈНОВИЋ Др. Бранивој ДИМИТРИЈЕВИЋ
Аушомашски, па спорије
„Толико смо се радовали сваком најављеном побољшању телефон ског саобраћаја са Београдом, по здравили смо сваки корак ка аутоматизацији, ви из поште сте тај саобраћај и. аутоматизовали
и сад, на крају — више из Загреба не можемо да добијемо те лефонску везу са Београдом. Због чега7“
Давор Тончић, службеник из Загреба
х
СТЈЕПАН ЈУРЕКОВИЋ, ДИРЕКТОР ПТТ ЗАГРЕБ: У нашој се земљи још пре 5—6 година скоро сав међумесни телефонски промет одвијао потпуно мануелно, односно, посредством по штара — манитпуланта. Време чекања за добијање везе често је било дуго, јер је број међумесних водова био врло мали на готово свим релацијама. _ Набав ком _ нових модерних уређаја за аутоматски _ међуградски телефонски промет, у нашој земљи почела је аутоматизација ме ђуградскит релација. Број 8в0дова на њима повећан је за 6—7 тута, а повећан је и број телефонскит претплатника, _ рецимо, само у Загребу за око 4 пу та. Тако су се аутоматски уређа ји нашли у ситуацији да обављају посао не само за претплат нике из града где је централа, већ и из свих осталих места ко ја преко тог града добијају везу или зову тај град. Повећању телефонског саобраћаја — свакако је допринео и нагли развој привреде, па и стандарда у на-
' шој земљи. Због свега тога уре ђаји за комутацију телефонског саобраћаја као и преносни сис-
Беспризорни
Ја, као и многи моји суграђани, пролазећи градом застајем бацајући тужан поглед на згуре не прилике деце која шћућурена на тротоару чекају милостињу. Често виђам дечака без обе“ ноге који у пешачком пролазу на Теразијама или у Кнез Михајловој улици чека неког ко ће му омогућити да и сутра буде ту. О дечаку су причали после филма „Скупљачи перја“ у коме се погавио. Писано је да ће чланови филмске екипе купити малишану столицу, помоћи му. Пи сало је... Ја га виђам како СРЕ на папучи врата трамваја не Е јећи се тога, јер ваљда нема У ше шта да изгуби. Можда бота нову улогу у филму „црног т к ласа“, нова обећања екипе и р
жисера за оних пар минута ње-
теми дошли су до тачке мажст малног искоришћења.
Пошта Загреб заједно са свим осталим у земљи чини макси= малне наторе да се у оквиру ге нералног плана изградње мреже телефонског саобраћаја решт ч троблем брзе везе међу градовима. После 1975. године, када се изврши план модернизације ПТТ, више неће бити ни каквих проблема да се добије те лефонска веза.
За сађешника - 20 година праксе
Управни одбор предузећа за међународну трговину „Адриа“ из Београда расписао је конхурс за пријем правног саветника У коме се, поред осталих услова. од кандидата тражи да има 20 (дведесет) година проведених у пракси.
Ово звучи невероватно. Када човек то прочита запита се да ли је још увек, и после 24 године пређеног пута од ратних ужаса до модерног самоуправног друштва, могуће да има таквих схватања о стручњацима. По логици твораца поменутог конкурса, услове може испуњавати само оно лице које је пре 1949. го дине ступило у радни однос са одговарајућом квалификацијом. Свако друго лицб са одговарајућом квалификацијом и стручни, јом спремом не би могло да се прими за правног саветника у је дну малу организацију каква је „Адриа“! . Београд, јуна | ;
_ Радомир БАЊАЦ
говог дефилеа пред камером. Си гурно је да сви они обећавају да ће му помоћи, а после...
У граду је доста беспризорне деце. То ме подстакло да питам постоји ли нека могућност да се и ова деца нађу у неком домут Да ли постоји нека шанса да се И она приближе човеку, јер су сада далеко од њега. Знам: „нема средстава“ за домове, ко ће за њих плаћати, она би побегла из дома, за испрошене паре ку пују цигарете итд. Можда има ту истине, али мислим да би веђина њих остала у једном пристој ном дому, да би већина преста> ла да пуши кад би бар неко, вас. питачица на пример, водио бриту о њиховом животу. ' Пе Београд, јуна
Радомир РАДУЛОВИЋ
НЕ
· Читаоци - сарадници »Борбе«
На овој страни је простор резервисан за вашу
сарадњу.
Пилиите — Тражите одговоре — Критикујте Предлажите ~
Наша адреса је; „ Енгелса 7, тел. 334-531
Борба“, Београд, Трг Маркса и
|разговоР У „БОРБИ«
ЈЕСМО ЛИ ЗА ШЕГРТЕ, ЈЕСМО ЛИ ЗА ХИНИКЕ
| | | | |
| | | | |
(Наставак из прошлог броја)
Гостушки (полугласно, између Капорових речи: „Не разумем што се ви толико узбуђујете са „Косом“ кад за то имате мање разлога него ја. Јер, ја сам скоро ћелав.): Неоспорно је да је „Коса“ изазвала велики одјек. Ако већ треба поставити питање, онда је то ово: шта је условило толико интересовање7
„Од два света, ја сам за шегрте. ..“
(Улазимо у други час разговора. Оловком којом је дотле нешто бележио, Момо Капор почиње да црта тортрете присутних. Мтра Трамловић све чешће одлази до телефона: то је њен обичај, ма где се налазила, да провери да ли је све у реду пред почетак представе у „Атељеу 212“. Бранко Ћопић при таљује нови „пел-мел“).
КАПОР: Имам једно вражје осећање провинцијалца. да сам доведен у ситуацију да гледам хи пике из Њујорка, а не, рецимо, шегрте са Вождовца. Мене, случајно, у овом тренутку више инте ресује проблем шегрта. Друга је ствар што међу њима нема хипика, што то не стижу да буду, јер су убачени у једну озбиљну бит ку за живот. Искрено говорећи, подједнако ме не интересује ни „Коса“ ни Арбузовљева „Тања“. Подједнако ме не интересује ни безнађе ни претерани оптимизам који се граничи са глупошћу; интересује ме један свеобухватнији став. Интересују ме — шегрти. Кад бих бирао између „Тање“ и „Косе“, увек бих изабрао — Алек сандра Поповића. Јер, од два света, ја не пристајем ни на један ни на други.
(Гостушки: „Пошто сте приста-
Данашња класика некад је била авангардизам.,.
Стево Жигон:
Мира Трашловић: Никад; уметност миа :.
лица позоришта „шегрта“, онда би свакако требало да пушите „драву“. Капор: „Јесте, ја саљ себе ужватио да пушим „кент“. Значи, ако не подржавам, а оно трпим неке врсте инфилтрације“). Траиловић: Дозволите, „Развојни пут Боре шнајдера“, тог ис тог Александра Поповића, у коме се третира проблем шегрта, из веден је у Атељеу 212. И, та пред става је доживела велики успех на позорницама Совјетског Савеза, САД, Пољске, Француске и
Бугарске. Сматрам да је свака ус.
пешна- представа крајње ангажован чин, било да она говори о хи пицима или шегртима.
Капор: Представе у на пример, најуспелије.
Траиловић: Али, то нису представе. Капор: Знате да су Шоа извиж дали. Шта значи успех7
Траиловић: Ја не говорим о ус пеху. Нас успех уопште не интересује. Ја говорим о другим кате горијама. Важно је да је резонан ца присутна. Али, у овом случају чини ми се да је проблем у етикетирању. у
Капор: Ја сам последњи човек који би себи дозволио да било ко ме ставља етикету. Само, мене ин тересује које резонанце позориш те треба да слуша: да ли да их слуша или намеће, или да се адап тира и да се схвати као „Коса“ са својим резонанцама7
Траиловић: Али, молим вас, мо лим вас, држимо се чињеница сваки уметник, малтене сваки јавни радник код нас добија етикету: један је конзервативан, други је сноб, помодар, трећи је револуционар, напредан. Револуционар пише подлистак за женски часопис, а помодар целог живота ради нешто друго, напредније. Али, те етикете њих прате,
бару су,
(У овом тренутку са закашњењем стиже и: Стево Жи» гон. У жару дијалога готово га и не примећују).
Импорт као „кент“...
Тостушки: Капор је поводом укента“ споменуо неке врсте инфилтрације, Али, ми говоримо о уметности. Код нас се инфилтрира оно што се имитира, Када један странац приреди ликовну изложбу, онда не кажемо да је то инфилтрација: то је његова ствар; Или, кад слушамо неку компози цију, не кажемо да се ово или оно инфилтрира. Него: да је то добро, или рђаво. Инфилтрирање по чиње од тренутка када наши љу ди прихвате туђу естетику или те матику. У случају „Косе“, ситуација је друкчија. Али, да не гово римо о једној представи о којој ипак не можемо да се споразуме мо.
Милин: (када су телевизијски камермани из његове екипе заврштили посао у просторији): Гледао сам прекјуче у Новом Саду „Друга врата лево“, Александра Попо вића. Ја сам са те представе изишао ошамућен, више него са „Косе“, јер „Коса“ је ипак импорт, а ово друго је наше.
Траиловић: „Друга врата лево“ је прва следећа премијера у Атељеу 212!
Жигон: Овде се чула реч — им
имала такав значај као данас
велилић
ски начин,
порт. Шта је то импортг Шта је то наша култура: Сем наших фресака, скоро све друго прављено је укрштањем утицаја друтих култура. Имали смо само не колико оригиналних приповедача, који су изразили нашег човека та квог какав јесте, и какав се нигде другде не може наћи. Иначе, оно што је глума, сликарство, све је то под утицајем различитих цента ра. Некада је то био један центар, сада их има пет.
Гостушки: Сва наша разилаже ња долазе из жеље да наша култура буде јача. Схвативши да 0она то није, ми се боримо против стране културе. Декретирано је одбацити, а то је знак ужасне сла бости, као што је знак слабости да ми успешно декритирамо своју културу, што апсолутно није могуће. Капор: „Коса“ је само један од симптома у читавом контексту стварности, као што је и „Плејбој“. који се пре недељу дана по јавио у нашим трафикама. Подржавање ме ужасно понижава. Ето, појаве се у два комисиона оне велике хипи-наочаре за сунце: и те наочаре буду купљене. Истог тренутка домаћа индустрија произведе такве наочаре, а доказано је да оне кваре вид, и да су потпуно неподесне... |
Ћопић (нагло живнуо): Не моту да верујем да је домаћа индустрија тако брзо реаговала, па макар то било и због наочара...
Капор: Реаговала је, и то врло брзо. Уопште, у последње време наша индустрија врло брзо реату је... На сто метара од Атељеа 212 неко некога јури ножем, неко у „Српској кафани“ једе ротквице и папке у сафту, а у Атељеу 212 ми продајемо једну хипи-филозофиЈу. 1
Жигон: И тамо где се хипифилозофија родила, и тамо се љу ди јуре ножевима...
Траиловић: Да ли ви говорите 0 свим хипицима2
Капор: Не постоје хипи ј и само у „Атељеу 212“, “
Траиловић: Полазите од погрешне премисе: „Атеље 212“ нема никаквих претензија да говори о хипицима.
Капор: Ја и не товорим о томе, већ о две врсте личности: о бегун цима и о онима који протестују. Свака земља има своју врсту отпора, који условљава њена историја, традиција. Мени је драго што на вашој сцени могу да се информишем и о овоме.
Да ли је „Атеље 212“ информативна агенција2
„Траиловић: Енергично протестујем, Атеље никада није имао ин формативних претензија, а „Коса као репертоарски потез упраВо је потез против таквих претензија. Уосталом, уметничка институција није ни здравствена установа ни место за информације, нити касарна, па према томе подлеже само законима уметничким. Ако једна представа у једном позоришту обезбеди једно право, у одређеном тренутку, у одређеним околностима, па ма откуда до-
лазила, она обезбеђује и своје место. Један, писац, један комтозитор, један позоришни редитељ, један естетичар, један публициста, један новинар о „Коси“ ц типи-филозофији, авангардизму и помодарству, импорт-култури и провинцијалној култури, о „штукама“ и „шаранима, о бунту на амерички и бунту на југословен-
| =
Жигон: Слажем се, Атеље 212 је живи уметнички организам и мислим да то не треба доказивати. Али, поводом „Косе“ морам нешто да кажем: ако је то дело нашло резонанцу код нас, то је симптом над којим треба да се замислимо, али не као провинцијалци., Поистоветити оно што је Ате-. ље уметнички уобличио. са резонанцом коју је представа имала, са нивоом свести наше омладине, значи правити огромну грешку.
Траиловић: То би било наивно радити!
Жигон: „Коса“ је уметничко дело које указује на једну врсту бунта младог света и једне кон кретне средине. „Коса“ са бунтом нашег младог света никакве везе нема. Резонанце има.
Ћопић (који очигледно није заборавио Логареву примедбу у почетку разговора): Овде смо чули да још нисмо довољно зрели, да 90 одсто нашег становништва још није зрело да гледа Шекспира. До кле ћемо говорити да нисмо зрели Као: 1941. нисмо били зрели да“ се ухватимо у коштац са непријатељем, нисмо били зрели да се ухватимо у коштац са много чим...
(Наставак у сутрашњем броју)
ПРИПРЕМИЛИ: 268. 6.
Феликс Палић '% Стеван Станић
Драгутин: Гостушки: Авангардизам
нижад није био одређен оним 38
шта се бори, већ оним против чега се бори |
„штукама ц шарамљажа“; ше него нешто друго
"ке 0: