Борба, 20. 09. 1969., стр. 2
Рибичич данску парламентарну деле
2. СТРАНА — БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1969,
о
Данска парламентарна делетација забршила посету
заврши
нашој земљи
ши разговори
у (авезној екупштини
Разговори две делегације у Савезној скупштини
Представници Савезне скупштине и данског парламента водили су јуче У Београду завршне политич ке разговоре. Делегације су У овим разговорима предводили председник данског партамента Карл Ските и председник Савезне скупштине Милентије Поповић.
У разговорима су учествовали чланови данске парламентарне — делегације потпредседници парламента Кај Андерсен, Хане Бут, Симон Фром. Мортев Ланге и секретар парламента Хелге Хјордтал. као и дански амбасадор у Југославији Тиге Далград.
Са југословенске стране. У разговорима су учествовали потпредседници Савезне скупштине др Милош Жанко и Пеко Дапчевић, председник Спољнополитичког одбора Вељко МиЋуновић и председник Одбора за социјалну политику Ристо Џунов.
Обе стране изразиле су У разговорима мишљење да ће посета данских парламентараца допринети продубљивању односа између две земље. Изражена је жеља за јачање контаката између појединих градова Данске и Југославије, универзитета, омладинских и других друштвених организапија и институција.
У току јучерашњег разтовора. представници Савезне скупштине информисали су данске парламентарце о решавању појединих економских и друштвених проблема и о односима Југославије са европским економским групацијама. Чланови данске парламентарне делегације упознали су представнике Савезне скупштине са сарадњом нордијских земаља.
Титова честитка (арагату
Председник Републике Јо сип Броз Тито упутио је пре дседнику Републике Итали је Ђузепе Сарагату поводом рођендана, телеграм следеће садржине:
„Поводом рођендана Ваше екселенције, са особитим за довољством Вам упућујем моје најтоплије честитке и најбоље жеље за дуг живот и плодан рад у корист при јатељског италијанског народа и за даљи развој доб росусједске пријатељске сарадње између наших земаља. Председник Тито примио амбасадора Видића
Председник Републике Јо сип Броз Тито примио је јуче амбасадора СФРЈ у Совјетском Савезу Добривоја Видића.
Тито прамио амоасадора Бабића
_ Председник _ Републике Јосип Броз Тито примио је новонаименованог изванредног и опуномоћеног амбасадора СФРЈ у ЧССР Љубу Бабића, који ускоро одлази на дужност. 4
Дански _ парламентарци
код Рибичича
СИВ Митја
Председник је данас
примио
тацју коју предводи председ ник Парламента Карл Ски те. У току дужег пријатељ ског разговора, Председник Савезног извршног већа ин формисао је данске парламентарце о нашем унутрашњем развоју и југословен ским ставовима о међународ ним проблемима о којима две земље имају сличне по
тледе. Обострано је указано на жељу и потребу да се односи између две земље даље унапређују. Дански парламентарци саопшти ли су Председнику Савезног извршног већа да из Југос лавије носе најлепше утиске и да им је за све време посете било указано веома топло гостопримс :во.
Ар Диориџ долази у Југославију
Научни саветник председника САД предводи дељезацију америчких научника
(Вашингтон, 19. септембра, Танјуг) — Научни савет ник председника САД др Ли Дибриџ отпутовао је, на челу једне групе истакнутих америчких — научника, на турнију по европским земљама. У току овог путо вања, које је званичног ка рактера. Ли Дибриџ ће посетити и Југославију.
Бела кућа издала је саопштење у коме се каже да ће др Дибриџ и његови сарадници у Југослави ји размотрити постојећу са радњу на научном и техно лошком плану између две земље и истражити начин на који се она може учини ти ефикаснијом“. У саопш тењу се напомиње да амерички Савезни секретаријат за здравље, просвету и социјално старање. „Смитсо нова институција“ и друге америчке установе сарађују са Југославијом У — 150 заједничких пројекта науч ног истраживања које се финансирају динарским средствима којима распола же влада САД у Југослави ји.
Др Ли Дибриџ боравиће у Југославији од 27. септем бра до 1. октобра. На путовању по Европи, током којег ће посетити Румунију Француску, Белгију, Холандију и Велику Британи Ју.
Лазар Лилић амбасадор (СФРЈ у Венецуели
Указом председника Републике Јосипа Броза Тита за новог изванредног и опуномоћеног амбасадора Социјалистичке _ Федерати ! вне Републике Југославије у Републици Венецуели на именован је Лазар Лилић, досадашњи начелник Протокола у Државном секретаријату за иностране послове. Митја Вошњак амбасадор
у Луетрији
Указом председника Републике Јосипа Броза Тита за новог изванредџог и опуномоћеног. амбасадора Со сопијалистичке Федерати вне Републике Јтгославије у Републици Аустрији наи менованв је Митја Вошњак, досадашњи помоћник држа вног секретара за иностра не послове.
Фтпутовао либански потпредседник
'Из Београда је јуче отпутовао потпредседник владе и министар економије Либана Хасим Маждалана, који је, на позив Савезног извршног већа, боравио у четвородневној — званичној посети нашој земљи.
Либански потпредседник је на аеродрому изјавио да су његови разговори са пре мијером Рибичичем и Али Шукријом били корисни и да су у њима размотрене могућности за повећање робне размене и закључење туристичког споразума између две земље.
Он је додао да је његоза земља спремна да понуда Југославији веће количине јужног воћа, ђусева и других производа у замелу за широки асортиман југословенске робе.
Отпутовао италијански миннетар Мизази
Италијански министар за спољну трговину Рикардо Мизази, који је боравио у дводневној посети на
шој земљи, отпутовао је си!
ноћ из Београда у Рим. Ње га су на аеродрому Београд у Сурчину испратили члан СИВ Тома Гранфил, помоћник савезног секретара за спољну трговину др Петар Томић и други функционери. На испраћају је био и италијански амбасадор у Београду Фолко Трабалца.
Пленум ДА КИУ 25. септембра
(Праг, 19. септембра, ЧТК) — На седници Председништва Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке којој је председавао први секретар Партије Хусак одлучено је да се плену ЦК КПЧ одр жи 25. септембра. У саопштењу о овом каже се да ће на пленуму бити речи о садашњој ситуацијћ и 32дацима са којима се суоча ва партија.
Председништво је такође одлучило да прихвати позив ЦК КПСС, Президијума Врховног совјета СССР и совјетске владе да чехословачка партијско-владина делегација учини пријатељску званичну. посету Со вјетском Савезу у октобру,
Исто тако је одлучено да се обнови активност Чехословачко-совјетског института који је престао са радом почетком шездесетих година. Институт ће замени ти досадашњи институт за историју Источне Европе Чехословачке академије на ука за који се у саопштењу каже да није радио у складу са принципима мар кесизма-лењинизма и да ј често ширио анти-совјетизам и антикомунизам.
Штпрајкачки покрет у Францу ској
Возови кренули
Детаљи решења спора из "међу синдиката и Управе | железница још нису преци зирани, али се сматра да је "између две _ преговарачке "стране у начелу постигнут велики степен сагласности, |тако да су синдикалне делегације. под чијом је конт ролом штрајк вођен, могле издати директиву возачком | особљу да се врати на по' сао.
Јутрошњи „Фигаро“ позд равља ову одлуку синдика
"| та и констатујући масован
одзив штрајкача односно њихов повратак на рад, закључује у свом коментару да су на овај начин синдикалне организације показале да „своје трупе држе у рукама и да су способне да их упуте на поштовање дис ципливе“.
Ово признање „Фигароа“, једног од влади најнаклоњенијих париских листова, дошло је тако рећи у прави час, јер је постојала тенденција да се штрајк желез ничког особља, као и други штрајкови који су – потом уследили (метро и аутобуси) оквалификују као „дивљи“, па према томе и незаконити. Инсистирало се, наиме, на томе да су штрајкови избили „спонтано“ из „базе“, а не по нало гу „синдикалне хијерархије“. Међутим, представници сва четири синдиката анга жована у штрајку (Генера лна конфедерација рада, Француска демократска конфедерација рада, Форс увријер и Аутономни синди кат возачког особља) изјавили су на званичној телевизији синоћ да су синдика ти били и зачетници и руководиоци. штрајка, а да су спонтани покрети, којих је такође ту и тамо било, одмах укључивани у заједни чки штрјк и стављани под одговарајућу контролу син диката. :
Управо с тим у вези дош ло је — како се овде сматра — и веома оштро упозо рење првог министра Шабан — Делмаса, које је по новио и председник Помпи ду. о „решености владе да брани законитост и примену законских прописа на све“. Међу првим мерама у том смислу влада је одлучила да поново „оживи“ је
(Париз, 19. септембра) — Према званичним извештајима, од синоћ су путничке и теретне станице француских железница добиле уобичајени изглед. Возачко особље у великој већини вратило се на посао, и сви возови крећу готово сасвим вормално. Од 128 главних железничких депоа до јутрос је Још само осам остало у штрајку — каже се у истим извештајима. Очекује се, међутим, да ће можда још у втоку данашњегг дава и у овим депоима почети рад.
метро и аутобуси стоје Влада пооштрила став према штрајкачима.
(Од сталног дописника „Борбе“)
данашњим полу-
дан законски пропис из 1963. године, према коме би сваки штрајк морао бити најављен пет дана · раније са прецизним назначењима места, датума и часа почет ка као и дужине трајања, ограничења или не, — итд.
Железнице, дакле, углавном раде. Али, остао је ни шта мање крупан париски проблем са метроом и ауто бусима. Што се тиче метроа, пометња је — потпуна, тако да ниједна линија ниј| је за путнике поуздана, |
аутобуси раде са свега 30 одсто капацитета (званична процена). Преговори су у току, али по свој прилици ће се наставити и идуће недеље.
Бесплатна војна возила још увек су у оптицају. Али саобраћајне гужве у центру Париза и на прилазима граду су неописиве.
Велику забринутост фран цуске јавности појачава још и нерешено питање особља електрике и — гаса, које такође поставља своје ревандикције. Ако још почетком идуће недеље = не буде постигнут споразум о захтевима особља ових слу жби, може се очекивати пишу данашњи листови да ће их њихов синдикат такође позвати на обуставу рада. А. ПАРТОНИЋ
Повратак Де Гола у Париз
(Париз, 19. септембра, Рој тер) — Обавештени извори саотштили су да се генерал Де Гол вратио данас у Париз. Ово је прва посета Па ризу Де Гола одкако је пре стао да буде француски Председник крајем априла ове године.
Из истих извора се сазнаје да влада сматра бившег француског Председни ка приватним лицем и да неће дати никакво званично саопштење.
Генерал Де Гол није дао никакву изјаву о политичкој ситуацији у Француској одкако је поднео оставку.
Неки посматрачи у Паризу верују, међутим, да повратак у Париз генерала Де Тола у време кризе има по себно политичко значење.
Ко: -
а РУМ
Заседање Генералне скупштине ОУН
У ТАНТ: ЧОВЕЧАНСТВО на НАЈОПАСНИЈОЈ РАСКРСНИЦИ
(Наставак са 1. стране)
чанство у том погледу нашло на најкритичнијој раскр сници,
Он је апеловао на САД и Совјетски Савез да хитно почну билатералне прегово
ре о ограничавању и редуцирању офанзивних и дефа нзивних нуклеарних страте гијских оружја“.
ТУ Тант је упозорио на то да, уколико се хитно не предузме нешто, може да се
деси да „никад не Д
о ље време за заустре б трке у нуклеарном на“
жању“. Он је, такође, 107 вао нуклеарне силе да «:
ставе све атомске проб кључујући и оне под 5 љом, које се још изво
у“ зем, де,
Преподневна дебата.
(Њујорк, 19. септембра АФП) — Преподневна деба та у Генералној скупштини УН настављена је данас го ворима представника Јапана, СССР, Грчке и Финске,
Јапански министар иност раних послова Киичи Аичи изјавио је да је његова зем ља спремна да активно учествује у напорима УН за очување мира. Аичи је ис такао значај помоћи коју Јапан пружа неразвијеним земљама, напомињући да је та помоћ утростручена пос ледњих пет година и да је прошле године износила ми лијарду долара. Говорећи о Кини, јапански министар је изразио жељу да Кина при хвати позитиван став у по тледу међународне сарадње и да игра конструктивну улогу у корист светског мира. Грчки делегат, помоћник министра иностраних посло ва Цистопулос је позитивно оценио америчке предлоге о решењу вијетнамског про блема.
Фински министар иностраних послова Ахти Карјал аинен је оштро напао расис тички режим у Јужној Аф рици и заложио се за пријем Кине у светску организацију. Он је истакао тради
ционалну неутралност Фин ске у светским пословима, али је такође указао на за интересованост своје земље у развијању једног система безбедности који ће обухва тити све европске земље. Он је обавестио чланице ОУН да је Финска предузе ла иницијативу у овом прав цу и изразила спремност да буде домаћин конференције о европској безбедности.
Карјалаинен се заложио за пријем НР Кине у чланс тво УН. а такође сматра да и све друге нације које су ван светске организације треба да на адекватан начин учествују у раду УН.
ж ж ж
Израелски министар иностраних послова Аба Ебан изјавио је, говорећи у Генералној скупштини Уједи њених нација, да је „Изра ел спреман да преговара без претходних услова“.
Он је додао да је хитан задатак на Средњем истоку „рехабилитација линије пре кида ватре“ између две стране. Ебан је такође пре дложио да се војни команданти обе стране састану како би „разрадили ефика сне аранжмане за стриктно реципрочно поштовање линије прекида ватре“.
ГРОМИКО: ШАНСА САД ЛА СЕ ЧАСНО ИЗВУКУ #3 ВИЈЕТВАМА
(Њујорк, 19. септембра, Ројтер) — Совјетски минис тар иностраних послова Ан дреј Громико игнорисао је данас апел америчког пред седника Никсона, за помоћ у изналажењу мирног решења у Вијетнаму, али је указао да САД имају шан су да се часно извуку из ћорсокака у који су се са ме увукле.
0 Вијетнаму, Средњем истоку и Кореји
Говорећи на пленарном заседању Генералне скупш тине УН, Громико је рекао да би било „супротно са ре алношћу“ ако Сједињене Државе сматрају да ће 'за конференцијским столом У Паризу постићи оно што по ла милиона војника нису
Реаћођања на. Никсоноб тобор у Генералној скупшшини
Разечарани аудиторијум
Председника САД испрашио са тоборнице „млак“ аплауз
(Њујорк, 19. септембра, Танјуу — Млаким аплаузом испратила је јуче Ге нерална скупштина председника САД када је завр шио своје излагање пред представницима 126 земаља. Његов улазак у пленар ну салу био је, међутим, примљен много срдачније. Разлог за ову диспропорци ју лежи у ономе што се ов де очекивало од Никсоновог иступања и у реаговању на оно што је он ствар но поручио светској организацији. Према првим реаговањима, Никсоново залагање за обезбеђење интегритета тра
ница сваке земље, права на развој у миру и безбедности и права
на самоопредељење наишло је на повољно реагова ње међу присутним делега тима. Његово изражавање спремности на „трезвене и постоје многа размимоилаозбиљне“ преговоре са Сов јетским Савезом и „исто та ко отворене и озбиљне раз говоре“ са НР Кином прим љено је као потврда жеље
САД да остану неутралне у совјетско-кинеском — спору.
У конкретним акутним пи тањима амерички председ ник није, међутим, сугери
рао никакву нову иниција
"тиву.
За време иступања председника Никсона, у улица ма око седишта Уједињених нација дошло је до де монстрација неколико стотина лица. која су захтева ла промену америчке поли тике, а посебно повлачење из Вијетнама.
Порука коју је, у ствари, амерички председник упутио са говорнице представницима 126 земаља а, која је на Ист риверу изазвала највећи утисак је следећа:
Међу великим силама жења која се не могу брзо решити и која се не мо гу решити ни у Уједињеним нацијама. Неки су на Ист риверу ову поруку оценили као „израз реализма“, док други као „оправ дање тенденције да се заобиђе светска организаци125 Ово друго осећање још више је продубила сугести ца америчког председника да би Уједињене нације требало да се концентришу на оне области у којима су интереси заједнички и вероватноћа постизања јед“ ногласности велика. У првим коментарима поставља ло се питање да ли америч ки председник заиста ми сли даје срећно /поручи вати представницима међу народне заједнице, коју | огромној већини чине На развијене земље да пе б да се приоритетно лате о блема међународног 1 душног саобраћаја, а И ња међународног кор 26 добровољаца по угледу
„Савез за прогрес“, заштиљудске средине и истражи вањима васионе. у Чињеница да је „Никсон на овако суженој листи, тек на треће место ставио питање развоја, не преузи
мајући у том погледу ни-
какве обавезе
Задовољетво у Израелу
(Тел Авив, 19. септембра,
АФП) — Израелска штампа данас изражава задовољство јучерашњим говором америчког председника Никсона у Уједињеним нацијама. Лист „Хаарец“, на пример, подвлачи Никсонове речи да Сједињене Државе инсистирају на праву сваке земље да егзистира у оквиру својих граница. Лист за тим подвлачи да „упркос разликама у израелским и америчким ставовима, Никсонова администрација не захтева од Израела да се повуче на линије примир-
ја од пре јунског рата 1067“. Политички коментатор
„Једиот ахаронота“ примећује „осетне промене у Никсоновом наступу у корист Израела“. Сада је јасно, сматра овај коментатор, да се Никсон залаже за поштовање садашњег споразума о прекиду ватре, што значи да не инсистира на повлачењу Израела са окупираних територија.
могли да постигну на бојном пољу.
Громико је рекао да је циљ САД да ојачају стратегијски и политички у Ју жном Вијетнаму и да јуж новијетнамском народу наметну као владаре труле сајгонске марионете“.
Говорећи о Средњем истоку, Громико је поновио оштре совјетске критике из раелске политике и изјавио да политичко решење у интересу свих земаља у овој области „мора бити по стигнуто“. Он је рекао да Совјетски с" Савез упорно предлаже такво решење.
„Као што је совјетска влада већ саопштила влади САД, рекао је Громико, дис кусија о овом питању не мо же служити никаквом корисном циљу све док изра елске трупе држе окупира ним територије арапских земаља“.
Тромико је даље истакао да је настављање присуства америчких трупа у Ко реји „извор сталне затегну тости“. Интереси мира зах тевају повлачење свих стра них трупа из Јужне Коре је, рекао је Громико и зат ражио да се овај захтев у несе у дневни ред садашњег заседања Генералне скупштине.
Опасност над Европом Громико је нагласио да
„нема основе за самозадовољство због ситуације У
Европи. „Према речима, овај регион ја ке ниједан у свету, „засићен оружјем“, укључујући И ну клеарно – наоружање, товори о „великој опаснор. ти која се наднела над ропским народима пошто о ни живе на релативној ма лој територији преко које воде линије директних код такта између армија земаља чланица НАТО и Варшавског уговора“, рекао је Тромико.
Оштро критикујући „о. живљавање — милитаризу, и реваншизма“ у Западној Немачкој, Громико је указао да је у општем интере су и заједничка дужност се „спречи ова опасна теу. денција у развоју Западне Немачке и порази неонаци зам који поново чезне за влашћу“.
Громико је наставио: „Не повредивост државних гра ница у Европи, укључују. ћи границу Одра — Ниса и границу између Немачке ДР и Савезне Републике је основни услов стабилног му ра у овом делу света“,
Громико је „изразио жељу владе своје земље да побољша односе са Западном Немачком и изјавио да би прекретница била учињена ако би Западна Нема чка водила „политику пош товања интереса европског мира и интереса Совјетског Савеза и његових савез ника“ и ако би она признала „реалност садашње си туације у Европи, укључујући неизменљиву чињени“ цу постојања социјалистич ке Немачке ДР.
„Ово је реалност коју ни ко не може изменити“, рекао је Громико.
Громико је даље рекао да се у разматрању свете ке ситуације „човек не мо же отети закључку да пра ва и поуздана · безбедност још не постоји у свету“. Он је указао на то да народи немају поверења у трајност и неповредивост мира, чије је обезбеђење главни за датак и прва одговорност ОУН.
Он је предложио да Ује дињене нације предузму ко раке за стварање система светске безбедности, Његов предлог садржи шест тача ка: 1. Повлачење свих стра них трупа са окупираних територија и обустава свих мера усмерених на сузбија ње ослободилачких покрета. 2. Мирољубива коегзис тенција и мирољубиво решавање међународних спо рова. 3. Проучавање систе ма регионалне безбедности и припрема за њихово кас није успостављање. 4. Сас танци Савета безбедности на високом нивоу. којима би присуствовали специјал ни представници. 5, Конвен ција о дефинисању агреси је. 6. Апел за предузимање мера ради јачања међуна“ родне безбедности,
Своје излагање К је закључио речима да : „Совјетски Савез за ВИ воре и истинске напоре 56 се реше међународни ГИ леми са којима се ви ју СССР, САД и друге 3
“
Громико
ДЕЧЈУ
И
ДИЈЕТАЛНУ ИСХРАНУ
с Е
| А |
У АН | АН
НАЈНОВИЈЕ ЗА ВАС