Борба, 20. 09. 1969., стр. 3
„Мали трађански рате у Ареншини
ОЈСКА ЗАВОДИ РЕД
У троднеђним окршајима у ђише традођа било је мршђихг и рањених
КРШ У РОСАРИЈУ: остаци тизгорелих вагона које су у сукобима запалили
(Рио де Жанеиро, 19. септембра, Танјуг) — Захваљујући енергичној интервенци ји војске ситуација у Ар-
штрајкачми ,
тентини, како се јавља из Буенос Аиреса, „нагло се смирује“, после тродневних крвавих окршаја у Росари-
зза русежом« критикује
кинески
(Москва, 19. септембра. Танјуг) — После више од недељу дана мораторијума у објављивању антимаоис тичких написа у совјетској штампи, данас се у недељном листу Савеза новинара СССР „За рубежом“.по јавила критика кинеског на ционализма и ревизионизма. али не у посебном на пису већ у контексту ошш тег чланка о јединству со цијалистичких земаља.
У чланку професора, док тора економских наука Иље Дудинског, каже се да је главни непријатељ на пу ту јединства и монолитнос ти социјалистичких земаља национализам, на чијој се основи јавља „десни“ или „леви“ ревизионизам.
Совјетски професор изме Ђу осталог каже да најизразитији пример какву ште
национализам
ту развоју светског соција лизма може нанети прекид са интернационализмом и прелаз на позиције „разуз даног национализма“ показује садашњи курс кинеског руководства.
„Почевши са смањивањем до минимума економских веза са већином соци јалистичких земаља и са од бијањем политичке сарадње са њима, кинески лиде ри су стигли и до вршења непријатељских акција про тив земаља социјализма и до оружаних провокација на совјетској граници. Спо љна политика Кине фактички је раскинула са про летерским интернационализ мом и изгубила сваку клас ну садржину. Својом лини јом усмереном на цепање социјалистичких држава, група Мао Це Тунга на де лу помаже империјализму“
ју, Кордоби, Ла Плати, Сиполетију и у самом Буенос Аиресу.
Више десетина лица је рањено, најмање пет стотина демонстраната ухапшелзо док о броју мртвих засад стижу контрадикторне вести. До жестоких сукоба између радника и студената на једној, и владиних група на другој страни, дошп» је због владиних репресали ја према железничаримаштрајкачима у Росарију и према учесницима шрајкова солидарности у Кордоби и другим градовима.
Демонстранти и штрајкачи повукли су се са улица и тргова тек пошто су батаљони копнених снага заменили немоћну жандармерију. Јавља се дасу у овој „контраофанзиви“ учествовале у неким грацовима и блиндиране и тенковске јединице. Војска сада решчишћава згаришта барикада у Росарију, Кордоби, Ла Плати и другим градовима. У вестима из Буенос Аиреса каже се да су ови градови, после тродневног „малог грађанског рата“, пружили слику опустелих бојишта. |
Нобо у
крашици
из Прага сти= же доста вести каква је била јучерашљња: да постоји талжва, ц таква „инж
Последњих месеци
тисоцијалистичка група“ одговорна скоро за све што није добро у зем љи, да је наступмо тренутак за „полагање рачуна“. Помињу се и имена лим ности међу којима се још многе пала зе на значајним положајима. Међутим, тренутно најинтересантти ја новост је да ови и овакви критича= ри почињу да бивају — критиковани. Полемишућм, како се претпоставља, са онима који захтевају смењивање Алек сандра Дубчека са свих функција = и бескомпромисан обрачун са њим и љу дима који слично мисле, главни, уред ник „Трибуне“ Швестка поред осталог
пише. „Морамо водити рачуна. ц морамо осећати негодовање због и
вања емоција екстремне левице „Ове емоције често имају карактер сте освете. Оне су понекад инспирисане личним шнтресима који се крију иза вела револуционарних парола“.
И братиславска „Правда“ упозорава: „Нецсправно је када појединци данас оцењује јануар ж људе који су га та трено подржавали и када проналазе је« ва понеку добру ствар у вези с ТЕ
„Ролницке новини“, које се такође штампају у Братислави, заузимају став у чланку свог главног уредника да би било нетравично ти нњетриљлицитми јелно у новим условима , „бацити кривицу за све што се догодило на једну једину личност или једно једино ментрално тело“ да би то, практично, био „наставак субјективистимко-0д0гматске траксе“.
Поједина познаваоци ц амалитича= ри чехословачки прилика _ повезују ове нове врсте критика у штампи са недавним сусретима Хусак—Гомулка У Северној Моравској т“ Брежњев—Черњикж у Москви, Изненадно одржавање ових састанака служи им као подлога за хипотезу да су чехословачки, руко водиоци желели, торед осталог, да Упознају своје савезнике са. проблемима које им стварају присталице Ра ног обрачуна и опасностима које 0н за атмосферу у земљи донео курс ис кључивости И тоталне нетолерантнос
ти.
чи
(ажат ц дуготраКолико ће бити с ном деловању | „кРрИ-
који У вели
јат отпор стих иј тих“
ким чисткама и све-
оташтем разрачунавању виде шамтсе за себе ч своје амбиције — остаје тек да се види. Прва ласта, истина, не чини тролеће, али може да наговештава то тлије дане, наравно тод условом да нема изненадних мразева.
У сваком случају, ват сфере нагађања. остаје чињеница да је неколико чежословачкихг партијских листова би ло принуђено да упозори на тштетну активност екстремиста. А та чињеница заслужује да буде забележена.
Апепшши
Без обзира што је налце доба карак теристично по брзим променама, што се данас често за годину дана дешава много више крупних ствари "него некада за дугу деценију, човеку се по некад намеће утисак да у суседној Бу гарској време стоји. Окоштано и тревазиђено. Бар у једном погледу: када су у питању јалови покушаји да се ма жедонски народ прикаже као део бугарског. И, што се таква причања све више понављају, паралелно расту неумереност и атетити. Поготово на таласима радио станице „Родина“ која, и у тре нуцима када званична Софија ћути “ ли другачије говори, не мења ништа У својим програмима.
Ових дана је та радио-станица, по себно специјализована за „историју“, много говорила о насељавању старих словенских племена на Балкану. Толц ко интересовање за давно прохујале догађаје имало је, у суштини, само је дан циљ — да се саотшти да су „преци данашњих Срба и Хрвата“ насеља вали, само „северозападни крај Балкаћ ског полуострва“. И, затим, следеће:
„... а његов централни, источни ' јужни део (насељавала су) словенска племена из бугарске групе, која су би ла нај. ипогобројинја и, осим тога, наставила да настањују широке територије и северно од Дунава. Уопште, сло венска племена из бугарске групе нас танила су данашњу мсточну Мађарску, Седмоградско, Влашку равницу, Мизију, Добрушт Поморавље ц Тимотски «рај, Тракију, Родопе, _ Македонију, централљиј јужну Албанију м стигла до најјужнијег жраја Грчке“,
И тако се, у том стилу ч духу, нас тавља месецима. Саљари се неоригинал, на сам о Великој Бугарској, подгрејавају шовинизам м територијални атетита трема туђим тросторима, А све то заједно делује као господин у из-
лизаном фраку, као замрзнуто време у члајем леду се јасно виде страшила кобуршке прошлости.
Предраг ВУКОВИЋ
и и ти
Стање у западнонемачкој приђреди
ШИАЕР ШРАВИЂА МОСКВА И ВАЛТИНТТО)
РЕЦЕСИЈУ
(Бон, 19. септембра, Ројтер) — Западнонемачки ми нистар привреде Карл Шилер изразио је бојазан да ће западнонемачка привреда у релативно кратком ро јку. поново запасти у реце- у сију „сличну оној из 1967. године, ако _ влада Гаел |општих избора, ма какав |био њихов резултат, не 6уде предузела врло хитну акцију.
Говорећи на конференцији за штампу он је поново нагласио да је пропуштен најпогоднији тренутак 38 ревалвацију марке. али се није изјаснио о томе да ли он због тога овакву – меру више не препоручује. Ппрема његовом мишљењу. при ликом разматрања питања |ревалвације мораће се у највећој мери водити рачу на не само у којнунктури и кретању цена у _ Западној Немачкој, него и о стању на светском тржишту.
Он је такође рекао да је влади још у јуну – поднео свој „пакет-план“ мера које би ваљало предузети као компензацију за неизвршену ревалвацију марке. Ов је том приликом између ос талог, предложио да се так са на извоз повиси са 4 одс то на 8 одсто, да се увозницима дају нове олакшице, да се ликвидност у привре ди још оштрије ограничи и да се повисе таксе на инвес тиције.
Шилер је даље рекао да је његово Министарство би ло упозорено на неизбежан пораст цена индустријских производа на домаћем тржишту још пре него што су оне скочиле због недавних штрајкова у индустри ји угља и челика. – Многе западнонемачке фирме саопштиле су влади још средином августа да ће цене већине њихових производа
за 9-10 одсто у септембру, а затим поново за још 4-5 одсто у јануару.
жож «
(Западни Берлин, 19. сеп тембра, Ројтер) — Западно немачки министар привреде професор Карл Шилер позвао је данас на акцију како би се спречио прете-
рани бум у Западној Немач кој, који би могао убрзати инфлацију у другим земља ма.
Карл Шилер је рекао да Западна Немачка, као дру га земља по обиму спољне
трговине. у свету, има посебну одговорност и не мо же бринути само за себе,
Говорећи приликом отва рања две међународне трговинске индустријске изло
кбе у Западном Берлину, Карл Шилер је рекао да је економска рецесија у За падној Немачкој 1966. годи не изазвала незапосленост У другим земљама.
ЗАВРШЕНА МИНИСТАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СЕВ
УСАВРШЕНО МЕЂУСОБНО ПЛАЋАЊЕ2
(Будимпешта, 19. септембра, Танјуг) — Овде је завршена конференција министара финансија земаља чланица СЕВ на којој је, како је званично саопштено, расправљано о даљем развоју монетарног и кредитног система. Претпостав
ља се да је у центру пажње био проблем усавршава ња међусобног плаћања, као и питања везана за оснивање заједничке инвести ционе банке о чему је постигнут споразум на ового дишњем заседању највишег органа СЕВ у Москви.
Примерци
(Лондон, 19. септембра, УПИ) — Примерци Месечевог тла, које су собом на Земљу донели пу тници из америчког васионског брода „Апола — 11“ стигли су данас У Лондон, где ће их проучавати британски научници. Примерци су стигли из Хјустона запаковани У 13 пластичних кутија.
|
Умро Џон Рос Кампоел
(Лондон, 19. септембра, УПИ). — У Лондону је сивоћ у 74. години умро лидер британске Комунистичке партије Џон Рос Кемпбел. 20. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 3.
КРИЗА НА БАИСКОМ ИСТОКУ
НАСТАВИЛН РАЗГОВОРЕ
Сиско и Добрињин понобо се састају у понедељак
(Њујорк, 19. септембра, УПИ, АФП) — Сједињене Америчке Држа ве и Совјетски Савез наставили су јуче у Њу јорку разговоре о Блиском истоку. Састанак, који је трајао преко три часа, водили су помоћвик државног секретара за спољне послове Џо-
зеф Сиско и совјетски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Добрињин.
револуционарна влада наставити предузимање мера како би се у целој земљи нормализовао живот.
Добро обавештени извори
тврде да је састанак двојице дипломата био користан, и да су се сложили о потреби јачања напора ради постизања заједничког става о томе како да се реши 2рапско-израелски сукоб. Сиско и Добрињин састаће се поново у понедељак.
Израелски авиони напали облает (уеца
(Каиро, 19. септембра, МЕНА) — Јутрос у десет часова израелски . авиони напали су више египатских положаја у области Зафарана, јужно од града Суеца. Војни представник у Ка иру је саопштио да се на паду супротставила египатска противавионска артиље рија и да су израелски авиони одбачени на исток. Два часа касније, око подне по локалном времену, израелска авијација је по кушала да нападне и египатске положаје код Ајв ел Сокне и Атахе, такође јужно од Суеца. Војни пред ставник у Каиру је саопштио да је том приликом е гтипатска артиљерија обори ла три израелска бомбарде ра, а да су остали потисну ти на исток. Војни представник је додао да на еги патској страни није било жртава.
+ ж ж
(Тел Авив, 19. септембра, Ројтер) — Војни представник у Тел Авиву изјавио је да је од ватре египатске
артиљерије данас рањен је
|дан израелски војник на и ~ сточној обали Суецког кана
ла код Исмаилије. У истом саопштењу каже се да је прошле ноћи дуж Суецког канала долазило повремено до мањих артиљеријских сукоба.
Војни представник у Тел Авиву демантовао је данас египатско тврђење да су над Суецким каналом оборе на три израелска авиона. У
саопштењу Тел Авива изри чито се тврди да „ниједан израелски авион није оборен у данашњим акцијама“.
НАСЕР НЕЋЕ ПРИСУСТВОВАТИ САСТАНКУ У РАБАТУ
(Каиро, 19. септембра, УПИ) — Египатска влада је саопштила да председник Насер неће присуство вати исламском састанку на врху који почиње у понедељак у Рабату.
У саопштењу нису наведеви разлози за одсуствовање Насера.
Либија без страних база
(Триполи, 19. септембра, МЕНА). — Либијски премијер др Махмуд ел Маграби изјавио је синоћ да Либија чеће обновити споразум о страним војним базама на својој територији. Он је рекао да је револуција извршена да би се остварио овај циљ.
Споразум о америчкој ваздухопловној бази у Виласу истиче у децембру 1970 године, док споразум о бри танској бази у Адему истиче у 1971. години.
Премијер др Махмуд ел Маграби је изјавио да ће
Ригорозне мере безбедности на швајцарским аеродромима
(Женева, 19. септембра, АП) — Швајцарске власти увеле су данас ригорозне мере контроле на међународним аеродромима Жене ви и Цириху. Ово је уследило после упозорења Народног фронта за ослобође ње Палестине да ће извршити одмазду због тога што Швајцарска држи у затво ру два арапска командоса, који су у фебруару извршили напад на израелски авион на циришком аеродрому. Власти на аередрому врше претрес свих путника и пртљага на свим авиони ма који лете у земље Сред њег истока.
„
» Марш прошиђ смрди «
(Њујорк, 19. септембра, Ројтер) — Противни ци америчке политике у Вијетнаму припремају „масовну антиратну 0фанзиву“ изјавио је синоћ Бенџамин Споук, је дан од лидера америчког покрета против рата у Вијетнаму. Он је саопштио планове које ће припадници овог покрета спровестиу живот ове јесени. То ће уједно (бити први већи протести откако је Ник сон јануара ове године преузео дужност председника САД.
Главни протестни 36часовни „марш против смрти“ одржаће се 14. и 15. новембра у Вашингтону уз учешће 45.000 лица. Поред тога, широм земље предвиђају се многе демонстрације,
Пи енниУИУЛИВИЕ Ге таун еони а Тари и
= корак
морати да буду повишене у У
о јужно!
пола
жније што се може у насе љеним пределима испод по лутара, а путник из Југославије тада је истовремено најудаљенији од своје земље (осим уколико не поку ша да прескочи онај после дњи „корак“ од скоро 5.000 КМ. до Јужног пола).
Кад се доспе у Нови Зеланд, стигло се у земљу уса мљену, морима и океаном опкољену, “л:ој је свака друга земља далеко — нај ближа Аустралија је на чи тавих 2.500 км, а о осталим боље и не говорити, да се осећање усамљености не по јача.
Рови Зеланд је земља са
њени
необичним именима. Мо
прастановници, названи риори, звали су своју п00тојбину „Земљом самога 60 га“, Према легендама ПОЛИ нежана, које и данас живе у усменом предању, око 900године наше ере на ове оба ле, буром океанском тера доспео је морски рибар Ку пе, назвао нову земљу „207 теароа“, што у преводу зна чи Земља дугог белог обла ка, па се вратио да у њу су народнике своје доведе.
Онда је до ње, много кас није, половином 17. века до спео холандски морепловац Абел Тасман и назвао је. по имену једне холандске про винције, Нови Зеланд. Али није Тасман ни ступио на тле нове земље, осташе у
(Окланд, септембра). Када се доспе у Нови 3Зеланд, онда се стигло најју-
44.
њој домаћини Маори све до 1769. године, кад се појавио у једном њеном заливу капетан Кук, фамозни енглес ки морепловац. После њега поче колонизација Новог Зе ланда. Године 1840, би скло пљен споразум са ратоборним Маорима, те Нови Зеланд званично поста енглес ка колонија.
Када је колонизација би ла већ довршена, када је Нови Зеланд већ постао мо дерна, цивилизована земља, насељена углавном досеље ницима из Велике Британи је, туристи је не без разлога назваше „Енглеском Јужногт Пацифика“.
И тако, Нови Зеланд је једна од земаља које је ва љало. открити, али једина за коју се не зна ко ју је стварно открио: маорски ри бађ Купе, Холанђанин Тас ман, капетан Кук или упра во његов послужитељ у ка бини, млади Николас Јанг, који је нову земљу први са високог јарбола спазио.
Земља контраста
Но, можда то није ни важно. Нови Зеланд је ту. Вр ло стварна, врло занимљива, веома лепа земља. Свега 27 милиона људи, белих и Маора, живе на 260.000 квадратних километара, на та два острва, једно испод другог, најједноставније на званих Северно и Јужно. А чудно је, доиста, да је свима недостајало маште да их лепшим именом назову, јер
Типично ЗА НОВИ ЗЕЛАНД: планине, језера, пашњаци, стада оваца и — та-
бла са „скраћеним“ именом једног насеља
је ово земља у којо: ћете заиста наићи на најнеобич није називе.
Ту је Рт киднапера, Залив сиромаштва, па вулкан Бело острво, острво Звук. краљице Шарлоте, планина Катедрала литице или Језеро сумњивог звука.
Многа места имају необи чна маорска имена. Ту је и место са најдужим именом на свету: ТАУМАТАВАКАТАНГИХАНГИХАНГАКОА УАУАТАМАТЕАТУРИПУКАКАПИКИМАУНГАХО- РОНУКУПОКАИВЕНУАКИ ТАНАТАКУ! (У преволу: „Врх планине са које је Та матеа, вративши се с путовања морима око ове земље, свирао у ФРрулу својој љубљеној“).
Необичан је, дакле, Нови Зеланд, по свему што је до сад речено о њему. И по то ме Што је. насупрот свим другим земљама света, где је увек топлије кад са севе ра пођеш на југ. У њему обрнуто, На северу је топ-
ла, суптропска клима, а на
југу све хладније, док не доспеш на лед Јужног пола. Необичан је и по непресу шним контрастима својим. Високи планински ланац, дивљи и неприступачни, и широки зелени пашњаци
са безбројним стадима оваца; Густе, тамне шуме огле дају се у плавим лагунама., Док на једном крају лед плови рекама. на другом из бирају врели гејзири. Под снегом покривеним планинама — тиха зелена језера. Лед и снег на једном крају земље — тропска тем пература на другом, Мал; 1, под сунцем поспана насељ а и бука велеграда, Домови У башти и цвећу и други у
кулама од бетона и стакла..
„Хаере маи“
| Мала је земља Нови Зеланд, а ипак
= — највећи је у свету извозник меса и мле зних производа, Три четвр
тине укупног светског изво з Други на свету по изво
зу вуне. Како и не би има 57 милиона оваца! Извоз тих артикала достиже
скоро 90 одсто вредности чи тавог извоза ове земље. Ако Вам се као мени де-
си да У Окланд (који није главни али је највећи град ове земље — 550.000 стано влика) дођете ноћу, дођете кад киша пада (а пада кад је зима, а зима је овде кад је У нас лето) и кад су ули пе пусте и негостољ убиве немојте се разочарати, Су тралаг воћ, кад супе Изо је и поврати боју стварима, Уучикиће вам се град много поитатнији, По својој физи опомији, по атмосфетли, вео Ма полсећа на Београд, а љути
т које сретнете понуди је Бам стдачан осмех и "ајвећи бифтек на свету, И љећи искпего на полинежанском „Хаере маи“, мито јелноставно значи „Добро дошли“,
Ђорђе БОГОЈЕВИЋ