Борба, 20. 09. 1969., стр. 4

|

4. СТРАНА — БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1969 Мише

СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ.

29

осебап поступак“

Како Веће народа да одлучује о питањима која су од интереса за У - — = ма рађнопрабноси репуолика, народа п народности или се односе на њигођа

На захтев најмање десет посланика Већа народа спровешће се посебав поступак пре одлучивања о предлогу који је ол интереса за равнопоавност република. народа и народности или се односи на Уставом утврђена права република и аутономних покрајина.

Ово уставно право 0 „посећном поступку“ разрађено је у једној одлуци којој многи посланици, сулећи бар џо досадашњој дебати нису сасвим веклоњени. Они сматрају да је предложена процедура „посебног поступка“ сувише компликована и да ће, у ствари. спутавати поспанике да спорна питања покрећу у ВеЋу чарода А требало би да их подстиче, како би Веће народа ззиста постало место договарања, усаглатлавања и решавања свих питања која задиру у интересе и права република, народа и народности.

Заговорници овакве процедуре, пак, истичу да и јесте циљ да се што мање питања претреса по „посебном поступку“, а да се форсирају претходни договори и усаглаштавања ставова У одборима и комисијама, извртиним већима и другим институцијама. · Свако – покретање „посебног поступка“ у Већу нарола повлачи и политичке последиџе, кажу они па и процедура треба да буле таква да они који желе такзв поступак претходно морају добро да размисле.

Има их, такође, који сматрају да никаква посебна одлука није потребна. него да Веће у сваком кон= кретном случају одлучи какву ће процедуру спровести и како усагласити ставове. Ови посланици истичу да ново Веће народа још нема радног искуства и да не би било побро априори усвајати неки процедурални шаблон, који се — кад се једном већ усвоји — тешко мења. Боље је, кажу они, сачекати и препустити да пракса укаже на могућа решења.

Ипак, било која од ових сугестија да се прихвати, остаје једно питање које се мора унапред знати: начив одлучивања односно гласања у Већу народа. Кад је реч о предлозима из редовног поступка, то је јасно — одлучује већина гласова присутних посланика (наравно — под условом да Веће има кворум) Али „ако је у питању „посебав поступак“. када се ради о интересима и правима република, народа и народности, онда овакав начин гласања очигледно није прихватљив, Јер, посланици једне републике (20 њих) или покрајилзе (19 њих) могу бити прегласани, а тиме и угражени интереси и права њи“ хове републике, односно покрајине,

Усшабом ушђрђена прађа

У одлуци о којој је овде реч предлаже се да одлуку доноси већина чланова Већа народа (не дакпе. већина присутних) Изгледа. међутим, да то није у складу с Уставом (члав 181). Има и предлога да то буде двотрећинска већина Ипак. било каква већина да се прихвати као квалификована за одлучивање. посланици једне републике или покрајине могу бити прегласани. И ту се враћамо — на почетак: на претходно договарање. Уколико, дакле не буде таквог договарања и усаглашавања ставова, никаква одлука нити процедура неће моћи да обезбеди оно што се стварно жели:

да све скупштинске одлуке буду У складу с равноправношћу република и покрајина и с њиховим Уставом утврђеним правима.

Можда су стога у праву они који инсистирају на што еластичнијој и не априори шаблонизираној процедури, који сматрају да послазици у Већу народа треба да слободно и отворено покрећу сва питања и да у заједничкој конфронтацији варгумената и противаргумената. у заједвичком договору усаглашавају ставове и долазе до за све прихватљивих решења. А то значи; узлати се у пракси и, пре свега, у — дого-

воре. Н. БУРЗАН

Има ли лека за трговину девизама

Предложене измене Закона о девизном пословању наилазе на прилично јак отпор посланика Савезне скушитизе. – Најважнију — одредбу прописа, којом се, судећи по свему, сужавају права радних организација на коришћење ретенционе квоте, није пре неки дан прихватио један Одбор већа народа, а исту такву одлуку донео је јуче и Одбор Привредног већа за друштвени план и финансије. Реч је о девизама која КЕ предузећима за извезену ро-

у.

И јуче је Сава Рончевић, виши саветник у Савезном секретаријату за финансије, уверавао посланике да се изменом Закона стаје на пут шпекулацијама и препродаји девиза које су у последње време узеле маха у привреди. Нај тај начин поједипа предузећа зарађују — без рада = велике паре. Мишљење посланика, међутим, било је друкчије.

Одбор је, такође, против шпекулација. али не прихвата предложену измену законске одредбе којом би, како то тврди предлагач, препродаја девиза требало да се спречи. Посланици мисле да би недозвољену трговину страном валутом требало решити другим прописима и на други начин.

Фрлвпт Брансељ (Крањ): — Илузија је да ћемо овом изменом направити неки ред. Привредне ортанизације ће наћи начина да и даље препродају девизе, само што ће оне бити још скупље. Јер, ако не смеју да препродају девизе, препродаваће извоз... Ми то знамо; има нас и овде који то радимо...

Драго Јововић (Титоград): — У разним изјавама, а и у ствари, иде се на већу либерализацију увоза репроматеријала и готових промизвода А овамо... Чини ми се да је ово неко спасавање“ девиза од предузећа,

Норберт Вебер (Сисак): — Иде се на закон који још више развлаштћује радне организације.

Сретен Цвијовић (Пријепоље): Сви ћемо наћи начина да се „прилагодимо“ продаји девиза и после измене Закона. Иначе, против сам великог платног дефицита који повлачи за собом шпекулације девизама. После тога Рончевић је изјавио да наш увоз износи близу 2 милијарде долара, извоз око 1,5 милијарду долара. Платни дефицит је, значи, 500 милиона долара.

— Ту смо! — приметило је неколико посланика, додајући да се ова мера у суштини своди на „скупљање девиза“ од стране државе ради смањења платног дефицита,

На крају Рончевић је обавестио посланике да је инспекција утврдила да је само неколико предузећа препродало у последње време ретенциону квоту у износу од 26 милиона долара. По његовом мишљењу (извештај о томе се чека), трговина страном валутом у призреди је много шира.

— Штпекулацију треба спречити, али не овом мером и на овај начин — одлучили су, ипак, · послачици.

По њиховој оцени, законског лека против штекулације девизама има — само треба наћи онај прави.

Т. МИЛИНОВИЋ

Табршно ђеће Босне пи. Херцетођине

· Запослсност повећана за 5 одсто

(Сарајево. 19. септембра). — Разматрајући информацију о спровођењу закључака републичке Скупштине о запослености и запошља= вању Извршно веће Босне и Херпџегтовизе констатовало је да се пораст запослености, започет прошле, ваставио и у овој години. На седници, којој је председавао Драгутин Косовац, изнесен је податак да је просечан број запослених у првих седам месеци ове године већи за око пет одсто него у истом периоду прошле године. То су неоспорно позитивни резултати предузетих мера у области запошљавања, али и резултати повећане привредне ахтивности која ће, како се очекује. и

даље допринвосити све већем запошљевању, посебно квалификовацих радника.

Веће је такође информисано и о стручној припреми привремено незапослених у чему су у овој Републици постигнути значајни резултати. Само у прошлој години око осам хиљада радника било је обу“ хваћено стручном обуком, док је од 1960. године до сада преквалификовано и стручно оспособљено више од 40 хиљада радника. Члагови Већа сматрају. да у финансирању стручног оспособљавања незапослених треба да учествују привредне коморе, општинске скупштине, комунални заводи за социјално оси-

гурање, заводи за запошљавање и

други,

Веће је такође упознато са досадашњим резултатима у спровођењу основног закона о увођењу 42-часовне радне недеље. Речено је да се процес преласка на скраћену радну недељу у целини одвија према оче-

кивањима. Рачуна се да у Босни ми Херцеговини ради по скраћеној радној недељи преко 82,4 одсто радних организација у Републици. У овим колективима запослено је 80 одсто од укупног броја у Босни и Херце-

говини. А: '%.

ДОГОВОР НАСТАВНИКА И СТУДЕНАТА ТРИ БЕОГРАДСКА ФАКУЛТЕТА

РЕДНИ ИЗБОРИ ДЕЋАНА

| ПРОДЕКАНА

У понедељак ће на седници Универзитетског са-

ворима које смо водили на Шлумарском, Ветеринарском

'

особље

ри, студенти и ваннаставно представљају

стенти, студенти и ванла-

је- ставно особље већ у јуну,

вета у Београду вероветно бити усвојена „заједаичка платформа“ о изборима рек тора, декана и њихових по моћника. Најновије измене у Републичком закону о ви соком школству омогућавају да се избор обави уз уче шће студената, али је Универзитету остављено да сам изгради физиономију октобарских избора.

С обзиром да на последњој седници Универзитетског савета (у јуну) није по стигнут коначан споразум професора _и студената. седница Савета заказала за понедељак — последња је штанса да се ускладе мишљења. Наиме, и најновије одлуке Универзитетског од бора Савеза студената Београда не напуштају идеју 0 непосредном учешћу сту= дената и у изборима ректора и декана, а Удружење универзитетских наставника више је склоно да се студентима постави избоорни. „цензус“.

У таквој ситуацији, изгледа да су професори и студенти сложнији на гамим факултетима. У разго-

и Рударско-геолошком фавултету сазнали смо да су тамо и професори и студен ти подједнако расположени да избори декана и продекана буду непосредаи, уз учешће целокупног наставног, помоћног особља и редовних студената, сем опих

који су јесенас постали „бруцоши“. На овим факултетима не

сматрају да је једина брига избор првих људи факултетске управе, већ да истовремено, у складу са реформом Унивезитета, треоа мењати и саставе факултетских савета, већа и скуп штина, где ће студенти бити заступљени у већем бро ју и са равноправним положајем при одлучивању.

ШУМАРСКИ __ФАКУЛТЕТ: Овде се пре неколико дана састао политички актив који је саставио овакав предлог факултетском већу и савету: да студенти непосредно учествују у изборима, али да се не стварају три посебна изборна тела, како предлаже Савез студената, већ да профего-

динствен изборни скуп. По речима · Милана Полимца, председника Факултетског одбора Савеза студената, политички актив је сматрао да није потребно чекати готово решење које ће потећи са Универзитета.

ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ: У разговору са деканом др Србиславом

Стаматовићем и студентом ГП године Бранком Влаисављевићем који је члан сракултетског већа, оћђавештени смо да су и овде постигнути договори о непосредном избору декана и поодекана. То би требало да потврди збор радних људи и студената, као и

Савет факултета који се састаје 3. октобра. Овде ће бити предложено да у Савету факултета број студената буде повећан са 3 на 5, а у Факултетском већу са 3 на 10. РУДАРСКО-ТЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ: На овом факултету су професори, аси=

на заједничком збору, довели одлуку о непосредним изборима. Тада је изабрана и Комисија за организационо-правна питања која ће, пратећи и новонастале идеје на универзитету, донети коначан предлог факултетском збору који ће бити сазван у октобру. По речима декана овог факултета др Милодрага Апђелковића, постигнуто је и завимљиво решење о томе да се у свим представничким органима факултета (већу, савету и скупштини) убудуће оствари иста сразмера учешћа: професора и студената 33 одсто, асистената 20 одсто и ваннаставног особља 14 одсто,

На Шумарском, Ветеринарском и Рударско-теолошком факултету намерава-

ЈУ да изборе обаве крајем октобра.

М. СРЕТИЋ

ПРОШИРЕНИ САСТАНАК ГРАДСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА ба А ИУ а САВИ КОМУНИСТА БЕОГРАДА

РАЖКИ СЕ СТАВ. КОМУНИСТА 0 пдЕјној позициЈн ФНАМСКОГ СТВАРАЛАШТВА

_ Ма ћемо биши присиљени да јабно тражимо и остађке појединих (рунењионер у приђредниг рукободилаца и уредника. аистоба тамо де се попширују страсти и разђијају националне искључиђости — рекао је Симо Зашезало

Секретар Градског комитета Савеза Комуниста Бе ограда Сима Затезало позвао је јуче комунисте орга низација филмских предузећа и филмске критичаре У новинским и публицистичким _ установама града да размотре и изнесу свој став о идејној по зицији филмског стваралаштва. То је подручје где ми до бијамо и најжешће критике где имамо најжешћи протест појединаца. рекао је Затезало. Он је додао да се ово _ односи и на већи број публицистичких. културних и сличних установа у граду.

У уводном излагању на

јучерашњем проширеном састанку Градског комитета СК посвећеном разматра њу актуелних идејно-поли тичких проблема града и задацима Савеза комуниста, Затезало је, између осталог подсетио да су у пос ледње време неки листови у Београду с забрањивани због антисамоуправне и ан тисоцијалистичке позиције. Не може се оставити, рекао је он. само да дејствују ор гани власти а да то не бу де пропраћено и друштвено -политичком _ активношћу. Ми ћемо бити присиљени да јавно тражимо и оставке појединих функционера, привредних руководилаца и уредника листова тамо где се потпирују страсти у развијању националне иск= ључивости, што узнемирује наше грађане. Све то треба посматрати са становиш та борбе за развој самоуправног друштва и неопход не потребе ангажованости свих осталих чинилаца а што тражи потпуно активан однос Савеза комуниста у деловању у свим поли тичким и самоуправним структурама. У готово једночасовном излагању о актуелним идејно • политичким и економ ским збивањима у Београду. секретар Градског коми тета СК Сима Затезало рекао је да су речи председника Тита којима је покре нуо низ актуелних проблема у друштву. наишле на велику подршку комуниста и грађана Београда. Оно што сви сада очекују, нагла сио је Затезало, то је консе квентна реализација онога на шта је друг Тито указао. Према речима Затезала, привредни развој Београда бележи сталан пораст и са да се креће између 12 и 14 процената изнад планираног. Наравно, ни Београд није имун од предузећа ко ја производе губитке и да има десетак таквих колектива. Иначе, у београдској привреди, када је реч о ли квидности, прилично се осе ћа притисак на краткорочне кредите који се. често, узимају на десетак дана за подмирење личних доходака. а не води се рачуна о пословној политици. Он је рекао да Градска скупшти наприпрема _ одлуку да се сви буџетски вишкови изнад планираних врате при вреди. Кроз _ одговарајуће не Дари вв Тата.

Гаси се учитељска школа у (ремеким Карловцима

(Сремски Карловци, септембра) — За четири године угасиће се Учитељска школа из Сремских Карловаца. Секретаријат за школ ство И културу Војводине и Савет за просвету и култу ру Новог Сада донели су ову одлуку због хиперпродукције учитеља. Школа из Сремских Карловаца није зато ове године уписала ни једног ученика у први раз-

ред.

гашење једне од шест у“ читељских школа У Војводини заиста је неопходно, али је тешко рећи да ли је ово најбољи избор. Сремско карловачка школа била је међу онима које су давал најбоље учитеље у земљи

Сиљмеоћ Затезало

банкарске фондове, што би било од Користи нарочито оним предузећима која раде са губитком.

Затезало је изразио миш љење да добра кадровска политика представља један од основних предуслова смишљеног улагања средсава у модернизацију и реконструкцију београдске ин дустрије. Према анализи Градске. привредне коморе, у беаградским – фабрикама има девет хиљада отворених радних – места за које се тражи факултетска спре ма. нарочито недостају инжењери и техничари, посе бно машинске струке.

Задржавајући се на поја вама национализма у 6еоградском политичком живо ту. Сима Затезало је рекао да оне добијају новије обе лежје. Основни пунктови

где се националисти крећу јесу у разним _ културним институцијама и разним гласилима друштва. Веома је изражена тежња о пози цији Срба у другим подруч јима и на тој — линији су. приметио је Затезало. и по знате тезе, изречене од на ционалиста у Београду. „да се Босна осваја преко Саве, а не преко Дрине“. У ра зним _ кулоарским и слич-= ним срединама састављају се и листе управних одбора Матице српске и других институција. Међутим. на ционалистичке снаге нису способне да виде перспекти ву развоја самоуправног друштва у нас. Зато се оне. највише враћају прошлости. Отуда је и велика поп лава слава и разних иници јатива у том правцу.

Национализам данас одго вара и ултрарадикалним, анархолибералистичким и етатистичким снагама, а од говара и утицајима који ни су само из земље него и из иностранства, рекао је Зате зало. Савез комуниста, по мишљењу _ Затезала. треба да тражи решења која неће повредити — равноправ“ ност него ће га интегрално повезивати. Зато треба поштовати националну инди“ видуалност и специфичвост, али у то треба стално да буде уграђен фактор ин тегралности.

Секретар Градског комитета Сима Затезало је тако ђе рекао да је очлидно да негативних снага има иу Савезу комуниста. Самоуправно друштво не можемо Крадити са њима, тај расцеп је потпуно јасан. На том правцу нашег развоја било је у прошлости и коле бања— хоћемо ли некога повући оставком, хоће ли ос тати у руководству. . . Бео градска организација СК и према свом традиционал-

ном понашању и према јој историјској улози, м дајући перспективу чи. вог нашег _ развоја, мора што пре очистити своје ре дове од разноразних нацуџ налистичких и сличних примеса. ..

Филмски режисер Столе Јанковић подржао је ини. цијативу дату на јучерашњем састанку да комуни. ти запослени у филмски предузећима _ изнесу своја ставове о идејној позицију

илмеког стваралаштва, Оџ је. поред осталог. рекао да се у југословенској кинема тографији запажа све чец ћа појава безидејних филмова који прелстављају де градацију људског и стваралачког духа.

У дискусији су, углавном, диминирали проблеми екбномских односа у граду, по себно политика инвестирања и неликвидност предузећа. Тако је директор пољопривредног комбината „Београд“ Петар Зечевић — илуструјући задуженост неких предузећа — приме тио да трговина комбинату дугује десет милиона дина“ ра за испоручено млеко, иг“ ко су млеко потрошачи пла= ћали трговини готовим нов“ цем. Значи да је трговина та средства користила за пок риће личних доходака или У друге сврхе.

Закључујући јучерашњи састанак, секретар Граде ког комитета СК Сима 3: тезало је рекао да ће сеу Београду до краја године одржати пет градских Кон ференција Савеза комуни та. На овим скуповима ће, између осталог бити речи 0 привредним _ кретањима у граду. посебно политици ин вестирања, затим о актив“ ности СК и идејном разво ју младих и о раду комуни ста на Београдском универ зитету.

Састанак политичког акшиђа Босне и Херцегобине

ОСУДА ТРАЧАНИЧКЕ

АКЦИЈЕ

Комунисти Босне и Херцеговине захтевају да се доследно строводе ставови 16. седнице Извршног бироа

(Сарајево, 19. септембра) — Оцењујући досадашњу а ктивност у Босни и Херце говини о спровођењу ставо ва 16. седнице Извршног би роа Председништва СКЈ, ре публички политички актив На синоћњем састанку, под председништвом Бранка Ми кулића, констатовао је да су комунисти ове Републи ке безрезервно подржали о ве ставове и истакли захтев за њихово доследно спрово ђење,

У уводном излагању чла на Секретаријата Мате Ап дрића указано је да су ко мунисти непосредно после седнице брзо и свестрано и вформисани, што је умного ме допринело успостављању јединства у оцени основ вих проблема и већем анга жовању свих друштвенополитичких _ организација на спровођењу ставова У живот. На тај начин, иста Као је Андрић, ставови Из вршног бироа постали су би тан фактор целокупне политичке активности у Босни и Херцеговини.

На . састанку политичког актива, коме је присуство вао члан Извршног бироа Председништва СКЈ Цвије тин Мијатовић, истакнуто је да феномен притисака ни је мимоишао ни ову Републику. Баш у овом периоду када се расправљало о одлукама 16. седнице, избило је неколико појава које но се сва обележја политичког притиска. То су обуставе ра да у текстилној фабрици У Ливну, затим у предузећу „Челик“ у Крешеву, погону саобраћаја у Босанском Гра хову, као и акција у Гра-

чаници против уступања да

љих истраживања рудних налазишта још једном финансијеру, и томе слично,

Чланови републичког политичког актива и овог пу та подвргли су критици при лично распрострањену поја ву притисака да се исплаћу ју пуни лични дохоци и та мо где нису зарађени. У ди скусији је речено да пред стоји интензивна идејна и политичка битка у елиминисању ових појава, тим пре што организације Саве за комуниста и друге прог ресивне снаге у низу слу-“ чајева нису довољно мобил не. У неколико случајева комунисти су касно реаговали па су на ток догађаја понекада имале јачег утицаја антиреформске снаге. То се нарочито односи на случајеве где је дошло до обуставе рада.

И на синоћњем састанку политичког актива било је више речи о последњим до гађајима у Грачаници. У чи њеници да се променио но силац истражних радова, и звесни људи видели су по вод да распаљују локалистичке страсти. унесе раздор између Републике и општина, и организују ванредну. седницу Општинске ску пштине. Ангажован је један део штампе да би се укинуло решење републичког органа које је у потпу ности на закону засновано. Читава се акција базирала на нетачним чињеницама, полуистинама и нереалним претпоставкама, што је до вело у заблуду радне људе и грађане.

На састанку политичког актива речено је, такође, да су ставови Извршног бироа •

и говори друга Тита У пос ледње време тимулисали прогресивне самоуправљач“ ке снате на акцију. У опш“ тинама Босне и Херцегови: не у току су састанци в којима се разматрају 2К1' елни задаци који п чу из одлука Извршно роа и говора друга Тита. ове разговоре укључиће 4 и сви чланови Централно

комитета. А. ХУСАРИЋ а а вена ни“

Око 70 милиона зајма за незапослене

Двадесет дана уочи ЈЕ ничног престанка у ВИ ња зајма за незапосле а Македонији може (се Ме да постоје велике Пела да се прикупе предви финансијска средство о 1. 200 милиона динара. 2 Пе смисао изјаве Светозар иде повског, заменика пред вика Савезног СИ ове рад, који је јуче Ра 4 рао са новинарима, у ству члана Акционо ра за прикупљање 0 ма у Београду. в! штио да је до “ Македонији ПРЕ грађана уписало Џи 5 осу од 68,378.66 са Непознати су пол а за четири релатив а јвизе машне општине. у зајмодаваца било гралу > ме се, у највећем “гле Скопљу, Становним, „= вог грала Македону су до 1 септем Е 17 милиона динара.